Код професора у гостима 1.

Био сам у гостима код професора Миодрага Петровића. Сваки пут када се видимо уживам у тим разговорима где је централна тема увек Законоправило и стање наше цркве данас. Јуче смо у разговору провели добрих 3 сата, које нисам ни осетио. Желим да поделим са вама неколико детаља, наравно уз дозволу професора.

Професор је пример старог српског академика каквих данас више нема. Највећи је познавалац црквеног права и историје српске цркве. Са својих 88 година (1936. године рођен) изузетно бритко размишља и свега се детаљно сећа. Мислим да није потребно да помињем да је он превео, истражио и приредио Законоправило Светог Саве, најважнију књигу србске историје.

Књиге за читаоце блога

Хтео сам да помогнем читаоцима блога да дођу до књига. Међутим, нисам очекивао колики је то посао и обавеза. Не бавим трговином књигама и план ми је да једном у месец-два одем по књиге за оне који поруче, док књига има.

Књиге су скупе и нису за свакога. Скупе су јер једноставно су огромне, штампане на квалитетном папиру и урађене у кожи. Када кажем нису за свакога хоћу да кажем да се надам да ће доћи у руке оних који ће их прочитати, а не само да стоје у полицама. Професор сваку књигу заведе на име онога ко је ту књигу купио. Немојте их куповати ако су ван ваших могућности тренутно, постоје у скенираном облику и можете их читати. Није идеја да се прави што већа продаја и заради новац већ нам је жеља да ширимо Савину реч.

Две књиге Законоправила су тешке око 7.5 кг, уз цео комплет са 6 књига истраживања професора Петровића имају око 10 кг. Када сам се прихватио задатка нисам очекивао да ће толико људи тражити књигу нити сам имао појма колико ће то физички бити тежак задатак. Три пута сам тог дана све књиге рукама пренео. Тек када треба да однесете три комплета у пошту да пошаљете некоме, тада схватите да неможете 30кг носити у рукама, да то треба посебно упаковати, да се не смеју оштетити, због тежине требају вам колица, а трошак слања и паковања је велики. Све у свему није једноставно како сам ја то мислио да ће бити и праштајте због спорости моје.

Ова књига је кључ повратка православљу онаквог каквог га је Свети Сава успоставио. Говорим о чистом правоверју без лажи, без ”љубави у Христу” са јеретицима, без манипулација и политиканства, без Грчких мудролија кроз нашу Богословију, без удбашких попова и без јеврејских фондова.

Помислили би сте да су сви епископи српске цркве узели барем по један примерак ове књиге. Међутим професор каже да је само један епископ узео примерак књиге – Фотије. Остали ћуте, праве се мртви.

Сазнајем од професора једну изузетно важну чињеницу, а то је да је Законоправило 1939. одлуком Сабора архијереја СПЦ проглашено званично књигом којом ће се управљати у СПЦ. Та одлука није повучена, нити преиначена али се практично не примењује. Пишем ово да би наши епископи знали да имају утемељење и у новијим правилима СПЦ да се позову на одредбе Законоправила.

Професоре, хтео сам да вас питам, који је по вашем мишљењу однос између Законопраивла и Душановог законика? Да ли је можда Душанов законик донет као ”градски закон” и допуна у тренутку када су грчке територије ушле под управу српске цркве?

”Донекле је тачно, то што кажете. Међутим, знате због чега је био неопходан Душанов законик у односу на Законоправило? Првих осам чланова, војује против римокатолика. ”Ако неки латински поп… да се казни..,” то су ти чланови. Дакле, законик је имао као задатак да се сузбија римокатолицизам који је продирао јер су мисионарили. Душан је само наставио оно што су пре њега радили Немања и Сава.

И касније у време деспота Ђурђа Бранковића за време од 1439.-1449. нико од историчара није написао ко је био патријарх СПЦ, тог податка нема чак ни у књизи владике Саве Шумадијског који је објавио књигу ”Српски јерарси” и на основу ње постао дописни члан САНУ. Нико није написао, сви су остављали празан простор.

Ја сам пронашао у једном руском поменику из времена деспота Ђурђа у том периоду црква има ”Теодосија патријарха српског”. А зашто је то значајно и зашто нема његовог имена? Није дозволио да се иде у Фиренцу (Ферару) на унијатски сабор. Једино је српска црква одолела и није отишла на тај сабор. Нудили су паре са византијског двора и из Ватикана, Турци притисли, немаштина и тешко стање али нису примили паре јер нису хтели да иду на сабор.

Ђурђа Бранковића је обрађивао високи римокатолички прелат да прихвати и пошаље делегацију у Фиренцу. Ђурађ је одговорио ”Мене мој народ сматра мудрим владаром и ако би ја то прихватио сматрали би да сам сишао са ума…”. Читав православни свет је отишао тада на тај сабор али Марко Ефески је једини одбио да потпише. Изнуривали су га глађу, нудили му свашта али није пристао. Кад је папа питао да ли је потписао и он, рекоше му да није, папа рече ”онда ништа нисмо урадили”.

Наставили смо разговор и одјекују ми у глави речи професора: ”Мисионарите, ширите Савину реч.” и ”књиге су као реке оне ће наћи пут себи...”.

Докторат из Атине

Професор ми показа његов докторат са универзитета у Атини. Тема доктората је ”Номоканон у 14 грана и византијски коментатори (време Ираклија 6. век). Прилог науци односи између епископа старог и новог Рима.” У том раду је професор војевао против епитета ”васељенски патријарх” и каже да непостоји та титула већ само ”цариградски патријарх”. Каже да су Грци то присвојили накоп пада Цариграда од Латина.

Докторат професора Миодрага Петровића

Богами велики рад са још већом библиографијом и цео је написан на грчком језику. Професор је био студент чувеног професора Сергеја Троицког, стручњака за црквено право и великог истраживача грчких номоканона.

У то време рад се штампао три месеца пре полагања доктората и поделио би се свим професорима који ће бити на одбрани доктората. Сви професори су имали три месеца да запишу своја питања и проуче то како би могли да оспоре сваку тачку у раду. Без обзира да ли сте положили или нисте рад је био заведен у библиотеци. Замислите шта значи у Грчкој докторирати на тему Законоправила и успети одбранити тезу и добити титулу доктора наука?

Професор је одбранио своју докторску дисертацију са 10тком и за то добио велику новчану награду. Професор Троицки је био зачуђен како је професор успео да одбрани свој рад у Атини.

Свети Тихон Светогорац

Свети Тихон Светогорац био је духовник Светог Пајсија Светогорца. Професор Петровић је замолио старца да се сликају. Старац је радио нешто око баште и био је везао браду у чвор. За сликање је одвезао тај чвор па се то и може приметити на слици.

Свети Тихон је био Рус са Дона и изузетно цењен духовник. Грци су били љубоморни што је један словен уживао такав углед на Светој Гори. Био је у Јерусалиму тамо учио и дошао у Свету Гору, замонашио се и био подвижник првог реда.

Тихон је живео сам у келији и био је велико-схимник. Каже професор тешко је бити велико-схимник јер то између осталог подразумева да монах спава у ковчегу и сваки дан изговара одређене молитве у ишчекивању Господа.

На слици су кореански студент, Свети Тихон и Миодраг Петровић у младости.

Ево једне анегдоте. Када се кореанац са слике упознавао са Тихоном, похвали се како има два завршена факултета. Тихон није добро чуо па упита Петровића шта је рекао, а овај одговори:

”Каже да је завршио два факултета”

”А, значи хвали се да је дупли дурак (глупан)”, одговори Тихон. Био је духовит али је хтео да скрене пажњу да се човек не цени по дипломама него по другим квалитетима.

”Тихон је био прави свети човек и ја када идем увек посетим његов гроб. Грци су ставили рампу да не можете више колима до гроба и пустили шипражје да зарасте. Он је сахрањен у земљи, није сахрањен по оном монашком светогорском обичају да после три године ваде кости његове. Не, он је оставио завет да буде сахрањен у земљи – што је природно – ”Земља јеси и у земљу отидеш.””.

Амфилохије и Атанасије

Професор даље прича да је у то време је долазио Амфилохије Радовић код Тихона и хвалио се да му је духовник Пајсије Светогорац. Међутим, када су питали старца Пајсија шта мисли о Амфилохију, овај кратко одговори ”колово фиди” на грчком: ”змија без репа”. Та одредница о змији отровници је била једна врста предсказања. ”То нисам ја рекао, него је објављено у тој грчкој књизи одакле је слика.”

од грчке речи κολοβός (kolovós), што значи „кусат“ или „кратак“. У комбинацији са речју фиди (φίδι), што на грчком значи „змија,“ настаје израз који буквално значи „куса змија“ или „змија без репа.“

Какво вам је мишљење о Амфилохију, да ли је био добар или лош?

”Био је лош јер је ишао код папе, а касније патрихарху Павлу довео Ђукановића и радио на одвајању цркве црногорске али у томе нису успели. За време живота су му урадили икону свеца и испевали тропаре што је незамисливо.”

Каже професор да се добро познају и да су дуго причали испред Атинског факултета: ”Ја сам њега дуго посматрао и није ми се свидело када је рекао да је поцепао пасош Југославије и дао изјаву да се више никада неће вратити у Југославију, а после не само да се вратио већ је ишао у Ватикан и био тамо стипендиста у време када је тамо био и стипендиста садашњи цариградски патријарх Вартоломеј.”

А како коментаришете то што је Атанасије гурнуо Хиландар у руке такозване ”Васељенске патријаршије”?

”Њега је нечастива сила на то натерала, Атанасије је у почетку био добар и ја сам га уважавао. Међутим, потпуно је изгубио веру и дозволио је себи да напише да је Свети Ава Ћелиски екумениста, а при том цео православни свет користи речи Аве Јустина да је екуменизам свејерес.

До промене је дошло када су му припретили Американци, о томе сведочи Косара која је била преводилац и била је и код владике Артемија. Она је писала о томе у часописима и каже да су му американци рекли да ће ако не промени ставове ићи у Хаг и да је после тога он променио ћуд. Уплашио се. И то је исповедник вере? Он је чак изјавио ”каноне мачку о реп”.

Ја сам касније открио како је Атанасије био потајни екумениста и чак сам успео да добијем одлуку патријарха цариградског Атинагоре.

Сардеонски митрополит је објавио књигу ”Васељенска патријаршија” а ја је ишчитао и отишао до библиотеке и тада само се срели. Тада ми митрополит каже ”О професоре ја сам вас цитирао у књизи”, а професор одговори ”Нисте ме цитирали, ви сте украли пола странице од речи до речи и нисте ме нигде навели.” Од њега сам добио одлуку патријарха Цариградског Атинагоре одлуку у којој пише да Атанасије добија дозволу да иде на Свету Гору три месеца. У тој одлуци пише и да је садашњи патријарх Вартоломеј као јеро-ђакон ишао у исто време са Атанасијем на Свету Гору.

Ту су њега преваспитали и он је био тајни екумениста а није могао да се тако испољава због свог духовног оца Јустина Поповића. Ја сам то објавио на сајту борбазаверу и дао бројеве докумената.

Професоре, у време комуниста Јустин Поповић је био њихов највећи непријатељ јер је непоколебљиво говорио истину. Имам утисак да је служба успела баш у то гнездо православља код Јустина да убаци пар кукавичијих јаја и подметне своје сараднике? Сада када се погледа испада да су главни екуменисти били управо ти људи?

“Потпуно сте у праву то за службу. Јустинови духовни синови: Иринеј Буловић, Атанасије и Амфилохије су гурнули цркву у екуменизам. Артемија су избацили из цркве јер није хтео да учествује у томе. Данашњи патријарх је ученик Иринеја Буловића.”

Наставак текста следеће недеље.

Књиге професора Петровића и Законоправило можете поручити овде мада је број примерака који је остао мали тако да понуда важи док има залиха.