Пријатељ ми је причао како је у Хилендару обрађивао један документ од Константина Филозофа. На први моменат помислих да се ради о добу деспота Стефана Лазаревића, међутим ради се о другом Константину Филозофу – Ћирилу, нашем апостолу писмености.
Био сам потпуно затечен јер сам већ доста истраживао на тему Ћирила и Методија али уопште нисам чуо за овај документ. Људи моји, имамо потпуно потврђен документ који је написао сам Ћирило који је потпуно непознат нашој широкој јавности.
Да ствар буде још гора, на српском не постоји лако доступан превод овог текста или барем ја нисам могао да га нађем. Наравно овај спис је познат академској заједници и неколико наших историчара се у прошлости њиме бавило.
Текст је написан 863. године као предговор првом преводу јеванђеља на старословенски језик. Познат је под називом Проглас Константина Философа. Најстарији препис овог документа је сачуван у Хилендару. За место настанка овог документа наводи се Велика Моравија. Већ сам радио истраживање и емисију на ову тему (линк на крају текста) па мислим да се великом поузданошћу можемо да тврдимо да је документ вероватно настао у данашњој Србији у области од слива Велике Мораве, до Сирмијума – не знамо тачно.
Интересантно од четири сачувана преписа три најстарија су из Србије. Најстарији је онај из Хилендара из 13. века. Други и трећи спис су познати као Хлудовљев и Гиљфердингов, а уствари Гиљфердингов је из Пећи, а Хлудовљев је српски написан између 1308. и 1311. године, да га је писао анагност Радин „Нагоричанин“, из Нагоричина код Скопља, и да је писан у Сушици. Онај четврти је из Русије али много касније из 16. века.
Дакле три најстарија преписа Ћириловог предговора су пореклом из Србије. Два од та три су данас у Русији. Шта би дали Пољаци или Руси да је овај спис са њиховог поднебља, то би се свуда чуло. Међутим, Србија овај спис ни не помиње у школском програму. За мене ово је још један аргумент да је Велика Моравија била код нас, на нашем терену јер су најстарији сачувани преписи управо нађени код нас.
Нашао сам један превод на србском али није ми се допао па сам се сам упустио у исправљање превода према старословенском тексту који сам пронашао. Ево мојег тумачења, праштајте ако се нека грешка подвукла.
Предговор Ћирилов (Константина Филозофа)
Предговор светом Јеванђељу:
Како су пророци већ прорекли,
Христос ће окупити народе,
јер је Он светлост целог света,
то се испуни у овом седмом миленијуму.
Јер је речно: слепи ће прогледати,
глуви ће чути слово писано.
Бога ће, видети достојни.
Зато слушајте, Словени, ово:
дар вам је од Бога дат,
дар Божји са десне стране,
дар духовни, никако телесни*, (*пролазни)
душама оним које га приме.
Матеј, Марко, Лука и Јован
уче сав народ говорећи:
Онај ко види лепоту своје душе,
воле ће и радоваће се,
греховну таму одагнати,
и трулеж свога тела одложити*, (*смрт)
и рајски живот стећи,
и избећи пламен огња.
Слушајте сада својим умом,
слушајте словенски народи сви,
слушајте реч која од Бога дође,
реч која је храна људске душе,
реч која крепи и срце и ум,
реч која припрема човека да позна Бога.
Јер као што оку без светлости нема радости
јер неможе видети Божју творевину,
нити му је све лепо, нити видљиво,
тако и свака душа без књига,
неће упознати законе Божје,
закона књижевног и духовног,
закона који рај Божји открива.
Ко није чуо тутањ грома,
може ли се Бога бојати?
или ко није осетио мирис цвећа,
како ће Божје чудо разумети?
Или уста која слатко не окусе,
каменим чине човека.
Тако и душа без књига
код људи остаје мртва.
Све ово ми, браћо, промислисмо
да би дали подобан савет,
који све људе одваја
од скотског живота и похоте,
да не бисте имали ум неразумни,
због слушања речи на туђем језику,
чак иако чујете црквена звона*. (*чак и у оквиру цркве)
Јер свети Павле рече:
Када молитву своју узносите Богу,
боље пет речи да изговорим,
својим разумом говорећи,
да их и сва браћа разумеју,
него мноштво речи неразумних.
Онај човек који не разуме,
и из књига не схвата мудрост приче,
хоће ли моћи да објасни смисао нама?
Јер као што трулеж телу прети,
све квари, и на крају се распада,
када своје хране нема,
тако свака душа вене,
када Божји живот нема,
јер реч Божју не слуша.
Још једну мудру ствар да вам кежем
вама драгим људима,
који желите да растете Божјим растом:
али који немате довољно вере,
као кад семе падне на њиву,
тако и на срца људска пада,
киша Божјих речи да нахране,
да узрасте плод Божји још више.
Ко може приче све да објасни,
разним народима без књига,
он гласом смисла не говори.
Чак и ако говори све језике,
само показује немоћ њихову.
Него, своју причу да додам,
много ума у мало речи казујући.
Голи су сви народи без књига,
јер се не могу борити без оружја
са противником душа наших,
и лако ће постати мука вечних плен.
Ако, народи, врага не волите,
него мислите да се с њим борите врло,
отворите пажљиво врата ума,
оружје примите чврсто сада,
које кују књиге Господње,
у главу снажно удрите лукавога.
Ова слова — ко их прими,
томе Христос мудрост говори
и душе ваше речима крепи,
са апостолима и пророцима свим.
Јер они који буду писмени
биће кадри врага убити,
приносећи Богу добру победу,
бежећи од трулежи гнојнога тела,
тела чији је живот као у сну;
не падајући, већ ће крепко стојећи,
јавиће се Богу као храбри,
и стојећи с десне стране Божјег престола,
када огњем буде судио народима,
радујући се са анђелима у векове,
вечно славећи милостивога Бога,
књигама свим написаним,
Богу милостивом појаће.
Њему приличи свака слава,
част и хвала, Божјем Сину, свагда,
са Оцем и Светим Духом,
у вјек векова, од све твари.
Амин.
Диван текст. Сматрам да овај предговор треба да стоји испред сваког Јеванђеља које се штампа код нас и да би овај текст требало унети у основне школе за више разреде са нагласком на следећим порукама:
- Словенима писменост дође од Бога (кроз цркву, патријарха Фотија и Константина Философа)
- познавање мудрости Јеванђеља спасава човека – даје му здравље, љубав, радост и помаже му да се избори са својим крстом који свако носи.
- без писмености и проучавања књига душа вене јер смисао мудрих прича недостаје
- џаба је мноштво порука на страном језику када се смисао не разуме, боље пет речи својим разумом Богу узнети
- књиге ће помоћи словенским народима да се изборе са духовним противником
- телесно је пролазно, духовно је занавек. Књиге хране душу, а душа је вечна.
На крају дајем и своју белешку превода па ако неко има бољи превод ево ред по ред, за лакше праћење.
| Бр. | Оригинал | Превод |
|---|---|---|
| 1 | Прогласъ ѥсмь свѧтоу ѥваньгелью: | Предговор светом Јеванђељу: |
| 2 | Ꙗко пророци прорекли сѫтъ прѣжде, | Како су пророци већ раније прорекли, |
| 3 | Христъ грѧдетъ събьратъ ѩзꙑкъ, | Христос ће сабрати народе, |
| 4 | Свѣтъ бо ѥстъ вьсемоу мироу семоу. | јер је Он светлост целог света. |
| 5 | Се събꙑстъ сѧ въ седмꙑи вѣкъ сь. | То се испуни у овом седмом миленијуму. |
| 6 | Рѣшѧ бо они: слѣпїи прозьрѧтъ, | Јер је речно: слепи ће прогледати, |
| 7 | глоуси слꙑшѧтъ слово боукъвьноѥ. | глуви ће чути слово писано. |
| 8 | Бога же ѹбо познати достоитъ. | Бога ће, видети достојни. |
| 9 | Того же ради слꙑшите, Словѣне, си: | Зато слушајте, Словени, ово: |
| 10 | Даръ бо ѥстъ отъ Бога сь данъ, | дар вам је од Бога дат, |
| 11 | даръ божїи ѥстъ деснꙑѩ чѧсти, | дар Божји са десне стране, |
| 12 | даръ доушамъ, николиже тьлѣѩ, | дар духовни, никако телесни, |
| 13 | доушамъ тѣмъ, ѩже и прїимѫтъ. | душама оним које га приме. |
| 14 | Матъѳеи, Мар(ъ)ко, Лоука и Іѡаннъ | Матеј, Марко, Лука и Јован |
| 15 | ѹчѧтъ вьсь народъ глаголѭште: | уче сав народ говорећи: |
| 16 | Ѥлико бо своихъ доушь лѣпотѫ | Онај ко види лепоту своје душе, |
| 17 | видитъ, любите бо радовати сѧ, | воле ће и радоваће се, |
| 18 | грѣховьнѫ же тьмѫ ѿгънати | греховну таму одагнати, |
| 19 | и мира сего тьлѭ ѿложити | и трулеж свога тела одложити, (смрт) |
| 20 | и раискоѥ житіѥ пріобрѣсти | и рајски живот стећи, |
| 21 | и избѣжати отъ огни горѫшта, | и избећи пламен огња. |
| 22 | слꙑшите нꙑнѣ отъ своѥго ѹма, | Слушајте сада својим умом, |
| 23 | слꙑшите словѣньскъ народъ вьсь, | слушајте словенски народи сви, |
| 24 | слꙑшите слово, отъ Бога прїиде, | слушајте реч која од Бога дође, |
| 25 | слово же кръмѧ чловѣчьскꙑѩ доушѧ, | реч која је храна људске душе, |
| 26 | слово же крѣпѧ и срьдьце и ѹмъ, | реч која крепи и срце и ум, |
| 27 | слово се готоваѩ Бога познати. | реч која припрема човека да позна Бога. |
| 28 | Ꙗко бесвѣта радость не бѫдетъ | Јер као што оку без светлости нема радости |
| 29 | окоу видѧштю божіѭ тварь вьсѭ | јер неможе видети Божју творевину, |
| 30 | нъ вьсе ни лѣпо ни видимо ѥстъ, | нити му је све лепо, нити видљиво, |
| 31 | тако и доуша вьсꙗка без боукъвъ | тако и свака душа без књига, |
| 32 | не съвѣдѫшти закона же божіꙗ, | неће упознати законе Божје, |
| 33 | закона кънижьна и доуховьна, | закона књижевног и духовног, |
| 34 | закона раи божїи ꙗвлꙗѭшта. | закона који рај Божји открива. |
| 35 | Кꙑи бо слоухъ громьнаѥго тѫтьна | Ко није чуо тутањ грома, |
| 36 | не слꙑшѧ, Бога можетъ боꙗти сѧ? | може ли се Бога бојати? |
| 37 | Ноздри же пакꙑ, цвѣта не ѫхаѭшти, | или ко није осетио мирис цвећа, |
| 38 | како божьѥ чюдо разоумѣѥте? | како ће Божје чудо разумети? |
| 39 | Ѹста бо, ꙗже сладъка не чюѭтъ, | Или уста која слатко не окусе, |
| 40 | ꙗко камѣна творѧтъ же чловѣка. | каменим чине човека. |
| 41 | Паче же сего доуша безбоукъвьна | Тако и душа без књига |
| 42 | ꙗвлꙗѥтъ сѧ въ чловѣцѣхъ мрьтва. | код људи остаје мртва. |
| 43 | Се же вьсе мꙑ, братіѥ съмꙑслѧште | Све ово ми, браћо, промислисмо |
| 44 | глаголѥмъ съвѣтъ подобаѭшть, | да би дали подобан савет, |
| 45 | иже чловѣкꙑ вьсѩ ѿлѫчитъ | који све људе одваја |
| 46 | отъ житiꙗ скотьска и похоти, | од скотског живота и похоте, |
| 47 | да не имѫште ѹмъ неразоумьнъ, | да не бисте имали ум неразумни, |
| 48 | тоуждемь ѩзꙑкомь слꙑшѧще слово | због слушања речи на туђем језику, |
| 49 | ꙗко мѣдьна звона гласъ слꙑшите. | чак иако чујете црквена звона. (чак и у оквиру цркве) |
| 50 | Се бо свѧтꙑи Павьлъ ѹчѧ рече: | Јер свети Павле рече: |
| 51 | Молитвѫ своѭ въздаѩ прѣжде Богоу, | Молитву своју најпре узносећи Богу, |
| 52 | ꙗко хоштѭ словесъ пѧть издрешти | хоћу пет речи да изговорим |
| 53 | съ разоумомь своимь глаголати, | својим разумом говорећи, |
| 54 | да и вьсе братьꙗ разоумѣѭтъ, | да их и сва браћа разумеју, |
| 55 | неже тьмѫ словесъ неразоумьнъ. | него мноштво речи неразумних. |
| 56 | Кꙑи бо чловѣкъ не разоумѣѥтъ, | Онај човек који не разуме, |
| 57 | кꙑи не проложитъ притъчѧ мѫдрꙑ, | и из књига не схвата мудрост приче, |
| 58 | съказаѭштіѩ бесѣдꙑ правꙑ намъ? | хоће ли моћи да објасни смисао нама? |
| 59 | Ꙗко бо тьлꙗ плътьхъ настоитъ, | Јер као што трулеж телу прети, |
| 60 | вьсе тьлѧшти, паче гноꙗ гноѩшти, | све квареи, и на крају се распада, |
| 61 | ѥгна своѥго брашьна не иматъ, | када своје хране нема, |
| 62 | тако доуша вьсꙗка опадаѥтъ | тако свака душа вене, |
| 63 | жизни, божіꙗ не имѫшти живота, | када Божји живот нема, |
| 64 | ѥгда словесе божіꙗ не слꙑшитъ. | јер реч Божју не слуша. |
| 65 | Инѫ же пакꙑ притъчѫ мѫдрѫ дзѣло | Још једну мудру ствар да вам кежем |
| 66 | да глаголѥмъ, чловѣци, любѧште сѧ, | вама драгим људима, |
| 67 | хотѧште расти божіѥмь растомь, | који желите да растете Божјим растом: |
| 68 | къто бо вѣрꙑ сеѩ не вѣстъ правꙑ, | али који немате довољно вере, |
| 69 | ꙗко сѣмени падаѭштю на нивѣ, | као кад семе падне на њиву, |
| 70 | тако на срьдьцихъ чловѣчьсцѣхъ, | тако и на срца људска пада, |
| 71 | дъждꙗ божїи боукъвъ трѣбоуѭште, | киша Божјих речи да нахране, |
| 72 | да въздрастетъ плодъ божїи паче. | да узрасте плод Божји још више. |
| 73 | Къто можетъ притъче вьсѥ решти, | Ко може приче све да објасни, |
| 74 | обличаѭштѧ бес книгъ ѩзꙑкꙑ, | разним народима без књига, |
| 75 | въ гласѣ съмꙑсльнѣ не глаголѭште. | он гласом смисла не говори. |
| 76 | Ни аште ѹмѣѥтъ ѩзꙑкꙑ вьсѩ, | Чак и ако говори све језике, |
| 77 | можетъ съказати немошть сихъ. | само показује немоћ њихову. |
| 78 | Обаче своѭ притъчѭ да приставлѭ, | Него, своју причу да додам, |
| 79 | мъногъ ѹмъ въ малѣ рѣчи кажѧ. | много ума у мало речи казујући. |
| 80 | Нази бо вьси бес книгъ ѩзꙑци | Голи су сви народи без књига, |
| 81 | брати сѧ не могѫште без орѫжіꙗ | јер се не могу борити без оружја |
| 82 | съ противьникомь доушь нашихъ | са противником душа наших, |
| 83 | готови мѫкꙑ вѣчьнꙑѩ въ плѣнъ. | и лако ће постати мука вечних плен. |
| 84 | Иже бо врага, ѩзꙑци, не любите, | Ако, народи, ћавола не волите, |
| 85 | брати же сѧ съ нимь мꙑслѧште дзѣло, | него мислите да се с њим борите врло, |
| 86 | ѿврьзѣте прилежьно ѹмоу двьри, | отворите пажљиво врата ума, |
| 87 | орѫжіѥ прїимъше тврьдо нꙑнѣ, | оружје примите чврсто сада, |
| 88 | ѥже коуѭтъ кънигꙑ Господьнѥ, | које кују књиге Господње, |
| 89 | главѫ тьрѫште непріꙗзни вельми. | у главу снажно удрите лукавога. |
| 90 | Боукъви сіѩ, иже бо прїиметъ | Ова слова — ко их прими, |
| 91 | мѫдрость томоу Христосъ глаголѥтъ | томе Христос мудрост говори |
| 92 | и доушѧ вашѧ боукъвами крѣпитъ, | и душе ваше речима крепи, |
| 93 | апостолꙑ же съ пророкꙑ вьсѣми. | са апостолима и пророцима свим. |
| 94 | Иже бо сихъ словеса глаголѭште | Јер они који буду писмени |
| 95 | подобьни бѫдѫтъ врага ѹбити | биће кадри врага убити, |
| 96 | побѣдѫ приносѧште къ Богоу добрѫ | приносећи Богу добру победу, |
| 97 | плъти бѣжѧште тьлѩ гноѥвьнꙑѥ | бежећи од трулежи гнојнога тела, |
| 98 | плъти, ѥѩже животъ ꙗко въ сънѣ | тела чији је живот као у сну; |
| 99 | не падаѭште, крѣпъко же стоѩште, | не падајући, већ ће крепко стојећи, |
| 100 | къ Богоу ꙗвльше сѧ ꙗко храбъри, | јавиће се Богу као храбри, |
| 101 | стоѩште о деснѫѭ божіꙗ прѣстола, | и стојећи с десне стране Божјег престола, |
| 102 | ѥгда огньмь сѫдитъ ѩзꙑкомъ, | када огњем буде судио народима, |
| 103 | радоуѭште сѧ съ аньгѣелꙑ въ вѣкꙑ, | радујући се са анђелима у векове, |
| 104 | присно славѩште Богъ милостивꙑи | вечно славећи милостивога Бога, |
| 105 | кънижьнами вьсега же пѣсньми | књигама свим написаним, |
| 106 | Богоу поѭште чловѣкꙑ милоуѭштю. | Богу појите људи милостиво. |
| 107 | Томоу подобаѥтъ вьсꙗка слава, | Њему приличи сва слава, |
| 108 | чьсть и хвала, Божїи Сꙑноу, вꙑнѫ | част и хвала, Божјем Сину, свагда, |
| 109 | съ Отьцемь и Свѧтꙑимь Доухомь | са Оцем и Светим Духом, |
| 110 | въ вѣкꙑ вѣкъ отъ вьсеѩ твари. | у вјек векова, од све твари. |
| 111 | Аминъ. | Амин. |
Старословенски текст Прогласа сачуван је и у српској рукописној традицији. Превод Томислава Јовановића рађен је према српском препису из треће четвртине XIII века, који се налази у рукописној збирци манастира Хиландара, број 23, а објављен је у издању Нићифора Дучића.
Препорука да погледате емисију у којој расправљамо о правој позицији Велике Моравије.
https://knihy.herba.sk/prezentacie/proglas-3/22/index.html
Најновији коментари