Maltretiranje putnika iz Srbije koji posećuju srbske svetinje na Kosmetu redovno se dešava. Evo jedne crtice o tome.
Moj drugar majstor karatea, po profesiji učitelj i plemenit čovek, krenuo je na Kosovo do Dečana sa svojim duhovnikom da odnesu jednu ikonu za manastir. Duhovnik je ikonopisac. Namerno izostavljam imena jer ići će se opet i da ne čuje zlo.
Na granici šiptarski graničar pronađe kod mog drugara u torbi perorez, onaj bezazleni švajcarski nožić i poče da pravi scenu. ”This is not legal. This is not legal.“. Naravno svi znamo da on govori srpski ali se pravi englez i oduze nožić čoveku. Nastavlja da pregleda i pronađe u papir uvijenu ikonu. Zapita šta je to i kada je čuo da je ikona, reče da mora da pregleda. Izvadi nožić i otvarajući papir namerno zaseče ikonu. Srećom zasekao ju je sa naličja.
Ne zna arbanas šta je uradio. On je hteo da ošteti ikonu, mislio je da ju je unizio ali ustvari samo ju je učinio važnijom i napunio je snagom. Ništa se tu nije moglo ali moj drugar sastavi jednu kratku haiku pesmicu koju želim da podelim sa vama:
Mučki zasečena s naličja, u tami,
Arbanas joj nožem ranu živu zada,
al’ ne naruži lepotu što svetlošću mami,
već blagoslov i svetlost uveliča tada.
Ikona deli sudbinu svoga naroda.
Najnoviji komentari