Православно рачунање времена је исправније од западног

Кад год дођемо у кућу на Дунаву устајем рано. У Београду ми је раније било нормално да легнем у тру ујутру и устанем у десет. Међутим у природи је другачије јер чим сунце изађе птичице и жабе постану активне и праве читаву симфонију звукова. Иако су ролетне у соби спуштене, количина светлости која долази кроз ходник је таква да ме пробуди. Данас сам устао у 5.30.

То ме све подсети да поменем колико је наш стари календар и начин рачунања времена тачнији и природнији од западног којег смо усвојили тамо негде након првог светског рата.

Птичице и природа се буде када сунце изађе. Није ли логичније да и људи прате сунчев циклус? До пре 100 година то је било потпуно нормално јер није било струје па би људи природно легли пар сати након заласка сунца а устајали у зору. Наш хормонски систем је еволуцијски изграђен да прати тај циркадијални ритам сунца. Међутим, након појаве струје људи су све дуже и дуже остајали у ноћ.

На Светој Гори се и даље време рачуна како се рачунало у време православног римског царства нама познатог као Византија. Просто код њих је поноћ онда када сунце зађе. Сунце диктира када се устаје и када је поноћ.

Наша религија је усклађена са сунчаним ритмом. Ми се клањамо изласку сунца (олтари цркава су на истоку) и славимо поновно рађање у природи на пролеће, зато је Васкрс највећи православни празник и за нас је некада то био празник као данас Нова година. Запад се клања заласку (олтари цркава окренути ка западу) и славе Нову годину на почетку зиме. Већ сам писао о разлици између философије и филозофије и зашто су они ”мрачњаци”.

Није ми уопште јасно како смо могли да прогутамо ту западну причу да је њихово рачунање времена нормално и да треба два пута годишње померати сат напред и назад како би било тачно. Зар није довољно пратити сунце? Ваљда је потребно да неки Елон Муск осмисли ново рачунање времена и сат који прати излазак сунца и ми бисмо то тада прихватити и рекли како се генијално досетио. Чини ми се да ћемо то пре урадити него ли се сетити своје историје. Нажалост.

Не знам да ли сте чули да су Срби правили сатове два века пре Швајцараца? Насловна слика је из једне руске хронике која каже како је Лазар Хиландарац, Србин пореклом из Призрена направио први сат у Русији у Московском Кремљу 1404. године. Сат је имао само једну непокретну казаљку док су се дискови бројчаника са ћирилским бројевима окретали. Први диск показивао је земаљске часове док су остали показивали положаје планета. Сат је био Хелиоцентричан јер је време рачунао према сунцу.

Часовник се помиње и у Хиландарском типику који је Свети Сава завршио 1199. године и може се закључити да је вероватно постојао и коју деценију раније. Чак и да се радило о воденом часовнику, то и даље не мења чињеницу да је у Србији постојао пола века пре првог часовника на западу.

Није ми такође јасно како смо се могли одрећи свог календара који иде 7.000 година уназад и прихватити западни који почиње рођењем Христовим, мада су то рођење промашили за 70 година.

Ктиторски натпис на Смедеревској тврђави као пример старог календара. Ту пише да је деспот Ђурађ подигао овај град 6938. године.

Ми славимо уздизање сунца и како владика Николај каже: ”Нема ништа лепше него видети човека који је пао, па је са вером у Бога кренуо да се подиже и исправља”. То је православље: уздизање сунца, подизање човека, поновно рађање природе, Богородица…

Западна култура баш обрнуто слави и фасцинира се човековим падом што можемо видети по филмовима и популарној култури. Да поменем само ”секс, дрогу и рокенрол”, рок и филмске звезде за које је нормално да су навучене на неку дрогу или да су ЛГБТ оријентисани или да поменем сатанизам у уметности и хорор филмове. Од свог настанка у средњем веку западна филоЗофија је била фасцинирана распећем Христа, паклом, људском патњом и мраком. Грчка реч зофос (ζόφος)значи мрак, њихова филозофија је мрачњачка теорија пада и повлађивања људским слабостима.

Православље тврди да је човек икона божија али је потребна дисциплина и труд да би се човек уздигао. А западно гледиште човеку попушта и угађа дозвољавајући му да падне у блуд и угађање себи. И данас су то главне западне вредности и наравно да су популарније од православља које тражи труд.

Православље је стара религија власника земље, тј. оних који живе од земље, рада својих руку и уздају се у Бога. Сваке године буђење природе се дешава на Васкрс и људи се уздају у плодну годину али знају да није све до њих већ да је ту и воља Божија. Они раде, ослоњени су на себе (self-sustainable) али штеде јер знају да ће тако бити довољно колико им Бог пружи. Они гледају у небо и прате сунце јер без њега нема приноса на пољу. Породица је најважнија јер је посао у башти, пољу, реци, фарми лакше обављати у оквиру породице. У том систему самоодрживости, скромности, породице и рачунања на Вишу силу човек проналази своје место равнајући се према Богу.

Седе у кафани три сељака и разговарају. Један рмпалија је све частио пићем јер имао добар род лубеница и све је продао у граду. Много је пара направио и био је поносан.

Његов комшија, старији скромни сељак диже чашу и каже: ”Ето да захвалимо добром Богу што нам је дао тако добар род ове године!”

Рмпалија га погледа па мало припит рече: ”Какав Бог? Нема он ништа са тиме, погледај моје руке. Видиш ли ове жуљеве? Све сам ја то сам крваво зарадио.”

Комшија не рече ништа.

Следеће године се ситуација обрне и лубеница потпуно подбаци. Лоше време и суша учинише да лубенице буду мале и гњиле. Рмпалија се жалио на сав глас: ”Шта сам ја Богу згрешио да ме овако кажњава?”. Комшија га само погледа, потапша по рамену и рече ”Главу горе, биће боље…”.

Западну филозофију је изнедрила католичко-протестантска вера. У њу се уздају они који живе у становима и градовима. Ту је мало сунца и леже се касније. Уместо сунца ту су данас сијалице, телевизори и монитори. Људи се не уздају у Бога већ верују да су паметнији и траже излаз у технологији. Они не штеде него величају имање и расипништво (синдром Ким Кардашиан). Раде преко дана, а преко ноћи уживају. Уживање је најважније, а циљ је направити што више новца тако што други раде за тебе – то се зове бизнис. Породица није толико битна јер се држава обнавља мигрантским радницима. Уместо породице можете одабрати секс без обавезе и зато закон штити абортус и лгбт популацију. Можеш бити шта хоћеш, ако имаш довољно новца.

Ким Кардашијан и Ден Близериан, идоли интернет генерације.

Као што видимо разлике су огромне. Исток више уважава Вишу силу, уздизање, породицу, скромност и љубав, док запад више верује у своје снаге, технологију и удвара се човеку величајући расипништво и задовољавање својих жеља.

Међутим, данас је све измешано. Нема јасне границе истока и запада сем у срцима људи. Многи људи су збуњени и наше крајеве је захватило западно гледиште. Уместо иконе ту је телевизор, уместо храмова ту су тржни центри, уместо бројанице имамо кредитне картице, а уместо Бога имамо новац.

Али и поред свега запад не може бити исправан јер сунце и даље излази на истоку и подсећа нас где је осовина. Довољан је само мали потрес, ето на пример у виду Корона вируса, па да се присетимо правих вредности и да се компликован западни модел сруши.

Нисам искључив, треба узети најбоље од оба модела али никако не заборављати своје старо учење и вредности. Треба се вратити самоодрживости, скромности, породици и Вишој сили као учењу.