Pravilo prve bračne noći u doba Karađorđa?

Da li znate zašto je Karađorđe krenuo protiv Turaka? Uvek se pitam zašto ovakve stvari ne učimo u školi? Evo jedne priče o turskom zulumu. Ova kratka svedočanstva su dobar način da se skrene pažnja kod uspavanih učenika.

Karađorđe je imao oko 12 godina, kada je video kako mu majka Marica u šumarku iznad kuće, kleči pored jednog hrasta i prvo plače, pa onda nariče. Tada mu je majka rekla da je tu sahranjen njegov brat, a njen prvi sin.

Kada se udala za Petra, prvu noć je došao aga i ona je morala da spava sa njim, a Petar je šetao njegove opanke. Nakon što se dete rodilo, da ne bi bilo sumnje, Karađorđeva baba ga je udavila. Mada Marica kaže: „Bogom mogu da se zakunem da nije bilo agino“.

Skoro da nije bilo srbske kuće u Srbiji u kojoj prvo dete nije udavljeno. Tada Marica zaklinje Đorđa: „Da upamtiš. Porašćeš. Oženićeš se. Mleko te moje ne gubalo, ne daj da ti aga sa ženom spava. Ubij ga kada dođe, pa beži u ajduke bolje je!“

Tog momenta se u Đorđu prelomilo, odjednom je sazreo, i shvatio da nije Bogom dano da Srbi budu rajetina-sluge, a Turci gospodari i reče majci: „Neću majko, Bogom se kunem!“.

Tim događajem se, s puno prava, može tvrditi da je određena kako budućnost samog Đorđa, tako i Srbskog naroda. A da je sudbina Srbskog naroda bila vezana za Karađorđa, pokazalo se i Božijim znakom na njegovom rođenju. Majka mu je rekla da kada je trebalo da ga rodi, potrefio se kod njih na konaku Sali aga. Ona ih usluži, pa ode u vajat gde se porodi sama i kada je presekla pupčanu vrpcu, odjednom sa neba pade neka svetlost koja obasja vajat i kuću: „To je Božiji znak!“

Prva krv

Od toga dana, posle razgovora sa majkom, mržnja prema Turcima prosto ga je celog obuzela. Sanjao je dan kada će brata osvetiti. U tu svrhu je nabavio i mali kuburicu, koju je zamotanu u krpe (da se ne vidi) stalno nosio sa sobom nadajući će da će je uskoro na Turčinu upotrebiti.

Kultni film o Karađorđu za kojim se tragalo 60 godina pronađen u Austriji. Tu se nalazi i prva kultna scena srpske kinematografije, u kojoj dečak Karađorđe ubija Turčina koji pokušava da mu otme stoku, prazni mu džepove, a onda izlazi iz kadra da bi se posle nekoliko sekundi vratio i šutnuo ga. :)

To se brzo i dogodilo, dok je sa 14 godina čuvao svinje, naišao je Turčin sa svojim hrtovima koji su počeli da mu jure svinje. Karađorđe uze kamen i pogodio jednog hrta, koji pade. Tada Turčin poče da ubija iz kubura svinje, a onda sa isukanim jataganom krete prema Karađorđu da ga poseče. Karađorđe se izmače, a kada Turčin ponovo krenu prema njemu, ispali mu kuburu u grudi i ubi ga.

Nakon što je ispričao majci ona ga poljubi u čelo, prekrsti, pa veli: „Neka ti je sa srećom!“ Posle toga su se zbog bezbednosti, da Turci ne saznaju, odselili u predele Topole.

Prva bračna noć

Godine 1785/86. Đorđe Petrović se ženi Jelenom Jovanović. Kad se oženi i dovedoše Jelenu, čekao je svaki dan da dođe aga Mula Husein, radi prve bračne noći.

On dođe posle mesec dana, a Karađorđe ga sa kuburom istera, posle čega je otišao u ajduke kod arambaše Lazara Dobrića. I ako je bio u ajducima, često je dolazio kući, na imanju radio, pa ponekad i spavao kući.

Jednom kad dođe uveče, zateče tri Turčina u kući, Marica im postavila večeru. Tada je prelomio i Turke je pobio u kući, dvojicu sa kuburom, a jednog sa jataganom posekao po vratu, a Marica ih je dotukla sa tučkom.

Posle toga su rešili da svi beže za Austriju preko Save. Izbegao je u Srem sa svojom porodicom. U tom zbegu se desio događaj koji je mnogo osporavan i izazvao velike polemike među istoričarima – oceubistvo.

Nikad više rob

Na tom putu su im se pridružili još dosta porodica tražeći od Karađorđa da ih on vodi. Nije hteo to da prihvati, dok mu majka ne reče: „Primi te ljude, od dobrog se ne beži!“

Nјegov otac Petar, koji je godinama služio kod Turaka, u jednom trenutku je odlučio da nagovori sve da se vrate i nastave da žive kao do sada, služeći Turke. On zavika da treba svi da se vrate i da poljube opanak agi i da ga mole da im oprosti, a da Jelena ide kod age. I ako ga je Đorđe molio, a žena Marica preklinjala da odustane od povratka i niko nije hteo poći sa njim, Petar ipak uze svoje stvari i krete da se vrati i onda reče da će reći Turcima gde su.

Žene i deca tada počeše da jauču, a Karađorđe da moli oca da to ne čini. Onda Marica priđe Đorđu i reče mu: „Ubij ga!“ Kada je uvideo da molenje ne pomaže i da ima podršku svih, opali Karađorđe iz kubure i ubi oca svoga.

Ubistvo je, po Vuku Karadžiću, učinjeno u ljutnji i iz ljubavi, i njime su spašeni svi iz zbega, a njegov otac sramote i ropstva.

Karađorđe je kasnije podigao ustanak za oslobođenje Srbije.

Ožiljci na duši

Pravo prve bračne noći je uvedeno na prva mesta u Srbiji u kasnijoj fazi turske vladavine. Inače ovo pravo je bilo prilično rašireno po zapadnoj Evropi gde su lokalni kneževi vekovima upražnjavali zakon ”prime noctus”.

Treba i napomenuti da je zakon Prve bračne noći izum zapadne vlastele i da ga Turci nisu imali. Ipak što se silovanja tiče, toga je zaista bilo, ali uglasnom od strane akindžija, delija i janjičara, koji su skoro svi od reda bili Srbi. Masovnih silovanja je bilo samo tokom haosa i ustanaka.

Drugar mi je pričao kako su u nekim selima u Italiji zbog ovoga svi stanovnici na neki način rođaci. To bi onda moglo da dovede do genetske slabosti u tim rodovima tokom generacija. Sa druge strane to je bio demonski način da se spreče pobune jer deca neće udarati na svog oca.

Mogu samo zamisliti kolike je emocionalne ožiljke u jednoj balkanskoj porodici ostavljalo ovakvo rđavo postupanje. U Srbiji je bio običaj da se ta deca ubijaju. Recimo u Užicu postoji rečica Đetinja (đete, djete – dete) za koju možete pretpostaviti kako je dobila ime. Po ovome su Srbi slični Spartancima koji su ovakav običaj imali.

Šta jednom čoveku ostaje kada mu se ovako nešto desi? Ima tri puta. Jedan da oprosti i time prihvati da je rob, sužanj, impotentan mužjak. Druga je da do kraja života popreko gleda svoju ženu i da mu se vremenom sve ogadi. I treća je da se pobuni, izvadi kamu i da provede ostatak života kao zver u zbegu.

Ovo je samo jedan od razloga zašto smo mi takvi kakvi smo. Treba da poznajemo ožiljke na svojoj duši jer oni se prenose kroz generacije. Ti poneseš neki gnev u sebi od oca, a on ga je dobio od svoga oca i tako u nedogled dok se ne sagleda. Kada razumemo zašto je duša takva, onda dušu možemo da negujemo. I da pazimo da se ne ponovi.

Pazite da vam se vlasti ne uvuku u brak sa previše pravila, zakona i nevladinih organizacija. Nije dobro na našu vekovima paćenu dušu. Ne sipa se so na ranu.

Moja baba i Karađorđe

Moja baba Nata je rođena u Viševcu kod Rače kragujevačke. Oduvek je u porodici postojalo predanje da imamo neko zajedničko poreklo sa Crnim Đorđem. Ona se prezivala Petrović, bog da joj dušu prosti.

Istoričari nisu uspeli da utvrde kad je Đorđe rođen, ali smatraju da je ugledao svet, najverovatnije, 14. novembra 1762. godine, na Đurđic, u Viševcu. Imao je dva sina, Aleksu i Aleksandra. Smatra se da njegovi preci potiču iz Vasojevića.

Po Radošu Lјušiću, u jednoj od poznatijih seoba srpskog naroda, pod patrijarhom Šakabentom 1737-39, doselili su se Karađorđevi preci, najverovatnije, sa hercegovačko-crnogorskih brda u Šumadiju.

Pišem ovo malo za sebe, a malo za klince. Deco kada budete čitali ovo, znajte da imate malo krvi u sebi i od Karađorđa. Kada slavite našu slavu Đurđevdan, popite jednu i za Đorđa.

P.S. Ilustracija na početku je iz knjige ”Balkangreuel“ (Strahote Balkana), izdate 1909. godine u Beču, koja sadrži dvanaest velikih litografija sa eksplicitnim prikazima seksa i silovanja hrišćanskih devojaka koje su činile turske kaznene ekspedicije.