priča o pčeli i muvi

Budi pčela – kratka pravoslavna priča

Postoji jedna hilandarska priča o muvi i pčeli, kad god razmišljam o životu setim se te priče. Monasi kažu ”budi kao pčela”.  Zašto kao pčela?

Pčela je vrlo pametna. Jedan monah posmatrao pčelu u njegovoj isposničkoj ćeliji. U skoro potpuno mračnoj prostoriji sa zemljanim podom pčela leti i nepogrešivo nađe kapljicu meda i sedne na nju. Iako je zatvorena, iako nema svetlosti i sve oko nje je prljavo, ona je našla svoju kapljicu meda i srećna je.

Pčela i muva se potpuno razlikuju. Muva pronađe nešto smrdljivo ili nešto što se raspada i pravo ide na to. Mislim da svi znamo na šta muva ide, dok pčela suprotno od muve traži cvet. Ona prevali kilometre da bi došla na livadu i na njoj samo primećuje cveće i ide sa cveta na cvet.

Tako je i sa ljudima neki su kao muve i primećuju samo ružno, prljavo, uništeno. Takvi obično dobro poznaju crnu hroniku, ističu kako se ne vredi truditi, kako treba otići, kako su svi lopovi i kako nema nade. Oni kada idu ulicom gledaju u rupe u asfaltu i broje govanca od kučića…

A treba biti kao pčela jer život je jedan i kratak je da mračimo non-stop. Kao pčela sa cveta na cvet, tako i vi tražite svoje cvetove u životu. Birajte ljude sa kojima se družite, mesta na koja izlazite, priče koje slušate i misli koje mislite. I idite sa cveta na cvet.

I još jedna stvar, pčela nije sebična, za razliku od muve koja gleda kako u nešto smrdljivo da ukopa svoje larve, pčela kada vidi gde ima meda ona odlazi u košnicu i prenosi informaciju o toj livadi svima u košnici. Pčela radi za sebe ali pomaže i drugima. Mislim da je to lep model za život i da donosi dobru karmu.

Monasi su povezani sa pčelama, jer bez voska ne bi bilo sveća. Ipak, i mi obični ljudi smo jako povezani sa pčelama samo nismo toga svesni. Pčela je neverovatan organizam. Pčele oprašuju sve cvetove i bez njih ne bi bilo plodova voća, povrća i razmnožavanja mnogih drugih biljaka. Bez biljaka, životinje ne bi imale šta da pasu. A bez biljaka i životinja vrlo brzo ni nas ne bi bilo. Dakle, bez pčela ne bi bilo ni ljudi.

Kada meni bliski ljudi krenu da mrače i prebrojavaju rupe na asfaltu, ja im tiho kažem ”…budi pčela” i mi se potpuno razumemo.

Eto, idite kroz život i budite pčele…

10 Comments

  1. Gordana

    E da… To da budeš pčela je proces koji ide s godinama. .. Doneseš odluku i sve ti bude drugačije.

  2. Petar Petrovic

    podseti me na onu magija pcele kremu … lep tekst

  3. Fiona

    Otisle pcele nase da nadju cvece, daleko :) Ostale zunzare jer ovde imaju sta im treba..

  4. Zora

    Postovani Milose, danas sam slucajno naletela na Vas bol I odusevili ste me.
    Pozdrav!
    Zora

  5. Tatjana

    Диван текст. Хвала!

  6. Милко

    Поштовање,
    Овај коментар касни добре две године, тек сам данас прочитао текст,
    иначе сам ваш блог раније,кад је мојој најмлађе буразер указао на вашу причу о оном грчком пекару који не трчи за великим бизнисом,

    Иначе ја ако песник имам неку своју филозофију, гледам ствари из некад искошеног угла, признајем утицај лудака Миљенка Жуборског, али што се тиче пчеле имам је овакво мишљење па размислимо

    ПАМЕТАН КАО ПЧЕЛИЦА

    Слажем се што људи веле,
    давно мудре главе рекле:
    Нико вредан попут пчеле
    (осим можда, мрав, донекле).

    Питање ме мучи једно:
    Што заблуду ту намећу
    да се пчела, биће вредно
    одликује и памећу?!

    Ваздан лети, с крила падне,
    полен скупља, па мед справља,
    пребацује норме радне
    ал’ за чијих баба здравља?!

    Сва кошница пуна пчела,
    ринта, ћути, кнедле гута,
    све за рачун два дембела:
    матицу и њеног трута.

    (И шлаг на све њене јаде
    људски род јој мед покраде…)

    Закључци су неугодни
    да пчелама даске фале,
    с правом кажу Дел и Родни:
    раде коњи и будале

  7. Милко

    Опет ја,
    Приликом копи-пејст с еизгуби део текста: Ово мишљење о пчели и муви је важило некад, у нормална времана. А данас…
    После лудила рецимо у УСА, Антифа, политичка коректност, трећи род, па ово у Украјини и забрана руских писац…
    а посебно стање у Србији, видети нешто позитивно, на тај начин глумити пчелу, збиља је знак за узбуну. Ко у данашњем свету види нешто лепо – у озбиљном је проблему Осим природе наравно…
    Јер, ко је оно рекао: ОПТИМИЗАМ ЈЕ НИШТА ДРУГО НЕГО КЛИНИЧКА ФАЗА ПЕСИМИЗМА.

Leave a Reply