hagia sophia ceiling getty 640x480 600x450 1

Postoji filoSofija i filoZofija, niste znali?

Nisam ni ja, ali sam saznao kada sam posetio Hilandar kada mi je na to skrenuo pažnju jedan monah. Profesor Žarko Vidović objašnjava kako je filosofija istočna i da dolazi od ljubavi ka mudrosti (sofia). Međutim pored sofije takođe postoji i zofos.

filozofija, filosofija

https://en.wiktionary.org/wiki/%CE%B6%CF%8C%CF%86%CE%BF%CF%82

Otuda nama poznatija reč filozofija. Prema tome filozof je onaj koji ”voli zapad” ili ”divi se tami” tj. zalasku sunca.

Naše crkve su okrenute ka istoku, a služba u crkvi se nikada ne sme vršiti noću kada sunce zađe, već samo u zoru ili kada je dan, tj. kada sunce kreće da se podiže. Istočna crkva i istočno carstvo su imali svoju simboliku – Bogorodicu. Ona u krilu drži malo dete koje će rasti i uzdizati se kao i sunce na istoku. Znate, pravoslavlje je vera uzdizanja.

Na zapadu je malo drugačije, na zapadu sunce zalazi. Zapadna crkva svuda drži Hrista na raspeću i podsećaju na kraj, na smrt… na isti način kao što sunce koje zalazi najavljuje noć. U zapadnoj kulturi ima previše noći veštica, horor filmova, lomača i satanskih stihova da bi sve to bilo slučajno.

Možda je ovo suviše simbolike, hajde da promenimo u nešto praktično. U Beogradu svi znamo gde je Filozofski fakultet? Takođe svi znamo gde je Muzej savremene umetnosti. Naravno da znamo, jer smo svi išli sa školom tamo da nam objasne kako žvrljanje može biti umetnost, apstraktna ali ipak umetnost. Tamo je skoro izlagala i Marina Abramović, doduše malo satanistički za moj ukus ali dobro o ukusima se ne raspravlja.

Elem, ako imamo muzej savremenih umetnosti, gde nam je muzej klasičnih umetnosti? Šta kažete, nema? Interesantno da ga nema. Komunisti se potrudiše da promovišu savremenu umetnost i danas je u modi kod globalista. Ako mislite da je klasična umetnost u Narodnom muzeju onda se varate. Naša klasična umetnost je ona umetnost koja je nastala kada smo mi kao nacija nastali. Dakle od samog početka, od Svetog Save.

Da, to je umetnost koja se nalazi u našim crkvama i manastirima. Naš jezik oblikovan je prevodom jevanđelja i rimskih zakona (nomokanon), naše prve pesme bile su molitve, prve slike bile su ikone i freske, naša prva uzvišena arhitektura je bila crkvena, naše prve horske pesme bile su pravoslavne. Da tako je i ta istina dugo skrivana.

Neko je pomislio da se možda klasična umetnost nalazi u Narodnom muzeju i u pravu je ali tamo je samo delić uglavnom od 18. veka i kasnije, kada već dolazi do mešanja sa modernim zapadnim pravcima u umetnosti. Pre toga imamo čitave vekove vizantijske ili bolje da kažemo rimske hrišćanske umetnosti koja je oblikovala dušu našeg naroda.

Ali vratimo se filozofskom fakultetu, tamo se uglavnom proučava zapadna misao i ideja. Pre svega zapadna filozofija i starogrčka filozofija na koju se oslanja zapadna filozofija. To je ona ideja ”mislim dakle postojim”, ”cilj ne bira sredstva” i ”volja za moć” koja dokazuje da sam jači od Boga.

Međutim postoji i istočna filosofija koja se ne proučava jer su nju nazvali teologijom. Nije to nikakva teologija nego jedan filozofski pravac započet u pravoslavnom Rimskom carstvu koji svoje korene vuče od Platona, pa preko cara Justinijana, neoplatonista kroz pravoslavnu crkvu doseže do nas današnjih dana preko dela Svetog Save, Ave Justina, vladike Nikolaja i Žarka Vidovića. Međutim, zapadna filoZofija nas je ubedila da je naša filoSofija nekakva religija.

Velika prevara je nastala kada je u školskim udžbenicima crkva proglašena samo za ”religijsku ustanovu”.  Nije crkva samo za molitve već je to vekovno skladište naše istorije, umetnosti, knjiga i zborno mesto. Neuralgična tačka koja svetli u mraku kada se okupimo da slavimo istinu, lepotu i mudrost.

Velika je razlika između sofije i zofije, istoka i zapada. Oni slepo veruju u nauku i mišljenje, a mi verujemo u osećanja i dušu. Oni plivaju uz reku, a mi se puštamo niz rečni tok. Mi se prilagođavamo na svojoj zemlji, a oni buldožerima oru tuđe zemlje. Oni veruju u snagu čoveka i humano žele da vakcinišu ceo svet, a mi znamo da je Bog jači i uzdamo se da će grip jednostavno nestati.

Eto toliko. Sveta je sofia.

P. S

Crkvu Svete Sofije je podigao u Carigradu, rimski car Justinijan 537. godine i ona je sledećih 1000 godina bila najveća crkva na svetu. Justinijan je bio sloven, naše gore list, a njegovi gradovi Justinijana prima (Lebane) i sekunda (Kosovo Lipljan) se nalaze u Srbiji. Malo je poznato da je pored crkve Svete Sofije u Carigradu podigao i crkvu Svete Sofije u Sredecu u Bugarskoj. Sredec je bio tadašnje središte slovensko-tračkog sveta, a kasnije je kao glavni grad Bugarske dobio naziv Sofija po Justinijanovoj crkvi. Mislim da ova činjenica dosta govori o njegovom slovenskom poreklu.

On je takođe napisao zakonik rimskog carstva kojim su manastiri postali čuvari rimskog građanskog prava, a njegov zakon čini bitan deo Nomokanona Svetog Save zakona koji će vekovima biti primenjivan u Srbiji sve do doba Jugoslavije.

hagia sophia istanbul turkey

Sveta sofija je zarobljena u Istambulu ali zato ne treba da gubimo sećanje na učenje i mudrost koje čini kičmu pravoslavlja.

9 Comments

  1. Dejan

    “služba u crkvi se nikada ne sme vršiti noću kada sunce zađe” – a ponoćna liturgija za Božić?

    • Колико знам постоје целоноћна бдења и поноћне литургије на Божиж и Васкрс јер тада дочекујемо посебне дане. Ипак литургија почиње након поноћи, а не пре поноћи. Колико знам после поноћи почиње успињање сунца иако га не видимо до саме зоре. И на Хиландару литургија почиње након поноћи. Једно је догма, друго је обичај некада, треће је како је овде а како је у Хиландару. Постоје разлике па те детаље треба питати некога ко се боље разуме од мене.

  2. Pomaze Bog imenjace.Dopadaju mi se tvoji tekstovi,ako nista drugo,posticu me na razmisljanje,sto nije lose.Vec je postavljeno pitanje u vezi ” Ponocne liturgije ” Pored nje ima i Liturgija na ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК – Света Литургија у 7.30 часова; вечерње богослужење са читањем дванаест страсних јевабнђеља у 18.00 часова.Prisustvovao sam i ona traje oko 4 sata,zavrsava se oko 22:00 h.Da li mozes reci nesto o tome.U principu mogla bi biti neka vrsta izuzetka,jer osim ove nocnih liturgija nema. ” Ostaj mi s’ Bogom “

    • То треба питати некога ко се више разуме у ову тематику. Ја сам пренео шта ми је речено и има ми смисла, е сада шта је промењено у модерно време и како се ради данас – то не знам превише добро.

      Хвала.

Trackbacks for this post

  1. Da li ima raja i pakla u pravoslavlju? - životne priče i monasi šaolina
  2. Да ли има раја и пакла у православљу? - животне приче и монаси шаолина
  3. Ја сам пут, истина и живот - животне приче и монаси шаолина
  4. Ja sam put, istina i život - životne priče i monasi šaolina

Leave a Reply