mapa sredozemlja

Govori srpski da te ceo svet razume

Sećam se kao mali kada sam čuo ovu izreku kako sam pomislio koliko nema veze sa razumom i koliko je arogantna. Zamisli srpski pa ceo svet da te razume?! Međutim, verovali ili ne nekada je ovaj iskaz bio veoma istinit.

Kada se vratimo u srednji vek govorio se stari srpski jezik koji je pre komunista u knjigama nazivan crkveno-srpski, a od drugog svetskog rata radi ”korektnosti” prozvaše ga crkveno-slovenskim jezikom. Taj jezik je bio široko rasprostranjen najvećim delom Evrope i poznog Rimskog carstva, koje danas zovu Vizantija.

Staro srpski mapa - crkveno slovenski mapaU srednjem veku, Srbi, Bugari i Rusi su praktično pisali i govorili jednim jezikom sa malim razlikama. Da nije bilo Vukove reforme i danas bi bili u stanju da čitamo svoje srednjevekovne knjige. Ovako, jaz je sada prevelik i sve je veći pod pritiskom televizije, stranih jezika, upotrebom računara i slabljenjem ćirilice.

Na jugu srpski jezik se govorio od Venecije do Carigrada i od Mađarske do Peloponeza. Veći deo današnje Grčke je koristio srpski jezik, kao i severne Albanije. Mislim da je suviše da pominjem da se na celom prostoru nekadašnje Jugoslavije govorio isti jezik. Međutim on se širio i dalje ka severu Italije, zatim zahvatao velike teritorije današnje Austrije, Mađarske i Rumunije. U Rumuniji, koja je bila deo Pećke patrijaršije, se koristila ćirilica i naš jezik sve do 18. veka kada polako počinje da se oblikuje Rumunski jezik, a ćirilicu ukidaju tek 1925. godine.

Nakon pada Rimskog carstva (Vizantije), sa pojavom Osmanskog carstva naš jezik dobija još veći značaj jer postaje jedan od četiri zvanična jezika tada najvećeg carstva na svetu. Najmanje 14 velikih vezira su bili Srbi koji su upravljali carstvom. Mnogi sultani su govorili srpski jezik.

Na zapadu u Dalmaciji i Slavoniji se govori naš jezik okviru Mletačke republike i Austro-ugarskog carstva. Pod uticajem katoličke crkve od ovih delova će nastati današnja Hrvatska što niko ne spori ali jezik se tada zvao Srpski ili Ilirski. Recimo u Dubrovniku bi govorili srpskim jezikom to su stanovnici sami za sebe govorili ali Venecija bi o Dubrovniku pisala da se tamo govori Ilirski jezik.

Dakle, imamo dokaz barem za poslednjih 1000 godina kada su Vizantija, Venecija i Osmansko i Austro-Ugarsko carstvo bili ono što je danas Amerika – najdominantnija država sa najvećim uticajem, da se u to vreme srpski jezik koristio na velikim delovima teritorija ovih carstva.

I danas u skoro svim slovenskim zemljama možete da se sporazumete iako govorite na srpskom – Rusija, Belorusija, Ukrajna, Bugarska, Makedonija, Češka, Slovačka, Poljska… ne možete da vodite duboke razgovore jer su se jezici razvili u različitim pravcima poslednjih 7-8 vekova ali se i dalje oseća stari zajednički imenitelj. Teza da je crkveno-srpski bio osnova za sve slovenske zemlje nije bez osnova.

Da ne dužim previše ali dragi moji ”govori srpski da te ceo svet razume” nekada je bilo i te kako tačno.

6 Comments

  1. Бинср

    Да ли је потеби Вукова реформа била добра или лоша по Србе и језик?

    • Па ја генерално мислим да је лоше урађена та реформа. Мислим да је Вук стандардизацијом језика на славонску екавицу катастрофална за нас, на неки начин нас је похрватио. Изменама које је увео је направио превелик јаз између нашег, Бугарског и Руског језика па данас практично не можемо да читамо своје средњевековне књиге. Са друге стране је отуђио цркву и народ, јер се језик управо учуио у цркви у прошлости. Црква није само верски објекат како су нас комунисти учили у школама, већ је управо црква била просветна установа. Да не помињем продавање преко 1000 рукописаних књига на којима је доста зарадио. Постоји пуно доказа да је био аустријски шпијун, прешао у католике, писао пропагандне текстове и књигу против кнеза Милоша. У нашим школским књигама је приказан позитивно јер је генерално много урадио на растурању окамењене средњевековне српске културе, то је комунистима ишло на руку… генерално ја га не волим. :)

  2. U februaru sam bio u Jordanu i tamo je dosta ljudi znalo srpski jezik. Rekao bih da je nas uticaj i tokom Jugoslavije bio veliki.

  3. Миливоје Миљковић

    Да не заборавимо конкордат, и убиство Патријарха Варнаве.
    Увече, 23. јула 1937. године, Конкордат је у Народној скупштини изгласан са 166 гласова, уз 129 против. Требало је да буде изгласан у Сенату, у коме је влада лошије стајала Али, још исто вече, Стојадиновић је пред посланицима ЈРЗ објавио да ће се неко време сачекати са изношењем Конкордата пред Сенат. При крају дана, у коме је у доњем дому изгласан Конкордат, умро је патријарх Варнава. Свим члановима владе, осим генерала Марића, било је забрањено да присуствују сахрани

Leave a Reply