putujem-preko

Pre nego što odete hteo bih nešto da vam kažem – zašto sam ostao u Srbiji

Ostao sam u Srbiji jer nisam hteo da mi deca govore nemačkim jezikom. Mogao sam da odem, pola moje porodice je tamo, pola ovde. Išao sam godinama, na razna mesta i tražio najbolju zemlju, čitao analize i proučavao zakone. Malo je falilo da ostanem preko, ali ipak sam rešio da probam još jednom iz sve snage i ako ne uspem onda idem. Nisam otišao.

Ja sam deo onoga što zovu “izgubljena generacija”. Kad je bilo naše vreme da pravimo porodice, da pokrećemo firme, da osvajamo medalje, da pravimo decu, da putujemo, da cvetamo, e tada su počele sankcije i ratovi koji su trajali celu jednu dekadu. Cvetanje je odloženo do daljnjeg. Većina cveća više nikad nije cvetalo, mnogo ih je uvenulo, a neko je procvetalo kako cvetovi retko gde cvetaju.

Možda nećete biti u prilici da prođete zapad u meri kojoj sam ja, možda ćete biti zauzeti poslom i vraćanjem kamata, možda će vam deca već biti u školi kada skapirate neke stvari… zato pročitajte.

Iznerviram se kada u našim medijima čitam kako je “preko” bolje, kako teče med i mleko ili kada vidim one članke “koja je zemlja najbolja za život na svetu”. Članke tipa “Srbija na poslednjem mestu u… “ neću ni da pominjem. Ljudi koji pišu te stvari obično nisu pomerili dupe iz Srbije i projektuju svoje jadne živote u tekstove koje pišu. Žalosno je što takve poruke pola naše omladine drže u stanju polu-paralize i iščekivanja. Niko ne bi ništa da pokrene jer se „ne isplati“ i nema pravde.

Čitao sam sjajnu knjigu Nasima Taleba „Crni labud„. To je filozofska rasprava o lažnom narativu ili floskulama koje se koriste u statistici. Recimo mediji i knjige potenciraju priču o uspehu malog broja startupa, pa onda mi mislimo da je to prava stvar za uspeh u životu. Istina je da možda 1% startupa uspe i o njima bruje mediji i pišu se knjige. Ipak, onih 99% koji finansijski propadnu nikada ne dospeju na naslovne strane jer to nikom nije zanimljivo. To je primer lažnog narativa.

Tako 1% naših ljudi koji odu u inostranstvo naprave sjajan uspeh i o tome svi pišu. Potenciraju priču o uspehu iz snova i time hvataju u zamku 99% ovih ostalih koji „preko“ u najboljem slučaju završe kao robovi modernog doba, radna snaga sa osnovnim beneficijama. Niko ne spominje tužne priče, život na socijalnom, tugu, rasturene porodice, otuđenost, dugove… Znate, uspeh preko noći nije normalna situacija, to je anomalija. Taj 1% je ili imao sreće ili  bio izuzetan po svim merilima i vrlo verovatno bi uspeo i u Srbiji da je ostao. Ako si vrhunski stručnjak, sportista ili ako imaš jake veze tebi je uspeh svuda gotovo zagarantovan.

Ono što treba da znate je da bez znanja jezika i nekog zanata, teško da ćete dobiti preko neki dobar posao. Učenje jezika i zanata je skuplje kada odete preko zato gledajte da sa tim završite kod kuće.

Za mene je Srbija startup raj

Jednom prilikom smo bili u Beču. Zakupili smo predivnu vilu u Alte-Donau delu grada. Vlasnici vile su imali trampolinu u dvorištu pa se naš mali igrao sa njihovom decom a mi bi smo ćaskali. Muž je bio austrijski visoki diplomata, a žena je radila kao učiteljica u internacionalnoj školi. Proveli su 15 godina na radu u Mozabiku i vratili se u Beč.

Ćaskamo tako. Zna on da se ja bavim web-om i ja objasnim da gledam da možda sa porodicom pređem u Beč. On se oduševi, ponudi da klinac krene u tu internacionalnu školu i tako to… bog zna kako. Međutim, kako priča dalje odmiče kaže da je on sve svoje pare napravio u Mozambiku i kako to ne bi tako uspeo u Beču jer postoji čvrsta zakonska regulativa, velika konkurencija i da šta god da uradiš uvek neko ima više para i može da napravi bolje. Reče mi da je iz njegovog ugla možda lakše napraviti posao u Srbiji. Jer tamo tržište nije zasićeno, pola zakona je realno idi-mi-dodji-mi a za mnoge nove stvari nema pravila. Reče mi da to treba imati u vidu kada prelaziš iz Srbije u Beč. I tu se ja zamislim…

Znao sam da je čovek u pravu. Tamo te niko ne čeka raširenih ruku. Sve pozicije na suncu su već zauzete, ali možeš da se smestiš negde u senku. Sve je skuplje i treba ti puno novca da bi uspeo preko. Jedan prosečan programer tamo košta 3x više neko u Srbiji, poslovni prostor košta 4x skuplje, porezi su veliki, već postoje firme kao tvoja ali one su na domaćem terenu sa svojim prijateljima i vezama. Sa druge strane, internet ti danas omogućava da radiš odakle hoćeš. Možeš iz svoje sobe pokrenuti web shop za ceo svet.

Srbija je jedno od najboljih mesta na svetu da pokrenete IT posao. Često slušam podcast-e bogatih amerikanaca kako je život recimo na Tajlandu ili Ekvadoru sjajan jer su cene neverovatno niske. Recimo plate zaposlenih, privatni lekari, privatni vrtić, kupovina stana… Međutim, kada uporedim te cene to je slično kao kod nas.

Jednom prilikom sam hteo da prebacim posao u San Francisko, ali sam shvatio da mi za taj pokušaj samo u prvoj godini treba najmanje 150.000 $ jer prosečan programer košta 4.000$, a zakup prostora je skoro 10x skuplji.

Pa onda neko kaže “jeste, ali vidiš koliki su porezi ako otvorim firmu odmah sam propao..”. Pa ko te tera da otvaraš firmu u Srbiji? Prvo pokreni posao pa ako krene ti onda otvori firmu. Ili otvori US ili Hong Kong firmu i vodi posao online iz Beograda. Biraj gde ćeš da platiš porez. Sa stranom firmom nemaš problem oko Paypal-a. Koristi Upwork. Lakše ćeš ovde naći kvalitetne ljude da zaposliš i koštaju 2-3x jeftinije. Imaš prednost domaćeg terena, koristi to. Živi lokalno, radi globalno.

Nisam jedini koji je ovo primetio. Veliki investicioni fondovi su bacili oko na startup-e u Srbiji, brojne inostrane agencije za zapošljavanje su vrlo aktivne preko Infostuda, ima i stranih firmi koje su prebacile većinu svojih zaposlenih kod nas. Na kraju znam nekoliko domaćih startupova koji biraju da u Srbiji plaćaju porez na dobit.

Tužne priče i čežnja

Kada odeš u Evropu, uvek se oduševiš kako sve funkcioniše i kako su ljudi ljubazni. Trebaće ti godine da shvatiš da je taj osmeh poslovan i da je okolina nažalost često šovinistička ispod sjajne glazure. Čast izuzecima. U Evropi ćeš uvek biti dođoš u prvoj generaciji. Možda će tvoja deca biti prihvaćena, ali kod tebe će uvek prepoznati taj akcenat.

Obrati pažnju u koju zemlju ideš jer je bitan mentalitet. Većina zemalja Evrope je imala loše vladanje za vreme II svetskog rata jer neki su narodi tada nestali… I danas malo-malo pa imigranti su problem. Moraš paziti da ne stradaš u nekom novom “lovu na veštice”…

Ako mislite da odete preko da radite jeftinije, džaba se ložite jer to nije put. Sirijaca i Avganistanaca ima milion, a pre njih su došli kinezi, filipinci, turci i indusi koji rade za male pare. Imaj u vidu da i u zemlji u koju ideš, takođe imaju nezaposlene i da jedva čekaju tebe i tvoju porodicu na socijalnom.

Da se razumemo ja obožavam da putujem. Volim Evropu, prošao sam dosta zemalja, volim da učim jezike, visim po muzejima i uživam u restoranima. Ali, biti turista i biti gastarbajter su dve potpuno drugačije stvari. Ja dođem na par nedelja, imam novca i slobodnog vremena. Svi su ljubazni i život je lep. Sasvim je drugi ugao gledanja kada kreneš da tražiš radno mesto, kada ti deca krenu u školu, kada uzmeš kredit, rentaš gajbu ili radiš dva posla istovremeno.

Upoznao sam neke naše ljude koji rade preko, pažljivo slušao i proučavao njihove sudbine. Nije sve u visini plate. Ima tako mnogo tužnih aspekata tog “uspeha” preko grane. Po nekoliko njih živi u iznajmljenim stanovima, bez dokumenata ili sa privremenim dozvolama boravka. Mnogi nemaju decu, jer nema se vremana i juri se taj novac. Da ne pominjem one jade koji ostave decu kod baba i deda u Srbiji, a oni odu u beli svet da zarade. Često ta deca odlutaju u tamne koridore života i uglavnom nikad ne oproste svojim roditeljima.

Jedna od glavnih poruka je da se ide u inostranstvo jer je tamo bolje. Zašto je normalno otići iz zemlje i ostaviti svoje roditelje? Zašto to učimo svoju decu? “Neka sine ti se spasi, pusti nas…” Gluposti. Valjda je normalno da se porodica drži zajedno, da moja deca rastu sa babom i dedom? Zar je bolje plaćati i odvoditi decu u vrtić? Zar je bolje plaćati bebisiterke?

Amerika je tek posebna priča. Znam za ljude koji nisu mogli ni roditeljima na sahranu da dođu zbog papira. Znam za jedan dobrostojeći par koji se vratio jer je žena zatrudnela, a tamo trudnoća može da košta i 150k ako se malo zakomplikuje. Vratili se da se žena porodi, sa idejom da će se posle opet vratiti tamo. Mnogi ovde dolaze da popravljaju zube.

Da ne pričam o psihologiji. Čežnja je zajebana emocija. Tamo si kao uspeo, a čezneš za ovim ovde, …za porodicom i prijateljima. A, onda kada dođeš pljuješ sve ovo ovde, hvališ ono tamo preko i svoj uspeh tamo. Posle se vratiš i opet ko hrčak uđeš u onaj točak da ga zavrtiš, znaš da po njihovim merilima nisi bogat, udari te čežnja i sve iz početka. Malo šizofreno…

Pre nego što odeš molim te da pogledaš “Hoću kući” serijal emisija Al Jazeere koja govori o našim ljudima koji su se vratili iz inostranstva. Takođe, pre nego što odeš molim te da prelistaš malo sajt “Priče sa dušom” i da vidiš da nije sve crno.

Šta znači uspeti u životu?

Pitanje je šta ti u životu smatraš uspehom? Ako je tebi uspeh da dobijaš redovno platu, da imaš za pojesti, obući i na more otići onda ok, ali realno to je samo zadovoljenje osnovnih životnih potreba.

Ako znaš nešto da radiš, ti možeš pokrenuti svoj posao. Ako ne znaš, onda se obično moraš negde zaposliti. Na zapadu je to sve isto. Ja tamo ljude delim na vlasnike i radnike. Vlasnici su obično starosedeoci koji u svom vlasništvu imaju nekretnine ili uspešne firme. Radnici kod njih dobijaju platu i od njih rentaju gajbe. Da bi uspeo moraš pokrenuti svoj posao ili postati vlasnik nekretnine. Tek tada hrčak može ponekad da preskoči svoj točak, da ima slobodno vreme i da malo uživa u životu…

kao-hrčak-na-točkuDa li me pratiš? Dakle, firma ili nekretnina! Sve ostalo je privremeno. Možeš ti privremeno biti na sjajnoj plati kod nekoga, konobarica ili programer to je potpuno nebitno. Ali, pravi uspeh je biti svoj na svome, biti gospodar svoga vremena. Prosečne plate na zapadu su velike u odnosu na Srbiju, ali u odnosu na zapad to nije previše novca. Potrebno je mnogo više da bi uopšte prišao srednjoj klasi tamo. Za početak trebaš biti vlasnik svoga stana ili da imaš svoju firmu jer to obezbeđuje laganu akumulaciju kapitala. U suprotnom, bolje se vrati nazad kući i sa tim parama koje si zaradio preko napravi sebi ugodan život ovde.

Ovde ne moraš napraviti milione da bi bio bogat, dovoljno ti je deset puta manje novca da bi imao taj životni stil milionera jer Srbija je jeftinija. Nije bogatstvo u parama, već u slobodnom vremenu, u druženju ili kad se baviš onim što voliš. Kad ti je porodica zbrinuta i kad ste svi zajedno.

Geografsko-klimatske prednosti

Geografski naša zemlja je jedna od najlepših u Evropi. Nije zaleđena, nije ispod nivoa mora, nije kamenita, zelena je i klima je umerena. Ovde rodi sve što posadiš. Bio sam u Belgiji, pola godine kiša. Bio sam na Kipru, pola godine pustinja. Imam drugare koji žive u Francuskoj, pa jedva čekaju da dođu do nas i vide sunce. A, šta onda reći za još severnije zemlje?

Imam drugara u Los Anđelesu, jednom pričamo telefonom i on nešto u depresiji. Pitam ga, šta ti je? On kaže kako se smorio jer svi idu negde u Grčku ili Italiju na odmor a on nigde. Ja mu kažem “pa dobro čoveče ti si u LA”, ali on kaže kako mu zbog toga treba 20.000 dolara da bi došao do Grčke jer on ima troje dece i ženu, za njih mora da plati avio karte, pa mora kredit da plaća za gajbu… Interesantan ugao gledanja na letovanje. Mi smo okruženi lepim zemljama za letovanje…

Jadikovka o kriminalu, političarima i pokretanju posla

Kažu kako je ovde veliki kriminal. Eh, pa ima ga i tamo. Evo na primer, moj rođak živi u Strasburgu. To je glavni grad Evrope, tu je Evropski parlament… Jednom pričamo telefonom i on mi zaprepašten priča kako su dva turka koji su vlasnici nekog lokala brze hrane tukli jednog francuza pola sata na ulici. Masakr, tukli ga i nogama i palicama. Komšije su zvale miliciju dva puta. Čovek krvav ostao da leži na ulici, posle 40 minuta se probudio, ustao i otišao. Milicija nikad nije došla jer nisu imali slobodnih vozila u tom trenutku. Jebiga, svuda u svetu imaš Karaburmu i Dedinje.

Neko kaže kako su naši političari veliki lopovi, kako je Vučić nesposoban, ima ružna usta i kako… Šta me briga kakva su mu usta i da li je lep? Mogu ja da ga ne volim, ali treba da poštujemo instituciju predsednika države. Znate… mi još uvek imamo državu, a možemo i da je nemamo. Taj predsednik je do pre jedan vek bio turski beg ili austrijski kaiser. Držite do sebe i prestanite da pridajete toliki značaj političarima. Nisu oni toliko sposobni, ni pametni. Njihov uticaj na vaš život je minoran, ali su sjajan izgovor da nikada vi ne budete krivi.

Neko kaže “idem zbog stranačkih lopova jer sve ide preko veze…”. Kakve veze ima da li je na vlasti Nemac, Turčin ili Srbin? Ko je na vlasti nema veze sa mojim patriotizmom. Ja ću gledati da se snađem u svakom slučaju i svakako ne očekujem da me neko od njih zaposli. Hvala meni ne treba. Jel vama to treba?

Mislite da političari na zapadu ne kradu? Da nema korupcije? Kradu, ali je to pravno bolje pokriveno. Pitajte pravnike videćete da pravda i pravo nisu isto. Kada provedete dovoljno vremena na zapadu, tek onda počnete da primećujete njihove političke zavrzlame. Ta priča oko krađe je zapadna floskula. Kakve veze ima što je Gadafi ili Sadam imao milijarde kada je narod živeo u miru, zdravstvo i obrazovanje bili besplatni i biznis cvetao? Jel sad bolje posle bombardovanja? Stigla je demokratija? Nije prihvatljivo da politički vođa ima milione, ali je prihvatljivo da zapadna sila koristi poreske milione za osvajanje drugih zemalja?

Treba da znate da cenite ono što imate. Ako sediš u kafiću i žvaćeš slamku nemoj da se žališ na državu kako nemaš posla. Sedi tu i samo shvati da ti ustvari uživaš. Toga nema u Evropi, tamo su kafići prazni u toku radnog dana. Ustani i uradi nešto ako umeš i želiš. Samo nemoj da kukaš.

O demagogiji i demokratiji

Morate imati u vidu da je naša zemlja izgubila par ratova i da smo mi kao društvo zbog toga u depresiji. Mnogi se nisu dobro snašli. Ipak, to ne znači da na ulicama Pariza nećeš videti prosjake, Nigerijce koji prodaju satove, prostitutke iz istočne Evrope.

Ide mi na živce demagogija koje se koristi u obliku raznih tumačenja definicija demokratije, slobodnog tržišta i slobodnih medija. Demokratija to je kada u medijima objasne i onda to većina aminuje. Investicije su kada stranci dođu i dobiju promenu zakona i subvencije. Slobodno tržište to je kada su njihovi proizvodi jeftiniji i naše fabrike propadnu, a slobodni mediji su tu da nam sve to objasne i začine sa farmama, crnom hronikom i predviđanjima o kraju sveta.

Naša zemlja izgleda loše samo kada se poredi sa zemljom kao Nemačka, ali to je opet relativna stvar.  To je kao da porediš babe i žabe. Nemci su tačni, precizni, plaćaju porez, poštuju zakon i jako se brinu o integraciji – treba imati u vidu da je par vekova inkvizicije učinilo čudo za mentalitet i efikasnost zapadne Evrope. Meni recimo ne odgovara što je sve tako striktno tamo, što su ljudi tačni i hladni… ali sa druge strane zato kod njih nema rupa na putevima kao kod nas. Mi smo na pola puta između istoka i zapada, kod nas ima više korupcije, ali zato je život ležerniji. Kafići su puni, ljudi se više smeju i plaču, malo je haotično…

Dugo sam bio poniženi zarobljenik tih floskula, ali sam na kraju shvatio. Ima tu malo političke propagande koju pojačava lokalno izazvan eho. Mediji nam objašnjavaju kako smo nekulturni, nedemokratski, nazadni i mi se non-stop trudimo da budemo bolji i konačno uđemo u tu Evropu, a oni nas žedne prevode preko vode. Učite istoriju. Ta demokratska Evropa je pre 50 godina besila naše ljude na Terazijama, a danas nas uče demokratiji. Imamo mi i demokratiju i kulturu, ali sedimo hipnotisani za televizorom i internetom.

vešala-na-terazijama-rat

Što se mene tiče najvažniji spomenik Evrope u Beogradu. Podsetnik da se ne zalećemo.

Postavlja se pitanje da li treba da idemo u Evropu. Ja nemam nedoumicu, jer znam ko sam, imam svoju slavu i meni ne treba vest na TV-u da mi objasni da sam “evropljanin”. Dragi moji uzmite mapu, Srbija je u Evropi poslednjih par miliona godina.

Poruka za kraj

Nekim ljudima bi bilo dobro svuda, i u Srbiji, i u Americi, jer umeju da se snađu ili su izvrsni u nečemu. Nekim ljudima ne bi bilo dobro nigde ni u Srbiji, ni u Americi. Neki ljudi ne umeju da cene ono što imaju, a mnogi ne znaju šta žele… a internet je idealan medij da se ta poruka amplifikuje i prenese svuda. Otuda osećaj očaja.

Drago mi je da ima puno mladih ljudi koji su iskoristili ovu situaciju i žive lokalno a rade globalno. Govorim o desetinama hiljada ljudi. Samo na upworku ima preko 30k naloga iz Srbije. Jednom je neko lepo rekao kako odlaskom „preko“ ti ustvari jedan set problema menjaš drugim setom problema.

… I nemoj da kukaš, ništa ti niko ne duguje zato što si ti završio fakultet. Nemoj lupetati gluposti o tome. Moj kum je moler. Odličan moler. Jednom prilikom sam imao mogućnost da mu sredim posao na zapadu. Pa smo pričali i računali koliko bi zaradio tamo, međutim kada se sve sabere njemu se nije isplatilo. Kaže “zaradio bih malo više, ali ne bih bio sa porodicom”.  Eto, zna čovek zanat.  Ne znam ni jednog dobrog majstora koji ima problem da nađe posao. Svakog od njih moraš da čekaš par nedelja da dođe da radi kod tebe.

niko-ti-ništa-ne-duguje

Moja poruka je da nije do zemlje, već je do vas i načina kako gledate na stvari. Ostani i pokreni se. Ne kukaj.

Ili idi, jer čovek nekad mora otići da bi se vratio i neke stvari shvatio.

Jednom prilikom nama je malo falilo da odemo. Razgovaram sa kevom i objašnjavam kako sam to zamislio i kako ćemo prvo mi, pa ću odmah zatim nju povući kod nas za par meseci i tako to… Ona me gleda, sve odobrava i kaže “Važi sine, ja hoću sve što ti misliš da je najbolje, ali … molim te obećaj mi da ćeš me sahraniti u Beogradu…kod mame i tate”. Eto jebiga, kako dalje…

Ja ne idem nikud. Branim ovaj kamen. Vi kako hoćete…

360px-Stone_near_Banja_Koviljaca

145 Comments

  1. Jako dobar tekst i slazem se prakticno sa svim napisanim. Jedino mi i dalje nije zasto zasto se tako mali broj ljudi vrati nazad jednom kada odu u inostranstvo…

    • Kako ti nije jasno ? Osnuju porodice i pocnu da rade negde po nekim supermarketima ili sta god i shvate da ne mogu pruziti sebi nista ukoliko se vrate.

    • Ra

      Najveći procenat naših ljudi odlazi jer nema posao i kad nadju bilo kakav posao oni se zadovolje i vreme prođe po šoping molovima i nikada ne stognu sa racionalno porazmisle. Na žalost i pored sve nostalgije onaj osećaj beznadežnosti bez posla je jak i dugo ostaje u grudima.

    • Vlada C

      Mozda zato sto im nije lose gde su…

      • AVANGARDA

        Upravo tako, a ja bih dodao, po meni, kljucnu stvar, zivot bez stresa.
        Brat mi zivi godinama u inostranstvu, i za razliku od vecine gastarbajtera ima kancelarijski posao u drzavnoj firmi. tj., kao sto se ljudi po sposobnosti i snalazljivosti razlikuju ovde, tako se nasi ljudi razlikuju i tamo (sto je i normalno). Ja sam za razliku od njega, kao i pisac eksta, odlucio da ostanem i napravim nesto na rodnoj grudi, i moze se reci da sam za nase prilike delimicno i uspeo u tome. Kad se povuce crta, ja vecim delom godine zaradjujem vise od mog brata, ali za razliku od njega nemam ni radno vreme i svakodnevno sam izlozen pritisku i tenzijama, koje ti pruza poslovno okruzenje u Srbiji. Tako da kad bih mogao ponovo da biram svoj put, definitvo bi krenu stopama svog brata.

    • Ne vraćaju se zato što njihova deca odrastu, ožene se i dobiju svoju decu. Mnogi ili možda čak i skoro svi žele da se vrate, ali ne mogu. Dom je tamo gde ti je porodica.

      Odličan članak. Bravo Miloše! Imaš samo jednu grešku – kad kažeš da je uticaj političara na naše živote minoran. Taj deo je razlog za sve negativne komentare na tvoj tekst. Na zapadu su stvari sistemski bolje rešene, poslovno okruženje je bolje, stvari funkcionišu onako kako treba, u Srbiji je veći kvalitet života, ljudi su dobri, stvarno se druže a ne samo preko facebooka. Veruj mi, svi ovi što negativno komentarišu bi hteli da ujutru zarađuju na zapadu a popodne žive i troše u Srbiji. Problem sa Srbijom je sa onim delom za koga su političari plaćeni da ga razje.. Pa ne mislim plaćeni od Srbije i njenih građana, već od tog istog zapada u kojem se „cede med i mleko“.

      Srbija i veći deo sveta pod ekonomskom su okupacijom finansijskih institucija i korporacija sa zapada što nema nikakve veze sa državama iz kojih okupatori dolaze – kapital je nadnacionalan. Problem su domaći izdajnici u obliku sitnih lopova – takozvanih pilićara, koji za sitne pare prodaju sve ono što je vredno u državi i uništavaju sve što je dobro. Zaposlili su na stotine hiljada svojih rođaka i istomišljenika u državne institucije, dali im pozicije da odlučuju o sudbini drugih i podelili im dobre plate. Tako imaš odlične branioce sistema koji ništa ne rade osim da filtriraju „naše“ od „vaših“ i stvaraju godišnji deficit državi od preko milijarde evra. Pre 30 godina niko nije čekao po 6 meseci za pregled kod doktora ili slikanje, a danas niko ne zna zašto mora da čeka na slikanje kad imamo nov MRI. Epa zato što su ti potkupljeni političarii njihovi državni činovnici reformisali dobar sistem i izmislili zakone koji zabranjuju doktoru da obavi npr. 50 slikanja na dan koliki je kapacitet skenera, već samo 6 jer osiguravajući zavod je izmislio takav normativ i samo toliko će da plati bolnici. Na sličan način uništili su i školstvo i sudstvo i privredu i sve ostale sfere života sa krajnjim ciljem totalne okupacije i uništenja onoga najvrednijeg – ljudskog duha.

      E zato su se u Srbiju vraćali mnogi poput Skerlica, Cvijica, Kostica, Pančića, Mike Alasa, Zujovića i ostalih – jer su želeli da pomognu. Teška se donosi odluka da se ode u inostranstvo, još teže je doneti odluku da se vratiš jer znaš da te tamo čekaju dobri ljudi ali i sistem koji radi protiv tebe i tih dobrih ljudi. Sa vremenom se ljudi umore od borbe sa mlinovima na vetar.

  2. Sakule

    Koliko li se ceka kod lekara, kad li zakazuju, traze li obavezan mito, da li te u policiji iskuliraju kad pozoves i kazes da decka cepa rotvajler u parku, a sup je na celih minut autom, da li ti pricaju o povecanju plate, a nisu ti vratili ni oduzeto, da li ratni veterani moraju da se bore za svoje sto su zasluzili kao sto su se borili za tu istu drzavu na frontu, da li je skolovanje isto besplatno kao kod nas jer si na kraju dzabe ucio, da li i tamo biro sluzi samo kao evidencija nezaposlenih…nije sve u novcu…zbogom Srbijo!

    PS @Dejan Bizinger svaka cast za „Jedino mi i dalje nije zasto zasto se tako mali broj ljudi vrati nazad jednom kada odu u inostranstvo…“
    Verovatno zato sto im je lose (ironija).

    • Australija

      Vidi se da nisi iskusio z, od zivota u inostranstvu…Evo da ti kazem malo o zivotu u Australiji…Naravno da zakazujes mesecima unapred kod specijaliste ukoliko nemas preskupo privatno osiguranje,Naravno da ce policija da te iskulira i za ozbiljnije stvari, od cepanja deteta od strane kera u parku, ali ce zato da ti zalepi kaznu u prolazu iz kola, ako slucajno jednom po provali oblaka stanes ispred skole na nepun minut da pokupis dete.Povecanje plate ti niko ni ne nudi, moras sam da trazis, ali isto tako moras da budes svestan da taj cin moze da se shvati kao nepristojnost, pa da padnes u nemilost posle koje ti sledi pakao na poslu.Ratne veterane na njihovu srecu nemaju…Imaju profesionalne vojnike, koji ako raskinu ugovor, ne dobijaju nista od drzave.Uzgred, da bi postao vojnik, prolazis kroz obuku i tretman, nedostojan ljudskog bica, koja cesto ukljucuje batine i silovanja muskaraca, a pogotovo zena, tako da niko normalan i ne pomislja da se bavi time.Uzgred, cisto sumnjam, da bi bilo koji australijanac ikada trazio bilo kakvu naknadu, ako bi kojim slucajem morao u rat da brani parce svoje zemlje…Ja sam bio na Kosovu 37 dana, pa i nikada nije palo na pamet to da naplatim,To je moja zemlja i moja duznost, kao sto je bila duznost mog pokojnog caleta, koji je kao klinac od 15 godina bio u partizanima i dede i pradede pre njega, koji su za svoju zemlju ratovali ko zna gde i ko zna koliko..Jng, takav smo narod, kurcevit, pa svaka generacija zavrsi na nekom frontu…Elem, da se vratim na temu, skolovanje je daleko od besplatnog u svakom smislu..Da podjemo od vrtica i jaslica, koje kostaju u Sidneju oko $120 dnevno, po detetu(sokantno zar ne?) pa do skola raznih, drzavnih (u kojima opet placas uniforme i sto drugih stvari) a u kojima ti dete ide u skolu sa decom, najblaze receno iz sumnjivih porodica, raznoraznih naroda i narodnosti.Ukoliko imas, (a 99% nasih ljudi nema,)pare da dete posaljes u dobru privatnu skolu,dete ce ti iz iste izaci dobro obrazovano, (nece biti vaskavo i prebijano svaki drugi dan i naucice po nesto) ali posto su te skole u vecini slucajeva samo muske ili samo zenske, postoji velika verovatnoca da ti jednog dana dodje kuci, dovede pripadnika istog pola i predstavi ga kao svog partnera…Fakultet?Misaona imenica, ako nemas pare.Prava ili Medicina?Moze, ali da uzmes kredit od banke, koji ces, ako uspesno zavrsis fakultet i nadjes zaposlenje u struci posle toga, da vracas dugi niz godina u srazmeri recimo 1:5.Dakle ako si pozajmio recimo 100 soma, vratices im barem 500, sto opet nije strasno ako ponavljam, nadjes posao u struci… Biro realno sluzi kao evidencija nezaposlenih, posto nikada nisam cuo da su nekome nasli posao…Da ne gresim dusu, na biro i idu samo oni koji nece da rade, tako da je razvijena, cudna ali delotvorna vrsta simbioze…I na kraju, da prodjes sve prepreke i uspes da napravis te pare o kojima svi mastamo, UVEK ces biti gradjanin drugog reda.To ne vazi za Australiju, nego za bilo koju zemlju na svetu…A, zasto se ne vracamo?Zato sto nemamo gde…Vreme leti, deca ti krenu tamo u skolu, imas jedan, drugi, peti kredit, samo jos ovo, samo jos ono i na kraju prodje zivot..Nema veze sa parama, veruj mi…

      • Sakule

        Mislim da si malo pogresio, ako je tako u Australiji ne znaci da je tako svuda, daleko od toga da je svuda bolje nego u Srbistanu ali npr, do duse u poslednje vreme malo gore ali ipak mnogo bolje u Francuskoj nego u Srbiji, gadno dok dobijes papire, a posle skroz ok, cak smesne zdravstvene usluge, kamatne stope daleko nize i bolji uslovi nego u Srbiji, ovo za biro u SR je delimicno tacno ali uzasno tuzno da neko sebi dozvoli da pravi „simbiozu“ zbog nekih koji nece da rade, i ja sam bio na biro, ne znam sta nisam radio u zivotu, cak sam u toku studija bio prjavljen da bih imao zdravstveno osiguranje jer roditelje nemam (duga prica), a to sto si ti veliki patriota pa neces da trazis sto si isao po metak to je vec prilicno subjektivno, znaci ne treba ti, inace valjda acovek kad ode nege prko prvo se raspita,osmotri situaciju pa ako mu ne odgovara onda se vrati, vracaju se ljudi, nije to bas tako kao sto si rekao, mozda si otisao predaleko kad si pomislio na vracanje, nece da moze tako, samo kazem jer sam okusio i znam, nadam se da cu uspeti da se preselim na NZ jer je to velika zelja supruge i mene, fascinirani smo zemljom.

        PS vidim da niste skontali sarkazam za skolovanje, kod nas negde jeste besplatno ali si „dzaba“ ucio skolu, posao ces tesko da dobijes…

      • Mala koala

        Neverovatan komentar, zaista… Takodje zivim u Australiji, i svaki sistem ima mane, pa tako i ovaj ovde, volim Srbiju i nedostaje mi, ali ne mogu da dopustim da na ovakav nacin blatite zemlju u kojoj i sami zivite, a koja vam je verovatno ponudila i vise nego sto ste ocekivali. Razlog zbog kog nasi ljudi, kao sto Vi kazete, ostaju „gradjani drugog reda“ je zato sto ne zele da se asimiluju, sve im smeta i stalno se zale, nikad ne nauce jezik dovoljno i druze se samo sa „svojima“. Australija, za razliku od Amerike, jos uvek nudi neverovatne mogucnosti kako za pokretanje sopstvenog biznisa, tako i za pronalazenje pristojnog, dobro placenog posla sa vise nego fer uslovima. To sto Vi niste culi da je biro nekom nasao posao ne znaci apsolutno nista. A ovo za „decu iz sumnjivih porodica“ i „dete ce da mi dovede partnera istog pola“ samo pokazuje Vas rasizam i homofobiju po cemu su Srbi nazalost postali poznati poslednjih godina. O cemu pricate? Pohadjala sam „elitnu“ drzavnu skolu u Beogradu osamdesetih i prosla sam i vaske i batine i to me nimalo nije unazadilo kao licnost. Mozda i najlepsi deo Australije je upravo taj sto u skoli mozete da vidite i upoznate decu bukvalno svih naroda i narodnosti. Na roditeljima je da ih uce toleranciji i jednakosti, posto gotovo sve u tom dobu polazi od kuce. Kao i svuda u svetu, postoje bolje i gore skole u zavisnosti od dela grada u kom se skola nalazi, ali drzavne skole su standardizovane, po mom misljenju mozda previse pojednostavljene, ali svakako ne opasne i „sumnjive“. Slazem se da je visoko skolstvo skupo, maltene nedostizno cak i za Australijance (vecina studenata dolazi iz Azije), medjutim fakultet ovde nije neophodan za uspeh. Potrebna je ambicija, neprekidno sirenje privatne i profesionalne mreze, upornost, istrajnost i upijanje Australijskih vrednosti. Ovo poslednje je najteze za nase ljude, zbog cega vecina odustane i onda pise ovakve komentare. Nikada nije lako promeniti zemlju u kojoj zivite i poceti ispocetka ali ukoliko ste vredni i radni, Australija ce Vam zauzvrat mnogo dati. Ne uzimajte zivot u njoj zdravo za gotovo.

    • Anjuška

      Ukoliko nemaš skupo plaćeno zdravstveno u čekaonici možeš da umreš i to je posebno izraženo na Zapadu. Upravo je objasnio da i tamo policija kulira, skolovanje itekako nije besplatno i privilegija je ili hipertalentovanih ili bogatih (pričam o fakultetskom nivou). 20% se ne vraća jer je zaista uspelo, 30% jer su ušli u mašinu prosečnog kapitalističkog aka robovlasničkog sistema života, a 50% jer je teško vratiti se nakon što si toliko pljuvao svoju zemlju, otišao i shvatio da nisi bio u pravu,…ponos.

    • nemanja

      Ne znam za ratne veterane, ali sam bio sa devojkom pre par godina u Becu, njoj je u centru Beca pozlilo, uzasni bolovi u stomaku i nije mogla da hoda- mislis da je neko prisao da pomogne? Nisu je pustili da udje u toalet u kaficu i gledali su je kao narkomanku. Hitna pomoc je dosla nakon poziva i samo poziv su naplatili 100€. Cekali smo PET sati samo na pregled, dok se ona (i mnogi drugi jadni ljudi) previjala od bolova i padala u nesvest! Dali su joj infuziju i celokupnu uslugu naplatili oko 500€! Nakon tri meseca stigao je racun da se plati jos 300€!!! Za nebrigu i bednu infuziju! Eto, toliko o civilizovanim austrijancima.
      P.s. Sreca pa smo uplatili zdravstveno osiguranje pred put, pa smo jedva povratili novac!

  3. Goran

    Vratili bi se mnogi, ali time bi priznali i sebi i drugima da nisu uspeli tamo negde, a za to nisu spremni.

    • Vlada C

      Nakon svega kompleksnog sto je covek objasnio ti si dosao do ovog zakljucka?!

    • Uspeli? u čemu, uzvini? U tome da žive normalan život? U društvu u kojem se znaju pravila igre i račan red stvari?
      „USPETI“ je totalna opsena kako slepih gastarbajtera koji su u iluziji da je važno drugima pokazati elemente spoljnog sjaja i „uspeha“ (čitaj 3 kola, 2 kuće itd) kao i onih koji se nikada nisu usudili da igde odu i probaju kako se može dostojno i kvalitetno živeti ako se poštuju pravila i redosled stvari.

  4. Sjajan tekst! Prosto su tekstovi o nekoj tamo utopiji uzasavajući i treba im se kontrirati upravo na ovaj način sa uspešnim domaćim pričama. Retko ko priča o Nordeusu i još gomili domaćih uspeha.

  5. Toni

    @Dejane, odlično zapažanje. Ušli smo u kapitalizam na mala vrata, i tek smo u posljednjih 5 godina shvatili u čemu je stvar. Za mjesečnu platu se treba dobro pomučiti, i onda slijedi pitanje šta sa istom. Po meni „preko“ se dobija mnogo više i život je prosto zdraviji i organizovaniji. Iz perspektive mladog „preduzetnika“ Balkan je možda „pogodniji“. Ko mema te ambicije i energiju, definitivno „napolje’.

  6. Dana

    Jedna jedina reč: penzija.

  7. Marqus

    I ja se moram složiti da je tekst jako dobar. Pokazuje jako puno tačnih aspekata koji se ne uzimaju u obzir prilikom odlaska. Ali mislim da malo naginje ka ostajanju u Srbiji, tako da ću napisati nekoliko stvari da vratim ravnotežu u prirodno stanje (prema mom iskustvu i osećaju).

    Pre svega, gleda se iz aspekta IT sektora. Ostali nemaju šansu za start-up. Postoje milioni ljudi koji žive u porodicama sa ukupnim prihodima oko 600€. To je današnja slika Srbije. I to nije život, to je preživljavanje. Ali preživljavanje u okolini koju volimo i koju poznajemo. U inostranstvu ima velikih troškova, ali na kraju se ima za sve i još da ostane. Sve su i kola i putovanja u Srbiju i letovanja i zimovanja. I da, radi se i broje se evrići kada se troše. Ali to rade i stranci (tj. domaćini, ali u nama stranim zemljama).

    I to je ta klackalica gde čovek treba da prelomi. Ako možeš da živiš bez srpskih kafića i diskoteka i srpskog jezika, ako možeš sa prijateljima i porodicom da imaš vezu preko Vibera (mada ćeš dolaziti 5 puta godišnje, ako želiš), onda razmisli da pokušaš. Ako ti se ne sviđa, Srbija te čeka uvek.

    Ja sam takođe iz IT sektora. Otišao u Nemačku pre 7 meseci i jedino za čime žalim je što nisam otišao neku godinu ranije, kada sam već stekao neko iskustvo u struci i mogao da dobijem normalnu platu (ovde moram napomenuti da je savet iz teksta oko sticanja iskustva negde gde je to jeftinije i lakše – zlata vredan!).

  8. coa

    I ja sam sve vise ubedjen da nikad necu otici.. volim Srbiju i ovaj kamen.. Coa

  9. OKay post iz jednog uskog ugla gledanja sa izvesnom dozom senzacionalizma (okay treba namaknuti posete, nema frke) 😉

    Elem obzirom da sam ja jedan od spomenutih hiljada koji vise od 15 godina radim preko Interneta da kazem i par reci zasto treba otici i probati.

    1) Zena mi je doktor i nikada u Srbiji nece naci normalan posao niti specijalizirati jer jednostavno ne ume da pliva u ovom sistemu. Nista partija, nista veze, pare ne dam 🙂
    2) Prosao sam golgotu lecenja deteta od ozbiljne bolesti u Srbiji. Trebam li reci da 2007 u Srbiji nisi mogao uraditi MRI detetu koje je potencijalno imalo izliv krvi na mozak kao posledicu hemo terapije? Ili mozda da spomenem novije slucajeve dece koja se lece od leukemije gde se roditelji snalaze kako znaju i umeju za lekove? Trebam li spomenuti da im sve punkcije kostne srzi i dalje rade bez anestezije? Godina 2016 rodjaci!
    3) Deca ce zavrsiti fakultete a posto ih IT ne interesuje, vec vidim njihovu veselu sudbinu u ovoj zemlji
    4) Imam komsiju u zgradi (elitni deo Vracara btw) koji drzi otvorena vrata od stana, ker mu spava ispred vrata a stan jos uz to izdaje kao hostel. Kante sa prizemlja kradu na dnevnoj bazi a komsije u nedostatku istih za bacanje smeca koriste lift 🙂
    5) Udjete u banku i kazete hocu pare a oni odgovore nema para. Okay meni se to nije desilo ali jeste mojoj baki. Da, tacno je, Svabe su svoje gradjane druge nacionalnosti ubijale, al nesto se ne secam da smo mi bili mnogo bolji u nedavnim ratovima cca 50 godina kasnije.
    6) Penzija. Da super je, rintam po ceo dan za Amere, zaradjujem lepo, imam firmu sjajno. Jednom dana onemocam i ne mogu vise i ostaje mi ona ustedjevina koju cu imati da krckam do smrti i da se molim da ne zivim previse dugo. Moji roditelji za svoju penziju ne mogu ni lekove da kupe. Moja penzija sa mojim davanjima drzavi (preduzetnik) bila bi 10k dinara, sa time mogu da … uff 🙂
    7) Zdravstveni sistem. Zena (lekar) se onesvesti nekoliko puta, zovem hitnu, hitna odbija da izadje na teren. Bel Medic dodje, sredi situaciju. Cijena, 22k din. (poseta nocu, infuzija, krvna slika) Jep, u Srbiji je svakako jeftinije ziveti. Ah da, posto imam i tumor na pankreasu i ja imam svako malo MRI koji eto zakazem i cekam samo godinu dana … ili prosto platim privatno. Yep, Srbija je jeftnija.
    8) Ada je sjajna, biciklisticke staze su do jaja. Oh nailazi auto koji vozi 100 na sat biciklistickom stazom aaaaaa … okay zovem policiju … a ne evo ih tu su vec, parkirali su auto na sred biciklisticke staze i krkaju u restoranu pored.

    Okay da skratim pricu, slazem se da nijedna zemlja nije idealna i sve je stvar gledanja. Nekome ko je zdrav, nema decu i radi preko Interneta sa normalnim ljudima Srbija moze biti zemlja iz snova. Nemacka i ostale zapadne zemlje su daleko od savrsenih (mogu stavise da izdeklamujem jedan poduzi hejt i na temu nemacke), ali ako stavis levo Svabiju a desno Srbiju, imas zenu i porodicu i razmisljas malo duze od sutrasnjeg dana, mislim da je izbor poprilicno jasan.

    • marija

      u vasem komentaru je odgovor na sve nedoumice iole razumne osobe. sustina pogodjena! svaka cast!

    • Tashana

      Ovi vasi zdravstveni razlozi su presudni za mene i za mnoge od ljudi koje poznajem i koji su vec otisli! Od prosle godine kada sam se razbolela, shvatila sam koliko je ovaj sistem jadan. U manjim gradovima je stanje jos i gore, ali meni se desilo u Beogradu gde jos i ostaje dosta dobrih strucnjaka. Htela sam da otklonim tumor ispod koze na stomaku jer sam planirala trudnocu. Pronadju maligne celije i trebalo je da malo dublje ociste oziljak… da skratim pricu, iako sam ih molila da me posalju na PET/CT i provere, oni su me zbog nejasne senke u abdomenu sprzili najacim hemioterapijama dok nisam bila na izmaku snaga. Na kraju se ispostavilo da to nije bila nikakva metastaza i da sam bez razloga u menopauzi u 37. godini, majcinstvo je za mene sada san, a lekari su se jos i uvredili sto ih pitam za to! Ako su greske moguce i u Nemackoj ili nekoj razvijenoj zemlji EU, moguce su i tuzbe i otkazi ili ostavke zbog nesavesnog lecenja. U Srbiji nisam cula da se to ikada desilo, a ljudi umiru zbog povrsnosti ili stednje svaki dan! Ja znam za 4 mrtve osobe koje su molile za preglede pluca, debelog creva i kicme, ali ih nisu dobili i rak ih je ubio u narednih 12 meseci. Eto, mozda sam kukavica, ali meni je to dovoljan razlog za odlazak.

    • Delboy

      Svaka cast na odgovoru dinke. Ja bih rekao da je ovde velika doza senzacionalizma pristrasno upakovana. Ne razumem zasto se o ljudima koji odu preko automatski govori da rade najteze fizicke poslove. Ove price da samo 1% nasih ljudi uspe napolju su totalna glupost i vredjanje inteligencije. Ja znam dvadesetak nasih ljudi koji su napolju i svi su odlicni u svom poslu, uglavnom visokoobrazovani i ne pada im na pamet da se vrate jer je tamo uredjen sistem.

      Pa svaka druga porodica u Srbiji zivi na granici siromastva i nece videti letovanje narednih deset godina, ne znaju sta ih ceka sutra, a bolje da se ne dotaknem teme politike i stranackog zaposljavanja. Ispada da su ljudi glupi ako ne probaju i uspeju u privatnom biznisu i sami krivi.

      A sto se tice Australije, kum mi radi kao poslovodja u organizaciji dostave novina u Melburnu, ima 30$ satnicu, 38 sati nedeljno, putuje svetom sa porodicom, uziva u klimi koja je puno bolja nego kod nas, a da ne pricam o administraciji i zdravstvu.

    • Nada

      Bravo. I svaka cast. Ja preko bare izdrzavam sebe, svoju porodicu i svoje roditelje(u Srb) i pomazem svojoj rodbini. Letovanje i zimovanje nije problem, pun frizider hrane nije problem, racuni uredno placeni nisu problem, porez nije problem, a da se radi, radi se, I ZNAS ZARAD CEGA I KOGA. Problem je sto se uvek u mislima vracam Beogradu i mestu gde sam odrasla, ali kad se vratim u stvarnosti, SHVATIM DA JA I MOJA PORODICA VISE TU NEMAMO STA DA TRAZIMO. I da nisam napravila drastican iskorak, bila bih (i bila sam) u masi nezadovoljnih, kriticnih ljudi koji se sluze razmisljanjem : Sta ces tamo daleko, ovde ti je sve. Muka mi je od takvog razmisljanja. Tvoje mesto pod suncem je tamo gde ti je porodica sigurna, gde si postovan a tvoj rad uspesno iskoriscen i gde zarad istog mozes biti ponosan na sebe, SVAKOG DANA, bilo to u US ili Kanadi ili Australiji ili… pak Srbiji. Prijatan dan svima

  10. Marko

    Ja zivim u Americi i donekle mogu da se pronadjem u tekstu. Ima tu dosta cinjenica koje su tacne, ali generalno moram priznati da se ne slazem sa tekstom, jer cesto mesas babe i zabe da se tako izrazim i izvlacis stvari iz konteksta pa ispada mnogo gore nego sto jeste.

    Na primer, ako je neko u stanju da ostane u Srbiji i pravi biznis — bilo jer ima para, poznanstava, veza ili znanja da napravi startup — taj neko nece otici u inostranstvo da radi najgore poslove i prima socijalno, tj. moze ali to bi bilo suludo i sumnjam da ljudi to rade. Sa druge strane ako je neko siromasan u Srbiji, bez poznanstava i veza i nazalost i obrazovanja prica je drugacija. Mnogo je lakse biti ogranicen i sputan u Srbiji nego negde drugde, pogotovu ako nisi u povlascenoj poziciji, a vecina ljudi nije. Ako je nekome borba za opstanak u Srbiji, tom nekome je nazalost bolje da ode van i grca tamo negde 20 godina da bi ili deci bolji zivot obezbedio ili se vratio u Srbiji u bolju pocetnu poziciju. Generalno mislim da ako neko ima razloga da ode taj uglavnom odlazi u nesto bolje ili je budala ako to ne radi i mislim da su retki ti koji odu u losije.

    Takodje, svi ovi problemi koje si naveo oko socijalizacije i slicno – to je apsolutno tacno i moze da predstavlja problem nekima ali mislim da je to vise licno. Ako zivis u Beogradu a nisi rodjen u Beogradu imaces dosta problema dok i ako se ne prilagodis. Tako je svuda, negde manje negde vise izrazeno ali svuda se neko ko „ne pripada“ gleda i tretira drugacije. Jedini nacin da se to prevazidje je da se ljudi prilagode i generalno odlazak tamo negde i prolazenje kroz taj proces je jako bitna zivotna skola i mislim da to pravi coveka jacim i boljim na duge staze, bez obzira sto je neprijatno i tesko u pocetku.

    • Milan

      Procitao clanak, i definitivno budi potrebu za razmisljanjem o mogucnostima. Danas sa 55 godina ne razmisljam da idem, ali jedno dijete mi je u Londonu a drugo u Beogradu. Na svu srecu obe su u lijepim brakovima i dobro pozicionirane, same su se izborile za to. Dok cerku u Londonu muci nostalgija i zelja za porodicom ( o materijalnom, poziciji na poslu, mogucnostima, ne zelim da pricam, mislim da je u mnogo boljem polozaju nego 80% Britanaca ) i cilj je da se vrati sto je prije moguce, cim zavrsi sa papirima i dobije jos referenci, cerka u Beogradu mi salje clanke o vojnim vjezbama. Obziom da smo dosli u Srbiju iz BiH u najgorim godinama za sve nas, da smo prozivjeli dosta, da je borba za normalan zivot dugo trajala, a najduzi dani bili dok su me cekali da se vratim sa fronta, svaka pisanija o vojnim vjezbama, Velikoj Albaniji, Srbiji , … stvara onu istu napetost. Moja cerka svome muzu stalno ponavlja : „Dana neces provesti u vojsci, ostavicemo sve i idemo.“.
      Licno sam imao sve papire za Australiju i nisam otisao, danas mi je drago zbog toga, nasao sam svoj mir i zadovoljstvo.
      Moji prijatelji su biseri rasuti po cijelom svijetu i price su razlicite, mislim da je uopstavanje nemoguce, mnogo je za i mnogo je protiv.

      U svakom slucaju clanak sam prosledio svima u porodici , budi razmisljanje. Prvo sledece okupljanje vjerujem da ce biti posveceno ovom clanku.

      Pozdrav i hvala za odlican clanak.

  11. Dušan

    Pažljivo sam pročitao, odlično napisano, vrlo konkretno i objektivno. Ovo bih napisao crvenim slovima, podebljano:

    „Nije bogatstvo u parama, već u slobodnom vremenu, u druženju ili kad se baviš onim što voliš. Kad ti je porodica zbrinuta i kad ste svi zajedno.“

  12. Jelena

    Диван и истинит текст! Браво! „Остајте овде…Сунце туђег неба, неће вас грејати као што је наше…“….мислите о томе…

  13. Joca Skljoca

    Ti si u tih 1% i lako je tebi pricati. Ali hajde da vidimo na primeru cistacice u Srbiji i cistacice u Nemackoj. To su 2 razlicita pojma. Zivot ni 1 ni drugoj nije lak ali ova iz Nemacke moze bolje da zivi, dete joj moze zavrsiti fakultet koji je potpuno besplatan za sve, zdravstvo je bolje tamo jer kod nas znamo kako je drzavno a ona nema za privatno. Kod nas ni za 10 god ne moze da kupi auto u Nemackoj moze. Nece voziti BMW al moze kupiti pristojan auto. Moze otici na more i jos bar 2 x dodji do svojih da je mine zelja, nasa cistacica ne moze ni do Vrnjacke.

    Svaka tebi cast ali ne moze svako otvoriti firmu u IT sektoru i slazem se da je tebi bolje u Srbiji nego napolju ali ti si u tih mozda max 5% a to nije reprezentativna prica. Svako ko hoce da ide neka proba. Lako je se vratiti.

    Ja sam bio u 2 zemlje EU. Vratio sam se i bio sam 3 god. Od onoga sto sam zaradjivao sam jedva prezivljavao. Sada sam u trecoj zemlji EU i mnogo mi je bolje a dodjem bsr 4x kuci vidim moje i drustvo i to je to.

  14. Ra

    Na žalost ne mogu se složiti sa tekstom. I sam sam se vratio iz USA jer sam želeo da pojedem prasence kad god poželim 🙂 ali kao sto neko reče gore kad si sam i imas zna je u rukama onda je Srbija superiška, ispijam visinu kevine plate po prestoničkim klubovima jer sam programer i imam dil sa amerima. A onda su došla deca i ugao gledanja se pomerio. I posao je porastao i nalazim se u onih 5% koji super žive u Srb ali je ovde na žalost sistem tako sjeban da je sjebao i ljude a ljudi sad uništavaju sistem. Bila je jednom jedna zemlja koja ima sistem i veednost danas samo crpe energiju od nas koji se uporno suprostavljamo destrukciji ali previše energije treba, previše…

  15. Sonja

    Procitala sam tekst i sa dobrim delom se ne bih slozila… Argumenti su u nekim primerima krajnje banalni i nepotpuni… E da, na zalost, nisu svi u Srbiji IT/elektro inzenjeri…

    Ono sa cime sam saglasna je da je znanje veoma bitno!!!! i da ako si sposoban da budes uspesan, mozes to biti i u Srbiji i van nje…. Verujem da je u vecini primera samo pitanje koliko stvarno zelis da uspes i da li tacno znas sta je za tebe uspeh…

  16. Miguel

    Ziveo sam pola zivota u inostranstvu (4 zemlje), pola u Srbiji. Bavim se online marketingom i preduzetnistvom. Mislim da je sve relativno.

    Ambicioznim ljudima je lakse da uspeju u zemlji koja jos uvek nije potpuno uredjena kao sto je Srbija, pod uslovom da rade online.

    Kod nas ima ova fora sa pausalnim placanjem poreza, pa ako zaradjujes negde izmedju 10K i 50K eura godisnje, to ti se isplati vise nego u bilo kojoj drugoj zapadnoj zemlji da si. Samo na poreze bi morao da im isplatis jedno 30% vise para nego ovde ako si u pausalnom sistemu. Ona fora sa ofsor firmama na zapadu nije bas tako jednostavna. Ti sebi kad tad moras da isplatis dividende ako hoces taj novac da koristis u licne svrhe i tad placas standardni porez na prihod, koji negde moze da ide i do 45%.

    Vecina ljudi koji ovde rade online ni ne pomisljaju da placaju porez. I niko ih ne salje u zatvor zbog toga. U vecini zapadnih zemalja nikada ti ne bi palo na pamet da porez ne platis. (Da se razumemo, ipak mislim da je i kod nas bolje placati porez – pausalno. Taj „peace of mind“ koji time dobijas skroz vredi tih par stotina eura mesecno.)

    Sa druge strane, vecina ljudi nije ambiciozna. Njima je bukvalno ideal da imaju „redovnu platu“, da to potrose na gluposti i da jednom godisnje odu na plazu. Ne zele da izgrade nesto vise. Ako si takav i ako je to sve sto ocekujes od zivota, onda mislim da je ipak bolje raditi to u nekoj Norveskoj nego u Srbiji. Pristojnije ces ziveti u toj svojoj prosecnosti.

    Iako spadam u onu prvu grupu koja „zivi lokalno a radi globalno“ i ne zavisim od lokalne ekonomije pa nemam egzistencijalne probleme i srpske gazde, ipak mi neke stvari zaista jako smetaju u Srbiji. Neke od njih su:

    1) pucanje iz pistolja u komsiluku kad pobedimo u nekom sportu (imam dete koje je tada najcesce u dvoristu i ne mogu da verujem da se tako nesto desava u sred Evrope)
    2) djubre i divlje deponije na sve strane (kao sto sam napomenuo, ziveo sam u jos 4 zemalja osim Srbije i nigde to nisam video u ovoj neverovatnoj meri)
    3) opsta nesredjenost prostora, isarane zgrade, losa infrastruktura
    4) pusenje u restoranima (ne mogu da vodim decu zimi nigde na veceru, a ni meni se ne ide u taj dim)
    5) Beograd je realno dosta zapusten grad – sve velike metropole imaju svoju Karaburmu kao sto si napisao, ali 3/4 Beograda ima taj geto izgled

  17. drgnv

    Odgovor na pitanje da li otici ili ostati ne moze biti sadrzan u jednoj recenici niti u jednom blog postu, pa ni ovaj ne daje taj odgovor u potpunosti.

    Autor iznosi subjektivne stavove koji nisu pogresni ali se ne mogu podvesti pod opsta pravila. I sam sam preduzetnik koji radi za strance a zivi u Srbiji i vidim prednosti tog nacina rada. Ali takodje mogu reci da bih se za 3 sata spakovao i otisao za posao koji nema veze sa mojim ali koji podrazumeva zivot u normalnoj zemlji.

    Nisu svi motivi isti, meni apsolutno ne bi smetalo da mi dete govori nemacki. Odgovara mi kada su ljudi hladni i gledaju svoja posla jer sam i sam takav. Niti bi mi smetalo da radim vise nego sada. Opcija ostanak ima smisla ako mozes da se bavis poslom koji volis i od koga mozes da zivis radeci sa strancima. Ali ma kako da radis i koliko da zaradjujes moras svakodnevno da se suocavas sa stvarnoscu – a stvarnost postaje izvor frustracije narocito kada dodju deca pa se zivotne okolnosti promene. Ja bih pristao da nikada vise ne odem u Grcku i da letujem gde god, ako bih na primer, imao bolju zdravstvenu zastitu, sa sebe i svoju porodicu. To u ovoj zemlji nije moguce.

    Autor posmatra problem samo sa ekonomskog stanovista. Nije toliki problem zaraditi dovoljno (za oni koji zele da rade) – problem je sam zivot u ovoj zemlji. Stvarnost koja te okruzuje. Pri tom ne mislim na zivot u Beogradu, vec na zivot u provinciji, to je ogromna razlika. Dakle ne zelim da se svakodnevno suocavam sa glupostima koje mi oduzimaju vreme i nerve, iznova i iznova. Svakog dana.

    Nedostaje jos jedna verzija teksta, na primer iz ugla doktora opste prakse, varioca ili inzenjera sumarstva.


    Ubi bene, ibi patria. (Domovina je tamo gde mi je dobro.)

  18. Miloš

    Тешко је али биће боље! Укључи се и мењај систем, мало по мало. Ако не буде неких великих ломова и овде ће бити као и у свакој другој европској земљи.

    • drgnv

      Po mom misljenu to je jedan od razloga zasto ljudi odlaze, i zasto to nisu uvek samo ekonomski razlozi – Kada ce biti bolje? Svako ko je procitao jednu Nusicevu dramu od pre 120 godina shvatio je da se mentalitet ljudi na ovim prostorima nije pomerio za promil. I zbog toga idem tamo gde ce mi biti bolje, pa makar sve to sto si napisao… Nemam vremena da cekam, imam samo jedan zivot. Ne zelim da se ukljucim i pravim jedan korak napred a dva nazad.

  19. Iskreno, iznenađen sam količinom pozitivnih komentara na tekst na društvenim mrežama, očekivao sam nešto kritičkiju reakciju, nekako mi baš licemerno deluje ko tapšanje po ramenu, bez promisli. Ja tekst posmatram kao jedan legitiman ugao posmatranja, međutim kao što je neko gore pomenuo, onog momenta kada počneš da na bilo koji način zavisiš od sistema, odnosno države, tog istog momenta kompletna priča poprima skroz drugi ton. Ipak, velika je istina, da upravo ovakvih tekstova i takvih stavova treba da bude značajno više, jer godinama tapkamo, pravimo 1 korak napred, 2 unazad, očaj nas jede, a to nije ni realna ni zdrava atmosfera. Sa druge strane činjenica je da smo se u dobroj meri primakli defnicji „Banana“ država i da kao takvi predstavljamo raj na zemlji za ljude sa parama, a istovremeno par krugova pakla za ljude bez para…

  20. Potrebno je, s vremena na vreme protresti usijane glave i postaviti ih u realnost. Svaka čast na tekstu. Da se malo vratimo na ljubav, bez nje se nigde ne putuje…. A zemlja u kojoj smo rođeni je jedna od naših najvećih ljubavi…

  21. Tekst je dobro napisan i držao mi je pažnju ali sa činjenicama je jako izmanipulisano. Prvo, živim u Beogradu kao gradjanka trećeg reda. Došljaci su mi direktori i šefovi i bahato i amoralno odlučuju o mojoj sudbini. Inače, 7.2 stručne spreme. Sektor – zdravstvo. No, tetka Milka nije imala decu, otišla je mlada u Nemačku i radila kao pomoćnica u bolnici (mislim da je bila čistačica u kuhinji). Radila je tamo i dočekala penziju. Štedela je. Sada pred smrt rešila je pošto nema decu da podeli novac familiji i za taj čin nije čekala da prvo umre, nego je to uradila pred smrt. I tako, dve sestre, jedan brat, svako po dvoje ili troje dece. Tetka je svakom dala po 20,000 evra, bratu kupila stan, sestri poklonila kuću, ostavila pare za veliku sahranu, ostavila par hiljadarki da joj se nadje dok je živa, pojedinim prijateljima podelila po 5000 evra. Davala je i za života svima njima. Jedna skromna, fina teta. Plaćala je sestrama Banje, njihovoj deci i unucima put do Nemačke i boravak kod nje, davala dzeparce, debelo čašćavala za rodjendane, venčanja i sl.
    Halo, pričamo o spremačici, čistačici koja je čistila u nemačkoj 30 godina. Kada sam uzela papir i olovku da saberem 11 puta 20 hilajda, 4 puta 5 hiljada i slično, pitam se kako je jedna spremačica uštedela preko 300,000 evra isključivo zaradjenih svojim radom? Šta mislite, kakav bi njen život bio da je radila kao pomoćnica u kuhinji u našoj nekoj instituciji, ili baš u bolnici?
    S druge strane gledam svoju majku koja je lekar u penziji. I koja kada primi penziju da jednu trećinu za lekove a ostalo joj ode na hranu i režije. Ona ne može da zamisli da sebi priušti banju, more, planinu. Njena zadovoljenja se mere u čokoladnim bananicama. Kikiriki. A radila je 35 godina u zdravstvu, specijalista, rodila troje zdrave dece, u braku sa takodje visoko školovanim čovekom, od visoko školovanih roditelja i sl. Odličan djak gimnazije, pohvalnice, sertifikati……
    Da je otišla, radila bi takodje to isto radno vreme od 8h ali bi to svoje slobodno vreme trošila drugačije. Penzija bi joj bila užitak.
    I ja ne znam zašto neko ko ode treba da pati za društvom? Alo, ako imate porodicu, decu, ako vam je život kao i meni svakodnevna borba, radiš puno radno vreme i s mužem štediš novac da bi otišli 12 dana u Grčku….
    Pa ja bih prva radila u tim mračnim depresivnim severnim zemljama ali bih jako dobro znala da trošim to svoje slabodno vreme, što na Ibici, što u Srbiji. Prijatelje od obaveza i onako vidjamo sve redje i redje…
    Ja sam protiv ostajanja ukoliko se ukaže dobra prilika da se iskorači. I veruj te da se ne vraćaju oni kojima je teško jer vide da je ovde kod nas mnogo teže!. Kod nas vlada mrak.

    • JesteTako

      Kao dosljak u BG, iz zapadne Srbije, razumem frustracije vas domorodaca…. ali opet iritira ta prva recenica, potreba da se kaze da je tvoj deda dosao u Beograd, a moj deda je gladovao na nekoj planini pored Drine… I sad je, Boze moj, nepravda da nakon 70 godina, ja tebi budem sef?! Da da, samo furajte taj sistem misli…. Elem.

      Sa ostalim se slazem 100%. I rado bih bio tvoja tetka, zrtvovao se i otisao tamo ako bih tim doprineo boljem zivotu svoje famailije. A ruku na srce, svi znamo da kada familija makar jednog svog u inostranstvu, lakse se zivi. Lakse se uvezu i lekovi, i automobili itd, i poseduje se kakva-takva sigurnost. Ima ko da ti da novac kad je najpotrebniji, imas od koga da pozajmis….

      Sa druge strane odlazak u inostranstvo nakon 30.-e godine jeste zrtva.
      Zrtva za potomstvo, da bi njima obezbedio neko bolje obrazovanje, mogucnost da se bave necim drugim sem IT. Da imaju slobodu izbora.
      A sasvim sigurno za ljude koji govore o otudjenosti, i u Beogradu se covek oseti otudjeno, sasvim slicno kao i u Frankfurtu, kada dodjes tu i ne poznajes nikoga. Nije preterano velika razlika.

      Po meni, otici, da, prosiriti vidike, steci neko znanje,iskustvo, nauciti strani jezik.
      Vratiti se, DA.

      Otisli su i Skerlic, Cvijic, Kostic, Pancic, Mika Alas, Zujovic, i drugi velikani…. Svi su otisli na zapad, da steknu znanja.
      I svi su se vratili u zaostalu i pustu Srbiju da je grade!
      Po meni su to ljudi dostojni divljenja, i kada vidim nekog naseg da se vratio u Srbiju, divim mu se. Iskreno me obraduje vest, postujem tog coveka i njegovu snagu.
      Za ove sto odu zauvek da ostanu, i kukaju, kite se sa iPhone, skupim autom ili cime vec, bez nekog viseg, nematerijalnog cilja, ako vec ne rade za dobrobit ljudskog roda ili svoje zemlje u inostranstvu….. za njih nemam nikakvog postovanja.

      Malo wadikalno…ali tako ti je to na kraju…..
      Jednostavno, vecina nas je vaspitana da postuje borce, a ne one koji beze.

  22. Obrad

    Ajde i iz ugla inzenjera masinca. Trenutno u Nigeriji. Nije da nisam pokusao da ostanem u Srbiji sa porodicom. Zeleo, zapinjao, mnogo noci bez sna i na kraju taman toliko da pokrijem troskove za mesec dana. Jeste da nisam nikome dugovao, ali zar sam zbog toga bio iznad proseka? Sada je situacija sa novcem nesto bolja, ali porodica… Koliko to kosta? Kako god da okrenes kao robovi jurimo taj prokleti novac. Cudan papir zbog kojeg vise i ne moraju da nas biju, sami cemo se satreti od posla. Dosta dugo sam sedeo u stanu u Srbiji i razmisljao da li da ostanem u Srbiji i da opet krenem napolje. Gledam svoju decu koja pucaju od kojekakvih talenata i ideja, Srbija ce ih unistiti, ugasiti. Jednostavno im moram pruziti mogucnost da im vidici ostanu otvoreni. Znam kako je meni bez njih a samo mogu da zamislim kako je njima bez oca. Vec sada osecam da mrze novac jer zbog istog nismo zajedno. Kada je dosta? Verujem onda kada isprobaju sve ‘varijante’, kada se pronadju i uprave. Tada je vreme da se preda stafeta i mogu miran kuci.

  23. када почне срање по свету само они који успу да се довуку до Србије ће преживети, остали нажалост неће

    • Marqus

      Ови коментари су ми омиљени 🙂 🙂 🙂 Имаш ли неки разлог зашто тако мислиш или си само видовит? Реално, до сада, свако срање у свету које је било, ми смо добили по ушима највише (сразмерно учествовању).

  24. Danis

    Lepo receno,ali verovatno autor teksta se nije nasao u situaciji,da posle tri meseca rada,primi platu od 200 eura,jer vlasnik firme je isplacivao zarade kad je hteo,naravno bio je zakonom zasticen,i naravno platis u skoli detetu ratu za knjige,ekskurziju,rekreativnu(jer je skolovanje u Srbiji besplatno),kupis tablete roditeljima koji su ostali bez posla a naravno i nemaju ni ta socijalna primanja kao svugde u svetu,i ostane ti sasvim dovoljno da ni hleb ne mozes da kupis za dva dana…Autor teksta treba da razume da ima hiljade ljudi koji nisu doktori,it-strucnjaci ili inzinjeri,a to nas ne cini manje vrednim ljudima,a ja ne ocekujem od zivota skupa kola,hiljade evra na racunu ili putovanja po svetu,samo da zivim i da svako jutro imam za tu potrosacku korpu…

  25. Dragan

    Што рече једном наш такси возач“ у Србији се лепо живи ако имаш пара“. Свако треба да следи своје жеље… Можда је најгоре ако си у расцепу..овде живиш а сваки дан мислиш да је твој живот тамо негде. И обрнуто. Кад сам се вратио из Канаде, управо сам схватио да је Србија место одакле ми је најближе све што су ми значи… Тамо пређеш 1000 км и сретнеш медведа..После повратка из Индије схватио сам да смо ми тачно на средини.. После свега сам миран. И сматрам да треба да ово чувам. Лична одговорност. Али треба проћи ако сумњаш.

  26. Pedja

    Svaka cast za tekst. Godinama pokusavam to da objasnim ljudima kod nas ali mi ne uspeva…

  27. valerija

    Nisam stigla da procitam sve komentare. Covek je delom teksta u pravu. Nigde nisam uspela da vidim kolika su mu deca. Ja ih imam troje. Dvoje u pubertetu , uspesnih sportista. Cerka sa 13 god reprezentativac Srbije. Ali sam blago receno ocajna sto zivim u Srbiji. Ponosna sam Srpkinja ali ocajna. Jer jedan reprezentativac nema uslove za nnapredovanje, a onda se okrenes i levo i desno ka hrvatskoj koja svoje clanove reprezentacije salje u Usa na pripreme po dva meseca a mi nase devojcice dve nedelje Celje. U pitanju je umetnicko klizanje i saznanje da ne Srbija vec Beograd ima led samo sest meseci. A ja onda nekako skupim neke pare i odem sa detetom u Chicago gde leda ima koliko hoces i gde hoces. Gde je sistem obrazovanja uskladjen sa tvojim sportskim obavezama i pruza ti priliku da napredujes. I tamo ljudi rade, ali ni moj suprug ni ja se nevidjamo jer on mora da radi 24 h kako bisno deci obezbedili da mogu da treniraju i uce jezik i da nesto pojedu. Ne gala vec po malo. Ne znam sta da kazem.

    • Valerija hvala na komentaru. Potpuno vas razumem jer meni se jednom isto desilo u životu. Kao klinac sam ušao u reprezentaciju karatea, ali sam morao da odustanem jer bi sva putovanja na takmičenja morao sam da platim za šta nisam imao novca. Nije imao ko da plati to za mene. Prestao sam da se takmičim.

      Vama samo mogu da kažem da se borite i snalazite. Ja nemam odgovore na sva pitanja, samo dajem moje mišljenje i možda pomognem drugima da postave prava pitanja sebi.

  28. nikola

    Milose. ta tvoja prica ne ,pije vode. Samo najjaci ostaju. Hocu reci da si znao, imao snage, da nisi bio slabic osta bi i ti negdje tamo.
    Da nisi otisao, probao svaka cast ovako. Nisi uspio pa sad pametujes.

    p.s nije ovdje , tamo vani tako sjajno kao sto izgleda na slikama ali ljudi ponekad nemaju izbora , priterani su uza zid i nemaju kud.

  29. Ivana

    Ako vam je dobro, onda nista. Ponosna sam na svoju zemlju iz nekih ranijih epoha. Do 90tih je iz zemlje odlazio sljam, a od 90tih iz zemlje odlaze obrazovani. Tesko je i besmislebo dostojanstvo trampiti za domoljublje.

  30. pedja

    Ovo lici na usijanu glavu koja je zapela: „Sad cu da vas izbombardujem sa sijaset navoda koje ja vidim kao razloge da ostanete ovde i zato insistiram da ostanete ovde.“

    Ajde bre covece… polij glavu hladnom vodom

  31. Aleksandar

    Gospodine autore teksta, lepo si napisao, ali za vas koji imate firme je srbija raj, jer mozete da imate radnike na crno, da kasne plate, da zaradjujete miione a radnik radi za 200 300 eura… Ja radim u Svedskoj za 3 meseca zaradim vise nego u srbiji za celu godinu, 6 meseci radim 6 odmaram, imam porodicu dvoje dece suprugu i roditelje na grbaci , roditelji su penzioneri a njihova penzija je ukupno 18000 dinara, zena je radila dok nije zatrudnela i odmah ste je otpustili takvi kao ti komee je srbija raj (ironija) kome je bitan profit a radnika ko jebe, i zelim da ti kazem da rintam kao konj tamo od jutra do mraka i moja porodica ima sve sto jednoj porodici treba, sve mogu da im priustim za samo 6 meseci rada na crno godisnje, u srbiji sam isto tako rintacio po ceo dan i tokom cele godine nekad i po 8 meseci bez odmora i jedva smo krpili kraj sa krajem. Tako da u Srbiji nebi vise radio ni kao direktor najace firme koju drzi moj rodjeni brat….hvala lepo dovidjenja, posteni narode nemojte da vam ovakvi i slicni mazu oci i pricaju gluposti, i sam je rekao ko je god otisao nije se vratio.

  32. YAF

    1. Znam desetak ljudi koji vec dugo rade na Upworku i svi se zale da je posla sve manje i da se placa sve manje. Pocinju da traze normalan posao polako… Izgleda si ti jedan od jako retkih koji uspevaju nesto.

    2. Ako zelim da osnujem porodicu ovde, prvo treba da obezbedim kucu/stan (licno preferiram kucu jer sam alergican na pacovski zivot u stanu), auto, ostatak zivota da ne provedem kao neciji rob. Da, to je problem drzave, a ne moj problem. Potrebno je omoguciti mladima da sami osnuju svoj zivot, kao sto je to radjeno za vreme bivse SFRJ, da moze sve da se otplati za 5-10-15god, a ne da se ceka da neko od rodbine umre pa da se nasledi nekretnina. TO JE PRVI I NAJVECI PROBLEM SRBIJE DANAS. Kada bi taj problem bio resen garantujem da bi 1% ljudi koji zele danas da odu i dalje zeleli da odu. Takodje, da se u tih 5-10-15 godina moze ziveti, a ne prezivljavati. Tako se stvara srednja, najbitnija klasa. A Srbija ima dovoljno novca i vremena da to sve obezbedi.

    3. Ovo sve govorim za ljude koji zele da rade normalne poslove. Ne mogu svi biti u IT, medicini, nauci, astronomiji, nukearnoj fizici. Ne zele svi da idu na fakultet. Svakoj drzavi su potrebni i nize kvalifikovani radnici, potrebniji od visoko kvalifikovanih. Oni stvaraju novac drzavi. Njih se nikako ne moze zasititi, visokokvalifikovanih itekako moze. I sto ih je vise, njihova vrednost opada.

    4.Zasto Evropa, Amerika? Sta fali Aziji? Idi u Japan, J. Koreju, neces se razocarati. Australija? Sto da ne, obozavaju evropljane. Nije daleko, svet je mali. Ja volim Sunce i toplo vreme, nikad ne bi otisao u severne zemlje. Kome ne smeta zima, nista ne fali Norveskoj, Kanadi… Skandinavcima treba radne snage i dobro ce je platiti.

    5. Ja ovde imam dobar posao, dobru platu, i opet ne vidim da cu si ikako u skorijoj buducnosti obezbediti svoju kucu i svoj auto. Koji zelim, a ne koji mogu imati. Osnovne potrepstine. Kako onda da pocnem da razmisljam o porodici kada drzava nije u stanju da nama, mladima, dozvoli da si omogucimo krov nad glavom. Na kraju cu dobiti decu za 40, unuke necu ni doziveti. Prezivljavati ostatak zivota kao i moji roditelji… Ovde se sve radi naopacke. Svi bi bez qca u svatove…

    Lepo si to sve napisao druze, ali si debelo omasio poentu.

  33. nenad

    Mislim…tekst je ok,ali slazem se sa Marqus-om,napisan je vrlo jednostrano-iz ugla IT-jevaca.A sta je ostatkom Srbije,koja nema nikakvu sansu za zaposlenje,vezu koju on spominje ili slicno.Sta je sa svim ostalim manjkavostima u ovoj nasoj „nesretnoj“ zemlji?
    Da ne duzim-solidan tekst ali ne vazi za veci deo Srbije!

  34. Aleksandar

    Mozda za programere i ceo taj IT sektor. Za ostalih 95% ljudi besmisleno. Najbolji drugar lekar, 10 godina trazenja posla u Srbiji i zivota na ivici egzistencije (konobarisanje, selidbe, branje malina itd). Onda Nemacka, poceo je kao negovatelj u starackom domu. Od te najbednije plate je mogao da ode na more. Prvi put posle 18 godina verovali ili ne. Sada je stigao do toga da radi kao lekar i ne da moze da zivi pristojno nego zivi onako kako u Srbiji 99% lekara nikada nece ziveti. O uslovima rada da i ne govorimo. Ja sam dipl.inz.sumarstva, plata mi je u Srbiji 500 evra. Moj kolega u Austriji u preduzecu koje je slicno nasem ima platu 4-6.000 evra i to svake godine prima 14 plata! I treba da kazem da je meni ovde bolje sa 500 evra mesecno, sa zdravstvom koje se raspada, sa skolstvom u kom decu i dalje truju kako smo nebeski narod i kako je ceo svet protiv nas? Sa infrastrukturom koja se raspada, sa lokalnom vlascu koja unistava grad i da ne navodim dalje…

  35. Lošmi

    Odličan tekst, veoma realan i tačan. Mada ipak valja živeti neko vreme preko, zbog iskustva, načina života, drugačijih ljudi. U Berlinu, Amsterdamu, Londonu..ipak vlada neka drugačija svest koju treba doživeti. A i s kultorološkog aspekta imaju mnogo više da ponude. Srbija je odlična zemlja ako dovoljno zarađuješ i nemaš mnogo dodira sa zdravstvom. Ja sam otišao u beli svet za manje para nego u Srbiji i ne iz nezadovoljstva nego iz puke radoznalosti i želje za promenom okruženja i nijednom se još uvek nisam pokajao, niti blatim Srbiju s druge strane, jer je meni oduvek život u istoj bio dobar. A da li ću se vratiti i ostati, ko zna šta život nosi.

  36. Balkanian_Aleks

    Као неко ко живи ван Србије већ 40 година, морам да кажем да имаthe веома узак поглед на где треба живети. Себе сматрам глобалним човеком, тако да ме уопште није брига где уствари живим. Важно ми је да могу да радим и живим без предрасуда БИЛО ГДЕ.

    У праву сthe у вези успеха – није ствар пара, него СЛОБОДА, да можеш да радиш шта хоћеш када хоћеш.

    Пример – када ми је син био мали обожавао је вулкане. Рекох му – да ли би хтео да видиш из близа? Он се одушевио – погледали смо где је најближи вулкан. Гуатемала – спаковали смо се и отишли тамо. То његово одушевљење никакве паре не могу да купе. ТО ЈЕ УСПЕХ – слобода! Треба живети где се то може стећи. А чим не може – пакуј се и мењај земљу – ОДМАХ јер живот прекратак.

    Где сам, је уствари скроз неважно.

  37. Zeki

    Nema problema, evo vam četvoro dece i plata od 30.000 din preživite u majci Srbiji, a da vam ne pomogne niko,jer ta pomoć košta -živaca i živaca i položaja zavisnosti od mame,babe, svekrve itd.A onda pišite o jadnom nemačkom hlebu, i uspehu na zapadu, ne želim uspeh, želim da živim, da odem i kupim deci patike, a da nisu na kredit, eto toliko.

  38. Tekst je sjajan ako zastupate isto stanoviste. Ja se samo delimicno slazem sa iznetim.
    Vec posle prve recenice sam hteo da batalim citanje kada je autor rekao da ne zeli da mu deca govore nemacki. Zasto? To je lose? Za nekoga ko toliko polaze u samoinicijativu i ucenje, ovo je zaista glupav pocetak teksta. Ja bih voleo da moja deca govore pet jezika!

    Ja sam ziveo u Kanadi 15 godina, dosao u Srbiju na 5 i pobegao glavom bez obzira nazad u Toronto, gde sam sad. Tacno je da ovde nije med i mleko – ali sta znaci „med i mleko“? Da lezis, a da zivis dobro? Da se samo provodis i uzivas, a da ti na racunu stalno stoji 500.000 dolara? Milion dolara? Dva?

    Posle pola zivota u Kanadi, mogu slobodno da kazem da su prednosti koje ova zemlja nudi u odnosu na Srbiju sledece, a imaju nimalo ili vrlo malo veze sa novcem: predvidivost odnosno stabilnost (sistem i zakoni koji funkcionisu vec 150 godina, a ne Vucic i njegovo licno raspolozenje odredjenog dana), bezbednost (nema krimosa u besnim autima koje ni policija ne sme da gleda popreko, nema NASILJA u ljudima, niko nece srusiti Dundas Square usred noci i praviti se lud sutradan…), dostojanstven zivot od postenog rada (bez komentara), drzava kojoj je stalo do ljudi odnosno koja postoji zbog ljudi, a ne obrnuto (milion socijalnih programa koji funkcionisu, odlican i besplatan zdravstveni sistem, poreska politika koja pomaze porodicama (na lepo dupe mi vratili 6000 dolara jer sam „preplatio“ porez za 2015 — u Srbiji otimaju stecena prava tj penzije dekretima bez sekunde razmisljanja sta to znaci za penzionere)…

    Da ne sirim dalje pricu.

    Jos jedna stvar, nije istina da je Srbija jevtinija. Eto, od Kanade nije. Ovde je hrana jevtinija, jevtiniji je benzin (80 dinara litar na prosecnu platu od 250.000 dinara, ugrubo), doktorima ne uleces nikakav mito, zubara ti placa firma (od 70% do 100% u zavisnosti od osiguranja), stanarina je u proseku 25-30% plate, a u Beogradu su stanovi u proseku 350 evra sa rezijom dok je plata po Republickom zavodu za statistiku 369 evra…

    Ne treba porediti nominalne cene, vec realne. Ja kupujem hleb koji kosta 4 dolara iliti 320 dinara, u Srbiji hleb moze da se kupi za 50. Ali nije ovde hleb skuplji 6x ako su ovde plate 5-6x vece, u proseku, vec su onda prilicno iste cene hleba. Pritom je Sava 50 dinara, a hleb koji ja kupujem se pravi bez kvasca i od organskih sirovina (bolje da pare dam pekaru nego lekaru).

    Jedina stvar koja je ovde zaista skupa je obdaniste tj day care. Mislim da nigde ne mozete poslati dete za ispod 1000-1200 dolara mesecno. Sve ostalo, u odnosu na platu, je ili jevtinije ili otprilike isto kao u Srbiji. Ali to su samo cene, da ne ulazimo u kvalitet usluge ili robe.

    Pozdrav svima.

  39. Svaka Vam cast na ovom tekstu. Veliki pozdrav

  40. Milos

    Brate, prijatelju kako god….Bolju i realniju pricu od ove o nama Srbima, nasim navikama i zivotu uposte nisam cuo, kapa dole za svaku napisanu rec. Moze neko i da se ne slozi sa ovim sto si napisao, ali savka rec je na svom mestu 100%
    Odlicno!

  41. gibbg21

    Prvo pricas tako jer se bavis informatikom i samom prirodom profesije imas normalnu kintu za zivot,decu,putovana _ a to je nesto sto pola srbije nema niti mogucnosti da radi online. Drugo,vidi se da si gomilu puta i sam smisljao kako da zapalis odavde, ocigledno nije uspelo pa se sad tesis. Tako da – loads of bullshit – paljba ljudi ko god moze, samo ne zaboravite svet nije evropa, bolje su prilike za biznis u africi,australiji i novom zelandu.

  42. Nikad nisam otišla, ali mnoge tvoje redove sam instikvitno naslutila, bez ikakve podloge, samo instikt-logika-samopoštenje…

  43. Slobodan

    Autor teksta, kako je i sam rekao, je dobar deo zivota vijao novac i materijalne stvari i izgleda da jos uvek nije puno odmakao dalje od toga. Iako sam i ja u tih 1% koji su u IT-u u Srbiju cu se mozda vratiti kada se vrati dostojanstvo prosecnim ljudima bez obzira na zanimanje. Iako ja mogu odlicno da zaradjujem ipak hocu da moja deca rade ono sto vole a ne ono sto se dobro placa i da mogu od toga da zive kao normalni ljudi. Velicina jednog drustva se ogleda u tome kako se odnose prema najslabijima i to je sve sto treba da znate ako hocete da znate gde smo. A to gde je bolje za „biznis“ i gde mozes lakse ili teze da „uspes“ ne znaci bas nista osim da hranis svoj ego kome nikad nece biti dosta, biti najbolji medju najgorima je upravo to.

  44. daysleeper

    Ne slazem se uopste sa tekstom. Vrlo bledo, nepotkrepljeno argumentima, iznosenje licnog stava… Pored toga, mnogo cinjenicnih gresaka… Prvo, kamate se ne vracaju vec placaju, glavnica se vraca… Drugo, Vucic nije predsednik drzave vec premijer…
    Ljudi odlaze jer i tzv. radnici imaju pravo na dostojanstven zivot… I kasirka i cistacica i portir… Ne mozemo svi sa budemo preduzetnici i ne treba… Ne samo trbuhom za kruhom, odlaze i dobrostojeci ljudi u zelji da svojoj deci omoguce vise… Da bi ziveli u uredjenom sistemu, a ne u bratskoj tzv.drzavi gde se sve svodi na to koga znas i u kojoj si stranci… Hocu da setam svoju bebu po trotoaru i da ne rizikujem svoj i njegov zivot zato sto su automobili bahato parkirani svuda i nikog nije briga… A to je samo delic… Gde je obrazovanje, zdravstvo i sudstvo. To ces videti prvi put kad ti bude potrebno nesto od drzave… Bilo sta…

  45. Bez_imena

    Imam 26 godina i ne slazem se sa vecinom stvari koje si naveo u tekstu. Naveo si da je tvoja generacija ta koja je zbog sankcija izgubila puno toga. Ja ne vidim razliku izmedju te generacije i ovih danasnjih. Danas ti je navodno sve dostupno, Srbija je sprovela reforme, integrisala se sa ostatkom sveta, ali istina je da pravih promena nije ni bilo. Ostali smo klasna drzava, sistem je samo nastavio da funkcionise, do nikakve pravednije raspodele nije doslo.

    Cuo sam za stavove da je na zapadu korupcija zapravo mnogo veca u odnosu na Srbiju (tamo se mnogo veca masa novca obrce) ali se ne slazem sa time. Tamo svakako ima korupcije na visokom nivou, monopola, lobiranja, ali obican covek moze da PREZIVI. U Srbiji, obican covek vise ne moze ni da se prehrani.

    Ne znam kako si dosao do podataka da je Srbija jedna od jevtinijih zemalja za zivot. Sta je sa kamatnim stopama, sta je sa bezobrazno skupljom hranom u poredjenju sa tom Nemackom recimo, sta je sa konstantnim smanjivanjem penzija.

    Niko ne ocekuje da kad zavrsi neki fakultet dobije bog zna sta, ali ocekuje sansu. Mora se napraviti razlika medju fakultetima, danas masa zavrsava kojekakve privatne fakultete (to je ta reforma u skladu sa zapadnim sistemom), svi su „ravnopravni“, nema diskriminacija medju privatnim i drzavnim fakultetima. Onda vidis da svi ti sa privatnih se odmah snadju, niti je taj ucio, niti nesto zna, ali snasao se. I medju drzavnim fakultetu treba praviti razliku, ima boljih i losijih, ali na privatnim je 95% skart.

    Zbog cega su kafici puni u Srbiji? Zato sto su svi izabrali da zive kao samci, da ne zasnivaju porodice, i onda imaju puno vremena. Niko ne sme da rizikuje zato sto je zemlja nepredvidiva.

    Ako je Srbija tako lepa za zivot kao sto kazes, zbog cega ovoliko ljudi ima subjektivni osecaj da je ocajno stanje? Ne moze biti da je problem u tolikim ljudima, mora biti da je nesto do ovog podneblja.

  46. ova prica ne moze da se generalizuje. Ja sam protiv termina izgubljena generacija, neko je izgubljen, neko nije, neko se snasao neko nije, to vazi za sve generacije. Sto se tice odlaska vani i tu je sve individualno, neko ima znanje, zelju, talenat, mentalitet da usep u drugoj zemlji , neko ne. Ja na primer ne smatram da je klima ovde prijatna, meni je ovde pretoplo, ali nekom je prehladno.
    Ali neke stvari mogu da se rangiraju, posebno ako se radi o IT sektoru. MOgucnosti u nekim zemljama su vece, u nekima manje. Ako se radi za strano trziste, sasvim jeu redu ostati i raditi odavde. Ako se radi za Srpsko trziste tu je tavorenje i rad za sitnu lovu, postoje krupni igraci sto kupe veci deo kolaca. Ali kao sto rekoh, nema ni ovde generalizacije neko moze sasvim prijatno da zivi i sa malim parama

    slazem se sa jednim komentarom koji je rekao da je najvaznija strna apenzija, ko stigne do nje imace mirnu i udobnu starost, Moze da se vrati u svoj rodni kraj, imace para za lekare, opstinsku administraciju svuda gde treba da se stavi u dzep i josh ce ostati

  47. Malo sam se pronašla u tekstu. Pre par meseci sam putovala autobusom i skoro celim putem od Mitrovice do Beograda razgovarala s jednom doktorkom. Ona me u jednom trenutku pitala: ,,Vidim pametno si dete, sigurno planiraš da ideš preko čim diplomiraš?“ – Ne, ja hoću da ostanem i da ovde nešto menjam! Zaista, ako svi odemo, oni su pobedili, treba se boriti za opstanak, treba se izboriti za dobro! Ja verujem da ću to jednom to i moći. Ako odem, biće na kratko, radi školovanja ili radi sticanja kapitala za početak. Ali nikad neću da ostanem negde drugde, do u našoj Srbiji.

  48. Schumar

    Ovaj tekst je koristan jedino onima kojima ovde i nije neka frka (mislim na egzistencijalnu odrzivost), onima koji misle da je na zapadu med i mleko i onima koji su stavova i misljenja poput autorovih, ali im manjka njegog iskustva i recitosti. Za ostale, ovo mozda cak upada u domen pomenutog laznog narativa.

  49. Marko

    Ja koliko znam ako hoces dobar pregled na vma ili operaciju moras da Das od 100 dk 1000 pa I vise evra….tako da mu dodje na isto….na zapadu placas mesecno I mozes da se lecis….bar imaju od cega da ti skinu…a ne u Srbiji kada je frka seljak proda kravu da bi lecio dete od 3 krajnika a neko bedni auto od 3 soma da za 2 da bi kupio isulin…Cao zdravo za to nase zdravstvo

  50. Lala

    Druze, dobar ti je tekst ali ima puno rupa zbog kojih ne mogu da ti verujem da si ikad bio vise od turiste u inostranstvu. Ziveci 7 godina u USA, osvrnucu se na taj deo „rupe“ u textu: „150k za porodjaj ako nemas osiguranje“ – to placa osiguranje, a ti ako nemas osiguranje i mala primanja ne placas nista, cak dobijes i pelene za dzabe i to sve iako je majka deteta ilegalac. Pritom je to dete po rodjenju US drzavljanin uprkos svemu prethodno navedenom. Ako pak zaradjujes legalno i placas zdravstveno osiguranje ($300-$500 mesecno), prodjaj i svi ostali zdravstveni troskovi mogu maksimalno da te kostaju 10-12 hiljada jer je to Max out of pocket. Sve ostalo do 150k pokriva osiguranje jer zato ga i placas 300-500 mesecno. Sto se tice programera u San Francisku za 4 soma to NE POSTOJi! 4 soma u SF, NY, Miami-u zaradjuje prosecan konobar radeci 40 sati nedeljno.
    E sad da zanemarimo tvoju losu obavestenost, najvise mi smeta tvoj stav tipa: „sto da otvorim firmu“, u prevodu radi ilegalno, „otvori ofshore i odaberi gde ces da (ne) platis porez“! Obzirom da si se u Srbiji skolovao za dzabe, sad smatras da ne treba da platis toj istoj Srbiji porez za zaradu koju ti je omogicila! Dok god je takvih „patriota“ kao sto si ti koji gledaju da se okoriste i ukradu od zemlje koja im je sve dala posten svet ce da odlazi i da trazi svoju srecu u nekom drugom uredjenom sistemu. Pritom svi ili velika vecina koji odu ce da salju te iste tesko zaradjene pare u istu tu Srbiju da pomognu roditeljima, deci, prijateljima i time vestacki odrze tu jadnu i korumpiranu zemlju. Zato plati prvo porez, a populizam i price kako je u Srbiji dobro ostavi za neko drugo bolje vreme.

    • Razmišljao sam da ti obrišem komentar. Znaš nije lepo da iskonstruišeš tako neka svoja mišljenja o meni, a nepoznaješ me. Ja nisam rekao da treba da se radi ilegalno, nego su offshore firme pomenute u kontekstu da i iz naše zemlje možeš pokrenuti startup. Kada kažem „biraj gde ćeš platiti porez“ to podrazumeva sve zakonske opcije.

      Za tvoju informaciju moja firma u Srbiji plaća mesečni porez dovoljan za recimo 50-60 prosečnih penzija svakog meseca.

      Molim sve da se drže komentarisanja teksta, a ne mene.

  51. Sjajan tekst. Bravo Milose. Inicijativa je ono sto nedostaje nasim ljudima. Svi bi hteli domah u neku fotelju. 😀 A pametan smo narod, samo nas to koci.

  52. Sasa

    Tekst je relativno ok ako gledamo sa aspekta IT strucnjaka. Bavim se istim poslom i zivim u Srbiji. Ne razmisljam ozbiljno o odlasku iskljucivo iz razloga sto ovde zivim nekako i snalazim se mozda bolje od vecine, ali daleko losije od one povlascene manjine. Takodje kroz tekst se provlaci dodvoravanje vlastima – kao nisu oni krivi, krivi smo mi, da ali zato sto smo ih izabrali. Radim za firme iz bivse Jugoslavije, Nemacke i Austrije. Sa mog aspekta svi zive bolje nego mi u Srbiji sem Makedonaca. Kada pogledam ljude u Italiji ili Nemackoj (cesto idem tamo) ljudi provode svoje vreme sa porodicama svaki vikend. U toku radne nedelje ljudi rade i na poslu su puno radno vreme, ali mogu da zive od dve plate sto je u Srbiji skoro nemoguce. Hrana, odeca i obuca su jeftinije i kvalitetnije na zapadu. Ja se generalno snabdevam preko. Troskovi zivota u odnosu na prihode su daleko manji. Zdravstveno u Sloveniji pokriva odlazak kod specijaliste u Nemacku ako je to Vasa zelja! Kod nas je sve kvazi dzabe (skolovanje, zdravstvo…), a u stvari sve se placa na neki drugi nacin ukoliko zelite da Vam usluga bude izvrsena (mito, korupcija ili privatni casovi kod nastavnika i profesora koji Vam uce decu). Moj stav je da svi mladi ljudi usvoje svo znanje koje mogu u Srbiji, da nauce sve sto im je dostupno i da beze glavom bez obzira iz Srbije. Ovde nema srece niti ce je biti. Srbija je odlicna zemlja za tajkune i kriminalce ili za ljude sa mnogo novca. Ljudi bez pocetnog kapitala i posebnih znanja nemaju sta da traze u Srbiji sem sto ce raditi za neke firme koje su dosle u Srbiju ISKLJUCIVO zbog jeftine radne snage bez ikakve zastite od strane drzave. Prosecna plata u privredi je oko 25.000 dinara, a politicari mogu da pricaju sta hoce.

  53. San Jose

    Tekst je I dobar I nije…… Ja sam napolju 30 godina. Deo price koji se odnosi na nedostatak inicijative u SR je tacan kao I svi komentari koji se odnose na zivot, navike I mentalitet u SR.
    Ali to kako je napolju… to je sve porvsno sa nekom nelogicnim generalisanjem. Izgeda po prici da je autor pokusao na nekoliko strana u raznim zemljama pa se vracao kuci svaki put kada zapne.
    A uvek zapne pre ili kasnije tako da izgovor “ da deca ne progovore nemacki u snu“ nije adekvatan. Mi roditelji zapravo volimo kada deca govore strane jezike, Sto vise jezika to bolje. Moja govore po 3,4 jezika prefektno.

    Isto poznajem JEDAN par koji su iz USA isli u SR da se poradjaju ( samo prvi put, doduse) Panika je cudo. Od par desetina ili stotina hiljada ljudi to je JEDAN slucaj ali eto dat za primer kako mi mucenici u USA dolazimo na svet. Ni da se rodimo bez Srbije.

    O USA znate skoro nista. Onih 150K u SF za prvu godinu poslovnog opstanka je upravo evidencija tog mog opazanja. To je toliko off da tu nema nikakvog kredibiliteta.
    Generalna preporuka, drzite se korektnije dok pisite o stvarima koje ne poznajete.
    Kada vec imate potrebe da pisete. Veliki pozz,iz San Josea.

  54. Jelena

    Prošlog meseca sam došla na kratak odmor u Beograd i palo mi je na pamet, nije da nije: šta bi bilo da se vratimo? Moj verenik je softveras, mogao bi da radi svoj posao i iz Srbije, ja bih sigurno našla nešto pristojno, tu nam je porodica, prijatelji, mogli bi smo polako i decu da pravimo. A onda me je udarilo: ja ne bih mogla da odgajam decu u Srbiji. U startu bih ih osudila na zemlju sa lošijim obrazovnim, zdravstvenim sistemom i sistemom vrednosti uopšte od ovoga u kome sam sad. Neko će možda reći da sam i ja došla odatle, pa sam se snašla u inostranstvu. Da, ali to nije bilo zbog sistema, već uprkos njemu. Ne mogu da učim svoje dete jedno, a da svuda oko sebe vidi nešto potpuno drugo. Ne bih imala problem ni da mi dete bude bilingvalno – to može samo da bude prednost. Jedina mana je što ne bi provodilo istu količinu vremena s rodbinom, ali sličnu odluku sam i sama donela kad sam otišla i do sada se nisam pokajala. Živim u zemlji gde se moj rad i trud i te kako ceni, a u istoj struci u Srbiji to ne bi bilo moguće, u zemlji gde postoje jasna pravila kojih se svi i pridržavaju, u zemlji u kojoj se osećam sigurno i prijatno i bilo koje doba dana i noći, gde god se nalazila. Daleko od toga da je savršena, ali je po skoro svakom objektivnom parametru bolja za život.
    Delom je to i stvar mindseta: ja nemam ama baš nikakav osećaj za patriotizam, ne vidim zašto bi me parče zemlje na kome sam rođena određivalo do kraja života. Naravno, određuje maternji jezik, kulturu u kojoj sam odrasla, ponekad i religiju, ali ne vidim zašto bi to bio i kraj priče, a ne samo njen početak? Zašto ne bih odabrala da živim negde gde mi više odgovara, možda i zasnovala porodicu tamo, pa ako moja deca odaberu da žive na nekom trećem mestu, neka bude.
    Ne kažem da nije moguće izgraditi dobar život u Srbiji, ali svi ljudi koje poznajem, a koji su u tome uspeli žive u nekoj vrsti unutrašnje imigracije: rade sa stranim klijentima pa zarađuju dovoljno za srpske uslove, druže se sa ljudima koji dele njihova shvatanja, izbegavaju vesti jer je to svakodnevni podsetnik na sve apsurde srpske stvarnosti, ako se dovoljno potrude, deluje kao da u Srbiji i ne žive. Pa ne mogu, a da se ne zapitam u čemu je onda razlika?

  55. Nenad

    Prica je dobra iz ugla IT Nikad mi nije bilo jasno kod mojih prijatelja programera, koji rade po celom svetu, zasto ne pokrecu posao kod nas..
    Ipak iz mog ugla gradjevinskog inzenjera, zavarivaca i montera visinca prica je totalno drugacija a opet i slicna. Gradjevina je kod nas mrtva,jebes diplomu idemo na zavarivanje uci,vezbaj gubi zube ako si mnogo dobar mozes dogurati do 20 e i vise dnevno kod nas isto kao na zapadu za sat jbg.
    Radio sam u Nemackoj i Holandiji i primetio da nisu nista inteligentniji od nas ali su uporni i disciplinovani
    I tako napravio sam radionicu pored kuce spicio sve sto sam imao u nju i radim i radim i nemam nameru da idem vise bilo gde.
    Ajde da napravimo nesto od Srbije a ne da placam porez u Americi i Nemackoj za bombe koje padaju po deci bilo cijoj na ovoj usranoj planeti
    Pomeriti planinu sigurno necu al svoj kamen nosim!

      • Nenad

        Za stanje u Srbiji krivi su oni koji su pobegli Nije mogao da me otera Sloba a nece ni Vucic Sad je jos teze jer je pametnih sve manje a politickih govana sve vise
        Borimo se ko koliko moze na svim frontovima, od bacanja papirica na ulici, do sukoba sa lopovima iz administracije i parazitima svih stranaka.
        Ispunjava me saznanje da radim ispravnu stvar, nekad sam umoran pa padnem u iskusenje da odem ponovo, onda odmorim pa krecemo ponovo!
        Treba se boriti, pogledaj ko su nam preci, gde bi mi bili da se nisu borili za svoju kucu i zemlju a sigurno im je bilo 100 puta teze nego nama
        Sta je problem? Vozim stari auto ,nemam mobilni od 300e imam samo jedne patike i zbog toga napustam Srbiju?
        Kad pogledas u globalu Srbija moze da bude cvetna basta, potrebno je mnogo truda, skromnosti i vremena….sto rece Nikita Mihalkov nije patriotizam kad vices ura, nego kad zasadis jabuku i pomazis kuce…pa da pocnemo vec sa tim jabukama!

  56. Vuk

    ISTINA JE SVAKO SLOVO! MOJI SU STEKLI ŠVAJC PASOŠ A JA OSTAO OVDE! Probao sam taj lebac i „fala vi“. Svi moji su preko, deca zaboraviše srpski, baba i deda ne razumeju unuke, deca ne znaju gde su im grobovi predaka….! TAKO SE ZATIRE i NESTAJE! Ne želim da nestanem! Hoću da postojim kroz svoju decu, jezik roda moga,prošla vremena mojih roditelja, dedova i dalje! Nemam pravo da to obezvredim! Pobogu, taj „zapad“ drži do sebe, ne obezvređuje sebe i ne da se u zaborav! Mnogi ne mogu nazad jer dok se snađeš prođe 5 godina…ako se snađeš! Ako ne, crkavaš jednako i tamo i ovde! Već ako je tako onda bolje ovde! U tome prođe i život pa tamo u zadnjoj četvrtini nema ni snage za vraćanje! A sjaj, glamur,šoping,dobra kola, standard…bla,bla! Osvrnite se malo kad ste tamo, (ako ste)zastanite, pogledajte….sve rob do roba! Rade za 3..4..5 EUR.. po satu! To je crka za tamošnji život! Ne daj bože da se razbole! Ako nisi plaćao zdravstveno,baj, baj! Ako si i plaćao to je ono najjeftinije pa ti dođe na isto!! Osnovno pitanje koje se razlikuje tamo i tu je ovo: Koliko je plaćen posao koji cu raditi? a kod njih Ima li šta da se radi za neku platu? Još samo da se radi pedantno i eto i nama tih sjajeva, glamura,šopinga,dobrih kola, standarda….

  57. Moj muž je otišao u inostranstvo pre dve ipo godine da radi za inostranu firmu. Za mesec dana zaradi godišnju platu koju je imao u Srbiji.
    Radi isto kao što bi radio i ovde. Ni manje ni više.
    Razmišljajući o budućnosti naše dece, kad samo pomislim na osiromašeni uranijum nije mi dobro.
    Naravno da kad odeš preko tipuješ se da si stranac, ali toliko je nacija izmešano svugde da je to svima normalno i niko te ne gleda kao svetsko čudo.
    Države su uređene. Nema đubreta po ulicama. Nema pasa lutalica. Niko ne svira drugim vozačima po putevima. Koji su kao staklo. Autoputevi sa 4-5-6 traka. Voze se novi automobili.
    Uređeno je i zdravstvo. Generalno ljudi i nisu bolesni kao kod nas. Nemaju namršteno čelo kao ovde. Ne brinu.
    Voze bicikle. Trče. Poštuju starije.
    Pričam konkretno o Danskoj, severnoj Nemačkoj i Holandiji.
    Uređeno je i obrazovanje.
    Gradovi su lepi. Čisti.
    Žene nisu našminkane kao naše. Vodi se računa da živiš zdravo.
    Nema ni teoretske šanse da neke „parove i sl“ puštaju na TVu. Toga nema.
    Deca od 15 godina izgledaju kao deca. A ne kao starlete i ljuti momci.
    Niko ne brine o egzistenciji. Ne postoji način da ti kasni plata. Da ti neko smanji penziju. Da te ne primi lekar.
    Za sve postoji rešenje jer je sve uređeno.
    I da se razumemo, ako govorimo o kvalitetu života, šta mi imamo ovde?!?
    Neće ovde biti bolje ni za dve ni za dvadeset godina. Neće biti bolje ni sledećoj generaciji – našoj deci a ni njihovoj. Nažalost.
    Mi smo krivi. Naša generacija. Ćutimo. Čekamo nešto. Krivimo druge. A godine prolaze.
    U našoj Srbiji poštenim i običnim radom možeš samo da preživljavaš i to je sve. Mnogi ne mogu ni to.
    Zato, učite deco i bežite napolje, ne bojite se, uspećete.
    Jer Srbi su pametan narod i snađu se svuda. Osim u Srbiji.
    Toliko.

    • Марко БГ

      Поштована Бранкице, тако причајте за Вас, и не плашите људе који граде каријеру у Србији. Ако смо ми паметна нација, зашто говорите да смо успешни само у иностранству, али не у Србији? Паметне нације се боре за своју државу, паметне нације се не жале и не криве владаре, већ само раде и зато су успешни. Нигде није лако, није лако ни било ни тим оснивачима фирме на Западу и они су радили даноноћно да би успели у животу. Старлете, гејеве и лезбејке има широм ЕУ, можете их виђати на сваком ћошку и Ви то сматрате нормалним. Хвала Богу што улицама моје државе Србије виђам момке и девојке који заједно шетају, где у ЕУ је редак случај. Никога не мрзим, свако живи како ко хоће, само сам хтео да Вам саопштим. Волим своје поштујем туђе.
      Срдачан поздрав

  58. Milica

    Pošto i pored visokog obrazovanja u svom gradu (Beogradu) ne mogu da nađem drugi posao sem posla konobara, a ne mogu sebi finansijski da priuštim da idem na prakse i volontiram godinama, radije ću biti konobar za 6,5 £ na sat nego 1000 dinara na dan.

    Nismo svi inženjeri.

  59. Sara

    Zivim u inostranstvu. Lepo mi je, a sa mojom strukom (u nauci) u Srbiji uspesno mogu samo da pravim LSD. Naravno uzelim se domovine, pa jedva cekam da dodjem na odmor. Onda prvih nedelju dana uzivam u Beogradu, sa familijom i prijateljima, pricamo o lepim temama, smejemo se, idemo u restorane, ja sam srecna jer sam sa njima i jer mogu da platim rucak ili veceru a da ne trepnem, da pojedem odlicne cevape na kajmaku ili biftek. Bez ustrucavanja uzmem taksi, bez razmisljanja narucim ma koje pice u kafani. Srecna sam ko prasica, volim ljude, ceo svet, volim Beograd. Samo ovde moze tako da se zivi, da se uziva, da se jede i pije, ovde su ulice najlepse, a ljudi najbolji. A onda, kada me prodje inicijalna euforija i kada sa padom adrenalina oci sirom otvore, vidim da za poslednjih godinu dana u Beogradu nista nije uradjeno. Fasade padaju u centru grada, ljudi izgledaju sumorno, grad je siv, politicari se goje i znoje dok mi se smeskaju sa ubudjalih plakata od proslih izbora. Onda u drugom ili trecem krugu kafa prijatelji i familija zapocinju ozbiljnije teme. Necu ih prepricavati jer ih svi dobro znamo. Najbolje od svih „mojih“ zaista zivi prijatelj „freelancer“ u IT-ju. Dobro zivi, lepo zaradjuje, i opet ga muce stagnacija u zemlji, muci ga sto zna da je njegovo znanje potcenjeno jer je nadnicar iz Istocne a ne Zapadne Evrope, muci ga sivilo, muci ga jer njegovi najblizi sa svojim profesijama ne zive dobro. Deprimira ga da to gleda, deprimira ga jer – iako mu deca razumeju sprski a ne nemacki, takodje razumeju i da ih svet vidi kao manje vredne od Nemaca. I mene krajem druge nedelje odmora pocinje da deprimira Srbija, vise mi se ne jedu cevapi, ni biftek, niti mi se seta Knezom, niti mi se posecuje Fakultet na kojem sam nekada radila. Jedva cekam da odem na svoj posao, u zemlju koju su neki drugi Zemljani pametnije gradili, u tudju zemlju za koju se nadam da ce moja deca zvati svojom dok budu odrastali u ambijentu koji im pruza mogucnosti ako se dovoljno potrude. Na aerodromu nekad pustim suzu, ali ne zato sto idem vec zato sto mi je tesko sto nismo umeli bolje.
    Kao zeni koja uziva u svom poslu i tako sa uzitkom gradi neku karijeru – meni je ovde, iza brda bolje.
    Kao majci mi je vaznije da mi deca rastu u srecnijem i pre svega mentalno zdravijem okruzenju, nego da zadovoljim sopstvenu sujetu i nacionalni identitet slusajuci pravilan cuburski akcenat svog potomstva.
    Kao dete svojih roditelja, cesto im prebacim da su mi na ustrb ovog potonjeg uskratili mozda lepsi ili barem spokojniji zivot kada su doneli odluku da ne spakuju kofere i odu.
    Kao neko ko drzi do porodicnih i prijateljskih odnosa, zaradjeni novac rado trosim dovodeci svoje najmilije (kada oni to ne mogu sami da isfinansiraju) kod nas ili slanjem svoje dece u domovinu mi.

    Kratak mi je ovaj zivot.

    • Djordjije

      Nadam se da uvidjate razliku izmedju naucnih radnika danasnjice, i naucnih radnika u doba knezevine/kraljevine Srbije.

      U poredjenju sa vasim kolegama od pre jednog veka, vi ste potomak koji gleda usko svoje interese, i ne zeli da se bori za svoju zemlju. Vi ste tako vaspitani, i niste krivi.
      Na srecu, neki naucnici (oni zaista vredni) biraju da ostanu u Srbiji, i vracaju se u nju. Njihova deca idu u nase skole, uce zivot iz nase perspektive, i dele planetu sa decom iz bogate zapadne Evrope i USA i siromasnim vrsnjacima iz zemalja treceg sveta.
      Zaboga, nemojte pustati suzu, cemu…

      Vas kolega, Miodrag Stojkovic iz Leskovca se vratio u beznadeznu Srbiju (u to vreme), i otvorio centar za vantelesnu oplodnju. U Leskovcu.
      Vidite, u poredju sa njim, on nije jurio ni novac, ni Nobelovu nagradu, slutite li kolika je velicina taj covek? On se vratio i pomogao Srbiji.
      On ce uci u udzbenike.
      Vi cete na nemackom pricati sa unucima i govoriti im kako ste ucinili pravu stvar. Nista strasno, ni prvi ni poslednji. Ali na vama je bila veca odgovornost da nesto promenite, a ne na nepismenom autolimaru iz Brze Palanke. Jer vas je ova drzava skolovala, da budete njena snaga.
      A vi to niste zeleli, zarad veceg novca u inostranstvu.

      Ljudska velicina se ogleda u drugim stvarima, sem uspesnosti u jednoj oblasti.
      Tesko je kada se pogleda koliko je srpska elita degradirala, od onih velikana koji su nauku u Srbiji ni iz cega stvarali i razvijali, gladni.

      • Sara

        Dragi Djordjije,

        Da li vi uvidjate razliku izmedju ondasnje i ovdasnje Srbije? A cak i ondasnjoj mnogi se nisu vratili. Ali na neznanju vam ne zameram.
        Ja gledam svoje interese, ali pre svega interese svoje dece. I da, deca su mi ispred patriotizma. To smatram svojom duznoscu.

        Veoma naivno zakljucujete da se dr Stojkovic vratio samo da bi pomogao Srbiju. Iz neznanja – a mozda i iz drugih namera, „govorite“ vrlo glasno. Dr Stojkovic je itekako dosao zbog svojih interesa, a za razliku od svojih daleko uspesnijih kolega koji nisu imali politicke veze , dobio je ogroman novac da osnuje Institut o kojem govorite. Dragi Djordjije – i uspesan doktor Amerikanac bi se u tom slucaju preselio u Leskovac. Takodje nemate na umu nekako da nije bilo javnog konkursa, vec da je ruka ruci dogovor izmedju Djelica i Stojkovica tada lako postignut. Nikad se niste zapitali na tu temu? E upravo od toga zelim da zastitim sebe i svoju decu, a mnoge moje kolege diljem sveta dele misljenje. Hoce li uci u udzbenike da je jedan ministar bez konkursa dao milione jednom srpskom naucniku da otvori institut? Da li znate Stojkoviceve kolege (srpske) koji uspesniji od njega? Da li ste culi za njih? Naravno da niste. A takvi kao vi ce pisati te udzbenike i prodavati lazni patriotizam. U to ime – koliko je Stojkovic pomogao nasim mladim naucnicima ne zelim ovde da govorim.
        Neki nasi naucnici koji su se vratili su gorko to zazalili a i platili. Ocigledno ne poznajete ni jednog od njih.

        A da li ste culi za profesore i velike naucnike Cuka, Stojilkovica, Zecevica, itd itd? Ostaje nada da ce oni, poput „izdajnika“ Tesle i Pupina ipak pre naci svoje mesto u udzbenicima.

    • Branka

      Razliciti i vrlo oprecni komentari na tekst. Kao i na sve u zivotu. Zasto? Ne gledamo istim ocima.
      Kazete da dodjete u Beograd i ustanovite kako se nista za prethodnih godinu dana nije uradilo, promenilo. Ok. Vase misljenje.
      Dolazim iz provincije, iz zapadne Srbije, u Beograd jednom mesecno i ne mogu da se otmem utisku da je svaki put „niklo“ neko novo zdanje, neka nova zgrada, stare se adaptiraju, skele svuda, gradilista…Radi se!!!
      Pa pomislim na jad i cemer u mom gradicu…
      Eto…
      Istina jedna a vidjenja…ih…

  60. Tekst me je zamislio, pošto sam uveliko u procesu ne samo razmišljanja, već i procesa odlaženja, i to ne u Evropu ,već dalje.
    Mnogo od svega što si napisao itekako ima smisla, ali mi nekoliko stvari „štrči“ i na njih ne vidim odgovor, a nemam ga ni ja sama:
    1. šta ako nisi iz IT, startup branše?
    Ako ne možeš da radiš globalno a živiš lokalno? Ne mogu ja moju decu da teram da studiraju i rade nešto od čega će možda živeti bolje sutra ako vidim da oni nikako nisu za to.
    2. Šta je sa sistemom obrazovanja/ od osnovne škole do fakuklteta, koji ja sada imam prilike da uskusim kroz svoju decu? zapravo, prva ideja da živim negde drugo nije potekla od male plate i toga što letujem svake pete godine, nego od momenta kada mi je najstarije dete krenulo u školu. Tu količinu problema sa nivooom obrazovanja, načinom ponašanja nastavnika, pa sve do vršnjačkog nasilja nisam očekivala ni u najludjim snovima. I shvatila sam da mi naše troje dece vaspitavamo tako da su oni budući luzeri u ovom društvu, gde će glavna biti deca tajkuna, realiti zvezda i izjandjalih političara. Ja se prosto osećam kao da me neko izguruje iz moje zemlje…
    3. Lepo si napisao: šta ko definiše kao uspeh? Moj muž i ja smo se svojim radom izborili da imamo i više nego solidne plate, svoju nekretninu, pa opet ne možemo da uštedimo dovoljno za pristojno letovanje, ne možemo da promenimo 15 godina star auto, ne mogu da putujem često, čak ni po Srbiji a kamoli po inostranstvu. Kako onda žive porodice koje imaju 80.000 primanja ukupno mesečno? Ne smem ni da zamislim. Dakle, znam da smo vredni i pametni, znam da ćemo svojim radom uspeti, bilo gde. A od toga što postignemo, moći ćemo nadam se maaaalo pristojnije da živimo. I da ćemo probati, makar samo da nam rodjena deca sutra ne zameraju što nismo probali da im stvorimo bolje uslove za odrastanje (pritom uopšte ne mislim samo na materijalne).

  61. Mihailo

    Иначе један од водећох истраживача у области тзв. позитивне психологије Shawn Achor, у једном свом истраживању наводи како је јако битан фактор за задовољство у животу то да живимо што ближе заједници у којој смо одрасли. Тако да је и сам вођен тим напустио Харвард након година успешног рада и вратио се у пустињу од родног Тексаса, на знатно ниже рангирану позицију да би био ближе породици и пријатељима. Значи сајентифик доказано тврђење из текста.
    Наравно има изузетака, али намучи се толики народ, зато што се нација поведе за лажним рајевима.

  62. Dušan

    Ceo text je istinit, a čovek je apsolutno u pravu. Ne bi želeo bilo šta da dodam ili da oduzmem, niti bilo šta da komentarišem. Jedino što mogu da kažem ovom prilikom bilo bi da: koliko ljudi toliko ćudi, i da svaki čovek ima svoje razloge da radi to što misli da bi trebao da radi, samo da se to nešto ne kosi sa zdravim razumom. Osim toga, svaki čovek ima svoje lično iskustvo, kao što svaki čovek traži drugog čoveka s kojim bi to iskustvo trebao da podeli i da nadogradi, a ne da nekom koga to ne interesuje objašnjava kako je za tog ili tog dobro da uradi to ili to. Samo čovek koji ne zna šta radi nije svestan da ne zna šta radi, i da to što radi ne bi trebao da radi, baš zato što takvim radom ugrožava i sebe, i svoje bližnje. Toliko.

  63. Alex

    Jesam mlad i treba jos dosta toga da prodjem, ali pricam iz perspektive osobe koja tek treba da se opredeli za svoj put. Prvo svaka iole razumna osoba treba da shvati da ovaj tekst nije napisan iz perspektive coveka koji ima platu 30 000 din, drugo kao sto je neko u postu gore napisao sve je gledano iz It sektora sa kojim u Srbiji i mozes pristojno da zivis. Student sam medicine upisao sam 4-tu godinu i vec vidim kakvo je stanje u nasem zdravstvu:

    1) Profesori se ne zanimaju za studente, a kamoli za pacijente (srecom bio sam na praksi u Nemackoj bolnici i video kako postupaju sa pacijentima bilo da su nemackog ili stranog porekla, i video zavidan nivo usluge, mozda nije u celoj zemlji tako).

    2) Nas zdravstveni sistem se odavno urusio, a nikome ne pada napamet da prstom mrdne. Samo u na Beogradskom fakultetu godisnje diplomira vise od 600 lekara, od kojih 50 posto medicina ne interesuje, vec ih roditelji teraju, imaju zagarantovan posao. I posle se svi pitaju zasto oni koji grizu, koji su najbolji i nista sredili nisu odlaze – nemaju sansu da se bore za zeljeni posao, prilikom upisivanja su diskfalifikovani.

    3) Zaposliti se na nekoj poziciji koja ambicioznoj osobi omogucava napredovanje je bez konekcije gotovo nemoguce, a nakon 6 godina umiranja od ucenja zaposliti se u domu zdravlja ne zele bas svi. Mogucnosti ima, ali ne sta ti zelis, nego sta dobijes, za razliku od inostranstva gde u vecini slucajeva dobijes sta zelis.

    4) Prosecna plata je malo iznad proseka, keramicari imaju cisto 2000e mesecno, a osrednji srpski lekar specijalista 70 000 dinarra, ako uspe da navuce posle 10-15 godina rada.Naravno da postoji i uski krug ljudi medju lekarima koji zivi kao bubreg u loju, ali dotle stici prakticno je u domenu nemoguceg. Nedovoljno za cetoroclanu porodicu, a radis vrlo odgovoran posao, ti direktno svakodnevno odgovaras za neciji zivot. A najgore sto ih posle pljuju da uzimaju pare kad ih neko casti (mito je za svaku osudu).

    5) Ne zelim da se mom pacijentu uzima punktat kosne srzi bez anestezije kako je naveo citalac iznad. Isto tako ne zelim da koristim istorijsku opremu ukoliko imam sansu za savremenom.

    I onda razmislim sta cu ja ovom sistemu, nisam vezan za Srbiju, zelim vise, zelim da vidim svet, da se usavrsavam, nije mi tesko da naucim jezik tacnije snalazim se u svakodnevnoj komunikaciji. Mozda i gresim, ali kada vidim tridesetogodisnjeg coveka na prvoj godini specijalizacije (vecina traje 5/6 godina) i to na volonterskoj spezijalizaciji, mislim da ne gresim. A pricam o Beogradu, zamislite Zajecar, Leskovac, Krusevac, Kraljevo, etc…

    Opet kazem ovo je moj ugao gledanja, mozda cu i osecati nostalgiju mozda i necu, mozda gresim, a mozda i ne. Pricam iz pogleda studenta koji bio zeleo porodicu i decu koja bi mogla da odrastaju bezbrizno. Jednostavno smatram da imam potencijal da mi bude bolje.

    Smatram da poentu pogodio nisi pricas o inostranstvu iz ugla kafe kuvarice, spremacice (bez namere da ikoga uvredim), a verujem da na godisnjem nivou imas 25 hiljada eura, verujem i vise.

    Kao sto je jedan mladi lekar napisao, koji je otisao i bio lepo prihvacen, „Volim Srbiju, ali sebe volim vise“.

    P.S.: O ovakvim temama ne treba raspravljati, ako smaras da treba i imas priliku da odes onda idi trazi bolje, vidi kako je pa se vrati ako ti se ne svidja, a ako nisi zeleo da ides onda cuti, jer ni ti ljudi nisu otisli bez razloga.

  64. Nigde nema slobode i zivota lepseg nego u Srbiji, popravice se ekonomska situacija zato treba ostati i biti svoj na svome a ne stranac.

  65. Predrag

    Racionalno, ali ne i realno. Stvar ne može da se postavi crno-belo, a čini se da je ceo tekst u naporu da se zaključi crni-belo. Potpuno sam uveren u činjenicu da u Srbiji 50% ljudi nema nikakav ozbiljan finansijski problem, 50 ima problem od stalnih dugova do mere pitanja opstanka. Iz ovog razloga sistem je stabilan spolja gledano. Psihološki i psihosocihalno 95% ljudi ima psihološki problem iz koga sledi zagledana u nešto van svog okruženja. Osim IT branše, i nekoliko profesija koje mogu sebi da priušte više od 500 evra putem frilansinga, veoma malo profesija može sebi da obezbedi makar 500 evra mesečno, i to u Bg-u (koji je btw „švajcarska“ za 85% ostatka Srbije) što je potpuno nedovoljno za život npr 4člane porodice. Pričamo o troje I više dece… Pa ovde je još uvek „sramota pred svetom“ imati rađati „sirotinju“ (jbmti mentalitet)….ovo je osvrt samo na finansije. Šta ćemo npr sa tržištem koje ne prepoznaje kulturu… Ako pišeš, ozbiljno se baviš deficitarnim temama, npr dečijom knjizevnošću… Ko će da objavi, ko će da kupi, ko će da prepozna
    … Niko. Od zanata ok su vodoinstalateri, limari, tu ima nekog prihoda. Poljoprivreda – samo malina ne ispod 40 ari. Ne može IT stručnjak da dâ realan prikaz ove teme, naročito ako misli u 25 godina gde će da se sahrani. Boli me dupe gde cu da se sahranim. Umesto da deci daju 2000evra skupljenih za sahranu da pokrenu posao, matori ih ceo život vezuju za stalan posao, penziju i grobno mesto kao ideal postignuća u životu, i sve to opstaje na nekom šatriotizmu i ideologijama crkveno – političkih ili kafano – provincijskih margina. Saglasan da cela Srbija treba da ode makar jednom u životu na mesec-dva u inostranstvo I da vidi da i tamo negde postoji neko i radi nešto što je možda i bolje nego što je i kako je „radila njegova baba“. A da je to jedino resenje svih problema nije. Jer džaba ako neko i ode a stalno se osvrće za sobom, društvom, bilo kim i čim. Kad si zaorao brazdu ne osvrći se više za sobom, nego gledaj napred i ori. A zemlja je okrugla i sve je jedno gde ces biti ako ti je u duši mir. Tada ni deca neće imati frustraciju, a,roditelji te neće gurati natrag u majčinu utrobu i daviti pupčanom vrpcom. A o Vučiću i sl. je jako smešno više uopšte govoriti, i negativno i pozitivno, varaju se ljudi da jedan izabrani čovek utiče na sreću u nečijem životu. To je prebacivanje krivice. Kriv nije niko. Samo ko se oseća da je nešto kriv. Treba ići za unutrašnjim pozivom, svojom snom. Sve ostalo je pred tim nepotrebno, angažovano, ideologizovano ubeđivanje koje ne rađa plodom života.

  66. Nyx

    Nisam mogla da citam sve komentare, ali osnovni tekst jesam skoro u celosti i skoro se u celosti slazem. Zivim u Nemackoj vec 3 godine (zivela sam i ranije po EU, pa opet u Srbiji nekoliko godina), radim u autoindustriji (top menadzment), ostajem na poslu prosecno10,5h svakog dana, telefon i mejl su mi aktivni 24h/7 365 dana u godini. Pritom zaradjujem izuzetno cak i za Nemacke uslove, a da ne pominjem srpske, plus bonusi i ostale beneficije.
    Prvo moram da se osvrnem na onu tetku cistacicu koja je zaradila preko 300k Eura. Max koji bilo koja cistacica moze da ima je 1200Eura, tetka je bila sama ako sam dobro shvatila, te je bila prva grupa poreza, tako da je imala neto max 800 Eura. Da dalje ne racunam, mora da je tetka madjionicar, a vas neka je sramota da tako lazete.
    Sto se tice ovih ljudi koji zive isto negde preko i dolaze za Bg jednom godisnje ili jos redje, pa pricaju o fasadama koje padaju itd….probajte da dolazite cesce, pa vam nece biti dobro koliko para ima u Bg. Ja dolazim na svakih mesec i po do dva i kad god prodjem gradom, iznenadim se da je negde nesto novo izgradjeno i otvoreno.
    Da, u pravu ste, imamo najnize plate u Evropi, MR i skener se cekaju po pola godine, ali cekaju se i ovde, i ovde su niske plate, ako radite samo 8h i ako nemate neku dobru poziciju. Kucu ili stan u selima i gradovima od 15ak hiljada stanovnika placate od 250k do 500k Eura, naravno na kredit od 20 do 30 godina. O nekretninama u gradovima poput Minhena ili Stutgarta, moze samo da se sanja, jer je kvadrat od 10k do 25k Eura.
    Sto se tice zdravstvenog, ako ne placate privatno, cekate takodje od mesec do tri na pregled, a ako placate privatno, placate ga uvek, bez obzira da li radite i ne mozete nikada da se vratite na drzavno, plus ako odete na porodiljsko sa tim privatnim, dobijete jednokratnu pomoc od 220Eura i to je sve, narednih 12 meseci nemate platu (ni onih 60% koje daje drzava u slucaju drzavnog osiguranja).
    Pomenuo je neko i nove automobile, preko 60% novoregistrovanih automobila u Nemackoj su sluzbeni automobili i tu se vrte najvece pare u autoindustriji, ispada da sami za sebe proizvodimo i sami sebi dajemo te automobile na lizing.
    Ovaj decko gore sto pise o Nemackim bolnicama, kad si vec bio na praksi,mogao si i da se raspitas otkud tolika briga za pacijenta – jer bolnice su ovde biznis i cim dodjete u bolnicu, oni ce da vam urade i potrebne i nepotrebne analize i ucinice sve da ostanete para dana kod njih, jer ce to debelo da naplate od vaseg osiguranja. Ukoliko bolnica nije profitabilna, zatvara se, nikog ne interesuje koliko je pacijenata spasila, jer vise para uzimaju na analizama i snimanjima. Zatim, ovde se ne dobija specijalizacija koja se zeli, vec samo ona koju Nemci nece tj ona od koje nema leba privatno, vec se mora raditi u bolnici. Plata lekara specijaliste je zakonski odredjena i iznosi od 4900 do 5500 Eura za lekare sa iskustvom (bruto iznos, neto je od 30 do 45% manji, pa izracunajte koliko vam godina treba za onu neku kucu u Nemackom selu.
    Nikako da ne zaboravim, da se i ovde itekako zaposljava preko veze, da na dobrim mestima rade doskolovani ljudi, da se kriza itekako oseca i da nista nije onako bajno i sjajno kako pojedini od vas pisu i kako se moze cesto procitati po novinama. Pa o kom blagostanju vi pricate, zvanican podatak je da je ovde 15 miliona stanovnika oko granice siromastva, i isto toliko tik iznad te granice, a to je preko 35% stanovnistva koje je siromasno, 30% zivi prosecno, 15% je visi srednji stalez, 15% je bogatih i 5% super bogatih (zvanicne statistike).
    Bez da me bilo ko pogresno protumaci, ne kazem da je u Srbiji med i mleko, ali verujte da razlika u standardu izmedju Srbije i EU nije veca od 20-30% (tako je uvek i bilo, a i bice).

    • Vasilisa

      Istina samo sto nasi ljudi kada cuju da je plata 2000 evra ili 1500 evra misle wou extra ali to je bruto a ne mesecna.Porezi su na sve i svasta a nasi ljudi kao i vecina stranaca rade one poslove koji su njima ispod casti.Mi imamo manjak samopostovanja i vec je navika i da deca govore lose o zemlji jer su culi od roditelja,

  67. Vasilisa

    Slazem se sa tekstom jer smatram da ljudi koji ovde bas nemaju nista idu tamo izgovor su im pare a zbog njih otici po meni je bezveze.Mnoge komentare nisam citala jer me ne zanimaju prosto zato su su svi isti a mislim da vecina nije bila nigde preko.Ja jesam i radim u Austriji ali odbila sam da zivim-imam posao koji mi to omogucuje..Takodje odbila sam u Nemackoj stalni posao mnogi verujem da bi od srece skakali u vis da su bili na mom mestu,U vreme bivse Jugoslavije u inostranstvo su odlazili-NERADNICI I TESKA SIROTINJA I TO JE CINJENICA jer bilo je posla i moglo se raditi po celoj drzavi,U Zapadnoj Evropi uvek si gradjanin drugog reda.Zalosno je sto ne znamo vecina naroda-ceniti i voleti zemlju u kojoj zivimo!Ali neko kada oboli od zla ne mpze realno da gleda na stvari u drzavi na ispravan nacin.

  68. Gregoric Jovan

    Formula je jasna — Otici iz Srbije, raditi 10godina bilo kakav posao stediti – vratiti se u Srbiju kupiti 3 stana – i resen problem za citav zivot , a sve to ostaviti svojoj deci i mogu da zive u Srbiji kao carevi samo od kirije. Sve ostalo suludo !!!

    • Nyx

      Dragi Jovane,

      U Srbiji se isplati imati stanove u Bg ili Ns. Cena kvadrata u Bg (a da stan ima smisla, ima dobru lokaciju i kvalitetnu gradnju, tako da se isplati izdavati ga) je od 1500 do 2000 Evra (ima i za 1200, ali taj stan mora da se renovira). Ako uzmemo ta tri stana od po 60 kvadrata (sto je slozicete se ipak daleko od dovoljnog za porodicu 21-og veka), dobijemo cifru od oko 200.000 evra koja je potrebna da bi se to sve kupilo (novac potreban za opremanje necu da racunam). Sad uzmemo tih 10 godina, sto je samo 120 meseci i samo nam se kaze da mesecno mora da se stedi oko 1700 evra. Verujte mi da je to za preko 95% nasih sunarodnika koji rade i zive u inostranstvu naprosto nemoguca misija. Jos jednom da ponovim i da se slozim sa Vasilisom, potpuno pogresna predstava vlada u Srbiji o zivotu i zaradama u inostranstvu.

  69. Одличан текст. Тема која ме одавно држи ноћу будним. Ја сам вани, случајем околности већ неко време.

    И слажем се, може се и из Србије пословати и то говорим свима. Имам слична искуства.

    Међутим, мој лични конфликт је са културом која је на жалост, једина коју ја познајем. Волео бих да сам могао видети и тај социјализам и радничко самоуправљање.

    Не мора неко бити у Србији да би био Србин. Заправо, Србин сам 100% али Србија није моја земља. То што се данас зове Србија је присиљено мени, етикета у пасошу. Рођен сам Југословен са једним скроз другим скупом вредности.

    Сама земља данас не представља много. Погледајте Србију боље. Ретко кога је брига чак за своје двориште. Да не спомињемо зграде о којима се станари ни најмање не старају. Па дајте људи да се договоримо да средимо, да живимо боље? … смех…будала (ја).

    Као да се људи се у Србији сраме свега што је српско. Купују туђе, пљују домаће, вреднују само оно што је вани. Наше излоге ломимо, прљамо зграде, бацамо смеће по улици. Само стране фирме имају памет, домаћи су сви лопови и незналице. Срби у Србији сами не доживљавају Србију као своју земљу и не вреднују свог ближњег. Пробао сам много пута поставити пример, али сам само упадао у дубље конфликте. Вратио се из Америка пробао. Вратио се из Немачке пробао…Неможеш живети тако што маскираш и кријеш то што јеси. Каква је то слобода, на крају постанеш и ти исти.

    И да се разумемо оно што већина не разуме: Србија НИЈЕ Београд. Београд је око 0.01% територије.

    Довољно је данас ући у трамвај и осмотрити ситуацију. АЛО бре, твој је трамвај! Ти га плаћаш, и твој отац, и твоји су дедови дали животе да би се ти могао возити тим трамвајем….слободан и са Српским језиком. Џаба, само ја трошим живце. Док та свест и скуп вредности не заживе у Србима, нема никакве Србије. Ретко ко од Срба и зна нашу историју. Све се данас некако политички и историјски врти око Косова (мртве територије), а оно што нико не види јесу живи људи. Наши преци нису никада ратовали ради територије већ идеологије слободе и српства. А ми данас дадосмо слободу свести и српство, а ратујемо ради територија….

    Није ни све у парама. Видите, грешка је што се сви фокусирају на новац. Треба се фокусирати на СТВАРАЊЕ ВРЕДНОСТИ, а ако је стварно вредност, људи ће је ценити више но свој новац. То је нажалост виша математика нажалост чак и на економским факултетима у Србији. Некако би сви да имају станове и пију кафе цео дан. То је та култура са којом ја лично имам конфликт.. Не постоји звање, само привремена шљака за већину. То све ствара јако лоше људе, јер се цео систем вредности преокренуо. Рад је створио човека, а нерад изумрле врсте.

    Што се тиче времена, све је релативно. Моје искуство каже да је све исто, само се пропорције мењају. Овде у Швајцарској је све x10, трошкови и зараде, па на крају ипак буде мало боље овде. Зависи од личне ситуације наравно.

    То што мислимо да је добро радити за странце из Србије је јако лоше. Узимају сву вредност и време образованих људи које је Србија (наши сељаци заправо!) школовала о свом трошку. Учинак тог рада неће нико други у Србији осетити…Прочитајте књигу Small is Beautiful / E.Schumacher да би сте разумели о чему говорим.

    Ја сам вани, како бих остао то што ја сматрам да значи бити Србин и како би моја деца то могла постати. Моја деца уче Српски а поред тога и друге језике. На крају крајева, све зависи од става. Ја се само надам да ће будуће генерације у Србији бити од мало шире свести, како би било безбедно вратити се и остати нормалан. Нажалост, ту ја немогу ништа допринети. За промену културе, морају проћи генерације…

    Ја сажаљевам све нас који живимо вани. Тужно је и тешко напустити своје корене, укусе, мирисе, идиле. Међутим, историја нас учи да управо због таквих људи данас Србија и постоји… Битно је остати Србин. А где си? Зар је битно? Зар нисте чули?

    Свет је данас раван.

    Мојих 5 динара =)

    Хвала Милоше, за тему за размишљање!

  70. Miroslav Lazić

    Istina je da se u inostranstvu radi dvanaest sati dnevno, ali je lakše raditi dvanaest sati dnevno u inostranstvu, nego imati privatan biznis u Srbiji. Zato se niko ne vraća.
    Ovde u Engleskoj (gde ja živim) ne postoji maltretiranje na poslu. Englezi su izuzetno saosećajni ljudi, i bolje tretiraju Afrikance i Pakistance, nego u Srbiji majka rođenu decu. Raduju se tuđem uspehu i tuguju sa onima koji su u nevolji. Reći „Dobro jutro!“, „Hvala!“ i „Izvini!“ je svetinja. Niko ni na koga ne galami, niko se ni sa kim ne svađa, niko nikog ne kritikuje, niko nikom ne soli pamet, niko nikom ne stoji iznad glave… Ne biti nasmejan je nešto krajnje nepristojno…
    Tačno je da čovek oseća neopisivu tugu kada napušta svoju rodbinu i prijatelje, ali ja istu takvu tugu osećam i kada neko od mojih kolega napusti posao.
    Nije istina da je sve u inostranstvu skupo. Normalna dnevnica je oko pedeset funti, a par cipela košta oko dvadeset funti. Cena hrane i odeće je zanemarljivo malo veća nego u Srbiji, a ponešto je čak i jeftinije. Sniženja i rasprodaje su česta pojava, tako da se hrana često može kupiti po deset puta nižoj ceni od normalne. Polovni automobil koji u Srbiji košta dve hiljade evra, u Engleskoj se može kupiti za petsto funti, što znači da je dovoljno raditi pola meseca da bi se kupila polovna kola.
    Za onog ko ne bira, pronaći posao je neverovatno lako. Dovoljno je prijaviti se u agenciju i reći: „Dobar dan, ja došao…“ i sutradan se već može očekivati telefonski poziv. Ako neko pokaže samo malo dobre volje, imaće toliko posla da neće moći da se odbrani.
    Istina je da mnogi žive u jako lošim stanovima, ali to su uglavnom oni koji štede novac, jer planiraju da se vrate u Srbiju. Stvar izbora.
    Čak i oni koji u Engleskoj rade one najmanje plaćene poslove mogu sebi da priušte da godišnji odmor provedu u Španiji, Italiji, Maroku, Pragu, Budimpešti… Dakle, nije istina da ko radi u inostranstvu nema vremena za zabavu, ali se zna kada se radi, a kada se zabavlja.
    Englezi ne mrze strance. Da ih mrze, ne bi se ženili i udavali sa strancima. Englezi mrze neradnike, divljake i mutivode. Vredni radnici su izuzetno poštovani. Ako je neko osetio da ga Englezi mrze, neka se zapita zašto ga mrze.
    Ako je neko planirao da dođe u inostranstvo da bi „uspeo u životu“, taj ne treba ni da dolazi. Ako je neko planirao da RADI u inostranstvu, taj treba da dođe.
    Naravno, i onaj ko radi u Srbiji kao zamenik savetnika ministra za kulturu, ne treba da dolazi u inostranstvo. Neće mu ovde biti bolje nego kod kuće.

  71. Tekst sam po sebi nije los, ali ga opet pise neko ko zivi u Srbiji, a u inostranstvo dolazi kao turista. Kako se ko snadje u inostranstvu najvise zavisi od toga kakav je taj neko ko se iseli, a ne od zemlje u koju ide. Zivim u Nemackoj i ne bih se nikad vratila u Srbiju. Volim u Srbiji da budem, bas to sto si i ti u inostranstvu – turista. Mada se prvih sedam dana nerviram na sve moguce bezobrazluke koje dozivim, ali posle se naviknem. Vecina nasih ljudi koji zivi u inostranstvu i stalno kuka i misli o Srbiji kao o raju na zemlji – isto tako ode, punih dzepova na 2 nedelje „kuci“. Tamo se svi potrude oko „turiste“, mozda izvuku nesto od njega (naravno ima i retkih koji su ga se zaista uzeleli). Ali ziveti u Srbiji je isto kao i u inostranstvu – druga prica. Ja sam otisla posle zavrsenog fakulteta i par godina radnog staza, gde sam morala da cupam lukavstvom svoje zaradjene pare od gazde koji ih je razbacivao radije po ljubavnicama. Isla na razne razgovore za posao, ozbiljan posao, gde mi je izmedju ostalog postavljeno i pitanje ako odem sa sefom na sluzbeni put i ima samo jedna slobodna soba, sta bih radila? Od raznih firmi gde sam radila samo u jednoj jedinoj je bio bitan posao, sve ostalo
    Znaci nije da nisam okusila zivot u Srbiji. Moj odlazak nije bio planiran, ali se desio. Naucila sam jezik dobro – sto vecina ne uradi, pa zivi zbog nemogucnosti komunikacije u getu. Kad sam videla vecinu tog srpskog polusveta koji zivi ovde – shvatila sam da ono sto Nemci misle o nama i nije tako lose. Ima naravno, onog pogleda sa visine kada im kazes da si poreklom iz Srbije. Ali do sada nisam dozivela da kada te ljudi bolje upoznaju taj pogled i ostaje. Posao – ono sto je najbitnije – uzivam da radim, dobro je placen, dobro regulisan, atmosfera opustena. Plata stize na vreme, ne moram nikog nista da molim. Ne moram da delim sobu, a ni bilo sta drugo sa sefom. Privatno drustvo je raznovrsno, nesto Srba, nesto Nemaca, nesto nekih drugih egzoticnih stranaca – biranje po licnosti a ne pasosu. Mogu da radim sve sto sam radila i u Srbiji: da idem u pozoriste, muzej, na koncert…. Nista mi nije uskraceno. Niti me ko gleda popreko. Kada sam se porodila par godina nisam radila – placala drzava. Tog luksuza u Srbiji nema, a mom detetu je sigurno znacilo sto je mama bila s njim. A posle obdaniste, sto je po meni super. Potrebni su mu vrsnjaci, a ne samo baba i deda. Moje posecujem par puta godisnje. Sem prijatelja i porodice ne vezuje me za Srbiju nista vise. Moj dom je sada ovde. Moje dete prica bez akcenta i srpski i nemacki. Otvorena su mu vrata svuda, moze jednog dana da bira da li ce da zivi ovde, u Srbiji ili bilo gde na kugli zemaljskoj.
    Sve u svemu, mislim da preko treba da ode samo onaj ko je za to sposoban, da ne cvili za nekom iluzijom, ko moze da izgradi zivot kakav mu odgovara bilo gde, ko je sposoban da stekne nove prijatelje, pusti novo korenje. Ostali bolje da ostanu gde jesu. Nije ni to tako lose.

  72. Već je ogroman broj komentara pre ovog, pa sumnjam da ću uopšte napraviti neki uticaj ispravljanjem drugih. Ali pokušaću ipak nešto važno da istaknem …

    Nisam došao da ispravim autora teksta, već masu ljudi koja je krenula da navodi sve moguće loše slučajeve koji se dešavaju kod nas. Priznajem, nisam čak ni pola komentara pročitao ali tačno znam ostatak.

    Autor je vrlo inspirativan tekst napisao i dao vam sliku koju mnogi ne vide jer je mnogo lakše kukati i ne preduzeti ništa. Svakako ima mnogo loših stvari koje nisu spomenute u tekstu, a koje su pojedinci navodili u komentarima. Idalje to ne osporava ono što je navedeno – „menjaš jedne probleme drugim“. Svodi se na kraju da uopšte nije toliko loše ovde za život ali da je slika lošeg previše iznapumpana jer masa ljudi samo čita tekstove koji se prodaju – ‘Srbija je prva na listi po broju pušača’ itd. i to je stvarno suština koju ne treba zaboraviti i treba gledati svetlu stranu i otvoriti se ka mogućnostima koje postoje kod nas.

    Tako smatram da je totalno pogrešno mišljenje koje sam nekoliko puta mogao da pročitam u komentarima pre ovog, da ukoliko nisi u IT oblasti, da nemaš šanse u Srbiji. Ma jeli? Jel si uopšte pokušao da smisliš neku ideju? Da započneš nešto profitabilno? Da smisliš nešto novo? Sa frizerskim salonom ili mlekaricom sigurno nećeš mnogo para namlatiti ni u Americi, a podjednako je teško pokrenuti profitabilan biznis gde god da si jer porez tu uopšte ne igra ulogu. Sa druge strane, koliko vas je primetilo da se kod nas redovno na jednoj raskrsnici načičkaju po 5 pekara, pa im nije dosta i otvore i šestu? Zamislite da je otvaranje firmi još jeftinije kod nas, pa onda bi svi bili preduzetnici. Što je još luđe, evo već koju godinu za redom viđam da PKS daje nepovratna sredstva za investiranje u materijale prilikom pokretanja takvih radnji. Jeste činjenica da je administrativni sistem katastrofalan i da je mnogo papirologije potrebno da bi se išta učinilo, ali to uopšte nije velika prepreka kao što je mnogi dižu u nebesa. A tek koliko opraštaju inspekcije, pa to je čudo.

    Pa da se vratim na pitanje – jel si uopšte pokušao da smisliš neku ideju? Frizerski salon nije ideja. Da bi Srbija bila na većem standardu, potrebno joj je više izvoza. Nismo mi krivi što smo dogurali na poslednoj lestvici ovog katastrofalnog monetarnog i kapitalističkog sistema. Srbija, kao i bilo koja država sa sistemom centralne banke, ne sme da odštampa novac. Može samo da dobije pomoć MMF-a ili investicionih fondova za razvoj koji mora otići u obliku investicija koje mogu vratiti novac uz kamatu. Dakle, ukoliko država ne vidi da tvoja firma može kasnije podići izvoz ili jednostavno plaćati porez više nego što je prosečno očekivano, tu nema interesa.

    Koja je tvoja ideja? Frizerski salon ili možda iBikeBelgrade? Čovek je došao iz Holandije sa vrlo malo novca i otvorio firmu koja se bavi turističkim obilascima Beograda na biciklama. U roku od 4 godina je već imao dovoljno novca da investira u otvaranje istih takvih firmi u Novom Sadu i Budimpešti. Danas investira u internet marketing kako bi se još dalje probio na izuzetno konkurentnom tržištu Budimpešte, jer su tamo za razliku od nas uvideli potencijal turizma … a Budimpešta je samo hladniji Beograd.
    Frizerski salon ili Moritz Eis? Čovek je 2012. došao na ideju da ponudi sladoled sa 5 zvezdica u centru Beograda jer je video da je sladoled u Srbiji na nivou uličnih frižidera. Danas je Moritz Eis poznat domaći brend koji ima čak 7 radnji otvorenih u Čileu.
    U Japanu je pravi haos za Bakinom Tajnom koja je krenula na smederevcu.

    I vi još uvek smatrate da je IT jedina mogućnost?

  73. Vrlorad

    FENOMENALNO napisano i apsolutno tačno.
    Na žalost teško ili čak totalno neshvatljivo našem čoveku koji nikad nije putovao a kamoli živeo preko.
    Ja jesam, i potpisujem da je kako si napisao.
    Svaka čast za tekst !!

  74. Libusa

    Ja zivim u Californiji i mada pisac ovog texta ima pravo oko poreza i da ti naplacuju novac za sve zivo,ma deru te ko konja!Imas kucu svoju ali nije tvoja.Placas porez 0k0 6.000$ godisnje pa osiguranje.Ako jednom neplatis odmah ti naplate duplo,nema oprastanja.U intersu im je da imas kucu zato sto im placas ogroman porez.Ako nemas da platis uzmu ti kucu odmah!I ostanes na ulici.Nije vazno sto si ulagao u kucu,napravio tamo bazen ili nesto slicno.Nista ne vazi.Ode kuca za cas!Ti iako si vlasnik ustvari je samo pozajmljujes od drzave.Sve je njihovo.Zakoni su strasno strogi a kazne katastrofalne.Moj sin u skolici je ubo jednu devojcicu grafitnom olovkom u ruku.Imala je samo malo crveno.Daleko od toga da je krvarila ma ni slicno.Odmah dosla policija i doktor ko da umire.I odmah obeleze dete(u ovom slucaju mog sina) kao potencijalnog buduceg kriminalca kad odraste.U srbiju si deca porazbijaju noseve i nikom nista!Imaju nenormalne zakone ma ludilo.Ali na primer nije istina da sam za skolu engleskog placala.Sve je dzabe za ljude kojim je engleski kao drugi jezik-to jest za strance.Isla sam ovde u Palomar koledz godinu dana.Semestralno sam platila 19$ ali samo zato ako mi se nesto desi u skoli da pozovu hitnu i tako to.To je neko osiguranje.Moje dete neplaca hranu za skolu isto tako.Dok u srbiji se placa.Ok mozda je to zato sto zivim sama sa sinom i nemamo veliki prijem.Zdravstveno osiguranje i lekove imamo isto dzabe.Cak i zubara.U srbiji se to placa!
    Ima mnogo pogodnosti ,popusti daju ti velike popuste u prodavnici ili ako detetu kupim cokoladu i on je pocne jesti dodjemo na kasu i kazem nesvidja mu se,nemoram da platim.Neznam stvarno ako stavim na vagu koja bi strana pretegnula.Ako se vracim sa zaradjenim novcem tamo zivela bi ko kraljica mozda 10g a sta posle kad tamo nema posla nizakoga?Ne moze se samo trositi.Treba i zaraditi a to se ovde moze jako lako.Samo treba volja da radis.Ali velika pogodnost jeste ako zivis u Srbiji i radis za ameriku preko neta!Dobijas Americku platu ne srbsku i to jeste super.Mada tamo vlada toliko nezakonje da covek poludi.Ovde su zakoni strgi disciplina i cistoca velika zato sto su kazne ogromne pa niko nece da reskira pa svi kulturni.Na ulici se svako na tebe smeska ko da te zna godinama a u prodavncama,bankama usluzni skacu oko tebe osmeh nekidaju sa lica zahvaljuju se sto puta.Jeste da je to sve nauceno i vestacko.Ali bolje tako nego ona namrgodjena nervozna i besna lica u Srbiji

  75. Odlično napisano, odlično razmišljanje, ne bih mogao više da se složim sve i da hoću.

  76. maxb

    IT je svet za sebe, zarađuju nadprosečno jer rade za strance i većina njih oko 30.000 ostali nemaju tu mogućnost.

    Druge profesuje su kanal, i sa faksom ne mogu više od 500 evra da dobace, kad se pogleda mediana prosečna zarada je ne više od 30.000 dinara to je premalo….
    Većina privatnika ne prijavljuje radnike, godinama sakate sve državne fondove od PIO i sličnih, takvih radnika je 700.000 koji nemaju nikakva prava, posle imamo 100.000 radnika na lizing koji nemaju nikakva prava a rade za 25.000 dinara jer im agencija uzme pola.

    Većina poslova je banana, bolje je svakom ko radi za državu, ministarstva, agencije, odbori, opštine, policija, komunalna preduzeća…imaju nekakvu sigurnost, svima ostalima je loše, na računam mali broj super talentovanih koji rade za neke strane firme malo bolje pozicije, ali i to je sve preko veze….

    Ako nemaš obrazovanje a imaš zanat možeš da zaradiš fino, znam dosta automehaničara koji zarade 2000 evra bez problema, stolari sa radionicama isto zarađuju dobro, keramičari…ali to je sve u BG gde je veliko tržište u odnosu na manje gradove. Pogledajmo samo ekonomiju u Srbiju, gomila komecijalista koji prodaju stranu robu, kladionice, pekare, apoteke, kockarnice, fast fud objekti….
    Ti svi poslavi si loši jer se zna da industrija je mama jer iz nje izlaze proizvodi visoke dodatne vrednosti. Usput, država promivše Srbiju kao zemlju jeftine radne snage, pošto se ekonomija zasniva na potrošnji sa platama od 200 evra nama nikad neće biti bolje jer ne može da skoči agregatna tražnja.

    Sve veći broj mladih odlazi iz zermlje, smanjujue se tržište/populacija ostaju penzioneri koji nemaju gde a kad nam za 6-7 godina otvore tržište rada EU Srbiju će zadesiti egzodus(primer Hrvatske), biće joj gore ovo je ništa. Država se nenormalno zadužuje, to malo ekonomije je zasnovano na javnoj potrošnji koja ulazi u BDP a te dugove neće imati ko da vraća. Svake godine nas je 40.000 manje. Danas 1 radnik ide na 1 penzionera, a treba da bude odnos 4:1.

    Na Zapadu se isto radi kao i u Srbiju kod privatnika, ali ti prekovremeno plate više, kao i rad subotom i nedeljom i 200% više od osnovne dnevnice, imaćeš 5-6 nedelja godišnje bez problema, u Švajcarskoj i Engleskoj koliko znam za pauzu za ručak od 12h-14h svi poštuju, oni rade i manje od nos..i mnogo im je opušteniji rad nego nama.
    Da ne pominjem da sve te zemlje imaju jaku socijalnu državu, u Nemačkoj za dečiji dodatak za jedno dete je blizu 200 evra, u Holandiji imaš bolovanje 2 godine ako ti treba i dobijaš 80% od plate…regulisan kapitalizam gde se radnik koliko toliko poštuje, Srbija je Somalija u odnosu na njih.

    Kad se pogledaju troški života mnogo im je bolje obrazovan bračni par iz Srbije vs obrazovani bračni par iz Nemačke je nebo i zemlja. Da zarade 4000 evra neto sa tim parama mogu da priušte skoro sve, ako žive u Minhenu, Frankfurtu, Kelnu gde je skuplji život mogu da rentiraju stan 1000e-1500e i da im dalje ostane dovoljno za život.
    U Srbiji je samo prednost nasledjne stan iz socijalizma.

  77. Нада

    Увек ме обрадује када видим да у овој нашој Србији има људи који размишљају на ову тему исто као ја. Могу само да кажем „Свака ти је к’а у Његоша“. Проблем је што смо ми тврдоглав народ. Зато су и млади људи тврдоглави на ову тему и док сами не доживе и преживе одлазак у иностранство, муку, осећај да си увек грађанин другог реда без обзира на пословне и све друге успехе, неће ни признати да смо били у праву.
    Због тога што још увек има људи који овако размишљају, кажем да има наде за Србију и треба у то веровати.

  78. ivan

    Ja sam jedan od onih koji bi se vratili sutra…10god sam u zemlji EU,sve legalno,imam papire nakon 9god sam dobio ugovor na poslu ….ali bi se opet vratio…Zasto se ne vratim? Pa zbog porodice(neko je to vec pomenuo kao glavni razlog),dvoje dece koja su ovde rodjena,zena takodje…Ne fali meni ovde nista sto se finansijske strane tice ja i zena imamo dve radnicke plate i imamo dovoljno za sve ali itekako pazimo..Sve nam je u kreditima kola,stan,namestaj…placam 5 razlicitih osiguranja(kola ,stan,zivoto,bolnicko itd)jer moram da ne bi sutra morao da iskesiram 5k e ili vise u slucaju nezgode… Da ne pazimo na sitnice ne bi imali ni za kradit da platimo a o godisnjem odmoru bi samo sanjali…Posao ovde nije idealan ma sta god radio(osim IT ili nesto po ambasadi ili EU institucijama)plate takodje….Da li treba da napomenem da sam kao i svi stranci gradjanin drugog mozda i treceg reda(sva sreca pa smo mi balkanci ispred crnaca i arapa) dakle postoji tu i peti /sesti red…jednakost i ne postojanje rasizma je SAN u srcu Evrope!Sto se posla tice funkcionise kao i u Srbiji -radi ako hoces ako ne mars napolje ima ko ce te zameniti…Ekologija i socijalna politika je na zavidnom nivou a sve ostalo je diskutabilno…Sto se bolnica tice i tu je slucaj koliko para toliko muzike(zato placas osiguranje da ne bi sutra razmisljao).Opstine i papirologija nista nije bolje nego kod nas,-27opstina i isto toliko razlicitih taksi i zakona..dakle problem moze da se resi a i ne mora-zavisi na kakvu osobu naletis na salteru?! Plate su redovne sto je dobro ali kad ti neko nesto duguje(firma,banka,drzava) to obavezno kasni i treba da budes srecan kad god to dobijes ali kad ti njima kasnis sa placanjem- ide kamata pa cak i kazna!
    Dakle zivim normalno i ne radim po dva posla kao neki nasi pa i neki drugi -ja svesno znam da nikad necu(cemo) imati na racunu 200-300k e(kao necija tetka) ali ja zato cesce dolazim za BG i godisnji odmor provedem ceo u mom rodnom gradu+10dana odemo na more…Ali ja ne vozim skupoceni Mercedes i u mom stanu nije kuhinja od 10k ali zato imam da uzivam u onome sto mi fali….Eto dosli smo i do toga: Sta meni fali? Fali mi sve iz Srbije,ljudi,vazduh,sneg u zimu,leti 40stepeni,Ada ..a najvise od svega mi fale moji…Porodica i prijatelji! Svasta sam vazno propustio u zivotu zbog odsustva i ne moguceg dolaska u BG zbog posla…Svadbe,slave,krstenja i razne proslave sa i bez povoda…rodjenje dvoje dece sam docekao u cetri zida -sam! E to su neke stvari koje nikad,niko i nikakve pare nece moci da mi vrate! Evropa je cela trula samo na vecem nivou nego Srbija(pa to tako ne izgleda) ovde obicno coveku niko ne zeli dobro vec da ga ceo zivot drze na kreditu i na kasicicu da mu daju…Cim se desi neki slucaj da obican covek uspe da ustedi na benzinu/plinu/greajanju ili necem petom vec sledece godine se uvede obavezni porez na to ili se povecaju akcize-tako jednostavno To je samo jedan od primera a sistem piramide je i tekako prisutan-bogati treba da su sve bogatiji a siromasni sve siromasniji…Prosecna radnicka plata je oko 1400e ali zato svaka susa koja mastiljari u EU institucijama nema ispod 4k politicari min 7k e…Skoro je jedan dobio otpremninu kao visoki funkcioner u EU 500k e …eto toliko o evropi i njenim standardima…Sto se nasih tice 80% je doslo kao beda,pobeglo je od neceg(kriminala,rata,policije) tako da oni kao ljudi(u smislu da se druzim sa njima) su jako losi..15% cine oni koji rade IT+ambasade i EU institucije…5% onih kao ja -koji bi da zive normalno…Dakle ako spadate u 80% ovih za vas je idealno da 20god na vidite sunca i da imate stan na kredit i najnoviju ‘mecku’ i pare na racunu! Ja znam da su mnogi u ne zavidnoj situaciji iz rarnoraznih razloga njima moj post i nije upucen ali onima koji na moraju u beli svet moj savet je da OSTANU!Ako ste vezani za familiju,prijatelje,Srbiju bolje ni da ne pokusavate! Raspisao sam se ali i ovo je malo da se objasne sva moja gledista i zapazanja…

  79. Lepi Voja

    Drago mi je što jedan uspešan preduzetnik ima ovako zrelo i pozitivno mišljenje o Srbiji i životu u inostranstvu. Svaka reč na svom smestu.

    Alal vera!

  80. Masha

    Ovaj tekst uglavnom govori o pokretanju sopstvenog biznisa, i za takav posao autor smatra da je bolje raditi ga u Srbiji nego u nekoj od zemalja Evropske Unije ili u Americi. A sta ako neko ne zeli da otvara privatni posao? Gde je onda bolje? O tome ovaj tekst slabo govori. Ne mogu svi biti vlasnici. Ko bi onda bio radnik zaposlen kod gazde?

  81. S

    Nije Evropa samo Bec. Radila sam manje od 3 meseca na recnom brodu u Francuskoj kao maser i pomoc u odrzavanju broda,zaradila sam preko 5 hiljada€,od toga skoro pola baksis,pritom se nisam naradila,imala sam pauze,dobre uslove,nista mi nije falilo. Vratila sam se kuci 3 kg teza,sa iskustvom i divnim mestima iza sebe. Te pare ovde mogu da sanjam a radila bih mnogo vise. Uskoro idem opet a sledece godine okean. Ne rusite mladima snove i zelje. Ko se malo potrudi ceka ga sreca i uspeh. I ne kazem da je ta zarada preko sreca ali donosi veliku sigurnost i zadovoljstvo,posle moze da se planira i biznis i porodica ovde. Samo napred!

  82. Milutin

    Veoma dobar tekst, Ali predstavlja personalni pogled pojedinca koji je hvala bogu uspeo da uredi sebi zivot na pravi nacin. Srbija kao drzava, (znam da ce ovo zvucati cudno). Ovde uopste nije vazna. Moze biti bilo koja mala i siromasna zemlja koja se ocajnicki trudi da nade svoje parce sunca. Sve izgleda jako dobro sa aspekta uspesnog pojedinca koji je svestan da je uspeo koriscenjem novih tehnologija da prevazide prostor i vreme, i ucini irelevantno gde se fizicki nalazi. Sa takvog polazista me cesto podseca na Koruske slovence koji su pre podne isli da rade u Austriju. Zaradivali su tamo a ziveli kuci. Ostaje cinjenica da je ovaj pojedinac vise iznimka nego li pravilo. Kao i da nasi uspesni ljudi koji zive u Srbiji su samo 1% kao i svugde u svetu. Ipak kada govorimo o pravom kvalitetu zivota postoji jedna paralela koja je jako vazna. Srbija kao jedna od najsiromasnijih zemalja Evrope ima i najznizi procena fakultetsko obrazovanih ljudi 19%. Sto recito govori gde je izlaz iz nasih problema. Drugo bez svih tih para koje nasi ljudi salju kuci a koje su duplo vece od Srpskog izvoza. Ta nada zemlja bi bila jos siromasnija. Mislim da odgovori na sve nase probleme jednostavno leze pred nasim nosevima.

    1) Ulagati u obrazovanje ( to je veliki biznis svuda u Svetu, Ja da se pitam bih ponudio besplatno obrazovanje strancima, pomislite sam koliko bi nam para doneli,kroz potrosnju)

    2) Ohrabriti nase ljude koji zive preko da ulazu u Srbiju (umesto sto pokusavamo da dovucemo svetske barabe da nas porobe)

    3) Koncentisati se na ono sto imamo (proizvodanja hrane, IT, seoski turizam, banje, planine etc)

    4) Jednom za svagda opredeiti se gde cemo na istok (Rusija, Kina ) ili na zapad. Meni se cini da je ovaj prvi izbor daleko bolji za nas. Ali to je stvar ukusa

    I naravno Raditi Raditi i samo Raditi

  83. Марко БГ

    Одлично, свака част! Хоћу само да кажем овим младим да не беже од заната и пољопривреде од чега ова земља може да се препороди! Ми смо нажалост просечно лењ народ(част изузецима). Немци, Холанђани, Британци живе лепо зато што раде вредно и напредују и зато су успешни, а не зато што влада Меркелова, Елизабета итд. Србија има толико лепе ресурсе,успевали би у пољопроовреди и делом у туризму. Ја сам се пре пар година одушевио када сам облиазао детаљније своју отаџбину. Ми Срби се морамо слагати, једне друге поштовати, помагати и волети. Кључ успеха је рад и слога!
    Поздрав свима из српске престонице! 🙂

    • Суграђанин

      Не слажем се да људи у Србији раде мање од људи у Немачкој или Великој Британији, мислим да су људи овде јако вредни. Питање које би требало да постављамо је зашто се онда суочавамо са проблемима незапослености, великог јавног дуга и осредњег животног стандарда. Моје је мишљење да је систем искривљен. Још једно питање које је непосредно везано за претходну изјаву а по мом мишљењу то допушта хаос, колико нам је правосудни систем искривљен а колико је правосудни систем искривљен у Америци рецимо?

  84. Ana

    Citala sam ovaj blog u periodu kada sam zelela otici nazad za Srbiju jer u inostranstvu nije bilo (niti jeste) jednostavno. Treba se probijati, raditi konstantno na sebi i povinovati se autoritetima kad god je to neophodno (a gde nije?).

    Imala sam mastariju da napravim start-up u Srbiji (kreativan IT biznis). Onda sam se detaljnije dala u tu problematiku, odmore provodila u Beogradu i dosla do zakljucka ko je uspesan u toj oblasti od onih u generaciji izmedju mene i mojih roditelja, koja je sada dominantna. Deca dekana, profesora sa fakulteta i partijskih mocnika. Saznala sam kako moje kolege rade u njima (za minimalac, a ostalo na ruke, zaposlenje preko studentske do 30. godine, zdravstveno osiguranje preko roditelja, a ovamo programeri). Za nekog ko je odmah nakon studija otisao van, meni su te price bile nepojmljive. Na sajtu APR-a prihodi nisu odlsikavali sliku kako je zaista u toj firmi (prihodi su bili visestruko veci). To je nesto sto ja bez veza nikad ne bih uspela i svakako bi me porez progutao.

    Ostali koje smatram uspesnima radili su kao freelancer-i od kuce za strane kompanije (oni su, ruku na srce, takav kvalitet koji ja ne bih mogla samostalno dostici). Sa 10+ godina iskustva mogu i na zapadu biti dobro placeni konsultant i freelancer.

    Zato sam se zadovoljila svojim solidnim radnim mestom na Zapadu, sindikatom koji stiti nasa prava (da nas niko bez debelog razloga ne moze otpustiti), dovoljno dugim roditeljskim odsustvom, dobrim zdravstvenim osiguranjem, mirom koji imam i balansom porodice i posla.

    Treba biti i realan prema sebi.

  85. Mitar

    Razlika je u tome što mi koji nismo iz IT struke – ako pritom nismo zanatlije – nemamo nikakav izbor posla u državi Srbiji koja je prema svim statistikama najjadnija uz Makedoniju i BiH u celoj Evropi. Moji su morali da pobegnu iz Bosne 90-ih. Eno ih u Kanadi. Rade pet dana nedeljno po osam časova. Otplatili kuću, svako vozi nov auto, triput su išli u Vegas, triput na Havaje, kupili su stan u Majamiju – da im se nađe… Oboje rade u zdravstvu (fizioterapeut/med. sestra – dakle oboje sa srednjom stručnom spremom)
    Da li im fali Jugoslavija? Fali im. Fali im tek toliko da sa gađenjem pričaju o primitivnom narodu koji naseljava ova područja. O primitivcima zbog kojih su morali da odu iz zemlje koju su kao deca voleli svim srcem. Odrasli su, suočili su se sa činjenicom da na ovim prostorima neće biti bolje nikada.

  86. SAVA

    ZATO STO VECINA GLUMI KAKO IM JE NAPOLJU DOBRO JER MISLE DA BI IH VIDELI KAO GUBITNIKE , SRAME DA KAZU ISTINU

  87. Dusan BAjevic

    Slazem se sa svima vama koji ste tu i tamo napisali istinu
    Samo ste zaboravili nekoliko stavri koje cu vam ja nadam se pomoci da shvatite.

    Mnogi se nasi ne vracaju i ja sam jedan od njih koji razmislja da se ne vrati jer :
    – na zapadu si mnogo vise postovan od recimo poznanika ako nemas prijatelje
    – na zapadu ne moras nikome da saljem pare da ga pomazes
    – na zapadu uvek ima garancije za bilo kakav biznis a u Srbiji nikada nece biti
    Za svoju mukom stecenu penziju mozes da biras da odes bilo gde samo ne u Srbiju
    da kupis kucu ili stan.
    VEC CUJEM da skoro svi kazu j… te zapad
    U Srbiji nisam mogao da prezivim i postenu zaradim svoje parce hleba
    Ovde sam posteno zaradio svoje parce hleba a uskro i penziju.

    DRAGI moji Srbi
    Domovina je tamo gde te vole, gde te postuju
    Porodica je tamo gde ti ne tarze pare
    Prijatelja nema na zapadu , slazem se. Zato moj jedini zivot
    IMAM PRAVO da zivim onako kako ja hocu i da zivim gde ja hocu pa makar to bilo
    VAN ZEMLJE SRBIJE.

    I DA SE RAZUMEMO
    ja volim Srbiji i ljude u Srbiji
    E da je barem 1% u Srbiji kao na zapadu SVI BI SE MI VRATILI

    Hvala na vremenu koje ste posvetili citaju ovaj moj text.

  88. SturdyS

    Suma sumarum…
    Pre svega, autor teksta ima dobre namere (sto je samo po sebi kvalitet,koji se sve redje srece), a osim toga sa 98% napisanog bih se slozio
    Osim autora, kao najrealniji presek bih izdviojio komentatora „Nyx“
    Ovo je prosto istina, realnost.

    Pisem kao neko ko vec 15-ak godina radi u nekoliko zemalja zap. Evrope, bivseg SSSR-a, sev, Afrika itd. Osim toga, u kracim periodima u SAD, Kina, Francuska, a poslom vezan i za druga mesta. Pri tome, na pozicijama koje su definitivno iznad proseka u bransi. Ovo o sebi navodim iz razloga sto vidim da cesto ljudi imaju predstave formirane iskljucivo na osnovu uticaja okoline, predubedjenja, uticaja medija…a bez licnog iskustva

    Kako god, bez obzira na dilemu, otisli ili ostali, za pocetak bih u Srbiji ISKORENIO sirenje idiotizama o „smaku sveta“, perfidno propagiranje kolektivnog osecaja nize vrednosti preko medija i slicne koordinisane akcije. Sve ovo je u funkciji podcinjavanja, ekonomskog i svakog drugog
    Takve stvari na Zapadu nisu prihvatljive i bile bi brzo brutalno kaznjenje, a zato ih i nema, niti su drustveno prihvatljive. To je prosto nedopustivo.
    Drugo,sredjivanje svoje avije, kao sto i autor sugerise.

  89. Veoma interstantna tema koja uvek pokrece razlicita misljenja.

    Ja zivim par godina u inostranstvu, zivela sam ranije i u Srbiji i u jos par zemalja u Evropi, i u Americi. U Srbiji mi nije nista falilo materijalno kao ni trenutno ovde. Sve je stvar licnog izbora!

    Da se razumemo nigde nije idealno. U Americi je preskupo zdravstveno osiguranje i ako ga nemas, uskratice ti bilo kakvu zdravstvenu pomoc. Francuska ima odlicnu zdravstvenu zastitu, ali bezbednost na ulici u nekim delovima zemlje je veoma diskutabilna. Ovo je generalan pogled na stvari, svako licno iskustvo je razlicito.

    Motivi za odlazak ljudi su drugaciji bili sada i ranije. Mislim da ti Milose potenciras pricu o ljudima koji su otisli bez papira, sa niskim obrazovanjem itd. sto ne predstavlja dobro poredjenje.

    Moji prijatelji ovde, kao i mnogi koji zive po razlicitim zemljama Evrope iz Srbije su visoko obrazovani (sa fakultetima, masterima i doktoratima), i otisli su uglavnom na poziv firmi ili fakutleta iz inostranstava. Njihov glavni motiv nije novac, vec napredak u karijeri, mogucnosti za iskazivanje svojih kvaliteta i pre svega uredjen sistem u kojem zele da zive oni i njihova deca.

    Ono sto je velika razlika izmedju razvijenih zemalja i Srbije je upravo postojanje uredjenog sistema! Ljudi su svuda isti, strancikoji dodju u Srbiju i vide kako funkcionisu stvari, pa se i oni tako ponasaju.
    u Srbiji glavni problem ne postojanje bilo kakve pravne, prakticne sigurnosti po pitanju svakodnenvog zivota – od granacije isplate plata, postovanja ugovora, o itome da ce ti biti isplacena penzija , radu sudstva itd.. Sta ako ti naraste biznis i nekome to zasmeta, bez pravne drzave moze da dodje da ti ga oduzme ili trazi nadoknadu, kao sto se desavalo. Da ne pricam o smeni ljudi iz kojih niko ne stoji, a rade dobro posao itd.. U svemu ovome sistem igra kljucnu ulogu!

    • Andrea, u principu sve se slažem.

      Tekst je pisan u vreme kada su svi mediji potencirali taj odlazak kao „čarobni štapić“ a ja sam hteo da pokažem da nije sve to baš tako. Ali ključno je da se i ovde može uspeti kao i tamo. Za neke stvari je ovde čak i bolje (recimo IT i poljoprivreda) jer su potrebna manja ulaganja. Sve je vrlo relativno i zavisi od snalaženja, novca, obrazovanja…

      Svakako treba ići u inostranstvo, učiti, raditi, zaraditi ali bi bilo lepo i vratiti se. Naravno, samo ako za to ima mogućnosti. Važno da deca rastu i da se ne zaboravi ko smo.

      Hvala najlepše na sjajnom komentaru.

Leave a Reply