Прича о томе да је Карађорђе убио оца и брата је послужила да Карађорђе буде оцрњен у народу на радост аутошовиниста. Зато пишем овај текст јер те тврдње нису тачне.
Скоро сам набавио једну стару књигу из 1907. године коју је написао Миленко Вукићевић у којој на 1000 страна даје детаље из Карађорђевог живота. Од старих књига које се баве Карађорђем ова је далеко најобимнија.
У њој сам пронашао пар детаља који би могли да промене наш однос према највећем српском јунаку модерне историје. Сматрам да су поједини историчари намерно оцрнили Карађорђа да је убио свога оца и брата како би га народ сматрао свирепим човеком и како би направили отклон од њега.
Карађорђа је народ вековима сматрао за новог Лазара или Немањића и поштовао га као свеца. Данас је мало познато да су Срби славили Ђурђиц славу као датум рођења Карађорђа – ослободиоца Срба од Турака и обновитеља модерне српске државе. Нажалост због политике и савеза са Аустро-угарском црква је ту праксу лагано потисла. Објашњено је да не може бити светац јер је убио оца и брата, а народни обичај је објашњен као ”да се слави пренос моштију св. Ђорђа у Лидију”…
Приказ Светог Ђорђа са ликом Карађорђа, црква на Опленцу.
Један величанствен пример српства је био оцрњен, а за то су наравно постојали политички разлози. Ко је то учинио, па сви по мало. Прво Обреновићи, затим црква, па онда мало историчари из доба комуниста, а наравно ко папагаји све понављају другосрбијански историчари данас.
Мотив можемо наћи у потреби да се смањи српски патриотизам како би се потписали тадашњи мировни споразуми, ојачала династија Обреновића, како би се створила Југославија мирењем католика и православаца и на крају како би пацификовали Србе у новом светском поретку.
Горе поменута књига доноси многа разјашњења, па кренимо редом.
Убиство оца
Књига каже да је Карађорђев прави отац Петар погинуо у хајдуцима. Његова мајка Марица се преудала касније за Петронија. Убиство се десило али не онако како нам је објашњено. Прво Петроније му није отац, него очух. Друго није га убио Карађорђе већ је дао миг свом другу да то учини и овај га је убио из пушке. Треће није била Карађорђева одлука већ га је мајка Марица зарекла да то учини јер је претио да ће их пријавити Турцима. У књизи су записане њене речи:
”Сине Ђорђе, сапрла те, да Бог да’, храна моја коју си посисао ако га не убијеш. Волим за њега једнога одговарати Богу, него да нас све заробе Турци.
На то Ђорђе довикне Петронија да се врати, јер ће иначе погинути, али Петроније као и да не чу, шта му Ђорђе говори. Тада Ђорђе даде знак своме побратиму Ђорђу Остојићу из Остружнице, а овај потегне из пушке, те Петронија наместо убије, и одмах га по том закопају у некој Црвеној Јарузи уврх Стојника, више села Дучине. ” То се десило после Ускрса 12. априла 1786. године, а тада је Карађорђе имао око 26 година.
Ево детаља из књиге, кликните за већу слику.
Детаљи убиства Карађорђевог очуха Петронија
Погибија Карађорђевог оца
Карађорђев отац Петар Мркша био је хајдук и погинуо је приликом састанка са немачким официром у време када се договарала буна против Турака. За овај састанак су сазнали Турци и побили их. Није ни чудо што је Карађорђе касније дизао буну против Турака јер ивер не пада даље од кладе.
Због сличности имена оца (Петра) и очуха (Петронија) настала је цела збрка касније, међутим рекао бих да је то зато што људи не читају књиге, не проверавају изворе, а богами неки историчари и намерно криве истину.
О смрти Петровој још је у оно време певао чувени Сима Милутиновић Сарајлија:
Једва Ђоко (Ђорђе) узрастао момком,
Сустигла га и брат и сестрица,
Ал’ му за њи престави се ћако (тата),
…
Ево детаља погибије Петра, Карађорђевог оца.
Отац му је погинуо око 1781. године, а Сима Милутиновић ове стихове написао 40 година касније. Међутим за истинитост ове тврдње постоји још доказа и историјски контекст који потврђује оваква дешавања. Сам писац је својим очима видео гробове Карађорђевог оца и хајдука у оно време.
Ево детаља:
Дакле Карађорђев отац је погинуо највероватније 1781. пред организацију Кочине буне. Карађорђе у то време није био присутан већ у служби Фазли паше у Паланци.
О убиству брата
О убиству Карађорђевог брата Маринка у овој књизи од 1000 страна нисам пронашао никакав запис за сада. Треба видети када је та тврдња настала. Могуће је да је то предање његових потомака, Маринковића из Тополе.
Углавном прича иде овако. Карађорђев брат Маринко силовао је девојчицу и за то му је суђено. Отац девојчицин је погинуо као Карађорђев војник, а њена мајка је кроз плач питала Карађорђа да ли је за то њен муж дао живот и борио се.
Прича даље каже да је Карађорђе питао мајку шта да чини ако неко од њему блиских људи прекрши закон да ли да га обесе и она му је рекла да треба да поступе по закону. А затим ју је он запитао да ли се то односи и на најближе чланове породице, а она је потврдила. Брат Маринко је обешен, тако каже предање мада се у овој књизи ништа од тога не помиње.
Дакле, чак и да је ова прича тачна, тврдња да је Ђорђе убио брата је у најмању руку злонамерна. Он га није убио, он је пресудио у корист правде. Маринко је сам себи пресудио када је силовао девојчицу.
Рекао бих да се Ђорђе због овога треба похвалити јер је и поред тога што га је то сигурно болело он пресудио у корист правде. Ето како се чињенице изврћу у нашој историји.
Убиство Дели Мусе због невесте
Када сам написао први текст о убиству турчина због ”права прве брачне ноћи” пар читалаца је говорило како то није тачно и да за то нема доказа. Међутим ова књига управо потврђује ту причу.
Мајка је Ђорђа упозоравала да се не жени.
”Сине, Ђорђе, ти се ожени а доћи ће Турчин Мула-Хусеин, па ће нас оправити куд које, а он ће с младом чинити шта је њему воља… а ти, сине то нећеш трпети, него ћеш га убити, па ће нас поробити и ми ћемо пропасти; већ пре зла хајде да бежимо у Немачку.”
Међутим Ђорђе се оженио али је памтио мајчине речи. Ево шта каже даље у књизи да је записао Сима Милутиновић Сарајлија:
Неки Турчин, Дели-Муса зликовац на гласу тумарао је по селима и отимао имовину и каљао образ жена и девојака. Дошао је код Ђорђа али он није био ту. Викне мајци његовој:
”Дај, бабо, ракије и ужину!” па седе поред огњишта. Ту је јео и попио пар ракија. Служила га Ђорђова жена, а он је нетремице гледао. Рече мајци:
”Море бабо, ја ћу ноћити овде, ћеиф ми је баш с овом невом.”
На што му мајко одговори:
”Лепо ага, лепо. Ти си ноћити вољан али невеста има свога мужа, него питај га, хоће ли ти је дати.”
У то време стигну Ђорђе, поздрави Турчина и када виде како га Јелена служи а овај је гледа, одмах погоди жељу Турчинову. Зато се извини што касни и седе поред њега. Почеше пити заједно, међутим када је Карађорђе видео како је овај гледа узе од жене послужавник да он служи. Турчину то буде криво па поче викати на њега:
”Бре, крмчино дивља, ти ли се нађе судити мени?
Млада служи сад, као и ноћас што ћеш!”.
Карађорђе га погледа па му рече:
”Коекуде, зар не знаш Турчине, да ће Србин за образ убити свакога?”.
”А, шта рече Влашче? Зар још претиш, а како би смео Турчина убити, свога господара и царевог сина?”
Ђорђе потегну пиштољ и у трептају ока Турчину саспе огањ у груди:
”Коекуде, ево овако!”.
Након тога одмах закључа врата, мајци и жени запрети да ништа не причају. Турчина је исекао и закопа испод огњишта, а његовог коња одведе далеко и отера. Турци су овог Турчина тражили скоро годину дана до пред сам Кочин рат.
Детаље можете прочитати овде:
Да се разумемо није постојало ”право прве брачне ноћи” на папиру како је то постојало код велможа на западу Европе, међутим у Србији су Турци радили шта су хтели поготову у доба буна и после буна и оваква недела нису била неуобичајна.
Зулум је био чест – мучење људи, убијање, силовање жена, отимање имовине или одузимање целог имања. Због тога што су Турци често убијали домаћине зато су мушкарци често бежали у шуме када ови дођу како их не би пронашли кући. Е онда су се неки Турци досетили па су намерно ширили гласине како ће сећи главе да би мушкарци побегли у шуму, а они би ту прилику искористили за силовање жена. Управо о томе говори овај део књиге.
Кликните за већу слику
О Карађорђевом пореклу
Отац му је Петар Мркша, мајка Марица Јовановић из села Маслошево на реци Јасеници. Деда му је Јован који се населио у првој половини 18. века у Вишевац село поред Крагујевца. Дошли су из Црне Горе из племена Васојевића или Куча.
Карађорђе је рођен у Вишевцу код Раче крагујевачке.
Понекад се могу чути расправе о ранијем пореклу из Албаније али то су злонамерне и парцијалне тврдње. Не зато што то није тачно, већ зато што је Албанија била српска земља.
Закључак
Карађорђе не постаде светац иако је ту славу свакако заслужио. Нити је оца убио, нити је брата убио. Брату је суђено по закону и мајка је тако саветовала. Пресудио јесте очуху али на молбу мајке.
И ту сада треба да застанемо. Јер њему је отац погинуо када је био момак и остао му узор али мајка је та која је имала највише утицаја. Она се појављује у свим причама где га заветује и саветује шта да учини.
Мајка је та која га заклиње да убије очуха и не дозволи да их изда, мајка га је саветовала шта да ради ако Турчин покуша нешто са његовом женом, мајка је та која је пресудила у за сада недоказаној причи о брату.
Мајке су те које су српство сачувале јер су децу право подучавале. Карађорђева мајка Марица ме је одмах подсетила на речи које је изговорила Његошева мајка на сахрани свога сина:
”Ја ваистину Божију никад за тобом нећу плакати. Када бих то учинила, не бих била твоја права мајка… Треба да плачу оне мајке, које рађају издајнике и погани људске, а не ја! Проста ти сине материнска рана, просто ти српско млијеко. Слава Богу који те је тако љепог узео, барем ће и Он од тебе имати шта тамо да види!”
Неко ће рећи ”па да али књига није примарни историјски извор”. Није, али нису били примарни извори ни при извлачењу закључака да је Карађорђе убио оца и брата већ су такође коришћене информације али из новијих књига. Зато изађимо Богу на истину и срушимо лажне тврдње!
Нити је Ђорђе убио оца, нити је убио брата. То је једно намерно кривљење истине, па када се на то дода његово наводно ”албанско порекло” ствари постају још злонамерније.
Погледао сам одакле потичу овакве тврдње и дошао до имена два модерна историчара Луке Мичете и Александра Маркова. Лукине књиге сам пробао да читам али сам убрзо схватио да је у питању обично смеће. Упркос великим тиражима нема никакве провере информација, понављају се флоскуле из уџбеника. За овог Маркова, професора историје у 8. гимназији, чујем први пут али видим да је активиста Н1 канала и часописа Данас што ми је довољно.
Мало се извуку записи из контекста, промени се по која реч, рецимо ”очух” у ”отац”, ”пресудио” у ”убио”, заборави се по неки део да се исприча и ето ти наслова за жуту штампу и душевне хране за аутошовинисте.
Ипак то ништа није ново јер пре више од века, а богами и сада, у поробљеној Србији свеци и хероји се политички бирају. Зато није светац Карађорђе али ни Дража, а неће бити ни генерал Младић иако су то заслужили јер су своје животе свесно дали за одбрану народа и српства.
Праштајте што сам мало прек у тексту. Баба ми је родом из Вишевца, из породице Петровић, има нека кап и те крви у мени па ме боли лаж.
За крај да вам кажем купујте старе књиге и чувајте их, читајте историју из књига и не дозволите да вам историју обликују Холивуд и продани новинари. И ширите истину даље…
Postovani Milose,
Strasno je sta nam se radi. Sve je sakriveno ili izmenjeno. Ova prica bi trebala biti u istorijskoj citanci.
Hvala Vam sto sirite istinu.
Pozdrav.
Zora
Po zapisima nekog austijskog beleznika,iz vremena Austriugarske,koji je belezio mnogo toga po Srbiji,sto sam procitao,a zao mi je sto ne mogu da se setim negovog imena,po njegovom opusu i sledu dogadjaja,desilo se ovako,Prilikom nekog boja sa turcima,Karadjordjev ocuh biva tesko ranjen,da ga se takvog ne bi dokopali turci,a videvsi da mu nema pomoci,Karadjordje se odlucuje da mu prekrati muke .e,a sta je narod u pricama kasnije dodavai i oduzimao,to je sad druga stvar.
И ако сам династички опредељен као “Обреновићевац”, вожда признајем и волим као историјску личност која је променила лице Србије. На боље, хвала Богу.
Молим вас да на нека моја размишљања одговорите, било мишљењем или сазнањем…
Сви ови зли турци, разне аге и бегови, колико су то заправо биле Османлије, а колико потурице, Срби, Албанци и Грци? На размишљање о томе наводи народна књижевност, али и нека модерна сазнања. Те хапло групе, о којима се често прича последњих година, показују како Срби и Турци имају веома мало заједничких именитеља, занемарљиво, што би у случају толиких силовања и зла која су чинили Турци, било готово немогуће. Да је тога било, било је, али је логичније да су то онда били заправо срби или остале комшије које су примили ислам и добили посвластице од Турака.
Прочитао сам књигу о Светом Сави, од Луке Мичете. Не сећам се о чему сам читао. Није оставио на мене утисак.
Да ли сте наишли на још неки извор о тврдњама које износите у вези Ђорђевог оца (очуха) и брата, или је то за сада ова књига… Реците још нешто о овој књизи и пре свега аутору, молим вас.? На интернету сам нашао штуре податке о њему, обзиром да је веома значајан за историографију.
Прича која постоји у литератури и штампи, је како је на црквеном сабору, Карађорђе се покајао због убиства оца пред целим скупом, и тек након тога био благословен као вођа….
Svaka čast za tekst.
Nađe čovjek jednu knjigu od 1907. godine i bez ijednog tvrdog fakta donosi priču da je istinita. Prljavo i podmuklo ubistvo Aleksandra Obrenovića na početku 20. vijeka i dolazak Karađorđevića uslovilo je ovakvo pisanje. Mučko zavjereničko ubistvo svirepim a ne viteškim bacanjem monarha kroz prozor odslikalo je prljavštinu Petra I Karađorđevića koji će i svoju ženu Zorku baciti niz stepenice od čega će u mukama umrijeti. Ljubomorni pogani starac.
O Karađorđevom ubistvu unutar porodice pjesmu je napisao i Puškin. Ima desetine dokumenata o tim događaju. Ta tvoja knjiga samo govori o književnim ulizicama i ni o čem više.
Мешате бабе и жабе. Карађорђе не може бити крив за оно што су његови потомци учинили читав век касније.
U osnovi isti opis smrti Karadjordjevog ocuha i brata postoji i u drugim izvorima. I kod Vuka Karadzica, mislim. I to su bile zvanicno prihvacrne verzije. Ja sam kao dete, znaci pocetkom 60ih godina proslog veka, citala jednu staru, mnogo manjeg obima knjigu od ove, o zivotu Karadjordja, sa identicnim opisom smrti ocuha, da je majka molila Djordja da ga ubije, jer je hteo da ih izda. Brat je kaznjrn za silovanje. Mislim da se majka devojcice kajala da nije bas zelela smrtnu kaznu. U danasnje vreme cini se da su to preke i surove kazne, ali tada su bile uslov za prezivljavanje i odzavanje reda. Ni prvi ustanak ne bi uspeo da Karadjordje nije ubijao za kukavicluk.
Бог ником’ дужан не остаје. Живео Карађорђе, живела Србија.
Zahvaljujem na ovom prilogu. Mičeta je poznat kao improvizator.
Богу хвала, да вам је помогао да се изборите за истину. Нема Светлости веће од истине!
Овај рад ми се чини као испирање/сакривање грехова Карађорђевића лажима, које je почело након што су преузели власт 1903-ће. И сада се то ради са твдњама да је Регент морао да нас удружи са конвертитима-кољачима и аустријским кметовима, да му Мишић није рекао оно о хрватима, да није постојао извештај Мишића, да је српски народ хтео удруживање и слично – све саме лажи масонске безбожничке англофилске династије кроз њихове слугерање које се не прекида ни дан данас. Та књига ми се чини како једно од тих раних испирања, т.ј. лажови Карађорђевиће белеше.
Такође, изгледа да је Карађорђевићима бес у крви, како би то рекао наш народ. На пример, насиље је урадио и регентов брат који је ударио свог ађутанта ногом у стомак и овај је врло брзо умро од последица. А релативно скоро смо видели и како se “престолонаследник” Александар издерао на народ када нису хтели да га слушају са његовим јадним знањем језика, кога није научио ни након више од 20 година.
Милоше, да ли сте ви масон?
Поздрав
Хахахаха, нисам масон. :)
Све се слажем за Карађорђевићеве али не за самог Карађорђа. Он је био чистог срца и јасне намере. Велике силе су га спречиле. Постоји чак прича да његов син можда није његов већ да су га Французи подметнули… али не знам превише о томе. Свакако Карађорђевићи су спалили српство на масонском олтару југословенства. Нажалост.
Хвала на коментару.
Не бих се сложио у вези Карађорђа – био је члан масонске грчке хетерије а у Србију је дошао са грчким свештеником да подигне устанак. Сви знамо колико су нам зла учини грци кроз историју укључујући и период под отоманском влашћу. Та зла укључују неканонско укудање наше патријаршије потплаћивањем отоманске власти, етноцид над србима у Грчкој између два светска рата, масовна убијања срба 1946-1949 и многа друга зла која трају и до данас, овај пут кроз Фанар. 1903-ће, у Егејској Македонији, 85% становника су били етнички срби, а 2003-ће 0%.
Карађорђев устанак је, као што знамо, био неуспешан – огроман број срба је страдао, а Карађође је побегао. Има много индиција да ни приче у вези кумвства са Милошем, као ни како је завршио Карађорђе нису истините. Тврдња да је Карађорђе једноставно био ухапшен након повратка у Србију због бекства и издаје, осуђен од стране сабора и погубљен, је највероватније тачна.
Ја не знам да ли је постојао иједан Карађорђевић, који је био у могућности, а да није нанео неко зло србима на овај или онај начин. Под Карађорђевићима или услед последица њихове власти, страдали су буквално милиони срба. Чак је и Краљ Никола, Регентов деда, имао тајни договор са Аустро-Угарском и издао Србију 1914-те.
Поздрав
Што се тиче Хетерије ту се не слажем. Свакако је Карађорђе сарађивао и са Хетеријом, и са црквом, и са Хиландаром, дакле са свима који су хтели на Турке да се дижу.
Грци и Фанар у Истамбулу тога времена су две различите ствари. Грци су били за устанак, а Фанар је радио да се поново постави на чело наше цркве. Ипак, Грци су прво формирали Атинска патријаршију јер нису сматрали Фанар својом црквом.
Устанак је пропао јер су Руси прво наговарали Карађорђа да настави рат (када су нама Турци понудили сепаратни мир), а онда су сами Руси потписали сепаратни мир са Турцима и тада је султан са свом војском дошао у Србију.
Ја и даље раздвајам Карађорђа од каснијих Карађорђевића који се по њему презивају.
Хвала.
Испаде да су у праву они који и Карађорђа па и Његоша називају геноцидним и геноцидним писцем и да сви треба да заврше у Хаг…
Аутор се у више наврата ограђује од потомака, који су нас сатрли…
Што се тиче злочина грка према “србима” са тиме треба бити веома опрезан.
Бугарске службе су веома активне на овоме простори деценијама поготову сада.
Да се зна да је управо Бугарска служба основала крајем 19.века организацију под називом “ОХРАНА” чији је вођа био терориста Антон Кочев који је скројио крилатицу те организације а гласила је “СМРТ СРБИМА”, да се зна. Иначе тачно је да су грци у том периоду извршили велики масакр над словенским становноштвом који себе у том тренутку није доживлјавао као србе већ као велике бугаре па чак и македонце а да је то тако говори и чинјеница да тадашнја србска власт у Београду није ама баш ништа преузела да се тај масакар заустави.
Brate mili prolupao si načisto. Karađorđe mason??? Došao u Srbiju da podigne ustanak??? Ti misliš da smo mi ostali budale? Šta god da imaš od škole obriši dupe sa tom diplomom.
Pa i da ga je ubio, nije ga bez valjanog razloga. Svakom se može nešto nači. Važno je šta je uradio za Srpstvo.
Živim u Barajevu, od 2003 godine i dosta sam slušao o tim vremenima, o Knez Simi Markoviću, što se tiče očuha i ne toliku, što se tiče brata, kažu, Je*ao je sve što je stigao, te ga je Karađorđe obesio o neki klin koji je bio ukucan iznad vrata neke kuće, gde ga je zatekao nakon silovanja neke devojke. A presudili bi mu i sami seljaci ali su se bojali osvete Karađorđa. Navodno mu je neki seljak rekao, ako je tebi teško, mi ćemo da to rešimo, samo aminuj. I onda je Karađorđe, nemajući kud, a da bi dao i primer drugima, obesio ga o ragastov.
Zanimljivo je u vezi ocuha a ne oca, medjutim,postoje brojni dokazi o izuzetno teskom karakteru Karadjordja iz perioda posle uspeha 1 srpskog ustanka.Navodno je imao veoma despotski karakter i bio jako korumpiran, a jedino se nije usudio da dira Hajduk Veljka Petrovica.Dokumenti o prvoj vladi postoje, i zna se da su svi bili u svadji jedni s drugima.
Nije retko da talentovan vojnik nije dobar vladar.
Milos Obrenovic, kao covek koji je dugim i mucnim pregovorima sa Turcima oslobodio Srbiju, naredio je da ga sklone jer nije bilo drugog resenja. Turska imperija bila je jos ogromna sila od Iraka i Egipta do Rusije, neobuzdan vodja nije bio dobar za Srbiju.
Похвала аутору за изношење непобитних историјских чињеница. Имао сам, давно, у рукама књигу на коју се позива и читао предметне пасусе. До појаве набројаних таблоидних историчара, знало се међу заинтересованим за историју да Петроније није био отац Карађорђев већ очух. Знале су се и околности у којим је пресуђено Маринку, брату Карађорђевом. Блаћење Карађорђа је део шире осмишљене акције негирања и извртања српске историје. Није довољно што се Србија својевремено одрекла своје древне историје и прихватила тзв. бечко-берлинску школу као истину. У току је негација новије српске историје, након чега треба да поверујемо да су све вође Срба у прошлости били убице, лопови и барабе. Како да не!
Хвала најлепше. Ваш коментар гађа у центар проблема наше историје.
Karadjordje je bio uspesni vojskovodja i neuspesni drzavnik. Vazna je istorijska licnost, jedan je od osnivaca moderne srpske drzave. Kao vodja ustanka najvise se istakao na frontovima, tu zaista mozemo govoriti o njemu kao o junaku. Sto se tice drzave iza linije fronta… pa, tu je jako podbacio. Oslanjajuci se na potpuno pogresne ljude ucinio je da stanovnistvo u nekim segmentima uopste ne vidi razliku izmedju srpske i turske vlasti.
U mojim ocima ne moze biti svetac zbog svih nasilnih dela koja je pocinio, narocito prema onom delu srpskog stanovnistva koje nije zelelo da ucestvuje u ustanku. O nasilju prema nesrpskom stanovnistvu izlisno je da pisem.
Zakljucak: Karadjordje je tipican predstavnik balkanskog mocnika sa pocetka devetnaestog veka. Nije najgori, ali pisati o njemu kao o coveku cistog srca, obraza i duse u najmanju ruku je romantizovano.
@Kad Ja Tamo! Довољан је начин, којим се означавате, па да свако схвати о каквој особи је реч! Да сам на Вашем месту, отишла бих на Опленац, ушла у ону прекрасну светињу, клекла, и сатима се молила за опрост грехова. То што Ви пишете о Карађорђевићима је искључиво плод патолошке, комуњарске мржње! Слава и бескрајно хвала Карађорђу и његовим славним потомцима! Не скрнавите жртве, које су краљ Петар Први Ослободилац и краљ Александар Карађорђевић Ујединитељ поднели за слободу и част Србије и српства!
Nije. A nije ni pobegao kad su Turci naisli 1813. Isto kao i njegovi naslednici cim je bilo gusto, a narod ostavili nailost i nemilost neprijatelju.
Klevecu istoricari.
Samo Deretica uvedite u skole, pa da nam svane.
Poznato je da je silovanje kod prve bracne noci Srpkinja bio neposredni povod I Srpskog ustanka. Bavim se genetikom I uvek osporavam baljuzganja da u Srba ima visoka koncentracija aka turske krvi. Nema tragova u krvi ali bi bili tragovi u genima. Nisu dolazili Turci iz Instabula da siluju nego su silovatelji bili poturceni Srbi iz danasnje teritorije kako Srbije ukljucujuci i teritoriju danasnje Bosne, Hercegovine, Makedonije Albanije, Bugarske. Iz danasnje Turske su dolazile pase ali janicari su bili ti koji su vraćeni na mesta odakle su odvodjeni kao deca danka u krvi. Oni su pomuslimanjeni da vrse zlocine zulume I silovanja. Naroda pesma Buna na dahije govori o tome. Kako su predci bosanskih muslimana bili poturceni Srbi najcesce oteta muska deca su bili Srbi tako da nije dolazilo do ubacivanje “turskih gena”. Turski geni bi bili J2a haplogrupa, to je haplogrupa Grka a danasnji Turci su najvecim delom muslimanizirani Grci, zatim Jermeni R1b-ht35, Gruzijci G2a mozda i Sloveni R1a. Pravi Turci Osmani su nosili tatarsku haplogrupu(sultani) R1a1a a ratnici Osmani su nosili Q haplogrupu. Nijedna od ovih haplogrupa ukljucujuci i Grcko, Siptarsku J2a se ne javlja u Srba vise od 3%. Zato se može zakljuciti da su zulumcari bili predci danasnjih Muslimana u Bosni i Raskoj Oblasti i Albaniji.
Хвала, слажем се.