hagia sophia ceiling getty 640x480 600x450 1

Постоји филоСофија и филоЗофија, нисте знали?

Нисам ни ја, али сам сазнао када сам посетио Хиландар када ми је на то скренуо пажњу један монах. Професор Жарко Видовић објашњава како је философија источна и да долази од љубави ка мудрости (софиа). Међутим поред софије такође постоји и зофос.

софија философија филозофија

https://en.wiktionary.org/wiki/%CE%B6%CF%8C%CF%86%CE%BF%CF%82

Отуда нама познатија реч филозофија. Према томе филозоф је онај који ”воли запад” или ”диви се тами” тј. заласку сунца.

Наше цркве су окренуте ка истоку, а служба у цркви се никада не сме вршити ноћу када сунце зађе, већ само у зору или када је дан, тј. када сунце креће да се подиже. Источна црква и источно царство су имали своју симболику – Богородицу. Она у крилу држи мало дете које ће расти и уздизати се као и сунце на истоку. Знате, православље је вера уздизања.

На западу је мало другачије, на западу сунце залази. Западна црква свуда држи Христа на распећу и подсећају на крај, на смрт… на исти начин као што сунце које залази најављује ноћ. У западној култури има превише ноћи вештица, хорор филмова, ломача и сатанских стихова да би све то било случајно.

Можда је ово сувише симболике, хајде да променимо у нешто практично. У Београду сви знамо где је Филозофски факултет? Такође сви знамо где је Музеј савремене уметности. Наравно да знамо, јер смо сви ишли са школом тамо да нам објасне како жврљање може бити уметност, апстрактна али ипак уметност. Тамо је скоро излагала и Марина Абрамовић, додуше мало сатанистички за мој укус али добро о укусима се не расправља.

Елем, ако имамо музеј савремених уметности, где нам је музеј класичних уметности? Шта кажете, нема? Интересантно да га нема. Комунисти се потрудише да промовишу савремену уметност и данас je у моди код глобалиста. Ако мислите да је класична уметност у Народном музеју онда се варате. Наша класична уметност је она уметност која је настала када смо ми као нација настали. Дакле од самог почетка, од Светог Саве.

Да, то је уметност која се налази у нашим црквама и манастирима. Наш језик обликован је преводом јеванђеља и римских закона (номоканон), наше прве песме биле су молитве, прве слике биле су иконе и фреске, наша прва узвишена архитектура је била црквена, наше прве хорске песме биле су православне. Да тако је и та истина дуго скривана.

Неко је помислио да се можда класична уметност налази у Народном музеју и у праву је али тамо је само делић углавном од 18. века и касније, када већ долази до мешања са модерним западним правцима у уметности. Пре тога имамо читаве векове византијске или боље да кажемо римске хришћанске уметности која је обликовала душу нашег народа.

Али вратимо се филозофском факултету, тамо се углавном проучава западна мисао и идеја. Пре свега западна филозофија и старогрчка филозофија на коју се ослања западна филозофија. То је она идеја ”мислим дакле постојим”, ”циљ не бира средства” и ”воља за моћ” која доказује да сам јачи од Бога.

Међутим постоји и источна философија која се не проучава јер су њу назвали теологијом. Није то никаква теологија него један филозофски правац започет у православном Римском царству који своје корене вуче од Платона, па преко цара Јустинијана, неоплатониста кроз православну цркву досеже до нас данашњих дана преко дела Светог Саве, Аве Јустина, владике Николаја и Жарка Видовића. Међутим, западна филоЗофија нас је убедила да је наша филоСофија некаква религија.

Велика превара је настала када је у школским уџбеницима црква проглашена само за ”религијску установу”.  Није црква само за молитве већ је то вековно складиште наше историје, уметности, књига и зборно место. Неуралгична тачка која светли у мраку када се окупимо да славимо истину, лепоту и мудрост.

Велика је разлика између софије и зофије, истока и запада. Они слепо верују у науку и мишљење, а ми верујемо у осећања и душу. Они пливају уз реку, а ми се пуштамо низ речни ток. Ми се прилагођавамо на својој земљи, а они булдожерима ору туђе земље. Они верују у снагу човека и хумано желе да вакцинишу цео свет, а ми знамо да је Бог јачи и уздамо се да ће грип једноставно нестати.

Ето толико. Света је софиа.

П. С

Цркву Свете Софије је подигао у Цариграду, римски цар Јустинијан 537. године и она је следећих 1000 година била највећа црква на свету. Јустинијан је био словен, наше горе лист, а његови градови Јустинијана прима (Лебане) и секунда (Косово Липљан) се налазе у Србији. Мало је познато да је поред цркве Свете Софије у Цариграду подигао и цркву Свете Софије у Средецу у Бугарској. Средец је био тадашње средиште словенско-трачког света, а касније је као главни град Бугарске добио назив Софија по Јустинијановој цркви. Мислим да ова чињеница доста говори о његовом словенском пореклу.

Он је такође написао законик римског царства којим су манастири постали чувари римског грађанског права, а његов закон чини битан део Номоканона Светог Саве закона који ће вековима бити примењиван у Србији све до доба Југославије.

hagia sophia istanbul turkey

Света софија је заробљена у Истамбулу али зато не треба да губимо сећање на учење и мудрост које чини кичму православља.

 

12 Comments

  1. Dejan

    “služba u crkvi se nikada ne sme vršiti noću kada sunce zađe” – a ponoćna liturgija za Božić?

    • Колико знам постоје целоноћна бдења и поноћне литургије на Божиж и Васкрс јер тада дочекујемо посебне дане. Ипак литургија почиње након поноћи, а не пре поноћи. Колико знам после поноћи почиње успињање сунца иако га не видимо до саме зоре. И на Хиландару литургија почиње након поноћи. Једно је догма, друго је обичај некада, треће је како је овде а како је у Хиландару. Постоје разлике па те детаље треба питати некога ко се боље разуме од мене.

  2. Pomaze Bog imenjace.Dopadaju mi se tvoji tekstovi,ako nista drugo,posticu me na razmisljanje,sto nije lose.Vec je postavljeno pitanje u vezi ” Ponocne liturgije ” Pored nje ima i Liturgija na ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК – Света Литургија у 7.30 часова; вечерње богослужење са читањем дванаест страсних јевабнђеља у 18.00 часова.Prisustvovao sam i ona traje oko 4 sata,zavrsava se oko 22:00 h.Da li mozes reci nesto o tome.U principu mogla bi biti neka vrsta izuzetka,jer osim ove nocnih liturgija nema. ” Ostaj mi s’ Bogom “

    • То треба питати некога ко се више разуме у ову тематику. Ја сам пренео шта ми је речено и има ми смисла, е сада шта је промењено у модерно време и како се ради данас – то не знам превише добро.

      Хвала.

Trackbacks for this post

  1. Da li ima raja i pakla u pravoslavlju? - životne priče i monasi šaolina
  2. Да ли има раја и пакла у православљу? - животне приче и монаси шаолина
  3. Ја сам пут, истина и живот - животне приче и монаси шаолина
  4. Ja sam put, istina i život - životne priče i monasi šaolina
  5. Православно рачунање времена је много исправније од западног - животне приче и монаси шаолина
  6. Православно рачунање времена је исправније од западног - животне приче и монаси шаолина
  7. Pravoslavno računanje vremena je ispravnije od zapadnog - životne priče i monasi šaolina

Leave a Reply