praznik slovena

Zaboravljena himna

Kad smo bili mali pevali smo neke pesme automatski bez razmišljanja o rečima pesme. Danas kada je ova pesma nepopularna, meni je nekako bliža. Potpuno objašnjava šta je bila ideja i šta se desilo. Zatvoreni u svoje male nacionalne skafandere ne vidimo da je rimsko carstvo izgrađeno na izreci “divide et impera“.

Da prokletstvo bude još veće, imenica “Sloveni” ima značenje “oni koji se slove, tj. razumeju između sebe”, za razliku od “Nemca” koji su “nemi” jer govore drugi jezik. Iako svi govorimo istim jezikom, izmišljaju se novi jezici i barijere. Mali feudi se utrkuju u podizanju zidina, a izdaja je bila najunosniji posao prethodnih decenija.

 

Hej, Sloveni jošte živi
Reč naših djedova

Dok za narod srce bije
Njihovih sinova

Živi, živi, duh slovenski
Živjećes vjekovma
Zalud prijeti ponor pakla
Zalud vatra groma

Nek’ se sada i nad nama
Burom sve raznese
Stjena puca dub se lama
Zemlja nek se trese

Mi stojimo postojano
kano klisurine
Proklet bio izdajica
svoje domovine

 

4 Comments

  1. Interesantno – sad sam tek shvatio da se drugi stih malo razlikovao u ekavskoj i ijekavskoj varijanti:

    Хеј, Словени, јоште живи
    Дух наших дедова

    Hej Slaveni, jošte živi
    Riječ naših djedova

    https://sh.wikipedia.org/wiki/Hej,_Sloveni#Stihovi

    • Da, interesantno je to. Sloveni sami sebe zovu Slovenima, to jest “oni koji znaju slova” i razumeju se među sobom. Kontra od toga su Nemci, jer oni su nemi i nemaju naša slova… U zapadnim krajevima ex-yu i u katoličkim knjigama se koristi izraz Slaveni. Zapadne zemlje i Vatikan su forsirali priču da izraz Slavi dolazi od Sklavi (robovi) da bi umanjio ponos naroda. Sa druge strane među Slovenima sa zapada je prihvaćen termin Slaveni jer u sebi sadrži reč Slava, a svi su imali porodične Slave… Eto, igra reči.

  2. Nenad

    Ово је оригинална песма која је штампана у мом граду Јагодини далеке 1904 године.

    ОЈ СЛОВЕНИ

    1.Ој, Словени, јоште живи реч ваших дедова;
    док за народ срце бије његових синова.
    Живи, живи, дух Словенски, живиће вјеков’ма!
    Залуд прети, понор пакла, залуд ватра грома:
    Залуд прети, понор пакла, залуд ватра грома!

    Језика дар даде нам Бог силни громовити,
    Нико дакле не сме нам то благо уграбити.
    Макар на нас навалиле целог света чете,
    Бог је с’ нама, ко прот’ нама, с’њиме хајд’ под пете!
    Нека иста над нама се грозна бура узнесе.
    Стена пуца, дуб се лама, земља нек се тресе;
    Ми стојимо постојано ка’но клисурине,
    Био проклет издајица Слав’ске домовине!

Leave a Reply