Тајанствено значење слова Ш

Многи су свесни да грчко алфа до омега значи од почетка до краја, међутим мало људи разуме да ћирилица има још дубље значење.

Прво слово азбуке “А” у старо-словенском значи ”ја”. Познато је читање слова као аз, буки, веди, глагоље… мислим да то многи знају. Е, то прво слово што се чита ”аз” значи ја. У бугарском језику се и даље ”ја” каже ”аз”. Тако да прво слово ћирилице ”А” означава сопство, постојање и свесност о себи.

Шшшшш тихо!

Проучавајући глагољицу налетим на занимљиво објашњење слова Ш. ”Ш” значи тишина, кажемо шшшш некоме када хоћемо да ћути. Отуда речи шапат и шутња које имају сличан смисао. Дакле од А до Ш, је од почетка мог постојања до тишине, тј. смрти.

Рецимо Исус се често приказује са ова два слова, а симболика је живети у складу са божијом мудрошћу од почетка до краја живота.

На старим фрескама Исуса често стоје алфа и омега, а смисао је ”онај чија је истина од почетка до краја”. Интересантно грчко писано слово омега чак подсећа на Ш ћирилицом.

То ме доводи до следећег интересантног запажања. Бројне су родбинске везе Немањића и бугаских владара. Једна од најпознатијих је бугарски цар Константин Тих који је био унук Стефана Немање што он сам тврди у свом житију. Е сада то ”тих” долази од ”тихи” јер му је отац био Тихомир Немањић. И после њега имамо неколико бугарско-српских племића.

Оно што ми је интересантно је застава Другог бугарског царства тј. династије Шишмана – јер је то представа слова Ш. Његово порекло је упитно и не зна се тачно, али његова застава говори много. Није ли то Ш представа тишине или тихог? Или се ради о представи смрти, тј. Бога. Приметићемо да слово Ш има три крака која опет могу имати симболику Светог тројства.

застава династије Шишман

Ово је све у дубокој вези са Исихазмом, тј са тиховањем. Тиха молитва је био предмет спора истока и запада у XIV веку када Варлам Калабријски напада у теолошкој расправи Григорија Паламу који је у то време на територији српске државе.

Интересантно је да Варлам напада идеју тиховања говорећи да се ради о начину Исусове молитве који су користили Богумили и да је то због тога јерес. Опет, историјски гледано Богумилиски покрет је кренуо са територије Македоније и Бугарске (вероватно у доба Самуила) и касније је интегрисан унутар наше православне цркве на сабору када је Свети Сава постигао договор са Богумилским монасима да се уједине. Иначе тиха молитва је на црквеном сабору Ромејског царства прихваћена као званична православна доктрина.

Иначе у бици код Велбужда, на Видовдан 1330,  цар Душан је победио бугарског цара Шишмана. Након тог времена па све до ослобођења од турака Срби и Бугари живе у једној држави, прво под Немањићима, а касније под Отоманима. Са њима смо говорили практично исти језик све до Вукове реформе језика.

Шишман је на својој застави имао слово Ш, па не могу да се запитам да ли то само има везе са Богом у смислу симболике краја живота или је то можда скривена веза са Константином Тихим и Тихомиром Немањићем.

Ето пар комадића историје за слагалицу…