Ove godine Sajam knjiga je stradao u ratu između ćacija i antićacija. Ne znam kako je došlo do toga da su ljudi shvatili da je Sajam knjiga neprijatelj srpskog naroda. Sajam je postojao mnogo pre ćacija i antićacija, ali dobro.
Sa druge strane, priča se da Nemačka navodno ima interes da se srpski Sajam knjiga ugasi, jer je naš sajam bio jako posećen. Nekome je, izgleda, strateški interes da ova zemlja bude svedena na nivo gastarbajtera. Nemojte mnogo da razmišljate i nemojte mnogo da čitate.
Ove godine sam tri puta išao na Sajam. Svake godine posetim sajam nekoliko puta. Ne mogu sve odjednom da prepešačim i da vučem silne knjige. Ta nedelja mi je nedelja knjige: odem pomalo, svratim, pogledam, obiđem koliko mogu, pa se vratim. Onda nekog drugog dana opet dođem, i tako…
Otkako se bavim ovim mojim malim istorijskim istraživanjima, postalo je dosta zanimljivije. Često srećem kolege, ljude koji se bave srpskom istorijom i trude se da narativ postavljen za vreme Tita ne bude jedina istina. Evo nekoliko crtica sa ovogodišnjeg Sajma.
Druženje sa kolegama
Jedan od susreta bio je druženje sa profesorom Radovanom Damjanovićem. Imao sam sreće da upoznam dvojicu od trojice ljudi koji su mi bili uzor za istorijska istraživanja.
Prvi je Radoslav Grujić, čijih knjiga imam veliku kolekciju, čovek koji je otkrio mošti cara Dušana. Drugi je Radovan Damjanović, čovek koji nam je svima otvorio oči o netačnosti istorije koju učimo u školama. Treći je Miloslav Samardžić, koji je neumorno dokazivao koliko je istorija četničkog pokreta koju smo učili obična propaganda.
Sreo sam i Marka Hubera, drugara i kolegu sa kojim sam već snimao neke emisije. NJegova izdavačka kuća Ognjila i jutube kanal daju izuzetan doprinos istraživanju srpske istorije.
Tu su i Aleksandar Mitić i Radovan Dragić, koji su ove godine napravili svoju zasebnu izdavačku kuću Tribalija. Imaju odlične knjige, a na njihovom štandu smo se družili.
Sreo sam i Marka Aleksića, arheologa, pisca i čestog gosta RTS-a. Piše o srpskom srednjem veku, viteštvu, oružju i životu srednjovekovne Srbije. Jedna od njegovih knjiga je „Srpski viteški kod“.
Moram da pomenem i Dragana Bukovičkog, pisac, prevodilac ruskog i odličan znalac srpskog i staroslovenskog jezika. NJegove tekstove i podatke o njemu možete naći na sajtu Slovenskog društva.
Izuzetno zanimljiv razgovor sam imao i sa Milunom Jelićem, koji je napisao knjigu „Srbi i crkva“. Prema podacima izdavača, delo ima jedanaest tomova i rezultat je dvadesetogodišnjeg rada. Ja sam kupio prvi deo, koji se bavi crkvama u Srbiji pre doba Nemanjića. Meni je to interesantno zbog istraživanja kojima se bavim, pa sam tu knjigu uzeo.
Doktor iz Londona
Sedeći kod Marka i Radovana na štandu, upoznao sam jednog našeg doktora iz Londona, koji je sa sobom nosio neke knjige.
U prvi mah ga nisam shvatio jer am mislio sam da hoće da proda te knjige. Kasnije, kada smo ušli u razgovor, shvatio sam da priča o stranim knjigama, objavljenim u Engleskoj i Americi, koje govore o potpuno drugačijoj istoriji Srbije tokom Drugog svetskog rata.
Rekoh: hajde da kupim te knjige. Međutim, nisam dobro shvatio — čovek ih uopšte nije prodavao, nego je tražio nekoga koga to zanima, kome bi ih poklonio, da ih učini dostupnim javnosti i da što više naših ljudi sazna za te knjige i ono što u njima piše.
Znate da sam pokrenuo projekat Gora Savina, kao najveću e-biblioteku na našem internetu, čiji je primarni fokus istorija Srbije pre dolaska komunista, pre nego što su počeli da menjaju istoriju i nameću globalističke stavove i tumačenja. Tako da ništa nije slučajno.
Među poklonjenim knjigama su The Web of Disinformation: Churchill’s Yugoslav Blunder Dejvida Martina, Tito, Mihailović and the Allies, 1941–1945 Voltera R. Robertsa, Genocide in Satellite Croatia, 1941–1945 Edmona Parisa i A King’s Heritage, memoari kralja Petra II.
Potrudiću se da ih skeniram i učinim dostupnim čitaocima na Gori Savinoj.
Doktor iz Londona je jako pristojan, obrazovan čovek i ostavio je utisak na mene. Inače, među gostima kod Radovana i na drugim štandovima bilo je dosta naših ljudi iz inostranstva koji su došli u Srbiju samo da bi posetili Sajam knjiga. To govori koliko je taj sajam bitan za nas i koliko je važno da ga sačuvamo.
Milutinov pirg i Gora Savina
Od Radovana sam na poklon dobio knjigu „Kula kralja Milutina“. Izuzetno mi je draga, najviše zbog Milutinovog pirga na koricama.
Mislim da svi znaju da je Milutinov pirg znak koji koristimo na sajtu Gora Savina, na ovom mom sajtu, kao i kada obeležavam knjige iz svoje biblioteke. O pečatu za obeležavanje knjiga već sam pisao u tekstu „Ex libris na ćirilici“.
Pirg je bio jedna od prvih stvari koje sam posetio u Hilandaru. Rečeno mi je da ne idem tamo, da ima zmija. Međutim, bio sam, popeo se i snimio video koji možete videti ovde.
Gledao sam Savine vinograde i okolinu, gore i dole, i tako je došlo do ideje o Gori Savinoj — o kuli srpstva, pravoslavlja i obrazovanja, koja čuva stare knjige i našu istoriju.
Postoji plan da Milutinov pirg bude obnovljen i da u obnovi učestvuje Vlada Republike Srpske. Daće Bog.
Eto, to bi ukratko bile crtice sa posete Sajmu knjiga 2026.
