Практичне мере за очување ћирилице?

Поента приче је да се поред обавезне јавне употребе пропише и обавезна употреба у пословној и комерцијалној примени у свим аудио-визуелним облицима.

У том смислу објављујем писмо са предлозима мера које је упућено групи истомишљеника. Циљ ми је да добијем подршку, ваше предлоге или мишљење шта би још требало урадити како бисмо очували наше писмо. Ево писма:

Другари,

Причали смо на тему очувања ћирилице, па је договорено да пошаљем предлоге мејлом. Извињавам се због кашњења овог мејла.

Колико видим, нови закон предвиђа обавезну употребу ћирилице за државна и јавна предузећа, али сматрам да ово није довољно. Ми ћемо победу за очување ћирилице добити ако се направи списак мера које обичног човека у свакодневном животу доводе у ”практичан” контакт са ћирилицом, а ово се посебно односи на медије, интернет, штампани материјал и пословање. Зато је потребно да се пропише обавезна употреба ћирилице за правна лица. Тренутно, где год се окренете окружени сте латиницом у Србији.

Ево предлога 8 конкретних мера које бисмо могли лобирати у министарству културе да се уведу у закон:

1. Обавезна ђирилица у пословној примени за купце/клијенте на територији Србије

На пример, требало би прописати обавезно издавање рачуна, затим гаранција, упутстава на ћирилици. Наравно, уколико фирма послује са иностранством треба да може да користи латиницу или други језик, јер пословање не треба отежавати. Ипак, за територију Србије и домаће купце треба прописати обавезну употребу ћирилице.

2. Обавезна ћирилична верзија сајта за сва правна лица која имају веб-сајт

Интернет је данас оно што су књиге биле у 19. веку – главни медијум писмености и образовања. Кључно је да се на интернету имплементира употреба ћирилице. Тренутно ситуација је очајна. На пример, ми (Адриахост) смо једини веб-хостинг који има сајт на ћирилици. Ни један мобилни провајдер (МТС, Вип и Теленор) нема сајт на ћирилици. Исто важи за све остале сајтове. 98% сајтова на српском језику су на латиници. Интернет нас по инерцији гура у латиницу.

Постоји практичан разлог за ову ситуацију. На почетку: Гугл и други интернет претраживачи су били само на енглеском, оперативни системи на рачунарима нису подржавали ћирилицу, сви програми на почетку су били углавном на енглеском, тастатуре су биле на енглеском. Сада се ова ситуација променила, али је на почетку ствар кренула у једном правцу и по инерцији наставила тако да иде. Треба прекинути тај зачарани круг. Прописивање обавезне ћирилице на сајту правног лица би могао да буде тај окидач који би натерао људе да се позабаве овим проблемом.

Много је урађено на подизању свесности око овога прављењем Ћирибастерс серије предавања. Такође, ми као фирма дајемо бесплатну подршку било коме око примене ћирилице на сајту али је интересовање никакво. Једини начин да се ћирилица уведе на интернету је да се уведе обавезна примена на сајту правних лица. Треба прописати да није проблем да сајт буде на латиници, енглеском и другим језицима, али ако сте правно лице из Србије требали би да имате ћириличну верзију сајта.

Овакав пропис би имао још један позитиван ефекат – направио би много посла домаћим фирмама за израде сајтова и лекторима око примене овог прописа. Могла би држава да се укључи и подржи овај пропис и да донира 50% средстава за примену овог прописа фирмама.

3. Да сви филмови буду титловани на ћирилици

После интернета, филмови вероватно имају највећи утицај. Мање се читају књиге и новине у односу на гледање филмова и зато је важно да сви филмови обавезно буду титловани на ћирилици. Ову обавезу треба прописати свим емитерима (тв станицама, биоскопима, издавачима ДВД издања, интернет платформама за пуштање филмова и слично).

Немојте мислити да је ова мера драстична, јер на пример Француска иде још и даље у овоме па су тамо сви филмови обавезно синхронизовани на француски језик. Они не желе ни да се чује страни језик у филму и не само у филму већ је прописана квота колико стране музике може бити на радију дневно. Ја лично сматрам да је ово претерано и да су наши млади у предности што могу да чују страни језик и касније га лакше науче.

4. Обавеза увозника да при увозу рачунара морају да увезу и 50% тастатура на ћирилици

Не може се остварити победа у данашње време да наше писмо буде спашено ако обични људи не могу да купе рачунар са тастатуром на ћирилици. Данас је то скоро немогућа мисија. Теоретски је лако изводљиво јер сви оперативни системи подржавају ћирилицу, међутим у слободној продаји ових тастатура скоро да нема или се појаве мале количине које брзо нестану.

5. Обавеза мобилних оператера да омогуће слање порука на ћирилици

Не знам да ли знате, али ако пошаљете смс поруку на ћирилици дужу од 70 карактера, мобилни оператери вам наплаћују две поруке због неког проблема у стандарду преноса. Латиницом можете писати 160 карактера у једној поруци што је ставља у предност.

Наравно да већина људи неће ни помислити да пређе на ћирилицу на мобилном телефону ако мора да сваки пут плати дупло за слање поруке. Али ако мора да шаље поруке на латиници онда неће ни мењати да оперативни систем телефона буде на ћирилици већ ће оставити на латиници како му је лакше.

С обзиром на то да је слање смс поруке обичан електронски импулс лако је прописати на територији Србије да мобилни оператери буду у обавези да за слање поруке на ћирилици не смеју да наплате два импулса већ само један.  https://www.blic.rs/vesti/politika/krkobabic-skuplje-sms-poruke-na-cirilici/q8bdnx8

6. Да сва штампана издања новине, књиге и слично које се продају на територији Србије морају бити на ћирилици

Зашто би књиге на територији Србије биле на латиници? Јасно је да издавачи гурају латиницу јер онда не морају штампати посебан тираж за Србију, а посебан за друге бивше југословенске републике. Они тада једноставно могу ту исту књигу продавати свуда без размишљања да ли је на ћирилици или на латиници. Господо, управо се на овоме ломи цела ствар – све књиге, новине и уџбеници који се продају на нашој територији морају бити на ћирилици (осим ако се наравно не ради о учењу страног језика, публикацији мањина и слично…).

Овде постоји и још једно питање које се тиче образовања деце. Зашто деца унутар предмета учења матерњег језика уче и латиницу? Требало би вратити ствари на право место и латиницу подучавати у оквиру предмета неког страног језика.

7. Да називи фирми буду на ћирилици

Ако може у другим земљама, зашто не и код нас?

Пре Другог светског рата сви називи фирми су били на ћирилици, ово је била законска обавеза. Не видим зашто ово не бисмо вратили? Наравно да треба предвидети да фирма има право да свој назив или лого пласира и на латиници уколико послује са иностранством (на сајту, у кореспонденцији, документима или у страним пословницама). Али, уколико је у питању радња или пословница која има истакнут назив на улуци ту треба прописати употребу ћирилице.

8. Да увозници буду дужни да се за све увозне артикле који се у току године увезу у већем броју од 1000 комада обезбеди амбалажа на ћирилици

Роба која се купује у продавницама је још једно место где се људи сударају са латиницом. За увоз малог броја артикала не треба компликовати ситуацију и зато сматрам да би требало ставити да за мање од одређеног броја ово није потребно. Међутим, ако се ради о артиклу широке потрошње или неком производу који се редовно увози требало би да амбалажа буде на ћирилици.

Лично бих волео да се све пропише да буде на ћирилици, укључујући и унутрашњу кореспонденцију у фирми, али из садашње ситуације би то вероватно била прејака мера, па се то може оставити за касније. У Француској немају овакве недоумице, јер је Француска 2006. године казнила америчку фирму General electric са 500.000 еура зато што су интерна упутства за запослене у фирми била на енглеском за поједине електричне апарате које продаје у Француској и 20.000 еура дневно док не преведе упуства.

Закони и подршка

Треба да лобирамо код министарства за ову ствар и ми би могли да се појавимо као један од покретача ове иницијативе. Сигуран сам да ће се појавити невладине организације које ће бити против овог предлога, зато би требали направити списак организација које се баве очувањем ћирилице и наступити заједно са њима.

https://www.facebook.com/SerbianAlphabet/
http://www.cirilica-beograd.rs/ Добрица Ерић
https://xn—-7sbepbnaaey7cfz7c1uc.xn--90a3ac/ Ћирилица Требиње
https://www.facebook.com/cirilizacija1389/

Скоро смо имали инспекцију у фирми. Неко нас је пријавио због тога што је цена била у еврима. Цена је била у еврима на енглеском делу сајта, на српској ћирилици цене су динарима, а на латиници су биле у еврима јер је латинична верзија сајта намењена за ex-yu државе. Међутим, платили смо казну јер је инспекторка сматрала да је и латиница домаћа. Нема љутње, платили смо. Ситуација је тренутно таква.

Питам се, ако може инспекција да наплаћује коришћење радија по кафићима и тиме штити ауторска права или ако може инспекција да кажњава за цену ако није у динарима, зашто не би смо на исти такав начин штитили право на своје писмо?

Овде се позивам на закон који је уведен у Француској 1994. год, познат као Тубонов закон: https://en.wikipedia.org/wiki/Toubon_Law

У њему се прописује употреба француског језика у пословној и комерцијалној примени у свим аудио-визуелним облицима. Закон се не односи на приватну, некомерцијалну употребу и језике мањина.

Може се написати још много других чланова закона или можемо преписати француски закон о заштити језика, али за почетак би ове горе предложене мере из темеља промениле однос ћирилице и латинице на територији наше земље.

Када би ћирилица била заштићена на овај начин лако би било говорити како људи могу приватно писати како год желе, јер тада би тада ћирилица била у предности на домаћем терену у каквој се данас налази латиница.

Срдачан поздрав,

Милош Станић

Ето, то је то писмо. Волео бих да чујем ваше мишљење или предлог како се још може утицати или ко би још могао да нам пружи подршку око овога.