3 2

Pravilo prve bračne noći u doba Karađorđa?

Da li znate zašto je Karađorđe krenuo protiv Turaka? Uvek se pitam zašto ovakve stvari ne učimo u školi? Evo jedne priče o turskom zulumu. Ova kratka svedočanstva su dobar način da se skrene pažnja kod uspavanih učenika.

Karađorđe je imao oko 12 godina, kada je video kako mu majka Marica u šumarku iznad kuće, kleči pored jednog hrasta i prvo plače, pa onda nariče. Tada mu je majka rekla da je tu sahranjen njegov brat, a njen prvi sin.

Kada se udala za Petra, prvu noć je došao aga i ona je morala da spava sa njim, a Petar je šetao njegove opanke. Nakon što se dete rodilo, da ne bi bilo sumnje, Karađorđeva baba ga je udavila. Mada Marica kaže: „Bogom mogu da se zakunem da nije bilo agino“.

Skoro da nije bilo srbske kuće u Srbiji u kojoj prvo dete nije udavljeno. Tada Marica zaklinje Đorđa: „Da upamtiš. Porašćeš. Oženićeš se. Mleko te moje ne gubalo, ne daj da ti aga sa ženom spava. Ubij ga kada dođe, pa beži u ajduke bolje je!“

Tog momenta se u Đorđu prelomilo, odjednom je sazreo, i shvatio da nije Bogom dano da Srbi budu rajetina-sluge, a Turci gospodari i reče majci: „Neću majko, Bogom se kunem!“.

Tim događajem se, s puno prava, može tvrditi da je određena kako budućnost samog Đorđa, tako i Srbskog naroda. A da je sudbina Srbskog naroda bila vezana za Karađorđa, pokazalo se i Božijim znakom na njegovom rođenju. Majka mu je rekla da kada je trebalo da ga rodi, potrefio se kod njih na konaku Sali aga. Ona ih usluži, pa ode u vajat gde se porodi sama i kada je presekla pupčanu vrpcu, odjednom sa neba pade neka svetlost koja obasja vajat i kuću: „To je Božiji znak!

Prva krv

Od toga dana, posle razgovora sa majkom, mržnja prema Turcima prosto ga je celog obuzela. Sanjao je dan kada će brata osvetiti. U tu svrhu je nabavio i mali kuburicu, koju je zamotanu u krpe (da se ne vidi) stalno nosio sa sobom nadajući će da će je uskoro na Turčinu upotrebiti.

VcUk9lLaHR0cDovL29jZG4uZXUvaW1hZ2VzL3B1bHNjbXMvT0dNN01EQV8vZmEzMmM0MzExNjQ2MGMzYmJiZWNlM2VlODAzMGFhMjAuanBnkZMCzQKAAIEAAQ.jpg

Kultni film o Karađorđu za kojim se tragalo 60 godina pronađen u Austriji. Tu se nalazi i prva kultna scena srpske kinematografije, u kojoj dečak Karađorđe ubija Turčina koji pokušava da mu otme stoku, prazni mu džepove, a onda izlazi iz kadra da bi se posle nekoliko sekundi vratio i šutnuo ga. :)

To se brzo i dogodilo, dok je sa 14 godina čuvao svinje, naišao je Turčin sa svojim hrtovima koji su počeli da mu jure svinje. Karađorđe uze kamen i pogodio jednog hrta, koji pade. Tada Turčin poče da ubija iz kubura svinje, a onda sa isukanim jataganom krete prema Karađorđu da ga poseče. Karađorđe se izmače, a kada Turčin ponovo krenu prema njemu, ispali mu kuburu u grudi i ubi ga.

Nakon što je ispričao majci ona ga poljubi u čelo, prekrsti, pa veli: „Neka ti je sa srećom!“ Posle toga su se zbog bezbednosti, da Turci ne saznaju, odselili u predele Topole.

Prva bračna noć

Godine 1785/86. Đorđe Petrović se ženi Jelenom Jovanović. Kad se oženi i dovedoše Jelenu, čekao je svaki dan da dođe aga Mula Husein, radi prve bračne noći.

On dođe posle mesec dana, a Karađorđe ga sa kuburom istera, posle čega je otišao u ajduke kod arambaše Lazara Dobrića. I ako je bio u ajducima, često je dolazio kući, na imanju radio, pa ponekad i spavao kući.

Jednom kad dođe uveče, zateče tri Turčina u kući, Marica im postavila večeru. Tada je prelomio i Turke je pobio u kući, dvojicu sa kuburom, a jednog sa jataganom posekao po vratu, a Marica ih je dotukla sa tučkom.

Posle toga su rešili da svi beže za Austriju preko Save. Izbegao je u Srem sa svojom porodicom. U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima – oceubistvo.

Nikad više rob

Na tom putu su im se pridružili još dosta porodica tražeći od Karađorđa da ih on vodi. Nije hteo to da prihvati, dok mu majka ne reče: „Primi te ljude, od dobrog se ne beži!“

Nјegov otac Petar, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku je odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. On zavika da treba svi da se vrate i da poljube opanak agi i da ga mole da im oprosti, a da Jelena ide kod age. I ako ga je Đorđe molio, a žena Marica preklinjala da odustane od povratka i niko nije hteo poći sa njim, Petar ipak uze svoje stvari i krete da se vrati i onda reče da će reći Turcima gde su.

Žene i deca tada počeše da jauču, a Karađorđe da moli oca da to ne čini. Onda Marica priđe Đorđu i reče mu: „Ubij ga!“ Kada je uvideo da molenje ne pomaže i da ima podršku svih, opali Karađorđe iz kubure i ubi oca svoga.

Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva.

Karađorđev ustanak

Karađorđe je kasnije podigao ustanak za oslobođenje Srbije.

Ožiljci na duši

Pravo prve bračne noći je uvedeno na prva mesta u Srbiji u kasnijoj fazi turske vladavine. Inače ovo pravo je bilo prilično rašireno po zapadnoj Evropi gde su lokalni kneževi vekovima upražnjavali zakon ”prime noctus”.19213_karadjordje_f.jpg

Treba i napomenuti da je zakon Prve bračne noći izum zapadne vlastele i da ga Turci nisu imali. Ipak što se silovanja tiče, toga je zaista bilo, ali uglasnom od strane akindžija, delija i janjičara, koji su skoro svi od reda bili Srbi. Masovnih silovanja je bilo samo tokom haosa i ustanaka.

Drugar mi je pričao kako su u nekim selima u Italiji zbog ovoga svi stanovnici na neki način rođaci. To bi onda moglo da dovede do genetske slabosti u tim rodovima tokom generacija. Sa druge strane to je bio demonski način da se spreče pobune jer deca neće udarati na svog oca.

Mogu samo zamisliti kolike je emocionalne ožiljke u jednoj balkanskoj porodici ostavljalo ovakvo rđavo postupanje. U Srbiji je bio običaj da se ta deca ubijaju. Recimo u Užicu postoji rečica Đetinja (đete, djete – dete) za koju možete pretpostaviti kako je dobila ime. Po ovome su Srbi slični Spartancima koji su ovakav običaj imali.

Šta jednom čoveku ostaje kada mu se ovako nešto desi? Ima tri puta. Jedan da oprosti i time prihvati da je rob, sužanj, impotentan mužjak. Druga je da do kraja života popreko gleda svoju ženu i da mu se vremenom sve ogadi. I treća je da se pobuni, izvadi kamu i da provede ostatak života kao zver u zbegu.

Ovo je samo jedan od razloga zašto smo mi takvi kakvi smo. Treba da poznajemo ožiljke na svojoj duši jer oni se prenose kroz generacije. Ti poneseš neki gnev u sebi od oca, a on ga je dobio od svoga oca i tako u nedogled dok se ne sagleda. Kada razumemo zašto je duša takva, onda dušu možemo da negujemo. I da pazimo da se ne ponovi.

Pazite da vam se vlasti ne uvuku u brak sa previše pravila, zakona i nevladinih organizacija. Nije dobro na našu vekovima paćenu dušu. Ne sipa se so na ranu.

Moja baba i Karađorđe

Moja baba Nata je rođena u Viševcu kod Rače kragujevačke. Oduvek je u porodici postojalo predanje da imamo neko zajedničko poreklo sa Crnim Đorđem. Ona se prezivala Petrović, bog da joj dušu prosti.

Istoričari nisu uspeli da utvrde kad je Đorđe rođen, ali smatraju da je ugledao svet, najverovatnije, 14. novembra 1762. godine, na Đurđic, u Viševcu. Imao je dva sina, Aleksu i Aleksandra. Smatra se da njegovi preci potiču iz Vasojevića.

Po Radošu Lјušiću, u jednoj od poznatijih seoba srpskog naroda, pod patrijarhom Šakabentom 1737-39, doselili su se Karađorđevi preci, najverovatnije, sa hercegovačko-crnogorskih brda u Šumadiju.

Pišem ovo malo za sebe, a malo za klince. Deco kada budete čitali ovo, znajte da imate malo krvi u sebi i od Karađorđa. Kada slavite našu slavu Đurđevdan, popite jednu i za Đorđa.


P.S. Ilustracija na početku je iz knjige ”Balkangreuel” (Strahote Balkana), izdate 1909. godine u Beču, koja sadrži dvanaest velikih litografija sa eksplicitnim prikazima seksa i silovanja hrišćanskih devojaka koje su činile turske kaznene ekspedicije.

prva bracna noc (5).jpg

14 Comments

  1. nikanor

    Kakva prva bračna noć? Šta trabunjaš budalo? Toga NIJE bilo osim u par obesnih slučajeva. Nijedan jedini dokaz ne postoji, a ti nešto kenjaš. Ovde pravih Turaka gotovo da nije ni bilo, samo poturice i janjičari, srpskog porekla. I Karđorđe i svi ostali (osim sa Pašom) su se na SRPSKOM sporazumevali.

    • Хтедох да ти одговори и поменем кеву, али нећу. Пре него што кренеш да коментаришеш прво прочитај текст. У тексту и пише да није било ”прве брачне ноћи” као правило већ у казненим кампањама и ти у тамо, а да је то било редовно на западу. Наравно да су се споразумевали на српском, нико није ни рекао да су се споразумевали на турском. Ипак за тебе је као да сам писао на турском јер српски ниси читао шта сам написао. Могао сам да обришем коментар, али нека ти га на срамоту.

  2. Milija Nedovic

    Karadjordjevici su inace od Vasojevica, nastanjeni bili izmedju Berana i Bijelog Polja. Prvo prezime im je bilo Guris, posle seobe su uzeli Karadjordjevic. Moj pra pra djed je isto od Gurisa. Kad su se oselilo ostao je jedan kazan i kantar i neka puska kod mog pra pra djeda. Moj deda koji je inace je ziveo 90 i nesto godina mi je to rekao, a inace sve relikvije koje su ostale su izgorele za vreme drugog rata.

  3. Ljiljana Vukovic

    Odličan tekst, hvala Milose. Interesuje me zar nema više podataka o Djordju u Beč koj “kuhinji” ipak su oni zarili i palili svih ovih vekova pa i danas?!!

  4. Свака част на тексту.

    • Čitam odavno Vaše tekstove i ono što me je uvuklo u Vaše društvo je Hilandar.
      Međutim u zadnje vreme ,moram da primetim,da dosta tekstova i tema ide na vodenicu koja i nisu baš istorijski tačna.
      Osporavati Vukovu reformu, navoditi Ljušića kao konstantu u istorijskom miljeu ,preispitivanja mesta spaljivanja moštiju Svetog nam Save prosvetitelja(postoje proverljivi podaci u arhivama Osmanskog carstva,srbovanje i srpovanje..itd itd..
      Za kraj ,Đetinja, nema nikakve veze sa decom,već se ta reka za vreme rimskog(našeg ?!)carstva zvala Cetina …i to je lako proverljivo .
      Sa željom za dobro zdravlje i uspešan rad,budite mi pozdravljeni.

      • Поздрав Бранчило,

        Па шта сад да радимо… ја не пишем за паре, нити за кликове… пишем за себе и ово су нека моја размишљања и истраживања која иду у том смеру. Питање је како ви и ја знамо да је нешто ”историјски тачно”? Тако што је у уџбенику? Тако што је САНУ одобрио? Тако што је црква одобрила? Када погледате ко нам је све писао уџбенике и колико смо дуго били окупирани… мени се чини да је јасно да је тек сада дошло време да се мало боље упознамо са својом историјом.

        Не знам ко је Љушић? Вукова реформа је константа јер ми тако данас говоримо али то не значи да треба ко нојеви да забијемо главу у песак и да не разумемо шта нам се десило. Јел био католик? Јел продавао црквене књиге за паре и зарадио пара као данас 3 мил еура у данашњим парама? Јел био агент у једном тренутку? Како је добио стан у центру Беча? Јел писао пропагандне чланке против Милоша у аустријским новинама? Што се мене тиче унаказио је српску књижевност и језик… Одвојио нас је од језика средњег века и прекинуо наш културни континуитет. За мошти св. Саве није сигурно али као што видите постоје историјски извори који руше мит који је нацртан у уџбеницима. Ја о тој теми знам доста више од написаног али нисам хтео рекла-казала док не потврдим неке ствари.

        Причу о Ђетињи нисам испричао ја, већ људи са Златибора, са пар страна чуо сам исту причу. Питање је како су римљани записали ”ђетиња” на карти? Да није можда “cetina”… ко ће га знати…

        Ја сматрам да су нама историју писали окупатори, њихове подгузне муве и удварачи. Све чињенице су ту али их треба тумачити како је логичније, а не како су нам написали. Аргумент ”за то немамо чврсте доказе” не прихватам јер за многе ствари ако нешто пише у књигама, има га у народном предању и логично је – то је за мене ”вероватна истина”. Шта да вам кажем једноставно више верујем у логику него у печат из САНУ…

        Немојте се љутити, схватио сам ово као конструктивну критику па одговорих мало дуже. Хвала и од Бога вам здравље.

  5. Nikola

    Dugo vremena sam radio po Africi i tamo se družio sa ljudima iz celog sveta tako sam se jedno vreme družio i sa jednim Turskim inžinjerom, nelkom prilikom smo se dotakli i Turske okupacije Balkana i ja sam potencirao prisilno prevođenje Srba u Islam našta je on odmah reagovao i rekao da to nije tačno, tvrdio je da su Srbi sami prelazili u Islam da bi sačuvali imanja i porodice a da to Turcima nije odgovaralo. Rekao je da dok su Srbi bili raja (kauri) mogli su da ih pljačkaju, ubijaju, otimaju imovinu i žene, a čim bi prešli u Islam nisu više smeli da ih diraju!

  6. Sjajan tekst. Bitno je još jednom napomenuti da su ti “turci” u stvari bili etnički srbi ali poturice, pa tako mi nemamo turske krvi u sebi kao što neki hoće da prikažu. Inače preporučujem ti knjigu Savremenici o Karađorđu, ako uspeš da je nađeš u prodaji. Samo jedno izdanje, to je zbornik tekstova ljudi koji su lično poznavali Karađorđa i potom pisali ili pričali o njemu (Vuk Karadžić, Miloš Obrenović, Prota Mateja…)

  7. nikolaricci

    Одличан чланак!

  8. Nekako Vas uvek nateram da se raspišete povodom mojih komentara ,ali verujte ,da mi nije namera .U svakom slučaju, ja i dalje nastavljam da Vas pratim i hvala dragom Bogu i nešto i naučim.
    Za Vuka Karadžića ste potpuno u pravu,(veru za večeru)ali postoji i druga strane medalje.
    Ako budete u prillici i vremenu,pročitajte raspravu između M.Selimovića i Andrića o uticaju J.Kopitara i carice Tereze.
    O pokušaju da se staroslovenski jezik i sve veze sa Carskom Rusijom pokidaju zarad pokatolicavanja Srbskog naroda.
    Vuk je bio čovek skromnih kapaciteta ali veoma promišljen i sujetan…itd…itd.
    Takvih imamo i sada , koji nam o glavi rade…
    Veliki pozdrav i pomaže Bog.

Leave a Reply