Постоји једна хиландарска прича о муви и пчели, кад год размишљам о животу сетим се те приче. Монаси кажу ”буди као пчела”. Зашто као пчела?
Пчела је врло паметна. Један монах посматрао пчелу у његовој испосничкој ћелији. У скоро потпуно мрачној просторији са земљаним подом пчела лети и непогрешиво нађе капљицу меда и седне на њу. Иако је затворена, иако нема светлости и све око ње је прљаво, она је нашла своју капљицу меда и срећна је.
Пчела и мува се потпуно разликују. Мува пронађе нешто смрдљиво или нешто што се распада и право иде на то. Мислим да сви знамо на шта мува иде, док пчела супротно од муве тражи цвет. Она превали километре да би дошла на ливаду и на њој само примећује цвеће и иде са цвета на цвет.
Тако је и са људима неки су као муве и примећују само ружно, прљаво, уништено. Такви обично добро познају црну хронику, истичу како се не вреди трудити, како треба отићи, како су сви лопови и како нема наде. Они када иду улицом гледају у рупе у асфалту и броје гованца од кучића…
А треба бити као пчела јер живот је један и кратак је да мрачимо нон-стоп. Као пчела са цвета на цвет, тако и ви тражите своје цветове у животу. Бирајте људе са којима се дружите, места на која излазите, приче које слушате и мисли које мислите. И идите са цвета на цвет.
И још једна ствар, пчела није себична, за разлику од муве која гледа како у нешто смрдљиво да укопа своје ларве, пчела када види где има меда она одлази у кошницу и преноси информацију о тој ливади свима у кошници. Пчела ради за себе али помаже и другима. Мислим да је то леп модел за живот и да доноси добру карму.
Монаси су повезани са пчелама, јер без воска не би било свећа. Ипак, и ми обични људи смо јако повезани са пчелама само нисмо тога свесни. Пчела је невероватан организам. Пчеле опрашују све цветове и без њих не би било плодова воћа, поврћа и размножавања многих других биљака. Без биљака, животиње не би имале шта да пасу. А без биљака и животиња врло брзо ни нас не би било. Дакле, без пчела не би било ни људи.
Када мени блиски људи крену да мраче и пребројавају рупе на асфалту, ја им тихо кажем ”…буди пчела” и ми се потпуно разумемо.
Ето, идите кроз живот и будите пчеле…
Sjajna pricica.
E da… To da budeš pčela je proces koji ide s godinama. .. Doneseš odluku i sve ti bude drugačije.
podseti me na onu magija pcele kremu … lep tekst
Otisle pcele nase da nadju cvece, daleko :) Ostale zunzare jer ovde imaju sta im treba..
Postovani Milose, danas sam slucajno naletela na Vas bol I odusevili ste me.
Pozdrav!
Zora
Hvala Zoro. :)
Диван текст. Хвала!
:)
Поштовање,
Овај коментар касни добре две године, тек сам данас прочитао текст,
иначе сам ваш блог раније,кад је мојој најмлађе буразер указао на вашу причу о оном грчком пекару који не трчи за великим бизнисом,
Иначе ја ако песник имам неку своју филозофију, гледам ствари из некад искошеног угла, признајем утицај лудака Миљенка Жуборског, али што се тиче пчеле имам је овакво мишљење па размислимо
ПАМЕТАН КАО ПЧЕЛИЦА
Слажем се што људи веле,
давно мудре главе рекле:
Нико вредан попут пчеле
(осим можда, мрав, донекле).
Питање ме мучи једно:
Што заблуду ту намећу
да се пчела, биће вредно
одликује и памећу?!
Ваздан лети, с крила падне,
полен скупља, па мед справља,
пребацује норме радне
ал’ за чијих баба здравља?!
Сва кошница пуна пчела,
ринта, ћути, кнедле гута,
све за рачун два дембела:
матицу и њеног трута.
(И шлаг на све њене јаде
људски род јој мед покраде…)
Закључци су неугодни
да пчелама даске фале,
с правом кажу Дел и Родни:
раде коњи и будале
Опет ја,
Приликом копи-пејст с еизгуби део текста: Ово мишљење о пчели и муви је важило некад, у нормална времана. А данас…
После лудила рецимо у УСА, Антифа, политичка коректност, трећи род, па ово у Украјини и забрана руских писац…
а посебно стање у Србији, видети нешто позитивно, на тај начин глумити пчелу, збиља је знак за узбуну. Ко у данашњем свету види нешто лепо – у озбиљном је проблему Осим природе наравно…
Јер, ко је оно рекао: ОПТИМИЗАМ ЈЕ НИШТА ДРУГО НЕГО КЛИНИЧКА ФАЗА ПЕСИМИЗМА.