Одговор Матији Бећковићу – Прећутани врховни командант

Испуњавам обећање дато једном мом драгом пријатељу да под псеудонимом објавим овај текст као одговор Матији Бећковићу на његов текст о Александру Карађорђевићу ”Прећутани врховни командант”. Матија и група интелектуалаца су у медијима направили иницијативу да се краљ Александар Карађорђевић прогласи за свеца. Ја просто не могу да верујем да је овако нешто изговорено. Елем, ево одговора:


Одговор Матији Бећковићу

Да ли је Ђорђе праунук вожда Карађорђа? Господ је заповедио: не гледајте ко је ко! Када су за релативно кратко време прешли у Албанију дошли су у приморје и ту се у јаду заглавила србска војска и народ. Глад и ратоборни шиптари. Талијани нуде да пребаце да пребаце војску и народ али траже да се потпише Лондонски споразум за који су животно заинтересовани јер добијају (мислили су да добијају) награду што су прешли на страну Антанте. Врховни командант и Пашић одбијају и војска месецима гладује у, због снега отопљеног са албанских планина, мочварном и блатном приморју, а смрт узима свој данак.

Брзо се заборавила Колубарска битка и њен главни стратег при доласку на Крф бива распоређен у нераспоређене?! Кад је србска војска од 1916-1918 сама јуришала на утврђене бугарске положаје и свакодневно гинула у горко доба врховни командант се сетио Мишића!

Да ли су усташе могле да пређу из једне државе у другу да кољу – не верујем. Србске овце је у исти тор са вуковима ставио ”врховни командант” и сматрао је да их је ”здружио” у такозвану Краљевину Југославију.

Писмо војводе Мишића:
За разлику од данас када је цео свет против нас, зато што смо православни, тада је цео свет био уз нас. Један мали дечак у то време каже својој мами у Америци:
– Мама јел знаш шта ћу да будем кад порестем?
– Не знам – каже она
– Србин! Они се никог не боје. – каже малишан.

Од свих живећих на земљи само се цареви и краљеви смеју два пута миропомазати. Прво је на крштењу, а друго на крунисању. Врховни командант је одбио највећу небеску заштиту – миропомазање, да се не би увредили Хрвати и Словенци. За време Часног поста је јео прасетину и срушио стари српски замак Жрнов на Авали да би подигао Мештровићеву скаламерију – споменик незнаном јунаку али се не зна коме и чему!

Јавно французи су урадили што нико није – киднаповали су папу и ставили га у Авињон, близу Марсеља. Француски краљ је успео да папу и његове кардинале стави под своју власт. Врховни командант је ишао у Марсељ да га французи науче како он као велики краљ да стави папу и његове кардинале под своју власт – 1929. је прихватио конкордат који су патријарх Варнава, владика Николај, црква православна и народ срушили 1937. године. Није се из Марсеља вратио.

По завршетку Првог светског рата, сестра од врховног команданта која је била удата за руског кнеза звала га је да честита победу. Питала га је како ће се држава звати, рекао је ”Југославија”, одговорила му је ”што си се џабе борио”.

У том периоду врховни командант прими у нашу војску официре, којима одмах даје чин више, из војске из бивше Аустро-Угарске. Кажу да се тад не мали број наших официра убио због тога. Они који су преживели Први светски рат а нису имали руку, ногу или око, али су на грудима имали Карађорђеву звезду, одлазили су у владу код највећег српског лопова да траже помоћ. Добијали су парче папира на коме је писало да могу да иду на улицу и да просе. Држава која има такав однос према својим херојима мора да пропадне.

Милунка Савић је од француза добила орден Легија части, а у Београду је радила као чистачица чак и тоалетних просторија.

Одлука са несагледиво лошим последицама по национално писмо је било увођење латинице. 1914. године Србији су била наметнута два рата истовремено. Први са моћном Аустро-угаском царевином који је уз Божију помоћ Србија добила. Други против Александра Карађорђевића је нажалост изгубила.

Бог заповеда: ”Љуби ближњега свог као себе самог”. Да ли је принц Ђорђе био врховном команданту ближњи? На крају Версајске мировне конференције председник француске владе Клеменсо даје у Версају завршну реч и каже ”Морам вам рећи да ми је жао што са светске сцене нестаје једна тако дивна земља која се зове Србија.” Нису ли ове речи биле пророчке?

У Француској су нас представљали они који нису имали спознају где су дошли и зашто су дошли. Њихов однос према србљима је вероватно ”описан” на интернету али нису стигли да прочитају.

Свети постаје онај кога Бог објави за светог а не људи!

Хоћемо ли и оног из Лијеве Реке за светитеља?

Кад дође време…


Замољен сам да аутора потпишем са псеудонимом, али ако ми верујете што се мене тиче текст долази са највишег могућег места.

12 Comments

  1. Стојан

    Браво, без коментара, само захвалост за богат запис.

  2. Ништа о Димитрију Туцовићу и његовом писању о односу српске војске према тзв ”Арнаутима”?
    Ништа о видовданском уставу 1921. године и преваре које је Карађорђевићев двор са Николом Пашићем учинио ка осталим народима краљевине?
    Ништа о државном спонзорству убиства Стјепана Радића?
    Ништа о масовној клептократији централистичке власти у Београду?

  3. Srdjan

    “Држава која има такав однос према својим херојима мора да пропадне.”

    Ништа ново под сунцем ни данас. Мала разлика је да су борци са Кајмакчалана добијали дозволе да просе, а за борце са Кошара нема ни тога.

    О регенту Александру могло би се штогођ касти, на жалост мало доброг, али ето, некоме је и ваљао. Као што и овај “регент” данас многима ваља, а понајмање свом народу.

  4. nenad jevremovic

    https://www.youtube.com/watch?v=PrHt0D95WBE
    Otac logora u Jasenovcu je kralj Aleksandar Karađorđević

  5. Леп текст, уједно и тужан. Надам се да ћу доживети дан да Србију воде писмени људи који је воле, и стављају испред страначких и сопствених интереса.

  6. Љубомир Т. Грујић

    Дејан Лучић тврди да регент Александар Петра Карађорђевић није био крунисан за Краља. Кажу, није могао да се разреши проблем ко ће да га крунише: Патријарх, Папа/Кардинал, …? Дакле, ко зна где, када је он крунисан за краља и то које државе и ког народа, ко га је крунисао, нека напише овде и/или на: ustav.srbije@gmail.com.

  7. Volim da pročitam tekstove na ovom blogu koji često otkrivaju mračne tajne naše prošlosti i još mračnije tajne naše stvarnosti, ali mi bode oči to…anonimni prijatelj s najvišeg mesta. Zar toliko osoba “s najvišeg mesta” nema hrabrosti da javno kaže šta misli? Razmislimo i o tome… nismo li između ostalog i zato što ti “s najvišeg” mesta nemaju hrabrosti, ovde gde jesmo, pa nam oni s najnižih mesta nude da će nam biti bolje ako sklone ove-one koji su sada, juče, sutra na – najvišim mestima?
    Sve dok ne skinu strah iz svojih očiju i sa svojih čela, ti “s najvišeg mesta” među kojima možda ima baš onih kapaciteta koji će ovu zemlju makar povući s dna, ako je ne uzdignu stopu više, mi ćemo i dalje da kopamo rupe i u ovom dnu koje smo davno dosegli.

    • Не смем ништа да кажем. Замољен сам да објавим и лично мислим да је на овај начин и те како нашао храбрости и изнео оно што се углавном прећуткује. Хвала на коментару, биће боље. Треба причати и треба писати ако нема снаге сада, онда барем за следећу генерацију да се промени свест о томе ко смо.

  8. milunka

    Svaka ti čast,Miloše Staniću,pero ti se pozlatilo!Ovaj vladarski megaloman je bio najveći srpski neprijatelj,svesno ili nesvesno-nebitno.

  9. Dragoslav

    Сјајно, треба наставити борбу изношењем истине не правдајући се никоме, доста је више. Ваљда нам је то у бићу да више пазимо да некога не увриједимо него да изнесемо истину. Морамо да се тргнемо и запитамо коме је лаж добро донијела. Можда ни мени неке ствари нису пријатне али ако су истина, нема даље приче, прихватам.
    Искрено сам зачуђен Матијином иницијативом, он није наиван човјек, познаје и историју, а тешко ми је повјеровати да се продао. Вријеме ће да покаже, битно је да ми знамо чињенице и да мач из уста раздваја добро од зла, полако али сигурно.

Leave a Reply