Зашто и како до органске хране

Велика се прашина подигла око органских производа и многи су у недоумици да ли то уопште има смисла. Људи се питају у чему је разлика, зашто је толика разлика у цени и како да дођу до органског поврћа. Већ сам писао нешто о органској пијаци у Београду па сам хтео мало да проширим разговор на ову тему.

У чему је проблем? Проблем је у пестицидима и другим хемијским супстанцама које остају у поврћу. Органска производња подразумева да је забрањена употреба хемије у производњи. Сада ће неко рећи “боже колико овај тип параноише”, али да вам кажем нешто. Да ли ви знате шта је каренца? То је обавезно време које је потребно да прође од прскања до брања како би ниво отрова у биљци пао на дозвољен ниво. Дакле када се биљка прска, отров пада на земљу или га киша спира у коренов систем и онда имате отров у воћу или поврћу. Да се одмах разумемо то није довољна количина отрова да вас убије па често ни да имате неко акутно обољење, али на дуже стазе ти отрови доводе до развоја канцера, тумора, алергија и разних аутоимуних болести.

Домаћи пестициди имају каренцу од 20-30 дана, док страни скупљи препарати имају краћу каренцу од неколико дана. Питање је да ли сељак има пара да купи скупље стране препарате? Питање је да ли сељак сачека пуно време после прскања од 20 дана јер шта ако плод сазри после 10 дана? Питање је да ли то уопште неко контролише? Обично се контролише узорак код већих произвођача, то значи да ако има више берби онда је питање да ли је све исконтролисано. Свакако се мали произвођачи контролишу минимално. У пољопривредној апотеци свако може купити било шта и на њему је колико ће то да користи и колико ће се придржавати упутства за употребу.

Свима је познат случај извоза јабука из Србије у Русију када су у њима пронађени високи нивои пестицида и јабуке су биле опасне за људску употребу. Ево рецимо скорашњег истраживања које указује на везу између канцера и пестицидима нађеним у јагодама.

Вратимо се каренци, чак и када сељак испоштује каренцу то не значи да више нема отрова у биљци, већ само значи да је ниво отрова на “дозвољеном нивоу”. Ко је одредио дозвољени ниво отрова? Научници. Ето мене је интересовало то како се одређује тај дозвољени ниво отрова и чак је о томе био један јако добар француски докуметарац на РТС-у. Да скратим причу тај ниво је једна потпуна глупост. Ниво је одређен тако што су пацовима давали пестициде да би видели на којој дози пестицида умиру. Затим су смањивали количину пестицида на другим пацовима како би видели колико отрова може пацов да прими а да се код њега не развију тумори и канцер. Када су пронашли ту количину, онда су је поделили са 1000 и тако су одредили максималну дозвољену количину пестицида за људе. Да ли се шалите??! То што пацов није у пар година развио тумор не значи да код човека неће бити проблема за 10 година. Можда неће добити тумор, али можда добије неке мало суптилније аутоимуне болести? А шта ћемо са кумулативним ефектом различитих пестицида? Рецимо, када преко шаргарепе уносите један пестицид, преко кромпира други и тако даље.

Али, не ради се само о пестицидима. Рецимо, да ли знате да се зелена салата коју купујете у супермаркету у кесама пре паковања пере хлорном водом? На кесици обично пише “опрано и спремно за употребу”. Салата се индустријски пере на овај начин како би хлор спречио развој бактерија у кесама док салате чекају у рафовима на продају. Тај исти хлор главни је састојак средства за чишћење пода, рерне па и бојних отрова из I светског рата. Када се хлорна вода осуши, на салати остаје хлор који ће у вашем стомаку такође наставити да убија бактерије ваше флоре стомака и обично ћете добити гасове због тога. Е сад, ако неко редовно једе овако спаковану салату врло лако може да дође до дисбаланса флоре у стомаку па да одређени сојеви бактерија набујају преко нормалног нивоа. Тада се рецимо дешава да људи пронађу Helicobacter у желудцу иако се он природно може наћи присутан у цревима.

Јел знате да када пробате да посадите кромпир из супермаркета он не може да изклија? Не може зато што се прска посебним препаратом који спречава клијање и како би кромпир дуже стајао у продавници.

Те хемикалије као хлор, средство против клијања, средство против буђи, восак и друге ствари чак и не спадају у пестициде. Затим ту је још једна група хемикалија за побољшање укуса, боје, текстуре и рока трајања… Питање је колико се све те супстанце контролишу и какви су комбиновани и кумулативни утицаји тих хемикалија на наш организам.

Заобилажење конзумације производа који се масовно индустријски производе је један од најбољих начина детоксикације. Ти производи су јефтини јер су произведени у огромним количинама и нико не пита на који начин. Овде циљ одобрава средство, јер је потребно нахранити становништво.

За мене је све ово превише компликовано и једноставно немам поверења у систем јавног здравља/контроле. Зато избегавам куповину хране у супермаркетима и бирам да једем што више органско како би смањио количину хемикалија у свом организму.

Зашто су органски производи скупљи?

Органски производи су скупљи јер је теже добити производ. Нема хемије, па вам више производа пропадне, а некада се деси да не буде ништа јер штеточине све униште. Често производња подразумева доста физичког рада. Органска производња није компатибилна са огромним пољима, већ се ради о малим имањима и малој количини производа у понуди.

Органске фарме су мале. Већина их је величине од пар ари до једног хектара, док велике корпорације обрађују више десетина хектара под једном културом. На овим малим фармама производи се више култура истовремено и потребно је пуно мануелног рада.

Органски произвођачи који ни не знају да су органски

Најјефитније је да органске производе купите од некога ко ни не зна да су његови произоди органски. Пре 100 година сва храна на свету је била органска. Ако имате бабу или деду на селу или неког вашег комшију који само пусти јабуке да порасту без прскања, ђубрења онда су то органски производи. У овом случају морате прошетати по селу, сести и попити кафу, причати са људима о томе и сазнати ко шта гаји и да ли користи нешто од хемије.

Напоменућу још и да на пијаци има сељака који реално имају органски производ или скоро органски производ али то ни не знају. То су обичне старе бабе и деде које на тезги имају 1-3 производа. Правило је да гледате ко је на тезги, понекад можете да видите да ли је у питању сељак или накупац. Затим какве кутије има око тезге јер се лако препознају они који имају гомиле нових кутија из увоза и који купују на кванташу. На крају треба погледати да ли на тезги има оно чему је сезона или су у питању банане. Затим мало попричајте са сељаком сваки пут када купујете и временом ћете имати слику о његовим производима.

Направите малу градску башту

До органских производа можете доћи и тако што ћете направити своју малу градску башту ако имате барем мало земље. Можда вам се чини да лупам глупости, али у свету је све популарнији покрет „urban gardening“ или узгајање хране у градским и приградским срединама. Као инспирацију дајем вам један видео породице која на површини од 4 ара земље годишње успе да произведе 3.000 кг хране у градским условима. Гледао сам овај видео још пре пар година и решен сам да покренем моју вртларску башту у центру града. Инспиративно је јер је породица остала без примања, па су решили да сами узгајају храну да би на крају храну продавали и комшилуку и на тај начин пристојно живели.

Постоји још један начин, а то је да уложите новац и купите комад земље а затим да ангажујете сељаке да направите воћњак/повртњак. Можете се и удружити са пар другара тако да сви заједно уложите у стварање ваше заједничке органске баштице. Много воћа може да расте и да да плод без посебне неге – рецимо јабуке, крушке, шљиве, грожђе, вишње, трешње… Потребно је улагање на почетку да се све посади и да биљка ојача, а касније пустите биљку да се сама бори. У том случају морате бити спремни на то да ваши плодови неће бити беспрекорни јер ће бити мањи и биће тачкица од бубица, града, пада плода на земљу и слично. Некада се може десити да те године немате никакав плод.

Купите на органској пијаци

За остале који неће да се труде, најлакше је да одете до органске пијаце и купите поврће. Већ сам писао где се она налази у Београду. На пијаци можете купити од сјајних људи. Ево једне породице из Кикинде код које ја купујем.

Органски производи су добра карма

Куповином органског производа подржавате мале произвођаче, а не тајкуне. Такође на овај начин купујете локално и смањујете потрошњу нафте у свету а самим тим и загађења атмосфере. Органска производња смањује количину отрова у земљишту па ће нам извори вода бити здравији. Помажете стварање здравог земљишта које не бива испоштено као у индустријској производњи и не користи се хемијско ђубриво. Моћне корпорације се труде да наметну своја семена и уговорима забране сељацима да производе своје семе – америчка Монсанто корпорација је позната по томе. Куповином органског помажете биодиверзитет, тј гајење различитих семена наручито оних аутохтоних за наше поднебље.

И на крају органски производи су укуснији јер се беру кад су зрели, а не дозревају се у коморама. Имају више витамина јер је земљиште здраво. Ви ћете бити здравији јер ћете смањити унос хемикалија у организам и ваша деца ће бити здравија.