Малтретирање путника из Србије који посећују србске светиње на Космету редовно се дешава. Ево једне цртице о томе.
Мој другар мајстор каратеа, по професији учитељ и племенит човек, кренуо је на Косово до Дечана са својим духовником да однесу једну икону за манастир. Духовник је иконописац. Намерно изостављам имена јер ићи ће се опет и да не чује зло.
На граници шиптарски граничар пронађе код мог другара у торби перорез, онај безазлени швајцарски ножић и поче да прави сцену. ”This is not legal. This is not legal.”. Наравно сви знамо да он говори српски али се прави енглез и одузе ножић човеку. Наставља да прегледа и пронађе у папир увијену икону. Запита шта је то и када је чуо да је икона, рече да мора да прегледа. Извади ножић и отварајући папир намерно засече икону. Срећом засекао ју је са наличја.
Не зна арбанас шта је урадио. Он је хтео да оштети икону, мислио је да ју је унизио али уствари само ју је учинио важнијом и напунио је снагом. Ништа се ту није могло али мој другар састави једну кратку хаику песмицу коју желим да поделим са вама:
Мучки засечена с наличја, у тами,
Арбанас јој ножем рану живу зада,
ал’ не наружи лепоту што светлошћу мами,
већ благослов и светлост увелича тада.
Икона дели судбину свога народа.
Најновији коментари