Некада су људи ишли у цркву да запале свећу за душе својих. Не знам да ли сте ме добро чули, они су ишли у цркву да запале свећу а не испред цркве како је данас обичај.
Мајка ми прича како су раније у цркви светог Марка постојали камени простори за паљење свећа испуњени песком. У горњим се палила свећа за живе, а у доњим за мртве. Ту је била и једна стара жена, скромна и тиха која би гасила свеће али тек када скроз догоре и грабуљала песак. Сада је то све избачено и на том месту се налази продавница. Свеће се сада пале испред у лименим контејнерима.
Није важно
Некада је било овако свуда.
Данас испред цркве постоје лимени контејнери у којима се пале свеће. Јуче сам био испред храма Светог Саве и гледао те контејнере, па то је туга. Лимени контејнери, испуњени песком а песак у води. Свеће када се топе разлива се восак по води. Све изгледа јако мусаво.
Нисам се сетио да сликам испред храма али ево примера. Личи на роштиљ али није.
Неко ће рећи како то мора тако због пожарне сигурности да не дај Боже не ухвати пламен цркву али нема глупљег објашњења од тога. Како ће камена црква изгорети? Наравно да ће тај део цркве бити одвојен од књига, завеса, тепиха и слично – увек је и био одвојен. Наравно да неко мора бити ту да одржава, надгледа и продаје свеће.
Још за време Тита су комунисти кренули да праве од цркава музеје, па као брину зе њихову сигурност. Зар нема свећа на столу сваког ресторана, зар то није пожарни ризик? Па на крају крајева зар Бог не чува цркву?
Већина цркава је по налогу епископа увела те лимене контејнере, неки имају горњи и доњи део за паљење, а неки немају доњи него имају само горњи део. Кажу они надобудни млади теолози: ”Богу није важно да ли палиш свеће горе или доле”, па ако није важно онда ја то могу и код куће да урадим?
И пре Светог Саве Срби пале свеће горе за живе, доле за мртве. Није Богу важно где ми палимо али је нама важно јер прво то је пре свега традиција наших предака, а друго јасно је коме смо свећу наменили.
Међутим, многи говоре да се на тај начин намерно смањују разлике између католика и православних. Католици пале само горе, по томе се разликујемо од њих. Екуменисти би да обједине нашу и њихову цркву па се шуњају и померају ствари милиметар по милиметар.
И да вас упитам колико пута вам се десило да упалите свећу и чим се мало одмакнете онај што одржава дође и угаси свећу? Уместо да сачека да сагори до краја он жури да среди и неће да чека. То је непоштовање туђе молитве и наравно да није у реду.
Зашто продавнице у црквама?
Уместо палионица свећа у црквама имамо продавнице. Немам ништа против продавница али ван цркве. Није ли Исус поразбијао тезге јеврејске испред цркава? На тај начин се цркве претварају у туристичко музејске објекте. Шта је следеће? Фискални рачуни за свеће? Фискални рачуни за молитву?
Свећа не треба да има фиксну цену, требало би да свако може да узме свећу и остави прилог колики жели. Тај прилог наравно не треба да буде мањи од вредности свеће. Црква дарива свећу, ти дариваш цркву – тако би требало да буде. Неки сиромашак можда неће имати за свећу и зато други треба да дају више колико ко може и жели.
Док пишем о овоме паде ми на памет како у Хиландару ни не постоји место за паљење свећа. Свеће се пале за време службе на једном великом месинганом диску унутар цркве. Нема горе и доле, само горе и то надгледа један монах.
Нисам видео на другим местима да постоји одређен простор за паљење свећа. Разумем да се плаше пламена због пожара који је ономад избио али он никада није избио због свеће и не у цркви.
Мала је свећа и можда је ова моја прича небитна али велика је разлика између мртве религије и живе вере.
Све је мање цркава које имају камене палионице за свеће. Нећу их наводити овде да не дођу на нишан лажних епископа. Треба такве цркве тражити и тамо остављати прилоге. Када се упали свећа у цркви постоји ту нешто више од само камена, свеће и фреске, неко интимније осећање и гласнија молитва.
Ето, хтедох ово да напишем и поделим моје небитно мишљење јер плашим се да ћемо временом изгубити своју цркву и постати као католичка црква. Ето они имају аутомате за то – убациш динар, а аутомат упали свећу на екрану или тако нешто.
Ако не поставимо себи границе и не враћамо се корену вере наших предака врло брзо ћемо доћи у стање у каквом је данас црква на западу. Изгубићемо благослов Духа светога.
Pozdrav Miloše,
upravo me je ista tema mučila u skorije vreme — izmeštanje sveća je potpuno nelogično, i ima skriveni motiv u nečemu drugom, verovatno u onome što ste naveli.
U crkvi u jednom manjem vojvođanskom mestu upravo je najavljeno “izmeštanje paljenja sveća” u neke kontejnere koje tek treba da konstruišu.
Ako odemo u svetovnu sferu — u nauci je poznato da ako je nešto empirijski potvrđeno da radi (nema požara zbog sveća), onda je veliko očekivanje sa će se tako i nastaviti. Dakle nije utemeljen argument da se time “sprečava požar”.
Manipulacija, koja se distribuira sa vrha hijerarhije je u pitanju.
PS. Ako neka ima savet kako sprečiti ovo, neka napiše komentar.
Hvala.
Pomaže Big dragi brate. Ja se u jednom delu slažem sa tobom, nema šta da ptodavnica traži u hramu i sveće treba da se pale u hramu a ne ispred. Ali moram napomenuti da ja već dugo živim u pravoslavnoj zemlji koja ima jaku veru ali da nemaju praksu paljenja sveća “gore” i “dole”, čak i u Ruskim crkvama je ovde praksa ista, ma da se u svim hramovima sveće pale unutar hrama i nema prodavca već kako si ti naveo u tekstu sve je na priložničkoj bazi, po mogućnostima svakog. Moje laičko mišljenje je da ta praksa neće doprineti gubitku blagoslova Duha svetoga ali da će dela nas laiki i naš tako glasan muk na sve što se čini jako doprineti tome. Hvala ti za lepe tekstove. Neka ti Gopspod podari ono što ti je potrebno za spasenje duše. Praštaj brate.
Хвала на коментару Јоване и велики поздрав.
Напуштамо традицију паљења свећа у цркви. Не вољом већ из практичних разлога, просто принудом..
Нико није видео да се црква кречи/фарба/боји изнутра већ само споља. Њен живопис је урађен и у појединим светињама је вековима. И за сво време су паљене свеће по нашем обичају. Али свећа је била од чистог
пчелињег/природног воска. Сагоревала је без дима и остатка, као и славска свећа.
Сазнањем да се може зарадити са мало пчелињег/природног воска и доста парафина/незасићеног угљоводоника (који својим сагоревањем ствара много чађи), довело је да нам цркве и света места не буду “чађаве механе” и да не уништимо оно што представља наше средњевековно или касније,иконо сликарство.
Има доста манастира и цркава које имају “палионице” уз сами сакрални објекат, пристојно и уредно урађене са свим атрибутима који припадају том месту.. Ипак, неким металним контејнером није баш примерено место за ову намену. Свака црквена заједница би могла себи и својим верницима да омогући један мали објект у виду капелице и удовољи традицији и практичном. .
Хвала на коментару Власто. Поздрав.
Помаже Бог
Ретко се упуштам у коментар (дискусију на тему) али Власта је изнео моје мишљење па да га подржим.
Треба се трудити, и учествовати, да се метални контејнери замене зиданим објектима. Увек ми је пример манастир Старо Хопово.
Свеће се пале у цркви и то са разлогом јер се у цркви служи Света литургија. Ако ћеш је палити ван цркве у лименим конзервама онда си то могао и код куће урадити. Не треба се водити практичним стварима, јер сутра кад буде жиг звери да нико не може купити и продати неко може рећи “узео сам жиг из практичних разлога да би нахранио себе и своју породицу..” нахранио јеси, али си душу изгубио. Што се тиче паљења за живе и мртве, то је предање од предака наших и то са разлогом.
Срби су непослушан народ, стално нешто филозофирају и исправљају криве Дрине, те код Руса је овако, те код Грка је онако… друже иди код Руса и код Грка, немој ми причати те приче, зато смо најгори убедљиво као народ по питању поштовања обичаја и цркве наше. Уверио сам се у то кад сам живео у иностранству 2.5 године. Сви православни народи су организованији од нас, код Руса све жене носе мараме и сукње, чак и девојчице 4-5 година носе сукњице и мараме…види се брате неки ред и поштовање, код нас жене носе панталоне што је скандалозно (осуђено на Васељенским саборима и речено да се жена неће спасити ако носи мушку одећу, исто и за мушкарце важи ако носе женско) по која бакица носи мараму код нас. То је непоштовање светиње и Бога, нити ко скреће пажњу нити води рачуна о томе, да знате колико тога има… их, а под Острогом неки псују матер једни другима док чекају ред… анархија тотална. Зато нам и треба мотка.
У православној цркви постоји поредак, постоје закони и правила која су се уводила временом на Васељенским саборима и у обавези смо да их поштујемо. Када човек прекрши неко правило онда се исповеди и каје се, Господ својом милошћу то прашта. А шта раде Срби филозофи и мудрови, они би да мењају поредак, они би неку нову литургију, они би то све нешто практично да буде што практичније, таман посла да они испоштују своје претке, свете оце и све што је наслеђено од њих.
Толико ме је болело то сазнање на западу када сам видео како се односимо према својој цркви и својој вери, ништа боље није ни у Србији. Колико сам приметио, у Републици Српској је мало боља ситуација али не много боља.
Јако лепо објашњено. Био сам ове године са неколико поклоника на Свету Гору, обишли Хиландар и још неке манастире. И да, нашим људима, из Србије фали мало више кућне културе, пристојности у понашању и поштовања на само светиње наго и домаћина. Види се много већа организација код Руса рецимо у Светоме Панталејмону, и да не кажем да смо се и ту непристојно понашали што су домаћини приметили. Морамо поћи од тога да свако себе поправља.