Ове године Сајам књига је страдао у рату између ћација и антићација. Не знам како је дошло до тога да су људи схватили да је Сајам књига непријатељ српског народа. Сајам је постојао много пре ћација и антићација, али добро.
Са друге стране, прича се да Немачка наводно има интерес да се српски Сајам књига угаси, јер је наш сајам био јако посећен. Некоме је, изгледа, стратешки интерес да ова земља буде сведена на ниво гастарбајтера. Немојте много да размишљате и немојте много да читате.
Ове године сам три пута ишао на Сајам. Сваке године посетим сајам неколико пута. Не могу све одједном да препешачим и да вучем силне књиге. Та недеља ми је недеља књиге: одем помало, свратим, погледам, обиђем колико могу, па се вратим. Онда неког другог дана опет дођем, и тако…
Откако се бавим овим мојим малим историјским истраживањима, постало је доста занимљивије. Често срећем колеге, људе који се баве српском историјом и труде се да наратив постављен за време Тита не буде једина истина. Ево неколико цртица са овогодишњег Сајма.
Дружење са колегама
Један од сусрета био је дружење са професором Радованом Дамјановићем. Имао сам среће да упознам двојицу од тројице људи који су ми били узор за историјска истраживања.
Први је Радослав Грујић, чијих књига имам велику колекцију, човек који је открио мошти цара Душана. Други је Радован Дамјановић, човек који нам је свима отворио очи о нетачности историје коју учимо у школама. Трећи је Милослав Самарџић, који је неуморно доказивао колико је историја четничког покрета коју смо учили обична пропаганда.
Срео сам и Марка Хубера, другара и колегу са којим сам већ снимао неке емисије. Његова издавачка кућа Огњила и јутубе канал дају изузетан допринос истраживању српске историје.
Ту су и Александар Митић и Радован Драгић, који су ове године направили своју засебну издавачку кућу Трибалија. Имају одличне књиге, а на њиховом штанду смо се дружили.
Срео сам и Марка Алексића, археолога, писца и честог госта РТС-а. Пише о српском средњем веку, витештву, оружју и животу средњовековне Србије. Једна од његових књига је „Српски витешки код“.
Морам да поменем и Драгана Буковичког, писац, преводилац руског и одличан зналац српског и старословенског језика. Његове текстове и податке о њему можете наћи на сајту Словенског друштва.
Изузетно занимљив разговор сам имао и са Милуном Јелићем, који је написао књигу „Срби и црква“. Према подацима издавача, дело има једанаест томова и резултат је двадесетогодишњег рада. Ја сам купио први део, који се бави црквама у Србији пре доба Немањића. Мени је то интересантно због истраживања којима се бавим, па сам ту књигу узео.
Доктор из Лондона
Седећи код Марка и Радована на штанду, упознао сам једног нашег доктора из Лондона, који је са собом носио неке књиге.
У први мах га нисам схватио јер ам мислио сам да хоће да прода те књиге. Касније, када смо ушли у разговор, схватио сам да прича о страним књигама, објављеним у Енглеској и Америци, које говоре о потпуно другачијој историји Србије током Другог светског рата.
Рекох: хајде да купим те књиге. Међутим, нисам добро схватио — човек их уопште није продавао, него је тражио некога кога то занима, коме би их поклонио, да их учини доступним јавности и да што више наших људи сазна за те књиге и оно што у њима пише.
Знате да сам покренуо пројекат Гора Савина, као највећу е-библиотеку на нашем интернету, чији је примарни фокус историја Србије пре доласка комуниста, пре него што су почели да мењају историју и намећу глобалистичке ставове и тумачења. Тако да ништа није случајно.
Међу поклоњеним књигама су The Web of Disinformation: Churchill’s Yugoslav Blunder Дејвида Мартина, Tito, Mihailović and the Allies, 1941–1945 Волтера Р. Робертса, Genocide in Satellite Croatia, 1941–1945 Едмона Париса и A King’s Heritage, мемоари краља Петра II.
Потрудићу се да их скенирам и учиним доступним читаоцима на Гори Савиној.
Доктор из Лондона је јако пристојан, образован човек и оставио је утисак на мене. Иначе, међу гостима код Радована и на другим штандовима било је доста наших људи из иностранства који су дошли у Србију само да би посетили Сајам књига. То говори колико је тај сајам битан за нас и колико је важно да га сачувамо.
Милутинов пирг и Гора Савина
Од Радована сам на поклон добио књигу „Кула краља Милутина“. Изузетно ми је драга, највише због Милутиновог пирга на корицама.
Мислим да сви знају да је Милутинов пирг знак који користимо на сајту Гора Савина, на овом мом сајту, као и када обележавам књиге из своје библиотеке. О печату за обележавање књига већ сам писао у тексту „Ex libris на ћирилици“.
Пирг је био једна од првих ствари које сам посетио у Хиландару. Речено ми је да не идем тамо, да има змија. Међутим, био сам, попео се и снимио видео који можете видети овде.
Гледао сам Савине винограде и околину, горе и доле, и тако је дошло до идеје о Гори Савиној — о кули српства, православља и образовања, која чува старе књиге и нашу историју.
Постоји план да Милутинов пирг буде обновљен и да у обнови учествује Влада Републике Српске. Даће Бог.
Ето, то би укратко биле цртице са посете Сајму књига 2026.
