Професор Миодраг Петровић, преводилац Законоправила Светог Саве, ми је више пута у разговору помињао Диогениса Валаванидиса – великог борца против екуменизма и говорио ми како ће нас упознати једном приликом. Нажалост та прилика се није десила и професор је преминуо.
Међутим, као што знате ништа се не дешава случајно и скоро ми се јавио господин Диогенис и поклонио ми своју књигу ”Апологија Христове цркве”. Та књига је скуп његових писама и објава а везаних за дешавања у нашој цркви и права мала ризница сведочанстава.
”Огромну животну енергију сам уложио у ОДБРАНУ ХРИСТОВЕ ЦРКВЕ и очување хришћанског идентитета, као носећег стуба националног идентитета сваког православног народа. То сматрам највишим верским и патриотским чином, којим сам испунио аманет предака, и очекивања генерација које долазе.”
За овог изузетног човека сам већ раније чуо и слушао његове интервјуе на јутубе каналима. Он је врхунски познавалац православља и по мом мишљењу након професора Петровића највећи борац против утицаја Фанара и екуменистичког покрета код нас.
Објавио је неколико књига, његове текстове често можете читати на сајту https://borbazaveru.info/ , а на јутубу постоји неколико лепих интервјуа са њим. Он је оснивач Центра за одбрану хришћанског идентитета за шта је добио благослов од нашег патријарха Иринеја.
Порекло породице
Диогенис је изузетно занимљив човек. Он је пореклом Грк али бих рекао да је прави Србин од главе до пете. Рођен је 1955. године. Његова породица је пореклом из Мале Азије из Кесарије у Кападокији (данашња Турска). Његов деда је као врхунски хирург прикључује се српским борцима и у највећој тајности помаже српским рањеницима и војсци на Косову 1902. године.
Најважнији професионални и јавни ангажмани
- У младости Диогенис је радио у Амбасади САД у Београду.
- Радио је у авио-компанији Pan American World Airways.
- Радио је у грчкој националној авио-компанији Olympic Airways.
- Радио је у Министарству иностраних послова Републике Србије.
- Основао је 1995. године Удружење Грка у Србији „Рига од Фере“ и био његов први председник.
- Основао је 1996. године Комитет за репатријацију партенонских скулптура „Мелина Меркури“ и постао његов председник.
- Био је председник Новог друштва српско-грчког пријатељства и током деведесетих радио на организовању хуманитарне помоћи Србији из Грчке.
- За рад на заштити српских цркава и манастира на Косову и Метохији, 2013. године добио је Орден Светог цара Константина Српске православне цркве.
Књига Апологија Христове цркве
Имам изузетну част да за читаоце мог блога поделим књигу Диогениса Валаванидиса. Да бисте разумели о чему ова књига говори навешћу пар исечака из књиге, а на крају текста ћу вам оставити линк за бесплатно скидање књиге:
Горе наведена реакција господина Диогениса на изјаву патријарха Порфирија јасно показује његов бескомпромисан став за одбрану српске цркве. Главне теме у књизи су:
Три поражавајуће и штетне одлуке Сабора архијереја које су у супротности са учењем оснивача српске цркве – Светога Саве.
- Одлука о рашкопризренском епископу др Артемију;
- Одлука о додељивању Томоса званој „Македонској православној цркви – Охридској архиепископији“;
- Одлука о успостављању 18 архиепископа у Српској православној цркви.
Аутор скреће пажњу свима на недоличне појаве које су заједничке многим епископима:
- Јавно бављење више политиком и друштвеном службом него архипастирском мисијом;
- Појављивање на јавним местима, у цивилном оделу и у друштву певачица или глумица, како снимци показују, допуштајући да их оне љубе у образ;
- Наметање да се Света литургија врши на немачком или енглеском језику и др.
- Заједничко епископима је и узмицање пред властодршцима којима се понекад и у службу стављају.
- Јавно дружење и заједничко молитвено сабирање са неправославнима;
- Примање крста и прстена од римског папе, коме у знак покорности љубе руку;
- Драстично умањење, ради додворавања Хрватима, броја жртава у злогласном Јасеновачком логору;
У књизи се говори и о противљењу успостављања централне такозване ”васељенске” патријаршије уз помоћ америчких тајних служби.
Уништен иконостас Обреновића
Посебну пажњу ми је привукао овај податак о нестанку иконостаса Александра Обреновића из цркве у Куманову.
”Нажалост, нисмо дуго морали да чекамо како би се уверили у сву трагичност оваквог поступка високодостојника СПЦ. Већ 19. 12. 2022. године је стигла вест да је српско културно благо и задужбинарство краљице Драге и краља Александра Обреновића заувек нестало, тј. иконостас који је красио олтар цркве Св. Тројице у Куманову трајно је уклоњен, на чије је место постављен нови – мермерни. На тај начин је трајно измењена слика ентеријера цркве у Куманову?
На иконостасу српског краљевског брачног пара су биле представљене иконе Св. Саве српског, Св. Богородице са Христом на престолу, Исуса Христа Пантократора, Св. Јоаникија српског (првог српског патријарха), српске кнегиње Милице, српског кнеза Лазара, Рађање и Васкрсење Христово, четири фигуре високих српских црквених достојанственика, Св. Николе и Св. Стефана Првовенчаног (Немањића), Св. Симеона Мироточивог (Немањића) са круном итд. Данас је остало само сећање на задужбинарство, борбу и жртву наших предака како би о(п)стали и поносно…”
Зашто је Јеремија светац?
У тренутку када је наш патријарх доделио несрећну аутокефалију ”македонској цркви”, цариградски и лажни васељенски патријарх проглашава за свеца Јеремију Првог, што је битна порука за нашу цркву.
Линк за књигу
За крај ћу рећи да у време када нам се црква ваља у блату екуменизма све је мање места где се истина може чути и право православље научити. Зато је ова књига изузетно вредна за хришћанску заједницу и помаже да се одлучи светлост од таме. Аутора завршава књигу следећим речима:
”Ја Тебе прославих на земљи, посао сврших који си ми поверио да радим”
ЛИНК за књигу – кликните овде.
Господин Валаванидис ме је замолио да напоменем да је издавање књиге помогла породица протојереја-ставрофора Радише Нинковића из China Township-а, Michigan, САД.
























Најновији коментари