Крум кан је страшно поразио византијску војску, цар је убијен а његову главу су наболи на колац. Касније је од његове лобање направљен сребрни пехар за вино из ког је бугарски Крум кан волео да пије. То вам је исто као када би данас неко пио вино из пехара направљеног од лобање председника Обаме.
Никифор I – византијски новац са ликом цара
Ево једне приче из историје Словена на Балкану.
У нека давна времена Византија је била најаче царство на свету. 807. године византијски цар Никифор I ( Nicephorus I) реши да крене на данашњу бугарску територију и поново је припоји царству. Војна акција је трајала две године, међутим словенска племена окупљена око бугарских коњаника и Крум кана успеју да преокрену ситуацију у своју корист и вештим герилским акцијама пресретну визнатијске трупе у долини Струма, побију војску и заплене око 350кг злата. Следеће године Бугари чак освоје и данашњу Софију (Serdica). Крум кан је лично вршио опсаду тврђаве. Сви команданти визнатијске војске и 6.000 војника су побијени у борби.
Ово је био страшан шамар за цара Никифора I који реши да се освети Словенима и њиховим бугарским кановима. У то време Византија је имала велике проблеме јер су са југа нападали муслимани и арапска племена, а са севера су словенска племена отказала послушност. Да би спречио даље бугарско напредовање, цар је наредио да се словени истерају и анадолијско становништво насели на граници са Балканом.
Крум кхан – бугарски књаз.
Цар окупи огромну војску, процене говоре да је бројка од 35.000 војника вероватна. Сакупљене су јединице са територије балкана, азије, царска гарда и много плаћеника. У овај поход је кренуло пуно царских аристократа и војних заповедника. Сви су очекивали брзу победу и добар плен.
Кренули су у правцу Плиске који је у то време био нешто као главни град. Византијски цар подели војску на три колоне и крене у поход. Бугарска војска се у првом маху повуче јер нису могли да се одупру на све три стране. Када је византијска војска стигла до Плиске сукоби се са 12.000 бугарских војника и поразе их.
Хроничари говоре да је разарање Плиске било страшно. Цар се уселио у Крум-канов двор, отворио његов подрум вина и делио га својој војсци. Околно зелеђе је било потпуно уништено, села паљена, људи убијани. Записи говоре о томе да је римска војска силовала жене, палила поља пуна жита, секли тетиве воловима, клали козе. Колика су зверства била сведочи сиријски патријарх Михајло који је XI веку записао да су римски војници малу децу везивали за земљу насипали преко њих ситан камен који су газили коњи и тако правили путеве.
На самом крају су палату Крум-кана спалили. Кан је понудио мир, али га је Никифор одбио сматрајући да су Словени и бугарски коњаници дефинитивно поражени.
Масакр код Варбитса пролаза
Дрвене барикаде за римску војску постављене на планинским прелазима.
Крум кан се није предавао. Окупио је све преживеле бугарске коњанике са околних планина, направио мобилизацију, чак је платио околна словенска племена (вероватно српска) и аварска да крену са њим. Знало се да ће византијски цар кренути ка Константинопољу (Истанбулу) јер се припремао рат са Турцима.
Крум кан нареди да се направе барикаде од дебла и шибља у планинским пролазима како би спречили повлачење византијске војске и усмерили их ка Варбитса пролазу. Те барикаде нису биле јаке али су омогућавале стрелцима да сигурније делују по римској војисци. Цар Никифор је био арогантан, наредио да се настави и игнорисао је упозорења својих извиђача о активностима непријатеља.
Римска војска уђе у Варбитса долину и виде да су Словени и Бугари подигли привремени зид од дебала и спречили даљи пролаз војске. Упркос томе цар охоло нареди да се у долини направи камп и ту преноћи. Напад се десио у сред ноћи на део колоне где се налазио цар и команда. Собзиром да је колона била дугачка, нису одмах сви били обавештени о томе шта се дешава, а када су сазнали цар и његова пратња су већ били раскомадани. Остатак римске војске крене панично да бежи, неки погинуше од мача, стреле и камена, неки се удавише у реци, а неки успеше да побегну. Царев син је био погођен стрелом у кичму, иако су успели да га спасу, умро је шест месеци касније од ове повреде.
Крум канова војска је набола на колац главу Никифора I и са њом парадирала у знак победе. Касније је Крум кан наредио да се од ње направи сребрни пехар за вино из ког је он пио. Ова победа је утемељила настанак прве бугарске државе.
Лобања византијског цара Никифора I је опточена у сребро и претворена у пехар за вино.
Коментар:
Словени на Балкану су првобитно били под влашћу Авара. Са истока из области украјинске степе су дошли ратници коњаници Bulghari, народ монголско-турског порекла и добар део Словена са Балкана их је прихватио као нову власт јер су им помогли да отерају Аваре. Бугарски коњаници су говорили својим језиком али кроз пар векова прихватили су језик народа којим су владали. Словени (данашњи Бугари и добар део данашњих Срба) под бугарском командом су побеђивали Византију и узели им највећи део територије. Преокрет ће настати када Византија потпомогне настанак независне српске државе која је у савезу са Византијом зауставила даљу експанзију Бугара.
Trackbacks for this post