Којим територијама је владао краљ Милутин?

Шта пише на прегради олтара цркве у Барију о краљу Милутину? На којим територијама је владао? Коју титулу је носио?

Мислим да је свима познато да је краљ Милутин даровао цркву у Барију (Италија) где се налазе мошти светог Николе, његовог породичног свеца. Направио је олтар, кандила, полијелеј (лустер) и икону све у сребру.

Нажалост тај огромни сребрни олтар је и у 15. веку је растављен и претопљен за финансирање ратова и данас не знамо како је изгледао.

Краљ Феранте I Арагонски (Ferdinando I d’Aragona), владар Напуља (1458–1494), је 1481. године започео топљење сребра са вредних реликвијара и дарова у Базилици Светог Николе. То је урађено како би се платиле најамничке трупе, јер је краљ водио скупе ратове, племићи и неки бискупи су такође учествовали у овом скрнављењу — користећи дарове из цркве у личне и политичке сврхе.

Хроничари из Барија су забележили да су они који су учествовали у овом светогрђу, као и њихове породице, касније наишли на несреће и пропаст. Народ је веровао да је то казна Светог Николе, чије је светилиште оскрнављено.

То уништавање олтара цркава ће се наставити широм Европе. Локални племићи и бискупи су черупали своје црквене светиње кад би им затребало или у ратовима. Касније је католичка црква свуда из цркава уклонила олтаре и данас се католичке цркве препознају лако јер немају олтаре и фреске.

Сачувана је једна лепа икона св. Николе коју је даровао Милутинов син, Стефан Дечански. На икони су он, супруга краљица Теодора и син Душан будући цар.

Јужна Италија је вековима била део византијског блока. Црква у Барију је сигурно до 1071. била православна, а можда и касније. У време краља Милутина црква је католичка али то не спречава нашег краља да дарује цркву и тако шири утицај православне цркве.

Није сачуван олтар али је сачуван препис шта је тачно писало на олтару пре него што је уништен. Латини постављају плочу на латинском која каже:

Најстарији препис је из 1601. године у књизи Краљевство словена које је написао Мавро Орбини, страна 255.

Овај препис се налази у неколико средњевековних италијанских књига тако да није спорна његова аутентичност.

Препис је објавио шибенчанин Томко Мрнавић у Риму 1630. године у својој колекцији светаца илирске краљевске крви. Текст је у 14. делу животописа св. Саве стр. 295.

На табли пише:

”У години Господњој 1319, у месецу јуну, у другог индикта, Урош, краљ Рашке и Дукље, Албаније, Бугарске и целог приморја од Јадранског мора па до велике реке Дунав, учини да се направи ово дело сребрног олтара, велика сребрна икона, сребрног кандила и великог канделабра, у част Бога и блаженог Николе.

То је урадио његов наследник у присуству из Котора, сина Десислава, верног и вештог, који је од стране наведеног краља био постављен над тим делом.

И ми, Ругерије из Инуље, главни мајстор, и Роберт из Барула, мајстор у свим наведеним делима, започели смо рад у наведеном месецу јуну, и кроз цео месец март наредне године, уз помоћ Христа, верно смо га довршили.”

Територија

У натпису се помињу територије над којима влада Милутин и оне су знатно веће од онога што се данас учи у књигама. Видимо да треба додати Албанију и Бугарску, такође питање је колики део Босне и Хрватске јер се на табли каже све од Приморја до Дунава.

Ево мапе територија над којима је владао Милутин на основу натписа, простирања цркви и познатих граница територија тога доба.

Бугарска у оно време се пружала далеко у Румунију и обухватала контролу ушћа Дунава у Црно Море. Ту за референцу треба узети територије које је држао Ђорђе I Тертер . Ако сумњате да је краљ Милутин владао Бугарском имајте у виду да су његове мошти и данас у Софији и да је јако поштован. Иначе археолози су проналазили српске новчиће из доба Милутина и Душана на тим просторима.

У Хрватској као минималне референце за западне границе можемо узети најстарије православне манастире Крку, Драговић и Крупу. Међутим, чини се да је краљ Милутин држао целу Далмацију до Ријеке јер је су забележене територије Младена II Шубића који је поражен у бици и заробљен, на крају је потписао мир са краљем Милутином код Макарске. Дакле Шубић је био његов вазал, па његове територије можемо узети као референцу западних страна.

Што се тиче граница у Албанији познате су неке његове цркве од којих је она у Берату најјужнија. Вероватно се граница пружала где је и данас јужна граница Албаније.

Што се тиче Македоније он је ту територију добио у мираз женидбом са Симонидом, а познато је да је држао Халкидики једно време и подигао садашњу цркву у Хиландару тако да је врло могуће да му је граница ка Грчкој још јужније.

Вероватнији домет владавине краља Милутина

Познато је да је Котор био главна лука Немањића, чак једно време главни град Стефана Немање мада о томе историчари мање воле да причају. У доба Југославије, а и данас по инерцији не потенцира се та прича. Котор је град где се пројектује хрватска мека сила, укључујући питање Превлаке и промовишу се машкаре.

Ево како изгледа мапа територија наших научника и шта наша деца уче у уџбеницима. На мапи су практично само централне територије. Мора се разумети да се ради о средњем веку и да границе нису изоловане као данас. На друмовима су постојале царине и то је све. Међутим, праве границе нечије територије се огледају у пружању цркве. Црква је тада била цивилна институција и судства а на горе поменутим територијама је владала православна црква коју је поставио св. Сава. У средњем веку су се често дешавале побуне великаша и преласци на другу страну али то се не може узимати као разлог да се карта овако искасапи како су то урадили наши историчари.

Сва срећа па је натпис из цркве у Барију сачуван. Да сам узео као извор натписе у нашим црквеним књигама то би одмах било дисквалификовано. Страни извори се више уважавају.

Титула

Требало би добро проучити доба Милутина јер без њега не би било ни цара Душана. Поменућу само да се за Милутина на пар места каже да је цар и то ни више ни мање него цар македонски. Ово се не односи на данашљу Македонију већ је алузија на Александра Македонског и на Македонију као област са којем су пореклом Палеолози јер и они су македонска династија. Милутин је већи део области Македоније добио као мираз.

Књига која се налази у Народној библиотеци из 1299. године, нисам још ушао у траг која…? У њој се краљ Милутин назива царем.

На фресци насталој између 1310. и 1313. године, Милутин је приказан са натписом:​

“У Христу Богу благоверни, самодржац и од светог рода, и побожни Стеван Урош, краљ свих српских земаља и Приморја, праунук Светог Симеона Немање, унук првовенчаног краља Стевана, зет великог грчког цара господина Андроника и ктитор овог светог места.”

Тај назив ”самодржац” је управо оно што су грчки цареви користили у својим титулама. Тако да ни помињање титуле ”цар”, ни помињање речи ”македонски” не треба никога да чуди.

Тема Милутинове титуле је преширока и не желим да продубљујем за овај текст, ипак треба рећи да није цар Душан једини имао царске амбиције, већ је то пре њега имао његов деда Милутин, а пре њега је и Стефан Немања добио ”царско обележје” које треба да буде дубље разјашњено. Такође, треба имати у виду да ако Милутин држао све ове територије онда то објашњава зашто цар Душан није освајао своје територије јер су оне већ биле под влашћу његовог деде.

Ето једне белешке из историје за размишљање.

*** Неко је поменуо како је тај троугао масонски знак, не падајте у замку то је чест симбол у православном и византијском писању. ”Одеос” – Бог или ”отхеос”, ”теос” и слично, а троугао је симболика Тројства.

*** На почетку текста слика – Краљ Милутин, фреска из цркве Светог Ахилија у Ариљу, 1296. година