Писао сам текст о застави цара Душана који се чува у манастиру Хиландар, ових дана добих умањену реконструкцију заставе као поклон изненађење од мог драгог пријатеља и брата. Кроз главу ми прође пар мисли везаних за барјак и цара Душана, о чудним случајностима које прожимају ово дешавање.
Када сам истраживао око барјака цара Душана нисам ни могао да претпоставим шта ће се све десити око ове приче. Данас добих на поклон реконструкцију Душанове заставе.
Ово је умањена верзија јер је оригинална Душанова застава у манастиру висине 2.4 метара и дијагонале 3.77 метара. Рекао бих да је четири пута мања од оригиналне површине.
Застава цара Душана у дому Станића
Када сам први пут отишао у манастир са кумом, желели смо да видимо заставу и мач цара Душана. Није нам то пошло за руком те године. 
Чули смо да је мач био у манастиру у време Тита али да су за то дочуле власти и послали агенте да провере и мач донесу у музеј. Тада је мач склоњен вероватно и од тада се не помиње. Мачу нисмо ушли у траг али о застави сам истраживао и писао.
У једном разговору поменем мом хиландарском брату Александру да ћу једном приликом када уграбим време да набавим свилу у тој боји и да однесем неком кројачу да направим реконструкцију заставе. Урадио бих пар комада једну за мене, једну за њега, једну за оца Доментијана, а једну би однели као поклон манастиру. Ко зна када би се то десило и када бих ја пронашао време али Слава Богу мој брат је од акције, организовао се и то урадио. Тако да сам ја добио заставу на поклон. Поменуо бих му име али он је скроман и не жели да се зна. Није важно, Бог зна.
Погрешне реконструкције
Нажалост у нашој јавности су се још раније појавиле погрешне реконструкције заставе буквално примењујући боје које су видели у манастиру без разумевања да су те боје измењене због старости тканине. Кога интересује може да прочита у тексту ”Како је стварно изгледала Душанова застава?”.
Неки момци направише заставу са зеленим и наранџастим бојама. Њихове намере су свакако биле узвишене али нажалост боје су погрешили.
У клипу они наводе нацрт архитекте Пере Поповића који је лепо написао да су горње и доње поље црвене боје, па је јасно да је тканина променила боју од излагања на сунцу. Ту погрешну заставу поклонише принцу Филипу Карађорђевићу, а он даље манастиру. Ова мала грешка ће на крају да повампири исламске фанатике да се позову на ту зелену боју.
Постоји још једно погрешно помињање Душанове заставе.
Људи моји, какав барјак Душанов, ово је застава коју је Александар Обреновић поклонио манастиру 1899. године. Нема везе са царом Душаном нити су је носили дивови. Једном је неко у једној емисији погрешно рекао да је ово застава цара Душана и сада се ова вест шири ко пожар, а потпуно погрешна. Иначе ова фб група има 170к чланова.
Не волим да исправљам друге али овде човек стварно мора да реагује и објасни да су ови подаци једноставно погрешни.
Промисао
Скоро сам допунио текст ”Како је стварно изгледала застава цара Душана” једном сликом из 1919. године која потврђује да је до промена боја на застави дошло излагањем вековима на сунчевој светлости.
Застава цара Душана изложена поред прозора на сунчевој светлости. Одмах поред икона Тројеручице и Савин штап.
Тај текст је отишао у 9 ујутро, а мало пре тога ми је пријатељ јавио да је оставио нешто за мене и да дођем по то касније. Ни ја, ни он, нисмо знали да ће баш тај дан отићи текст о застави, када сам подигао пакет схватим да ми је поклонио заставу о којој је писано у тексту.
Тог јутра ми је син послао линк о реконструкцији оклопа цара Душана.
Дакле, све три ствари (текст, поклон и инстаграм порука) су се десиле у истом сату данас. Нисам сујеверан али има истине кад мој духовни отац каже ”Ништа није случајно и ништа није срећа, већ је то све сине Божија промисао”. То ме наведе да се мало замислим, одакле овај благослов?
Иначе реконструкцију оклопа цара Душана из времена битке код Велбужда 1330. године израдио је архитекта Стеван Стевановић на основу представе дочаране на житијној икони Стефана Дечанског у манастиру Дечани. Овим експонатима обогаћена је Изложба „Чекајући сталну поставку“ и многим другим реконструисаним инсигнијама, која се налази у Историјском музеју Србије.
Стегоноша Вука Бранковића
Иначе у белешкама мојих истраживања о пореклу презимена Станић постоји једна интересантна белешка. Једно од најранијих помињања Станића је у време Косовског боја. Постоји запис да је Доброгост Станић био носилац стега (барјактар) Вука Бранковића. Овај податак налазимо у књизи ”Хроника род личких Станића”, аутор Ђорђе Станић, 1996. година, издавач Одбор Српске Академије наука и уметности за проучавање села.
Запис из књиге о Станићу старешини тешке коњице Вука Бранковића
Доброгост Станић је био заповедник тешке коњице Вука Бранковића. У књизи се помиње да су Вукови тешки коњаници каснили јер је река Ситница код Дечана надошла па су имали проблема да пређу у том тренутку. Када су стигли разбили су противника. Много још података постоји у тој књизи о којима ћемо други пут.
Да ли је тај стег Вука Бранковића у некој квантној вези са нама данас? Можда то може објаснити моје опсесивно прекопавање наше историје? :)
Колекција књига Радослава Грујића
Временом сам постао колекционар старих књига из србске историје. Говорим о књигама пре комуниста. Имам вероватно највећу колекцију књига Радослава Грујића у земљи. Читајући о њему и његовим истраживањима тај човек је постао мој узор.
Радослав Грујић је пронашао гроб цара Душана у Призрену и пренео његове мошти у цркву Светог Марка у Београду. Радослав је иначе био кустос музеја СПЦ пре Другог светског рата.
Првобитни гроб цара Душана у манастиру Светих архангела код Призрена, његовој задужбини.
Када сам хтео да крстим децу после Короне прва жеља ми је била да то урадим у манастиру Ковиљ због једног монаха, међутим то се није десило јер је патријарх забранио обављање крштења у манастирима. Ово се показало као озбиљан проблем. Негде у то време ја одведем сина у шетњу до цркве Светог Марка, да видимо Душанов гроб.
Онда ми падне на памет да окренем манастир Гргетег јер смо на тај манастир једном приликом налетели у магли када смо се враћали са пута, а мост био затворен због радова на ауто путу. Покушали смо да изађемо са Фрушке горе и налетимо на манастир. Тада сам први пут чуо легенде о Вуку Змају Огњеном. Елем, манастир Гргетег одмах прихвати да обаве крштење. Касније сазнам да је Радослав Грујић је сахрањен у том манастиру. Све тако случајно…
Маслина Душанова
Кад сам био у Хиландару гледао сам маслину коју је посадио цар Душан, стара 690 година. Мислим да је то једно од најстаријих дрвета код нас. Дивио сам се томе дрвету и седео на камену за који кажу да се са тог камена Душан пео на коња. Пар година касније када сам на наговор монаха купио кућу и направио своју ”резервну позицију” ван града за случај светске кризе, реших да посадим једну маслину и направим жардињеру попут Душанове.
Душанова Маслина и наша скромна маслина.
Много смо се намучили да направимо ту жардињеру. Син и ја смо сами облагали каменом жардињеру и уградили студенички крст који сам дао да се уради код каменоресца.
Један монах ми исприча како сваких пар година орезују гране маслине и како он покупи те гране да од њих прави крстиће. Добих обећање од монаха да ће ми направити један крстић. Ето то се још није десило…
Доста сам и писао о цару Душану:
- писао сам текст о томе како је цар Душан отрован
- затим текст о томе дали је цар Душан опсовао папу и отерао га у ”три лепе”
- о тиховању и сусрету цара Душана са Григоријем Паламом
- о сестри цара Душана
- о његовом деди краљу Милутину
Набацах овде пар мисли на ову тему размишљајући о застави коју добих на поклон и питајући се чиме сам заслужио тако нешто. Наравно да је све у области вере или фатаморгане зовите то како хоћете али ипак застава настаде и ја је добих на поклон. Случајност или мала чуда, опет се показује да човек својим мислима и делима призива реалност.
Немам о себи високо мишљење, немојте стећи погрешан утисак. Нема ту ничег посебног, само труд да се дође до истине.
Најновији коментари