Након текста о мистериозном српском јеванђељу у Ирској један од коментара на мој твит је дошао од драгог читаоца Милорада Маринковића који је поменуо једно потпуно непознато јеванђеље – Сирмијумско јеванђеље из 4. века.
Screenshot
Сви наравно знате да је Сирмијум у ствари данашња Сремска Митровица. Уз поруку је ишао и линк до емисије археолога Радована Ковачевића коју дајем овде.
Препорука за гледање. Дакле Радован говори се о најстаријем рукопису са наших простора познатим као Evangeliarium Sirmiensium – тј. сирмијумски еванђелистар. Њега је први споменуо покојни академик Владислав Поповић у књизи ”Сирмијум град мученика и царева”.
Каже се да је књига првобитно погрешно заведена као ”сиријска” уместо ”сирмијумска” јер су сличне речи. Међутим у књизи је описана опсада Авара Сирмијума тако детаљно описана да је просто невероватно.
Наравно одмах сам се бацио на потрагу за овим рукописом и циљ овог текста и јесте да дам линкове и могућност другима да евентуално истражују даље.
Познато је да се књига чува у Баварском музеју. Ми кажемо Баварска, а немци кажу Bayer, тако да је претрага одмах усмерена на Bayerische Staatsbibliothek и заиста тамо је рукопис заведен под бројем 2446 – ево линка до књиге.
Ево пар слика страница књиге.
Иначе текст је писан латинским језиком, садржи сва четири јеванђеља. Садржи 235. листова, писан у две колоне са по 19-22 реда. Понеко почетно слово је украшено, постоје илуминације у малом броју.
Књига је у Баварској библиотеци заведена као Јеванђеље св. Корбинија, позната је као и Кодекс Валеријанус. Интересантно, немачка библиотека у референцама нигде не помиње ”Сирмијум” већ се наводи да је текст можда Илирски. Да ли је ово случајно или лукаво, не знамо.
Референца о пореклу рукописа у Баварској библиотеци
Тешко би повезали овако заведену књигу да енглези нису раније уписали више података у књизи да Универзитета у Бирмингену, ”Латински Нови завет” на страни 217. нису изнели све податке.
Референца о Сирмијумском јеванђељу у књизи бирмингемског универзитета.
Ево још једно линка ка старијем скенираном фајлу у Немачкој, мада је онај први много квалитетнији.
Рукопис је настао у 6-7. веку, писан је на латинском језику, а текстуално припада групи тзв. Vetus Latina јеванђеља (стари латински превод пре Јеронимове Вулгате).
Палеографски и текстолошки докази сугеришу да је могао бити написан у Сирмијуму (данашња Сремска Митровица, тада значајно хришћанско средиште у Панонији) или у северној Италији.
Рукопис је касније повезан са св. Корбинијаном (око 670–730), бискупом из Фрајзинга (Баварска). Зато се у литератури често назива и „Evangeliar des hl. Korbinian“ (Јеванђелистар светог Корбинијана). Верovatно је преко Корбинијановог култа доспео у катедралу у Фрајзингу, где је вековима чуван као драгоцени литургијски рукопис и реликвија.
Screenshot
Током секуларизације црквених добара у Баварској (1803), манастирске и катедралне библиотеке су расформиране, а рукописи и књиге пренети у централне државне институције.
Тако је и овај рукопис из Фрајзинга прешао у фонд Bayerische Staatsbibliothek у Минхену, где се данас чува под сигнатуром Clm 6224 (Codices latini monacenses).
Сирмијумски јеванђелистар
На крају кодекса (fol. 202v) стоји познати запис: „Ego Valerianus scripsi“ („Ја, Валеријан, написах“). Одатле и назив Codex Valerianus.
“Ego Valerianus scripsi”
Прегледом скениране књиге примећујем да су странице вероватно раније биле испремештане другачије што се види по бројевима страна руком додатих у горњем десном углу.
Шта је палимсесет?
Немачки историчари су књигу ставили у 7. век, а њено порекло везали за Илирију или северну Италију. Наши историчари Владислав Поповић и ћерка Ђорђа Јанковића кажу да је та књига из Сирмијума, писана на пергаменту.
Наши историчари тврде да се ради о палимсесту тј. да је текст писан преко старијег текста. Књиге у прошлости су биле изузетно скупе, писало се на кожи и за пар страница књиге средње величине је обично било потребна кожа једне овце или козе. Зато се дешавало да се на старим књигама брише текст тако што се гули кожа ножићем и на новој чистој површини пише нови текст.
Научници су открили да се прегледом страна под ултра-љубичастом светлошћу могу приметити делови старог текста који је обрисан. Ево једног примера стране како то изгледа када се страница пусти под ултра-љубичасту светлост.
Ја наравно не могу преко дигиталне копије да кажем да ли постоји неки текст испод али примећујем да је пергамент јако танак, толико да мастило на неким местима пробија са једне стране на другу. Могуће је да се ради о палимсесту.
Међутим, немачки научници не наводе да се ради о палимсесту и моја претрага показује да нико до сада није прегледао рукопис на тај начин.
Уколико се испостави да постоји текст испод постјећег текста, датирање књиге ће бити померено још даље у прошлост.
Закључак
Ето једног текста који је са наших простора, завршио у немачкој библиотеци где је обележен потпуно другачије са врло мало трагова да је уопште са наших простора. Пишем овај текст јер чини ми се да је ово први пут да је о овој књизи нешто постављено на српском језику. Хвала археологу Радовану Ковачевићу што је скренуо пажњу на овај манускрипт.
Иако смо ми о њему говорили као Сирмијумско јеванђеље, негде је погрешно заведено као Сиријско јеванђеље, па затим постаје Кодекс Валеријанус, па Кодекс Корбинианус… и ето како књига мистериозно нестане у полицама.
Музеј у Сремској Митровици би требао да успостави контакте са Баварском библиотеком и истакне да се најстарија књига на нашим просторима налази у Баварској.
Мислим да би овим рукописом требала да се позабави академска заједница и да се коначно прегледа мулти спектралном анализом. Могуће је да ћемо испод тог текста пронаћи старији текст на грчком језику.
Сада ће неко рећи како на грчком? Ми Срби смо овде одувек у то немам сумње, ипак мора се имати у виду да смо творили различита царства са другим народима. Тако је грчки језик овде био присутан од доба Александра Великог, затим се пише латински за време Римског царства, да би се поново прешло на грчки од доба Јустинијана, након тога се појављује глагољица и онда ћирилица у 9. веку, а од Вука креће и латиница.
Од винчанског писма до данас много пута нам је мењано писмо и називани смо многим именима у прошлости као и данас. Ко ми не верује нека се само упита колико људи данас пише латиницом, а колико ћирилицом? Интернет је на латиници, то би данас био језик царства. Пре само пола века земља нам је била пуна ”југословена”, а данас нас има више Срба. Тако је било и у прошлости. Наша учена елита и племство и у прошлости била део глобалних кретања, као што се то и данас дешава.
Хоћу да кажем да је погрешно да у време Римског царства очекујемо да је нешто писано ћирилицом или винчаницом. Ипак, то не значи да треба да се одрекнемо литературе и текстова са нашег поднебља, нити св. Јеронима ког сам поменуо у претходном тексту. Наша историја не почиње од Немањића, ту смо ми одавно.
Извори:
Bayerische Staatsbibliothek, Clm 6224 (Evangeliar des Hl. Korbinian) – каталог информације и дигитални факсимил
bsb-muenchen.de
pure-oai.bham.ac.uk
Houghton, H.A.G., The Latin New Testament: A Guide to its Early History, Texts, and Manuscripts (OUP 2016) – унос о Codex Valerianus
pure-oai.bham.ac.uk
Fragmenta Curiensia (de Gruyter 2021) – расправа о потенцијалу UV/IR снимања за старолатинска јеванђеља, укљ. Codex Valerianus
dokumen.pub
Heyworth, Gregory et al. – Lazarus Project извештаји (2014) о мултиспектралном снимању Codex Vercellensis
api.pageplace.de
api.pageplace.de
; видети и Aceto et al. о анализи мастила
api.pageplace.de
. Ово илуструје методе које би могле бити примењене на Clm 6224, иако за њега таква студија још није објављена.
BSB Digitization: Codex Valerianus (Clm 6224) – онлајн слике, Münchener Digitalisierungszentrum
pure-oai.bham.ac.uk
(директан линк ка прегледу страница и скеновима).
Најновији коментари