Да ли знате зашто је Карађорђе кренуо против Турака? Увек се питам зашто овакве ствари не учимо у школи? Ево једне приче о турском зулуму. Ова кратка сведочанства су добар начин да се скрене пажња код успаваних ученика.
Карађорђе је имао око 12 година, када је видео како му мајка Марица у шумарку изнад куће, клечи поред једног храста и прво плаче, па онда нариче. Тада му је мајка рекла да је ту сахрањен његов брат, а њен први син.
Када се удала за Петра, прву ноћ је дошао ага и она је морала да спава са њим, а Петар је шетао његове опанке. Након што се дете родило, да не би било сумње, Карађорђева баба га је удавила. Мада Марица каже: „Богом могу да се закунем да није било агино“.
Скоро да није било србске куће у Србији у којој прво дете није удављено. Тада Марица заклиње Ђорђа: „Да упамтиш. Порашћеш. Оженићеш се. Млеко те моје не губало, не дај да ти ага са женом спава. Убиј га када дође, па бежи у ајдуке боље је!“.
Тог момента се у Ђорђу преломило, одједном је сазрео, и схватио да није Богом дано да Срби буду рајетина-слуге, а Турци господари и рече мајци: „Нећу мајко, Богом се кунем!“.
Тим догађајем се, с пуно права, може тврдити да је одређена како будућност самог Ђорђа, тако и Србског народа. А да је судбина Србског народа била везана за Карађорђа, показало се и Божијим знаком на његовом рођењу. Мајка му је рекла да када је требало да га роди, потрефио се код њих на конаку Сали ага. Она их услужи, па оде у вајат где се породи сама и када је пресекла пупчану врпцу, одједном са неба паде нека светлост која обасја вајат и кућу: „То је Божији знак!“
Прва крв
Од тога дана, после разговора са мајком, мржња према Турцима просто га је целог обузела. Сањао је дан када ће брата осветити. У ту сврху је набавио и мали кубурицу, коју је замотану у крпе (да се не види) стално носио са собом надајући ће да ће је ускоро на Турчину употребити.
Култни филм о Карађорђу за којим се трагало 60 година пронађен у Аустрији. Ту се налази и прва култна сцена српске кинематографије, у којој дечак Карађорђе убија Турчина који покушава да му отме стоку, празни му џепове, а онда излази из кадра да би се после неколико секунди вратио и шутнуо га. :)
То се брзо и догодило, док је са 14 година чувао свиње, наишао је Турчин са својим хртовима који су почели да му јуре свиње. Карађорђе узе камен и погодио једног хрта, који паде. Тада Турчин поче да убија из кубура свиње, а онда са исуканим јатаганом крете према Карађорђу да га посече. Карађорђе се измаче, а када Турчин поново крену према њему, испали му кубуру у груди и уби га.
Након што је испричао мајци она га пољуби у чело, прекрсти, па вели: „Нека ти је са срећом!“ После тога су се због безбедности, да Турци не сазнају, одселили у пределе Тополе.
Прва брачна ноћ
Године 1785/86. Ђорђе Петровић се жени Јеленом Јовановић. Кад се ожени и доведоше Јелену, чекао је сваки дан да дође ага Мула Хусеин, ради прве брачне ноћи.
Он дође после месец дана, а Карађорђе га са кубуром истера, после чега је отишао у ајдуке код арамбаше Лазара Добрића. И ако је био у ајдуцима, често је долазио кући, на имању радио, па понекад и спавао кући.
Једном кад дође увече, затече три Турчина у кући, Марица им поставила вечеру. Тада је преломио и Турке је побио у кући, двојицу са кубуром, а једног са јатаганом посекао по врату, а Марица их је дотукла са тучком.
После тога су решили да сви беже за Аустрију преко Саве. Избегао је у Срем са својом породицом. У том збегу се десио догађај који је много оспораван и изазвао велике полемике међу историчарима – оцеубиство.
Никад више роб
На том путу су им се придружили још доста породица тражећи од Карађорђа да их он води. Није хтео то да прихвати, док му мајка не рече: „Прими те људе, од доброг се не бежи!“
Његов отац Петар, који је годинама служио код Турака, у једном тренутку је одлучио да наговори све да се врате и наставе да живе као до сада, служећи Турке. Он завика да треба сви да се врате и да пољубе опанак аги и да га моле да им опрости, а да Јелена иде код аге. И ако га је Ђорђе молио, а жена Марица преклињала да одустане од повратка и нико није хтео поћи са њим, Петар ипак узе своје ствари и крете да се врати и онда рече да ће рећи Турцима где су.
Жене и деца тада почеше да јаучу, а Карађорђе да моли оца да то не чини. Онда Марица приђе Ђорђу и рече му: „Убиј га!“ Када је увидео да молење не помаже и да има подршку свих, опали Карађорђе из кубуре и уби оца свога.
Убиство је, по Вуку Караџићу, учињено у љутњи и из љубави, и њиме су спашени сви из збега, а његов отац срамоте и ропства.
Карађорђе је касније подигао устанак за ослобођење Србије.
Ожиљци на души
Право прве брачне ноћи је уведено на прва места у Србији у каснијој фази турске владавине. Иначе ово право је било прилично раширено по западној Европи где су локални кнежеви вековима упражњавали закон ”prime noctus”.
Треба и напоменути да је закон Прве брачне ноћи изум западне властеле и да га Турци нису имали. Ипак што се силовања тиче, тога је заиста било, али угласном од стране акинџија, делија и јањичара, који су скоро сви од реда били Срби. Масовних силовања је било само током хаоса и устанака.
Другар ми је причао како су у неким селима у Италији због овога сви становници на неки начин рођаци. То би онда могло да доведе до генетске слабости у тим родовима током генерација. Са друге стране то је био демонски начин да се спрече побуне јер деца неће ударати на свог оца.
Могу само замислити колике је емоционалне ожиљке у једној балканској породици остављало овакво рђаво поступање. У Србији је био обичај да се та деца убијају. Рецимо у Ужицу постоји речица Ђетиња (ђете, дјете – дете) за коју можете претпоставити како је добила име. По овоме су Срби слични Спартанцима који су овакав обичај имали.
Шта једном човеку остаје када му се овако нешто деси? Има три пута. Један да опрости и тиме прихвати да је роб, сужањ, импотентан мужјак. Друга је да до краја живота попреко гледа своју жену и да му се временом све огади. И трећа је да се побуни, извади каму и да проведе остатак живота као звер у збегу.
Ово је само један од разлога зашто смо ми такви какви смо. Треба да познајемо ожиљке на својој души јер они се преносе кроз генерације. Ти понесеш неки гнев у себи од оца, а он га је добио од свога оца и тако у недоглед док се не сагледа. Када разумемо зашто је душа таква, онда душу можемо да негујемо. И да пазимо да се не понови.
Пазите да вам се власти не увуку у брак са превише правила, закона и невладиних организација. Није добро на нашу вековима паћену душу. Не сипа се со на рану.
Моја баба и Карађорђе
Моја баба Ната је рођена у Вишевцу код Раче крагујевачке. Одувек је у породици постојало предање да имамо неко заједничко порекло са Црним Ђорђем. Она се презивала Петровић, бог да јој душу прости.
Историчари нису успели да утврде кад је Ђорђе рођен, али сматрају да је угледао свет, највероватније, 14. новембра 1762. године, на Ђурђиц, у Вишевцу. Имао је два сина, Алексу и Александра. Сматра се да његови преци потичу из Васојевића.
По Радошу Љушићу, у једној од познатијих сеоба српског народа, под патријархом Шакабентом 1737-39, доселили су се Карађорђеви преци, највероватније, са херцеговачко-црногорских брда у Шумадију.
Пишем ово мало за себе, а мало за клинце. Децо када будете читали ово, знајте да имате мало крви у себи и од Карађорђа. Када славите нашу славу Ђурђевдан, попите једну и за Ђорђа.
П.С. Илустрација на почетку је из књиге ”Balkangreuel” (Страхоте Балкана), издате 1909. године у Бечу, која садржи дванаест великих литографија са експлицитним приказима секса и силовања хришћанских девојака које су чиниле турске казнене експедиције.
Kakva prva bračna noć? Šta trabunjaš budalo? Toga NIJE bilo osim u par obesnih slučajeva. Nijedan jedini dokaz ne postoji, a ti nešto kenjaš. Ovde pravih Turaka gotovo da nije ni bilo, samo poturice i janjičari, srpskog porekla. I Karđorđe i svi ostali (osim sa Pašom) su se na SRPSKOM sporazumevali.
Хтедох да ти одговори и поменем кеву, али нећу. Пре него што кренеш да коментаришеш прво прочитај текст. У тексту и пише да није било ”прве брачне ноћи” као правило већ у казненим кампањама и ти у тамо, а да је то било редовно на западу. Наравно да су се споразумевали на српском, нико није ни рекао да су се споразумевали на турском. Ипак за тебе је као да сам писао на турском јер српски ниси читао шта сам написао. Могао сам да обришем коментар, али нека ти га на срамоту.
Karadjordjevici su inace od Vasojevica, nastanjeni bili izmedju Berana i Bijelog Polja. Prvo prezime im je bilo Guris, posle seobe su uzeli Karadjordjevic. Moj pra pra djed je isto od Gurisa. Kad su se oselilo ostao je jedan kazan i kantar i neka puska kod mog pra pra djeda. Moj deda koji je inace je ziveo 90 i nesto godina mi je to rekao, a inace sve relikvije koje su ostale su izgorele za vreme drugog rata.
Odličan tekst, hvala Milose. Interesuje me zar nema više podataka o Djordju u Beč koj “kuhinji” ipak su oni zarili i palili svih ovih vekova pa i danas?!!
Свака част на тексту.
Хвала Саво.
Čitam odavno Vaše tekstove i ono što me je uvuklo u Vaše društvo je Hilandar.
Međutim u zadnje vreme ,moram da primetim,da dosta tekstova i tema ide na vodenicu koja i nisu baš istorijski tačna.
Osporavati Vukovu reformu, navoditi Ljušića kao konstantu u istorijskom miljeu ,preispitivanja mesta spaljivanja moštiju Svetog nam Save prosvetitelja(postoje proverljivi podaci u arhivama Osmanskog carstva,srbovanje i srpovanje..itd itd..
Za kraj ,Đetinja, nema nikakve veze sa decom,već se ta reka za vreme rimskog(našeg ?!)carstva zvala Cetina …i to je lako proverljivo .
Sa željom za dobro zdravlje i uspešan rad,budite mi pozdravljeni.
Поздрав Бранчило,
Па шта сад да радимо… ја не пишем за паре, нити за кликове… пишем за себе и ово су нека моја размишљања и истраживања која иду у том смеру. Питање је како ви и ја знамо да је нешто ”историјски тачно”? Тако што је у уџбенику? Тако што је САНУ одобрио? Тако што је црква одобрила? Када погледате ко нам је све писао уџбенике и колико смо дуго били окупирани… мени се чини да је јасно да је тек сада дошло време да се мало боље упознамо са својом историјом.
Не знам ко је Љушић? Вукова реформа је константа јер ми тако данас говоримо али то не значи да треба ко нојеви да забијемо главу у песак и да не разумемо шта нам се десило. Јел био католик? Јел продавао црквене књиге за паре и зарадио пара као данас 3 мил еура у данашњим парама? Јел био агент у једном тренутку? Како је добио стан у центру Беча? Јел писао пропагандне чланке против Милоша у аустријским новинама? Што се мене тиче унаказио је српску књижевност и језик… Одвојио нас је од језика средњег века и прекинуо наш културни континуитет. За мошти св. Саве није сигурно али као што видите постоје историјски извори који руше мит који је нацртан у уџбеницима. Ја о тој теми знам доста више од написаног али нисам хтео рекла-казала док не потврдим неке ствари.
Причу о Ђетињи нисам испричао ја, већ људи са Златибора, са пар страна чуо сам исту причу. Питање је како су римљани записали ”ђетиња” на карти? Да није можда “cetina”… ко ће га знати…
Ја сматрам да су нама историју писали окупатори, њихове подгузне муве и удварачи. Све чињенице су ту али их треба тумачити како је логичније, а не како су нам написали. Аргумент ”за то немамо чврсте доказе” не прихватам јер за многе ствари ако нешто пише у књигама, има га у народном предању и логично је – то је за мене ”вероватна истина”. Шта да вам кажем једноставно више верујем у логику него у печат из САНУ…
Немојте се љутити, схватио сам ово као конструктивну критику па одговорих мало дуже. Хвала и од Бога вам здравље.
Dugo vremena sam radio po Africi i tamo se družio sa ljudima iz celog sveta tako sam se jedno vreme družio i sa jednim Turskim inžinjerom, nelkom prilikom smo se dotakli i Turske okupacije Balkana i ja sam potencirao prisilno prevođenje Srba u Islam našta je on odmah reagovao i rekao da to nije tačno, tvrdio je da su Srbi sami prelazili u Islam da bi sačuvali imanja i porodice a da to Turcima nije odgovaralo. Rekao je da dok su Srbi bili raja (kauri) mogli su da ih pljačkaju, ubijaju, otimaju imovinu i žene, a čim bi prešli u Islam nisu više smeli da ih diraju!
Hvala Nikola, potpuno se slažem. To je glavni mehanizam islamizacije kod nas.
Sjajan tekst. Bitno je još jednom napomenuti da su ti “turci” u stvari bili etnički srbi ali poturice, pa tako mi nemamo turske krvi u sebi kao što neki hoće da prikažu. Inače preporučujem ti knjigu Savremenici o Karađorđu, ako uspeš da je nađeš u prodaji. Samo jedno izdanje, to je zbornik tekstova ljudi koji su lično poznavali Karađorđa i potom pisali ili pričali o njemu (Vuk Karadžić, Miloš Obrenović, Prota Mateja…)
Da, tako je. Nema te turske krvi u nama kao što su pričali titovi istoričari. Hvala na preporuci Vlado. :)
Imamo najviše dinarske i2a haplogrupe a posle toga ide istocno evropska r1a sto ruši sve te teze da imamo turske krvi,postoji slucajevi tu i tamo u najjuznijim predelima jer su oni najviše šurovali sa njima ali u suštinu turci su znali da bi konstantno silovanje zena izazvalo nestabilnost a to im nije trebalo,neko moje razmisljanje,u mestu gde ja zivim svi smo svetlo braon ili plavi nema da neko izgleda kao turčin,pozdrav iz Srema
Одличан чланак!
Nekako Vas uvek nateram da se raspišete povodom mojih komentara ,ali verujte ,da mi nije namera .U svakom slučaju, ja i dalje nastavljam da Vas pratim i hvala dragom Bogu i nešto i naučim.
Za Vuka Karadžića ste potpuno u pravu,(veru za večeru)ali postoji i druga strane medalje.
Ako budete u prillici i vremenu,pročitajte raspravu između M.Selimovića i Andrića o uticaju J.Kopitara i carice Tereze.
O pokušaju da se staroslovenski jezik i sve veze sa Carskom Rusijom pokidaju zarad pokatolicavanja Srbskog naroda.
Vuk je bio čovek skromnih kapaciteta ali veoma promišljen i sujetan…itd…itd.
Takvih imamo i sada , koji nam o glavi rade…
Veliki pozdrav i pomaže Bog.
Поштовани Милоше, прво да похвалим Ваш осећај за то шта је важно расветлити и што имате народну мудрост и велико Вам хвала за све што сте урадили за Србе. Поставио бих питање у вези са, такозваним, правилом прве брачне ноћи, али из перспективе романа Борисава Станковића из којих се, наводно, сасвим јасно види да су Срби дегенеративна појава Балкана, сви у инцесту и да се томе диве (снаја спава и са оцем свог мужа и са мужем, а може и даље, што би се рекло, док не дође аутобус). Како стати на пут оваквим лажима и романсираним причама неких ,,писаца” чија су дела јако ценили нпр. Јован Скерлић, а мислим да више и не треба додати након његовог имена, excusez-moi! Овакве појаве су ушле у причу под појмом обичаја! И данас се веселе на помисао читања тих еротско-фројдовских дела која бацају најстрашнију љагу на Србе, као продукт синкретизма западњачког са турским и личних фрустрација. Какво је Ваше мишљење о овој теми и уопште оваквим, непостојећим, обичајима створени из дела ,,писаца”, данас у култу просветитеља васељене? Или, како нам поручују из јавног мњења РТС-а, Курира и Блиц жене, како се ослободити окова прошлости (чије?)? Снимили су и серију да не морају да плаћају onlyfans. Извините на овим еуфемизмима, али надам се да сам јасан.
Хвала Стефане, потпуно се слажем. Писао сам скоро о томе https://milos.io/dva-romana-i-film-za-rusenje-srpske-kulturne-matrice/ Ми смо народ који је у дубокој кризи идентитета и са стране нам се намеће прљавштина. Једини начин је да повратимо контролу над издавањем уџбеника, продукцијом филмова, књижевном критиком и интернет издаваштвом. Међутим, не видим да ће се то десити у скорије време.
Е нека си му рекао. Хвала за текст, инспирише и уздиже дух.