Хајде мало да читамо историју са википедије да видите како су ствари представљене и како је сакривена наша историја. Све чињенице су ту али је неко намерно сасвим погрешно повезао тачкице и испричао причу. Већина књига и туристичких водича понавља податке које имате и на Википедији.
Ових дана сам прегледао слике кад смо били у Котору и бацих поглед случајно на католичку катедралу и помислим како бих требао да вам испричам да је то уствари црква Немањина.
Када смо били у посети пре неколико година интересовао сам се око историје те цркве. Међутим, туристичке брошуре и википедија извори су били одлучни у томе да је то католичка црква. Мислим да је време да се вратимо на ову тему и оспоримо ту званичну причу која је настала у доба Титових историчара.
Пре него што је постала католичка катедрала она је била православна црква. За то постоје физички докази. Рецимо постоји фреска на зиду из 1331. године из чега се јасно види да је катедрала пре тога времена била православна црква. У то време су Немањићи суверено владали Балканом па не може бити говора о некаквој католичкој цркви у то време.
Фреске испод палтера у катедрали Св. Трифуна у Котору
Наравно википедија каже да су фреске по зидовима цркава 1331. ”биле у моди” иако је то католичка црква али ова констатација не може бити истинита.
Википедија – стручно објашњење
Вероватније је да су фреске у доба Стефана Дечанског обновљене, јер су исти мајстори радили и фреске манастира Дечани у то време. Коментар ”грчки фрескосликари, који су иначе живели у Котору” нећу ни да коментаришем. Наравно да су могли бити и Срби али да не улазимо у расправу, довољно је рећи да се ради о православним фрескама.
Када је онда црква постала католичка? Највероватније да је црква ”реновирана” у католичку након земљотреса 1661. године. Било је више јачих земљотреса 1537., 1563. и 1667. године. У то време Млечани (Венеција) су већ имали јако упориште у Котору, па су се стекли услови за темељно ”обнављање” цркве.
То нас доводи до самог почетка а то је поменута година подизања цркве. Наводно радови су почели 1124., а завршени 1166. године. Наша намерно измешана историографија каже да је Немања 1066. окупио присталице вероватно у Расу, а да је Котор освојио 1187. Додуше чак и у Википедији стоји да је Котор од Немање до 1420. био главна лука српског краљевства.
С обзиром да су језуити познати по фалсификовању докумената, баш ми је сумњив тај превелик труд којим се сви труде да објасне како је црква Светог Трифуна била католичка. Ништа ту не стоји како треба нити помињање бискупа Урсација, нити Немањино наводно католичко крштење, нити круна од папе. За све што је написано у нашој историји за време комуниста постоје озбиљне сумње.
Проучавање нових докумената и Законоправила Светог Саве показује да је наш средњи век обележен крвавом борбом против утицаја католика – јеретика, као и против муслимана.
У средњевековним списима Котор се помиње као Немањин престони град. Рекао бих да је Немања обновио старију цркву кружне основе (ротунда) или су то учинили Војисављевићи пре њега. Сличност цркве Светог Трифуна и Ђурђевих ступова је свакако интересантна.
Сличност цркве Светог Трифуна и Ђурђевих ступова. Две куле представљају Оца и Сина, а црква где се одиграва литуригја Светог Духа.
Ђурђеве ступове је подигао Стефан Немања и на слици можемо видети макету како су одприлике некада изгледали. Такође имајте у виду да катедрала св. Трифуна овај свој коначни изглед добипа тек после 1661.
Ако вам није јасно, станите испред цркве и извадите компас. Свако данас има компас апликацију на телефону. Видећете да је црква орјентисана ка истоку што је јасан доказ да се ради о некада православној цркви. Данас за католичку цркву није важно на коју страну је окренута црква и већину цркава су поново окренули ка истоку али у време градње цркве св. Трифуна католичке цркве су окретане ка западу.
Са друге стране ако се узме у обзир чињеница да датум раскола православне и католичке цркве из 1054. године није тачан јер је постојало црквено општење све до освајања Цариграда 1204. године, онда је јасно зашто се инсистира да је датум завршења цркве 1166. године иако је познато да је црква раније подигнута и то на основама још раније цркве. Намерно се натежу датуми да се уклопе у лажне представе из уџбеника историје.
Мале су шансе да је Немања борац против јеретика богумила дозволио постојање католичке катедрале у свом престоном граду. Ово је још јасније када се избришу погрешни закључци да су Богумили нека православна секта. Истраживања професора Миодрага Петровића јасно показују да су богумили били католички мисионари који су проповедали унију са Ватиканом. Рекао бих да је истина ближа изјави да је ово црква Немањина, која је касније преуређена у фрањевачку катедралу.
Црква светог Луке
Немањићи су подигли и цркву св. Луке у Котору 1157. године. Историчари се око тога слажу, мада кажу да је ”према сачуваном ктиторском натпису на западној фасади, цркву подигао Мауро Казафранги са својом женом Боном”. Ето још једног подметања и заостатка фалсификата из 17. века јер изгледа да није сачуван неки старији ктиторски натпис.
Па каже википедија: ”Године 1657, православно становништво се пред турском најездом склања у Котор како би се заштитили. Тада у Котору није постојала православна црква, због искључиво католичког становништва и тада су католици поклонили цркву Светог Луке православцима. Пуна два века, све до француске окупације града (1807-1814), црква је имала два олтара православни и католички тако да су се подјенако обављале и литургија и миса. Временом број православног становништва је растао и црква је прешла у православне руке.” Ето вам још једног сведочења отимања цркава и претварања у католичке, па опет у православне.
Под ове цркве је направљен од 17 надгробних плоча.Некада је око цркве било гробље, али је за време аустроугарске владавине измештено ван града. Другим речима када су избацили гробове ван града, црква је покушала да их сачува уграђивањем у под.
За ову цркву ме веже сећање на оца Мому који је говорио ”Уђите децо, ово је све ваше…”, тада нисам разумео његове речи шта је то наше али данас их итекако добро разумем.
Црква св. Николе
Трећа црква св. Николе су подигнута је 1909. када је град поново враћен у руке православаца. Тада је црква св. Трифуна одавно била ”катедрала св. Трипуна” па су Срби скупили новац да се подигне нова велика црква за православце која такође јако личи на катедралу али је простор за градњу био мањи па црква није могла бити окренута ка истоку.
И наравно и за ову цркву се каже ”да је подигнута на темељима старијег доминиканског манастира св. Николе”. Не знамо шта је било пре доминиканаца али наравно можемо претпоставити.
Закључак
И за крај шта имамо? Све три цркве су биле православне, само што су нам прве две конвертовали у католичке, да би нам касније једну враћали да користимо на пола и да би људи на крају подигли још једну која је чисто наша. Туга и страдање историје наше представљени су у овим црквама.
Пишем овај текст револтиран што се наша историја полако потискује. Више нико не чита књиге, а историја учи из филмова, окупационих уџбеника и википедије. Сви налази се тумаче и навлаче на другу страну, а нашу страну нема ко да тумачи.
Када чујете причу о мученицима са Михољске превлаке (острва цвећа) седишта прве Савине епископије, а онда на то додајте острвца са Госпом од Шкрпеља и острвом са црквом Св. Ђорђа заштитника Немањиног, видећете вековну борбу за свако острво и цркву.
Као што видимо чињенице су ту, није потребно открити нешто ново, ипак неко други је повезао тачкице и испричао своју верзију приче. На исти начин у читавој Далмацији имате православне цркве скоро у сваком месту за које вешто прикривају да су православне називајући их ”бизантске цркве”, ”грчке цркве”, ”готске” и слично. Тако је и Дубровник заборавио своје порекло и то није ни чудно када нам уџбенике штампају хрватска предузећа.
Иако је Немањин престони град био Котор што је познато, у серији Немањићи режисери су се определили да његов престони град буде нека дрвена тврђава. Кажу тако пише у грчким изворима. Смешно.
Лево сценографија из серије Немањићи као из неког вестерна, десно Котор некада престони град и главна лука Немањића.
Нажалост неки академици су изградили читаву каријеру за време старе Југославије, добили станове за своје радове, писали књиге на задату тему, а затим радили као професори и подигли читаву плејаду младих историчара који су такође писали радове на ову тему. Тако да ви данас када нешто кажете против онога што је у књигама можете се осетити као Дон Кихот кад јуриша на ветрењаче.
Отац Момо на овом снимку сведочи како су нестале повеље Немањића из катедрале св. Трифуна и архива Котора.
Закључци у овом тексту су извучени из већ опште познатих чињеница и општом логиком. Сигуран сам да када би се човек удубио у детаље овог питања наишао би на још доказа и гомилу фалсификата.
Проучава се историја града, историја тврђаве, историја државе али не и историја народа. Једини начин да одбранимо свој идентитет је да се уведе предмет српска историја која тумачи дешавања из нашег угла.
Најновији коментари