Кад смо били мали певали смо неке песме аутоматски без размишљања о речима песме. Данас када је ова песма непопуларна, мени је некако ближа. Потпуно објашњава шта је била идеја и шта се десило. Затворени у своје мале националне скафандере не видимо да је римско царство изграђено на изреци “divide et impera“.
Да проклетство буде још веће, именица “Словени” има значење “они који се слове, тј. разумеју између себе”, за разлику од “Немца” који су “неми” јер говоре други језик. Иако сви говоримо истим језиком, измишљају се нови језици и баријере. Мали феуди се утркују у подизању зидина, а издаја је била најуноснији посао претходних деценија.
Хеј, Словени јоште живи
Реч наших дједова
Док за народ срце бије
Њихових синова
Живи, живи, дух словенски
Живјећес вјековма
Залуд пријети понор пакла
Залуд ватра грома
Нек’ се сада и над нама
Буром све разнесе
Стјена пуца дуб се лама
Земља нек се тресе
Ми стојимо постојано
кано клисурине
Проклет био издајица
своје домовине
Interesantno – sad sam tek shvatio da se drugi stih malo razlikovao u ekavskoj i ijekavskoj varijanti:
Хеј, Словени, јоште живи
Дух наших дедова
Hej Slaveni, jošte živi
Riječ naših djedova
https://sh.wikipedia.org/wiki/Hej,_Sloveni#Stihovi
Da, interesantno je to. Sloveni sami sebe zovu Slovenima, to jest “oni koji znaju slova” i razumeju se među sobom. Kontra od toga su Nemci, jer oni su nemi i nemaju naša slova… U zapadnim krajevima ex-yu i u katoličkim knjigama se koristi izraz Slaveni. Zapadne zemlje i Vatikan su forsirali priču da izraz Slavi dolazi od Sklavi (robovi) da bi umanjio ponos naroda. Sa druge strane među Slovenima sa zapada je prihvaćen termin Slaveni jer u sebi sadrži reč Slava, a svi su imali porodične Slave… Eto, igra reči.
Ово је оригинална песма која је штампана у мом граду Јагодини далеке 1904 године.
ОЈ СЛОВЕНИ
1.Ој, Словени, јоште живи реч ваших дедова;
док за народ срце бије његових синова.
Живи, живи, дух Словенски, живиће вјеков’ма!
Залуд прети, понор пакла, залуд ватра грома:
Залуд прети, понор пакла, залуд ватра грома!
Језика дар даде нам Бог силни громовити,
Нико дакле не сме нам то благо уграбити.
Макар на нас навалиле целог света чете,
Бог је с’ нама, ко прот’ нама, с’њиме хајд’ под пете!
Нека иста над нама се грозна бура узнесе.
Стена пуца, дуб се лама, земља нек се тресе;
Ми стојимо постојано ка’но клисурине,
Био проклет издајица Слав’ске домовине!
Хвала, баш добро… ето колико је језик важа.