Da li je Milica bila knjeginja ili carica?

Našu istoriju samo malo da zagrebete prstom i ispod površine odmah naiđete na nelogičnosti koje nam se podmeću. Evo jedna kratka priča o tome.

Na Kritu sam, odmor je u toku i trudim se da ne uđem ni u kakvu ozbiljnu temu. Međutim, ne vredi… Naiđem u jednoj staroj knjizi na ilustraciju veza koji je uradila naša monahinja Jefimija. Međutim tu izvezenu plaštanicu nikada nisam video.

Ovo je ilustracija iz knjige iz 1930. godine, dakle pre komunista. Kasnije su titoistički istoričari govorili da je to ”možda njen rad ali nije sigurno”.

Naravno odmah potražih tu plaštanicu i neki noviji snimak i brzo ga pronađem na sajtu manastira Putna u Rumuniji.

Na sajtu manastira se odmah može pročitati da je to plaštanica koju je izradila naša Jefimija, oni nisu imali tu nedoumicu koju su titovi istoričari imali. Kako bi mogli biti u nedoumici kada na plaštanici piše Jefimijino ime.

Plaštanica monahinje Jefimije u manastiru Putna. Kliknite za veću sliku.

Natpis je na grčkom:

† ΜΝΗΣΘΗΤΙ ΚΥΡΙΕ ΤΑΣ ΨΥΧΑΣ ΤΩΝ ΔΟΥΛΩΝ ΣΟΥ ΚΑΙΣΑΡΙΣΣΗΣ ΣΕΡΒΙΑΣ ΕΥΦΗΜΙΑΣ ΜΟΝΑΧΗΣ ΣΥΝ ΘΥΓΑΤΡΙ ΒΑΣΙΛΙΣΣΗΣ ΣΕΡΒΙΑΣ ΕΥΠΡΑΞΙΑΣ ΜΟΝΑΧΗΣ

Prevod kako kažu naši akademici:
Pomeni, Gospode, duše sluškinja Tvojih, kesarice Srbije monahinje Jefimije, sa njenom kćerkom, vasilisom Srbije monahinjom Evpraksijom.

Obratite pažnju na nekoliko detalja:

Jefimija je kesarica tj. kraljica današnjim jezikom.

Evpraksija je vasilisa tj. carica današnjim jezikom.

Obratite pažnju da su titule na grčkom jeziku ili ispravnije da kažemo na romejskom, tj. jeziku Romejskog carstva.

Iako se naši istoričari ubiše da nam objasne kako ide kralj, pa despot, pa car po nomenklaturi – to realno nema veze sa istorijom. Međutim Jefimija savršeno po titulama onog vremena daje nazive kesarica i vasilisa. Kesar je titula ranga kralja, a Grci su svog cara uvek zvali Vasilevs.

Obratite pažnju jer Jefimija nije upotrebila titulu despotica, već carica u natpisu.

Smatram da je ispravniji sledeći prevod:

”Pomeni, Gospode, duše sluškinja svojih — kesarice srpske monahinje Efimije, i njene kćeri vasilise srpske monahinje Evpraksije.“

Zašto je ovaj prevod bolji? Zato što to nije bilo ”srpsko carstvo” kako nam se podmeće, već su Srbi bili tada carevi Romejskog carstva, dakle i Srbije, i Grčke, i Bugarske, i Albanije i Dalmacije. Zato je napisano na jeziku carstva, prema tome nije ”vasilisa Srbije”, već ”srpska vasilisa” tj. srpska carica.

Jefimija je monaško ime kraljice (kesarica) Jelene Mrnjavčević (oko 1350 — posle 1405), prve po imenu poznate srpske pesnikinje i jedne od najobrazovanijih žena srpskog srednjeg veka.

Bila je:

• kći moćnog ćesara Vojihne, gospodara Drame;
• supruga despota Jovana Uglješe Mrnjavčevića, gospodara Serske oblasti;
• majka dečaka Uglješe, koji je umro vrlo mlad;
• udovica posle Uglješine pogibije u Maričkoj bici 1371. godine;
• monahinja i bliska saradnica kneginje Milice na dvoru kneza Lazara.

Posle smrti sina napisala je potresnu „Tugu za mladencem Uglješom“, urezanu na malom diptihu koji je poklonila Hilandaru. Kasnije je izvezla „Moljenje Gospodu Isusu Hristu“ na zavesi za hilandarske carske dveri. NJeno najpoznatije delo je „Pohvala svetom knezu Lazaru“, izvezena zlatnom žicom na crvenoj svili oko 1402. godine. (I primetno ne pominju prelepu plaštanicu iz manastira Putna).

Jasno je ko je Jefimija, ali postavlja se pitanje ko je carica Evpraksija? Razumevanjem ove tajne razumećemo mnoge stvari iz srpske istorije i shvatiti sramni rad jednog akademika.

Akademik na tajnom zadatku

Evo jednog klasičnog primer kako se zatire srpska istorija i kako nas kao narod zaluđuju lažljivi akademici.

Akademik Gojko Subotić je u svom radu obrađivao ovu plaštanicu i istakao nekoliko teza:

• odbacio je mogućnost da je Evpraksija žena kneza Lazara Milica jer joj ona nije ćerka.
• razmišljao je da postoji mogućnost da su oba imena ustvari ista osoba tj. Jefimija. Da je Jefimija monaško ime, a Evpraksija novo ime koje je dobila sa velikom shimom.
• na kraju je Gojko izvukao zaključak da je došlo do greške, pa je Jefimija zamenila mesta svoga imena i sa drugim imenom

Jefimija je vezla ovu plaštanicu sigurno duže od godinu dana, rukom je zlatnu žicu iglom vezla i ona je po Gojkovom shvatanju slučajno pobrkala mesta svog imena sa imenom Evpraksije? Zamislite kakav zaključak!

Napeo se Gojko pa da nije ovo, da nije ono. Sve je moglo biti, samo ne može biti ono što je napisano i što odgovara našim dokumentima i narodnim pesmama.

Akademik Gojko je stariji čovek, vrlo iskusan pa ne postoji mogućnost da nije shvatio o čemu se ovde radi.

Šta je prava istina?

Do prave istine lako dolazimo i ona je navedena na strani rumunskog manastira.

Natpis pominje srpsku kraljicu Jefimiju i srpsku caricu Evproksiju. Evproksija je ustvari Milica, žena kneza Lazara. Srpski narod je u pesmama opevao ”cara Lazara”, a čitava bulumenta istoričara iz doba komunista se udružila da nam objasni da je Lazar bio samo ”knez”.

Sada ovde imamo jedan čvrst dokaz da je Lazar bio car iako je sebe skromno i hrišćanski više puta potpisao samo kao ”knez”. Jefimija je na plaštanici, Milicu potpisala kao caricu Evproksiju što je bilo njeno monaško ime i njena titula.

Titula kneza koju je Lazar ponekad navodio je bila hrišćanska jer je on knez Hristov.

„Dolazi knez ovoga sveta, i u meni nema ništa.“
Jovan 14,30

Eto, zato niste čuli za ovu plaštanicu i ne pominje se u našim udžbenicima. Tamo gde je i pomenuta, često je išao komentar – nije sigurno da je to Jefimijino.

Međutim, iako naš istaknut istoričar Gojko ima nedoumice, na sajtu manastira Putna u Rumuniji nema tog problema jer oni kažu da je Evproksija upravo Milica i kaže se da je carica.

Sa sajta manastira Putna objašnjenje ko je Evpraksija.

Milica, žena kneza Lazara se zamonašila u LJubostinji i dobila monaško ime Eugenija, međutim kasnije je dobila veliku shimu i novo ime Evpraksija.

Carica Milica

Milica je bila duhovna ćerka Jefimijina kao i što piše na epitafu.

Evo daću par primera. Otac Domentijan je moj duhovni otac i ja sam jedan od njegovih duhovnih sinova. Tu se ne radi o krvnoj, već duhovnoj vezi. Isto tako njegov duhovnik je iguman koje je mlađi od njega i on ga zove ocem jer je po duhovnoj lestvici iznad njega. Ista situacija je bila sa Milicom i Jefimijom iako je Milica starija 15 godina ali Jefimija je u duhovnom smislu starija i bila je njena duhovna majka. To je uobičajna stvar u manastirima.

Zna akademik Gojko šta znači biti duhovni sin ili ćerka, nego nije hteo da nam kaže. Napravio se nevešt i čitavu zbrku napisao. Rad je postavljen ali ne možete da mu priđete bez šifre. Znate.. to je rezervisano samo za institucije. Ne daj Bože da taj rad pročita neko kao ja, ko nije sertifikovan i pelcovan od akademije – mogao bi loše zaključke da izvede.

Mnogi akademici pišu svoje radove i to nigde ne možete da pročitate. Rad je negde na institutu ili ponekad nije u digitalnoj formi ili je pod šifrom. Ipak, ”akademici” za te radove dobiju bonuse, položaje, reši im se stambeno pitanje vremenom. Nakon toga, agencije iz Ministarstva obrazovanja te njihove radove citiraju i guraju našoj deci u udžbenike. To je jedan zatvoren sistem u kome okupiran narod nema nikakva prava. Traje to već više od pola veka.

Tako smo došli do situacije da imamo sreću da je ova plaštanica u Rumuniji pa možemo da je vidimo, jer da se nje dočepao Gojko i njemu slični drugačije bi je klasifikovao.

Ništa se ne dešava slučajno. Bio sam pre više godina u LJubostinji i celivali smo kivot naše carice Milice u kome se čuvaju njene moći** (mošti) i Jefimijin grob. Možda sam zato naleteo na ovu sliku sa početka teksta da mi ne da mira na odmoru i pišem vama ovo sada.

U manastiru se sa leve strane nalazi grob Jefimijin, a sa desne kivot carice Milice.

Kivot carice Milice

Grob Jefimijin

U knjigama kažu knjeginja Milica, što svakako nije pogrešno jer je to duhovna titula ali sada možemo da kažemo kako je ispravno – carica. Milica je bila od loze Nemanjića.

Posetite manastir LJubostinju jer tu počivaju moći i kraljice Jefimije i carice Milice. Hvala Bogu pa igumanija manastira mati Angelina bez pardona izgovara titulu naše Milice:

U manastiru postoji freska na kojoj piše za akademike neprijatna istina:

Zaključak

Jefimijina plaštanica iz manastira Putna predstavlja fizički dokaz da su Lazar i Milica nosili carske titule u vreme pre Kosovskog boja. Ovo se ne slaže sa narativom koji danas imamo u udžbenicima istorije, zato je ovaj dokaz skrajnut. Pisali su da ”nije sigurno da li je njena”, urađen je rad na tu temu sa zaključkom da despotica Jefimija jedna od najobrazovanijih žena svoga vremena nije znala šta radi pa je pomešala imena i titule na plaštanici. Sramota.

Napomene:

** danas se kaže ”mošti”, a jel znate da je pre II Svetskog rata uobičajan naziv bio ”moći”. Onda su akademici promenili pa sada svi koriste izraz ”mošti”, tako su Srbi izgubili svoje moći.

*** Našu istoriju su pojeli skakavci iz SANU za vreme Tita koji je i sam bio počasni član SANU. U toj instituciji je najmanje bilo Srba ali bilo je dosta komunističkih slugu – Hrvati, Slovenci, Jevreji, Crnogorci, Makedonci i drugi, naročito među dopisnim, počasnim i inostranim članovima.