Sveće ispred crkve

Nekada su ljudi išli u crkvu da zapale sveću za duše svojih. Ne znam da li ste me dobro čuli, oni su išli u crkvu da zapale sveću a ne ispred crkve kako je danas običaj.

Majka mi priča kako su ranije u crkvi svetog Marka postojali kameni prostori za paljenje sveća ispunjeni peskom. U gornjim se palila sveća za žive, a u donjim za mrtve. Tu je bila i jedna stara žena, skromna i tiha koja bi gasila sveće ali tek kada skroz dogore i grabuljala pesak. Sada je to sve izbačeno i na tom mestu se nalazi prodavnica. Sveće se sada pale ispred u limenim kontejnerima.

Nije važno

Nekada je bilo ovako svuda.

Danas ispred crkve postoje limeni kontejneri u kojima se pale sveće. Juče sam bio ispred hrama Svetog Save i gledao te kontejnere, pa to je tuga. Limeni kontejneri, ispunjeni peskom a pesak u vodi. Sveće kada se tope razliva se vosak po vodi. Sve izgleda jako musavo.

Nisam se setio da slikam ispred hrama ali evo primera. Liči na roštilj ali nije.

Neko će reći kako to mora tako zbog požarne sigurnosti da ne daj Bože ne uhvati plamen crkvu ali nema glupljeg objašnjenja od toga. Kako će kamena crkva izgoreti? Naravno da će taj deo crkve biti odvojen od knjiga, zavesa, tepiha i slično – uvek je i bio odvojen. Naravno da neko mora biti tu da održava, nadgleda i prodaje sveće.

Još za vreme Tita su komunisti krenuli da prave od crkava muzeje, pa kao brinu ze njihovu sigurnost. Zar nema sveća na stolu svakog restorana, zar to nije požarni rizik?  Pa na kraju krajeva zar Bog ne čuva crkvu?

Većina crkava je po nalogu episkopa uvela te limene kontejnere, neki imaju gornji i donji deo za paljenje, a neki nemaju donji nego imaju samo gornji deo. Kažu oni nadobudni mladi teolozi: ”Bogu nije važno da li pališ sveće gore ili dole”, pa ako nije važno onda ja to mogu i kod kuće da uradim?

I pre Svetog Save Srbi pale sveće gore za žive, dole za mrtve. Nije Bogu važno gde mi palimo ali je nama važno jer prvo to je pre svega tradicija naših predaka, a drugo jasno je kome smo sveću namenili.

Međutim, mnogi govore da se na taj način namerno smanjuju razlike između katolika i pravoslavnih. Katolici pale samo gore, po tome se razlikujemo od njih. Ekumenisti bi da objedine našu i njihovu crkvu pa se šunjaju i pomeraju stvari milimetar po milimetar.

I da vas upitam koliko puta vam se desilo da upalite sveću i čim se malo odmaknete onaj što održava dođe i ugasi sveću? Umesto da sačeka da sagori do kraja on žuri da sredi i neće da čeka. To je nepoštovanje tuđe molitve i naravno da nije u redu.

Zašto prodavnice u crkvama?

Umesto palionica sveća u crkvama imamo prodavnice. Nemam ništa protiv prodavnica ali van crkve. Nije li Isus porazbijao tezge jevrejske ispred crkava? Na taj način se crkve pretvaraju u turističko muzejske objekte. Šta je sledeće? Fiskalni računi za sveće? Fiskalni računi za molitvu?

Sveća ne treba da ima fiksnu cenu, trebalo bi da svako može da uzme sveću i ostavi prilog koliki želi. Taj prilog naravno ne treba da bude manji od vrednosti sveće. Crkva dariva sveću, ti darivaš crkvu – tako bi trebalo da bude. Neki siromašak možda neće imati za sveću i zato drugi treba da daju više koliko ko može i želi.

Dok pišem o ovome pade mi na pamet kako u Hilandaru ni ne postoji mesto za paljenje sveća. Sveće se pale za vreme službe na jednom velikom mesinganom disku unutar crkve. Nema gore i dole, samo gore i to nadgleda jedan monah.

Nisam video na drugim mestima da postoji određen prostor za paljenje sveća. Razumem da se plaše plamena zbog požara koji je onomad izbio ali on nikada nije izbio zbog sveće i ne u crkvi.

Mala je sveća i možda je ova moja priča nebitna ali velika je razlika između mrtve religije i žive vere.

Sve je manje crkava koje imaju kamene palionice za sveće. Neću ih navoditi ovde da ne dođu na nišan lažnih episkopa. Treba takve crkve tražiti i tamo ostavljati priloge. Kada se upali sveća u crkvi postoji tu nešto više od samo kamena, sveće i freske, neko intimnije osećanje i glasnija molitva.

Eto, htedoh ovo da napišem i podelim moje nebitno mišljenje jer plašim se da ćemo vremenom izgubiti svoju crkvu i postati kao katolička crkva. Eto oni imaju automate za to – ubaciš dinar, a automat upali sveću na ekranu ili tako nešto.

Ako ne postavimo sebi granice i ne vraćamo se korenu vere naših predaka vrlo brzo ćemo doći u stanje u kakvom je danas crkva na zapadu. Izgubićemo blagoslov Duha svetoga.

8 Comments

  1. Dragisa

    Pozdrav Miloše,

    upravo me je ista tema mučila u skorije vreme — izmeštanje sveća je potpuno nelogično, i ima skriveni motiv u nečemu drugom, verovatno u onome što ste naveli.

    U crkvi u jednom manjem vojvođanskom mestu upravo je najavljeno „izmeštanje paljenja sveća“ u neke kontejnere koje tek treba da konstruišu.

    Ako odemo u svetovnu sferu — u nauci je poznato da ako je nešto empirijski potvrđeno da radi (nema požara zbog sveća), onda je veliko očekivanje sa će se tako i nastaviti. Dakle nije utemeljen argument da se time „sprečava požar“.

    Manipulacija, koja se distribuira sa vrha hijerarhije je u pitanju.

    PS. Ako neka ima savet kako sprečiti ovo, neka napiše komentar.

    Hvala.

  2. Jovan

    Pomaže Big dragi brate. Ja se u jednom delu slažem sa tobom, nema šta da ptodavnica traži u hramu i sveće treba da se pale u hramu a ne ispred. Ali moram napomenuti da ja već dugo živim u pravoslavnoj zemlji koja ima jaku veru ali da nemaju praksu paljenja sveća „gore“ i „dole“, čak i u Ruskim crkvama je ovde praksa ista, ma da se u svim hramovima sveće pale unutar hrama i nema prodavca već kako si ti naveo u tekstu sve je na priložničkoj bazi, po mogućnostima svakog. Moje laičko mišljenje je da ta praksa neće doprineti gubitku blagoslova Duha svetoga ali da će dela nas laiki i naš tako glasan muk na sve što se čini jako doprineti tome. Hvala ti za lepe tekstove. Neka ti Gopspod podari ono što ti je potrebno za spasenje duše. Praštaj brate.

  3. Власта

    Напуштамо традицију паљења свећа у цркви. Не вољом већ из практичних разлога, просто принудом..
    Нико није видео да се црква кречи/фарба/боји изнутра већ само споља. Њен живопис је урађен и у појединим светињама је вековима. И за сво време су паљене свеће по нашем обичају. Али свећа је била од чистог
    пчелињег/природног воска. Сагоревала је без дима и остатка, као и славска свећа.
    Сазнањем да се може зарадити са мало пчелињег/природног воска и доста парафина/незасићеног угљоводоника (који својим сагоревањем ствара много чађи), довело је да нам цркве и света места не буду „чађаве механе“ и да не уништимо оно што представља наше средњевековно или касније,иконо сликарство.
    Има доста манастира и цркава које имају „палионице“ уз сами сакрални објекат, пристојно и уредно урађене са свим атрибутима који припадају том месту.. Ипак, неким металним контејнером није баш примерено место за ову намену. Свака црквена заједница би могла себи и својим верницима да омогући један мали објект у виду капелице и удовољи традицији и практичном. .

  4. 3opaH

    Помаже Бог

    Ретко се упуштам у коментар (дискусију на тему) али Власта је изнео моје мишљење па да га подржим.
    Треба се трудити, и учествовати, да се метални контејнери замене зиданим објектима. Увек ми је пример манастир Старо Хопово.

  5. Свеће се пале у цркви и то са разлогом јер се у цркви служи Света литургија. Ако ћеш је палити ван цркве у лименим конзервама онда си то могао и код куће урадити. Не треба се водити практичним стварима, јер сутра кад буде жиг звери да нико не може купити и продати неко може рећи „узео сам жиг из практичних разлога да би нахранио себе и своју породицу..“ нахранио јеси, али си душу изгубио. Што се тиче паљења за живе и мртве, то је предање од предака наших и то са разлогом.

    Срби су непослушан народ, стално нешто филозофирају и исправљају криве Дрине, те код Руса је овако, те код Грка је онако… друже иди код Руса и код Грка, немој ми причати те приче, зато смо најгори убедљиво као народ по питању поштовања обичаја и цркве наше. Уверио сам се у то кад сам живео у иностранству 2.5 године. Сви православни народи су организованији од нас, код Руса све жене носе мараме и сукње, чак и девојчице 4-5 година носе сукњице и мараме…види се брате неки ред и поштовање, код нас жене носе панталоне што је скандалозно (осуђено на Васељенским саборима и речено да се жена неће спасити ако носи мушку одећу, исто и за мушкарце важи ако носе женско) по која бакица носи мараму код нас. То је непоштовање светиње и Бога, нити ко скреће пажњу нити води рачуна о томе, да знате колико тога има… их, а под Острогом неки псују матер једни другима док чекају ред… анархија тотална. Зато нам и треба мотка.

    У православној цркви постоји поредак, постоје закони и правила која су се уводила временом на Васељенским саборима и у обавези смо да их поштујемо. Када човек прекрши неко правило онда се исповеди и каје се, Господ својом милошћу то прашта. А шта раде Срби филозофи и мудрови, они би да мењају поредак, они би неку нову литургију, они би то све нешто практично да буде што практичније, таман посла да они испоштују своје претке, свете оце и све што је наслеђено од њих.

    Толико ме је болело то сазнање на западу када сам видео како се односимо према својој цркви и својој вери, ништа боље није ни у Србији. Колико сам приметио, у Републици Српској је мало боља ситуација али не много боља.

  6. Aleksandar Kocic

    Јако лепо објашњено. Био сам ове године са неколико поклоника на Свету Гору, обишли Хиландар и још неке манастире. И да, нашим људима, из Србије фали мало више кућне културе, пристојности у понашању и поштовања на само светиње наго и домаћина. Види се много већа организација код Руса рецимо у Светоме Панталејмону, и да не кажем да смо се и ту непристојно понашали што су домаћини приметили. Морамо поћи од тога да свако себе поправља.

Leave a Reply