Непознати херој

Нека нова генерација, нова култура, обрисаће титове авети, западне полтроне и београдске култур трегере… У Црној Гори ствари се крећу ка промени власти, на изборима је победила опозиција која брани православну веру. Ипак, ја се не бих опуштао све док се заиста не формира власт.

Ево једне песме, мало је модерно али свидела ми се енергија и порука. Теспиан и дечији црквени хор ”Света Јелена Штитљановић” – КОРАК ПО КОРАК

Убили сте Сашу?

У песми се помиње у стиху ”…убили сте Сашу” па ме је интересовало на ког Сашу се мисли. Ради се о Саши Пејановићу репрезентативцу Југославије у боксу, полицајцу, али пре свега добром момку кога су убили јер је бранио српство и веру. Избацили су га из полиције јер није пристао да ћути, хапсили га, тукли и малтретирали. Он је снимио изјаву о томе на Јутубеу да му полиција прети и да ће га убити и ја се сећам тога када је то било али нисам знао да су га убили. Медији су то некако забашурили, …највећи хероји остају непознати. Убио га је припадник САЈ-а.

Киван сам на медије. Када је објавио своје сведочење на Јутубу ја сам о томе нешто и написао на твитеру, покушао да скренем пажњу. Међутим, момак је убијен исте година а ја сам то сазнао прошле недеље 10 година касније. Ето колика је моћ медија да изаберу тему, да покрију прашином оно што власт не жели да се чује и да направе вест ни из чега.

Тужан сам. Наши ТВ и радио станице испирају уста са ”фармом” или разним криминалцима величајући њихова недела и залуђујући младе. Уместо тих вуцибатина треба да сниме емисију о овом момку, правом хероју који је пао сведочећи своју веру. Страдао је из принципа за српство.

Ако вас интересује више о овом момку имате емисију овде.

Иначе на интернету имате снимак његовог сведочења, као и снимак убиства. Потражите сами ако вас интересује…

Овде се води невидљива борба – борба да се српство врати на пут светосавља. У Републици Српској и у Црној Гори се управо то догодило, народ се вратио изворној култури на којој смо ми као нација настали. Нажалост у Србији се то још није десило, још нема литија и власт успешно контролише масу путем короне, медија и убачених група. Србија је и даље мала Југославија.

Када су се збили протести у Београду, они су букнули спонтано, окупљањем нормалних породичних људи који разумеју православље. Сећам се добро колико је људи на друштвеним мрежама збуњено питало ”што држе спојена три прста?” и ”шта ће им црквене заставе?”… Ипак, пре него што су службе домаће и стране киднаповале протест, на моменат се осетио дух православља у Србији. Управо тога се боје они на власти, потомци титових партизана као и прозападне струје.

Интернационала је лако склизнула у глобализам јер деле сличне вредности. Заједнички непријатељ потомака партизана и прозападне струје је Свети Сава. Живим за дан када ће се Срби поново окупити под Савом, не на затуцан начин, већ на модеран начин који доноси исправне вредности новим генерацијама.

Не губите наду, има нас све више. Корак по корак…