mapa sredozemlja

Говори српски да те цео свет разуме

Сећам се као мали када сам чуо ову изреку како сам помислио колико нема везе са разумом и колико је арогантна. Замисли српски па цео свет да те разуме?! Међутим, веровали или не некада је овај исказ био веома истинит.

Када се вратимо у средњи век говорио се стари српски језик који је пре комуниста у књигама називан црквено-српски, а од другог светског рата ради ”коректности” прозваше га црквено-словенским језиком. Тај језик је био широко распрострањен највећим делом Европе и позног Римског царства, које данас зову Византија.

Staro srpski mapa - crkveno slovenski mapaУ средњем веку, Срби, Бугари и Руси су практично писали и говорили једним језиком са малим разликама. Да није било Вукове реформе и данас би били у стању да читамо своје средњевековне књиге. Овако, јаз је сада превелик и све је већи под притиском телевизије, страних језика, употребом рачунара и слабљењем ћирилице.

На југу српски језик се говорио од Венеције до Цариграда и од Мађарске до Пелопонеза. Већи део данашње Грчке је користио српски језик, као и северне Албаније. Мислим да је сувише да помињем да се на целом простору некадашње Југославије говорио исти језик. Међутим он се ширио и даље ка северу Италије, затим захватао велике територије данашње Аустрије, Мађарске и Румуније. У Румунији, која је била део Пећке патријаршије, се користила ћирилица и наш језик све до 18. века када полако почиње да се обликује Румунски језик, а ћирилицу укидају тек 1925. године.

Након пада Римског царства (Византије), са појавом Османског царства наш језик добија још већи значај јер постаје један од четири званична језика тада највећег царства на свету. Најмање 14 великих везира су били Срби који су управљали царством. Многи султани су говорили српски језик.

На западу у Далмацији и Славонији се говори наш језик оквиру Млетачке републике и Аустро-угарског царства. Под утицајем католичке цркве од ових делова ће настати данашња Хрватска што нико не спори али језик се тада звао Српски или Илирски. Рецимо у Дубровнику би говорили српским језиком то су становници сами за себе говорили али Венеција би о Дубровнику писала да се тамо говори Илирски језик.

Дакле, имамо доказ барем за последњих 1000 година када су Византија, Венеција и Османско и Аустро-Угарско царство били оно што је данас Америка – најдоминантнија држава са највећим утицајем, да се у то време српски језик користио на великим деловима територија ових царства.

И данас у скоро свим словенским земљама можете да се споразумете иако говорите на српском – Русија, Белорусија, Украјна, Бугарска, Македонија, Чешка, Словачка, Пољска… не можете да водите дубоке разговоре јер су се језици развили у различитим правцима последњих 7-8 векова али се и даље осећа стари заједнички именитељ. Теза да је црквено-српски био основа за све словенске земље није без основа.

Да не дужим превише али драги моји ”говори српски да те цео свет разуме” некада је било и те како тачно.

6 Comments

  1. Бинср

    Да ли је потеби Вукова реформа била добра или лоша по Србе и језик?

    • Па ја генерално мислим да је лоше урађена та реформа. Мислим да је Вук стандардизацијом језика на славонску екавицу катастрофална за нас, на неки начин нас је похрватио. Изменама које је увео је направио превелик јаз између нашег, Бугарског и Руског језика па данас практично не можемо да читамо своје средњевековне књиге. Са друге стране је отуђио цркву и народ, јер се језик управо учуио у цркви у прошлости. Црква није само верски објекат како су нас комунисти учили у школама, већ је управо црква била просветна установа. Да не помињем продавање преко 1000 рукописаних књига на којима је доста зарадио. Постоји пуно доказа да је био аустријски шпијун, прешао у католике, писао пропагандне текстове и књигу против кнеза Милоша. У нашим школским књигама је приказан позитивно јер је генерално много урадио на растурању окамењене средњевековне српске културе, то је комунистима ишло на руку… генерално ја га не волим. :)

  2. U februaru sam bio u Jordanu i tamo je dosta ljudi znalo srpski jezik. Rekao bih da je nas uticaj i tokom Jugoslavije bio veliki.

  3. Миливоје Миљковић

    Да не заборавимо конкордат, и убиство Патријарха Варнаве.
    Увече, 23. јула 1937. године, Конкордат је у Народној скупштини изгласан са 166 гласова, уз 129 против. Требало је да буде изгласан у Сенату, у коме је влада лошије стајала Али, још исто вече, Стојадиновић је пред посланицима ЈРЗ објавио да ће се неко време сачекати са изношењем Конкордата пред Сенат. При крају дана, у коме је у доњем дому изгласан Конкордат, умро је патријарх Варнава. Свим члановима владе, осим генерала Марића, било је забрањено да присуствују сахрани

Leave a Reply