Фебруарски утисци

Покрећем нову форму писања у форми бележака за мене. Изгледаће мало фрагментисано али ће боље пратити ток дешавања и утисака.

Испуни ми само једну жељу

За крај месеца да вам пренесем једну причу која баш лепо осликава како многи од нас верују у Бога. Каже:

Неки тип журио на врло важан пословни састанак. Треба да потпише милионски уговор и све решава у животу ако само стигне на време. Међутим, не може да нађе паркинг и врти се по улицама већ неко време. Хвата га паника и каже:

”Боже ако те има, молим те само овај пут! ДАЈ ми једно паркинг место и цео живот ћу ићи у цркву, постићу и даваћу новац за цркву!”

У том тренутку одједном испред њега човек се испаркирава и ослобађа се место за паркинг.

Тип диже руку и каже ”Хвала Боже, не треба. Нашао сам!”

датум 29. феб

Зашто би црква чувала мит о спаљивању моштију

Седим и размишљам на тему текста који сам скоро писао о томе да мошти Светог Саве нису спаљене. Научна расправа Мирка Драговића има и те како смисла. Нема никакве логике да су мошти спаљене на Врачару. Београд је 1880. године имао 20.000 становника, од тога 10-15% Срба. Питање је што би Турци спаљивали мошти на Врачару 1590.? Зар није било логичније спалити их у Призрену, Скопљу или Новом Пазару?

Са друге стране ако је истина да нису спаљене, онда је питање зашто је црква дозволила да се та гласина прошири и да остане тако?

Паде ми на памет да је Ђурађ Бранковић када је организовао последњи крсташки поход за ослобођење Србије, био јако разочаран јер српски народ није хтео да се прикључи крсташкој војисци у борби против Турака. Крсташи су били католици, а при том су чинили зверства по Србији. Са друге стране Турци су били поприлично коректни и поштовали Православље у том периоду.

На почетку Османског царства српско племство је имало и те како велики утицај тако да можемо рећи да смо једна од конститутивних страна Османског царства. Иако се у нашим историјским уџбеницима обично истиче турска окупација, често се заборавља колико смо великих везира дали, колико је нашег племства прешло у Турску царевину укључујући властелу немањићког порекла у околини Рашке (данас Нови Пазар).

Вук Змај Огњени (Вук Гргуровић), унук Ђурђа Бранковића је имао сличан проблем са народом па је када је и поразио Турке у Крушевцу и Сарајеву на силу одвео 50.000 Срба у Војводину где је била слободна српска територија.

Имајући ово у виду можда се ту може наћи мотивација да црква намерно подгреје мит о спаљивању моштију Светог Саве, како би одлучније окренула народ против Турака? У то време било је обећања од стране Аустро-угарске да ће помоћи нашим људима у борби против Турака. Међутим, на крају наши људи су остављени на цедилу и то је био један од разлога за Велику сеобу под Арсенијем III.

Кренух да проверим ову тврдњу и налетим на интересантан податак у Википедији.

Каква случајност да је будући патријарх замонашен у манастиру Довоља, који Мирко Драговић помиње у својој расправи као место где су скриване мошти Светог Саве…? Најраније помињање спаљивања моштију је управо у запису Пећке патријаршије, а Арсеније је био на челу Пећке патријаршије. Интересантне коинциденције…

датум 28. феб

Књига – Часослов из 1848. године

У једној антикварници набавих ову малу црквену књижицу из одприлике 1840. године. Оваква ретка књига кошта данас пар стотина евра. Писана на српском језику, који нажалост после Вукове реформе не умемо да читамо.

Пре реформе могли смо да читамо и бугарске и руске књиге, након реформе не умемо ни своје.

Из увода лако можете разабрати да је штампана у време цара Аусто-Угарског, Франца Јозефа Првог. Штампана у Сремским Карловцима у време Јосифа Рајачића за кога пише да је Архиепископ свих Славенских и Румунских православних верника који су под царском круном Аустриском. Дакле из времена када је Румунија била под Пећком патријаршијом. И још додаје да је он на челу Србије, Бугарске и целог Илирика.

Мали подсетник да је Српска Православна Црква 1848. године обухватала цео Балкан укључујући Србију, Босну, Хрватску, Албанију и делове Грчке, затим  Румунију, делове Аустрије, Мађарске и допирала до Словачке у једном делу.

датум 27. феб

Живели мушкарци са манирима,
добрим познавањем граматике
и чврстим стиском руке. 

Момо Капор.

Kњига за препоруку – Осиње Гнездо, Влада Арсић

Ово се чита. Роман базиран на причи да мошти Светог Саве нису спаљене. Човек лепо пише и природно се изражава. Није досадан и натегнут као многи… препорука за читање за све који воле историју Србије.

датум 26. феб

Нови текст на блогу и врло ретка књига о којој се прича

Пре неколико дана дошао сам до невероватног открића, једне ретке књиге. Ишао сам код другара Срђана да му однесем флашу вина и захвалим се што нас је одвео на Хиландар. Он је старији човек који се бави старим књигама и већ деценијама помаже манастиру да употпуне своју библиотеку. Нема никакву продавницу или фирму, али сви у граду који се баве старим књигама га знају.

Кад сам већ ту рекох хајде да купим неку књижицу и направим човеку неки пазар. Пита шта ме интересује ја рекох: ”историја и црква наша…” и он ми показа једну гомилу књига. У једном хаотичном подруму, са једва нешто мало светла, није било ни места да седнем ту па сам у неком полу-чучећем положају кренуо да прегледам ту гомилу књига. Одаберем 5-6 књижица и један Часослов из 1840. године писан на црквено-српском.

Нисам ни био свестан на шта сам налетео све док нисам дошао кући. Купио сам једну малу књижицу која са својих 20так страна више подсећа на брошуру и на којој је писало ”Свети Сава није спаљен” из 1930. године. Платих је 300 динара.

То је уствари научна расправа коју је написао Мирко Драгић о томе да постоји мноштво нелогичности и доказа да мошти Светог Саве нису спаљене. Прочитах је у даху и бих забезекнут. Уместо да се пакујем јер смо сутрадан ујутру ишли на пут, ја кренем да пишем текст и скенирам документ у 11 увече.

Како да баш мени падне да нађем овај бисер од књиге? И даље просто не могу да верујем у ово мало чудо. Када се појавила вест у жутој штампи сви су се позивали на непостојећи рад и зато је све изгледало као спрдња. Међутим, небо је хтело да се рад поново појави и ја га објавих овде.

Касније сазнам да ову књижицу има још пар људи али за чудо нико је не објављује. Не усуђују се. Ми Срби патимо од једне форме аутоцензуре јер се плашимо да нам неко не каже ти си шарлатан и то што си написао није тачно. Нема се вере.

датум 23. феб

Мој лични твитер?

Зашто би пунио Твитер и Фејс својим садржајем? Све што се тамо објави нема никакву СЕО вредност, зато ћу писати у кратким цртама код себе на блогу. Уосталом јежим се цензуре која се полако појављује на Фејсу и Твитеру. Зато уместо плаве птичице са твитера, стављам ову сличицу црне птичице. То је Кос, мала птичица по којој је Косово добило име, а и ми смо на неки начин сви јато Косова. :)

Кос има најлепшу песмицу, памтим га из детињства када сам лето проводио код деде и бабе у Липовици.

датум 21. феб 2020.

Хришћански рок. Стварно?

Суштина рока је побуна, а данас је дошло време када више није побуна бити педер, панкер, наркоман или транџа. Напротив, данас је права побуна уствари бити нормалан, имати здраву породицу и неговати православне вредности. Дуго сам се питао што нема више бендова који праве музику инспирисану хришћанским вредностим. Ево једног таквог

Песма инспирисана причом о Јони. А то је прича о рибици (ихтиос) на самом почетку хришћанства.

Помиње се и ”краљ, краљева, Господар над господарима”, мотив са нашег грба и грба римске царске породице Палеолог (βασιλεὺς βασιλέων, βασιλεύων βασιλευόντων). Многи мисле да се натпис на застави односи на цара Византије, а не капирају да се односи на правог Цара – Бога.

датум 18. феб 2020.

Српски културни простор

Неки нови помаци се дешавају. Држава је једва скупила храброст да каже да се српска културна територија простире и ван Србије. Треба то похвалити.

Патимо од кризе идентитета “Титових унука” који су на власти. Они и даље сањају неке нове Југославије и не разумеју просто шта је српска историја и докле је допирао културни утицај средњевековног српства. Само помислите на Пећку патријаршију која је добацивала до Чешке и Словачке.

Међутим вест није дошла са географском картом па не знамо да ли ће се сетити наших манастира и тврђава у Албанији и Грчкој. Сигуран сам да ће обратити пажњу на територију бивше Југославије, али нисам сигуран што се тиче нашег наслеђа у Румунији, Бугарској и Мађарској.

Али нема везе, ако се они не сете, ми треба да памтимо и истражујемо.

датум 15. феб 2020.

Археолог Горан Комар сведочи како се краду културна добра из манастира и музеја. Интересантно је чути како то функционише. Неки кажу да су депои наших музеја пуни савршених копија разних дела и да су многи директори музеја лепо себе обезбедили у животу. Елем, потражите Горана Комара на фејсу.

1. феб 2020.

Џокер карта се често у игри користи као замена за неку карту. Лик на карти је представљен као дворска луда и управо то на енглеском и значи jocker – шаљивџија. Међутим интересантно је да се заборавља да је од средњевековних шаљивџија настало данас угледно занимање глумца. Глумац, као и дворска луда је јако занимљив, мења костиме и улоге, имитира обично противнике и прича своју причу…

И заиста амери на пример користе филм и тв програме као History канал за благо или драстично мењање истине. Када изгубе рат они сниме рецимо Пад црног јастреба. Данас многи рецимо мисле да су амери ослободили Европу од фашиста јер су они снимили десетине документараца и филмова о дану Д. Или рецимо када Хрвати направе серијал ”Хрватски краљеви”, немаш краљеве и онда присвојиш, модификујеш и измислиш… Треба да учимо од њих.

Међутим, не знам да ли сте знали али глумце су у средњем веку сахрањивали ван гробља, са курвама, убицама и другим људима који су изгубили душу. Курве продају тело, глумци продају душу… Да, они имитирају неког другог и то раде за паре и зато нису могли да се сахране на делу гробља где се сахрањују поштени и крштени људи.

Ето, паде ми на памет…

датум 10. феб 2020.

Нови текст на блогу

Kako biti slobodan i srećan, šta je koren svega? #blogpost https://milos.io/kako-biti-slobodan-i-srecan-sta-je-koren-svega/

датум 10. феб 2020.

Шетња Адом је увек добар начин да се саберу мисли. Јуче је залазак сунца био за медаљу. Напоји ми се душа од ових боја сваки пут.

датум 8. феб 2020.

Твит који је привукао велику пажњу.

Кад неко каже да је утицајан то ми је увек смешно, никад не знаш која ствар ће привући пажњу. У овом случају твитнух нешто онако полу-безвезе и настаде хаос. Твит се појавио у многим новинама и имао преко 50к прегледа. Ваљда сам био на правом месту у право време… мада бих пре рекао да ово уствари говори о квалитету нашег новинарства и извештавања. Новинари вести траже на твитеру и ФБ, што је мало смешно.

https://twitter.com/shorin011/status/1217190245223018497?s=20

Интервју за Нетокрацију

Контактирала ме екипа из Нетокрације за интервју и ја пристадох, али они скратише интервју па овде можете прочитати моје одговоре у целости…

Докуметарни филм о Дражи Михајловићу

Препорука од мене. Таман да видимо колико нам је бушно знање о нашој скоријој историји. Човек се запита ”како ми ово нисмо учили”, па се онда замисли како је школа кориштена за мењање свести народа. Шта да причам онда о нашој историји средњег века и можете мислити колике су ту манипулације…

Абецеда православља

Први корак у православљу је да овладате својим мислима и својим телом. За ту сврху користе се две хиљадама година старе технике пост и молитва. Ову лепу поуку добих од оца Доментијана из Хиландара.

Љубивоје Ршумовић је негде рекао:

”Једино парче космоса над којим имате апсолутну управу и можете да га уредите је ваш ум, ваше мисли…”

Какве су ти мисли, такве су ти речи, а затим твоје мисли и речи произведу и нека дела. Обрни ток, контролиши своје мисли и променићеш и своје речи и дела. Као опарена животиња наше мисли скачу и задовољавају примарне инстинкте, страхове и радозналост.

Да би сте контролисали мисли морате бити смирени и за ту сврху се користи молитва. Ако нема контроле мисли, онда вама владају импулси и емоције.

Слично је и са телом. Мора се вежбати тело јер је оно храм душе. Прва вежба је пост. Ако си у стању да затвориш уста и кажеш себи ”доста је”, касније ћеш лако отићи на тренинг и савладати друге вештине. Пост нам је изузетно здрав и чини тело способнијим да ефикасније користи енергију.

Дакле АБЦ = пост и молитва.