Kako je boja porfira, odlika carskog dostojanstva, u modernom srpskom jeziku transformisana u termin ”bagra”.
Proučavanje istorije često nas vodi u slepe ulice ili se ponekad ode toliko daleko da nam je potreban kompas da se opet nađemo. Evo jedne priče o mom istraživanju termina ”bagra” odnosno boje porfira.
Za romejskog cara Konstantina Porfirogeneta su svi čuli. Termin ”porfirogenet” ustvari znači ”rođen u porfiru”. Porfir je ljubičasto ili ljubičasto-crvena boja koja je bila rezervisana samo za carsku porodicu. Carski plašt je bio porfirne boje.
Međutim, u Zakonopravilu Svetog Save iz 12. veka stoji zabeleženo Konstantin Porfirogenet kao Konstantin Bagrorodni. Moja prva misao je bila da je to izrugljiv termin i da ga još u 12. veku pamte kao običnu bagru.
Napisao sam jedan tekst u kome sam stavio to tumačenje i tu sam pogrešio pa zato sada pišem ovaj kratki tekst.
Naime u starim rečnicima od Miklošića i Save Petkovića za staroslovenski jezik zaista se pojavljuje da je bagra boja porfira.
Međutim ja sam odbijao da prihvatim ovo tumačenje jer nema veze sa značenjem u sadašnjem našem jeziku, pogotovu što je Porfirogenet kod nas omražen zbog svog pisanja o Srbima.
Ni jedan rečnik ne objašnjava odakle im to objašnjenje, pa ja reših da sam to probam da pronađem. I zaista u Zakonopravilu Svetog Save iz 12. veka pronađem reč ”bagrenica” koja se odnosi na deo odeće monaha, jedna vrsta plašta.
Razrešenje ovog termina je prosto i možemo ga videti u proleće kada cveta bagrem. Postoji bagrem i bele boje ali smatram da je ljubičasta boja verovatno na našim prostorima prvo viđena na drvetu bagrema koje je široko rasprostranjeno svuda.
Razrešenje se nalazi u cvetu bagrema.
U starim srpskim izvorima bagrenica se spominje u opisu obreda krunisanja Stefana Prvovenčanog u Žiči gde se kaže da je arhiepiskop Sava novog vladara odmah posle blagoslova prepasao i ukrasio bagrenicom i biserom.
Naši vladari u bagrenicama. Desno Stefan Nemanja u carskom znamenju.
I zaista na freskama naših vladara možemo naći boju purpura – ljubičastu, koja je bila carsko znamenje, tj. potvrda da je porodica Nemanjića povezana carskom krvi sa porodicom Paleologa. Što je označeno titulom Stefanos.
Iako zvuči simbolično ovo carsko znamenje je bilo veoma bitno jer je davalo pravo Nemanjićima da budu na carskom tronu Romejskog carstva. Kao što znamo poslednji carevi Rimskog carstva jesu upravo Nemanjići: Dušan, Uroš, Siniša, kao i Jovan VII, Manojlo II, Konstantin XI, Toma i drugi carevi iz porodice Paleolog su svi bili mešane grčko-srpske krvi.
Dakle Stefan je titula i daje pravo na carski tron. Slično značenje ima i titula Uroš koja je davala pravo na tron Ugarske o čemu se malo zna u našoj istoriografiji.
Ali vratimo se boji Purpura.
I na ovoj slici možemo videti romejskog cara Jusninijana koji je poreklom sa naših prostora kako nosi boju porfira, tj. ljubičasto carsko znamenje.
Od cara do bagre
Kako je onda bagra, tj. ljubičasta boja od carskog znamenja dobila današnje značenje bagra koje označava polusvet i ljudsko zlo?
Vremenom su ljudi bagra počeli da koriste u izvrnutoj konotaciji. Kao kada nekome sarkastično kažemo ”O da, kralju moj”, a mislimo suprotno. Slično kažemo i danas za ”mafijaškog šefa”. Šef je reč koja se odnosi na firmu i poslovanje ali je upotrebljena sarkastično.
Pada mi na pamet da se kod nas kaže ”oplaviću te od batina”, kao da će neko biti plav od modrica. Na stari način to bi se reklo obagriću te, tj bićeš ljubičasto plav – bagra. Eto jedne ideje kako je i bagra carska boja vremenom postala žgadija.
Zdravo Miloše, da li možeš da pojasniš odakle ti informacija da je bagerm na našim prostorima oduvek?
Zvanično on potiče iz Severne Amerike.
https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%BC
Поштовање Никола и Драгане да одговорим на оба питања. Добро примећено мада не треба веровати свему што пише википедија многе ствари нису видљиве на прву лопту. Рецимо вики тврди да смо ракију добили тек од аустро-угара одакле смо набавили казане, међутим грчки научници доказују да су јака пића постојала и у време византије. Има још много сличних примера.
Елем, ви мислите на Багрем (Robinia pseudoacacia), међутим као што видите то је псеудо-акација, тј. лажна акација. Акације су присутне свуда одувек и имају преко 1000 врста. Неке од тих имају љубичасте цветове и расту код нас. Могле су бити увезене на Балкан у врем старог Рима или касније у време Византије или су можда постојале ту одувек. То нико не зна.
https://en.wikipedia.org/wiki/Acacia
Рецимо обична Мимоза спада у Акације. Акације се помињу у Старом завету и у https://en.wikipedia.org/wiki/Pedanius_Dioscorides
https://www.google.com/search?q=acacia&tbm=isch&hl=en&chips=q:acacia,g_1:flower:PTaA7IYMh-I%3D,g_1:purple:3TuFI6P61uo%3D&sa=X&ved=2ahUKEwiVvOLI2br_AhWFhaQKHY9IDOkQ4lYoAHoECAEQKg&biw=1245&bih=704#imgrc=9HUrG38bYGTBEM
Међутим познато је да су вртови у Византији били уређивани, читао сам и једну књигу која се бави уређењем манастирских вртова из периода Византије. Могуће је да је та љубичаста врста била везана за царске вртове или вртове племства и пресељена из других предела код нас. А можда је одувек и била код нас.
Оно што је из Законоправила јасно је да термин ”багрен” постоји у 12. веку у Србији. Нисам биолог али могуће је да у Србији постоји Акација са љубичастим цвећем или ако је нема можда је била врста цвећа која се посебно неговала у царским вртевима и манастирима. Оно што је сигурно је да су Акације постојале још у доба Римског царства у Грчкој и приморским градовима (Далмација). Мада не мора уопште бити из рода Акација, има још цвећа из јужних предела Европе која су могла постојати код нас. Народ је касније и ту Псеудоакацију која је дошла у 17. веку назвивао Багрем због боје.
Jacaranda mimosifolia рецимо https://en.wikipedia.org/wiki/Jacaranda
Acacia baileyana https://en.wikipedia.org/wiki/Acacia_baileyana која има љубичасто лишће
https://www.dreamstime.com/beautiful-hanging-purple-flowers-decorative-fragrant-acacia-tree-violet-image179804767 има љубичастих акација
Може бити и јоргован. Пар пута ми се десило да када причам са људима са села мешају јоргован и багрем. Наравно ово ништа не значи али никад се не зна. Чули смо за долину Јоргована коју је наш краљ садио за краљицу. Овај јоргован Syringa josikaea је са наших простора а зове се и Мађарски љиљан. А знамо да су љиљани опет хералдички везани за нас. Овај јоргован називају и љиљан. :) И то етимолошки је чак старије име иако ми данас љиљаном називамо кринове.
Syringa josikaea, the Hungarian lilac,[2] is a species of lilac, native to central and eastern Europe, in the Carpathian Mountains in Romania and western Ukraine.[3][4]
The English common name „lilac“ is from the French lilac[7][8][9] via the Arabic: لِيلَك, romanized: līlak from Persian: ليلنج, romanized: lilanj meaning the indigo plant[10] or نیلک nilak meaning „bluish“;[8] both lilanj and nilak come from Persian نیل nīl „indigo“ or نیلي nili „dark blue“
Другим речима ко зна који је то цвет био…остала је реч. Ето теме за изстраживање за неког биолога. :)
Поштовани, зар није багрем америчка биљка, пренешена у Европу у 17. веку.
Zdravo Miloše ! Samo napred sa blogom i istraživanjima. Ovde bih imao par sugestija, ali napominjem da nisam biolog već ETF tako da proverite.
Na slici biljaka desno je bez sumnje „Plava kiša“ (Wisteria sinensis), penjačica leguminoza koja kao i beli bagrem (Robinia pseudoacacia) dodaje azot u zemljište i jeste zanimljiva biljka. Ima odličan sajt gde se mogu pretraživati biljke i naći svašta od podataka mada ne vidim da se spominje korišćenje boje. Ali PFAF obično piše o jestivosti i lekovitosti, pa ne znači da nije upotrebljiva i za to. Evo o plavoj kiši – https://pfaf.org/user/Plant.aspx?LatinName=Wisteria+sinensis . Poreklom je Azija i Kina, ali to čitajte i Evropa.
Ovo levo jeste po cvetu verovatno bagrem ili kako si rekao porodica akacija koje ima po celom svetu. Po osećaju, rekao bih da je bagrem sa crvenim cvetom neki noviji hibrid koji ne može porasti veliki kao beli i nije toliko otporan (invazivan). Mada možda grešim. Inače biljke koje su tzv. fiksatori azota same u zemljište dodaju azot iz vazduha tako da mogu uspešno rasti i na siromašnim zemljištima gde većina drugih biljaka teško uspeva.
Pomislio sam da bi biljka koja se navodi mogla biti tzv. „bagremac“ (Amorpha fruticosa). Bagremca ima baš mnogo okolo ali ga ljudi ne razlikuju od bagrema jer vrlo slično izgleda. Bagremac je žbun, ali i beli bagrem često raste kao žbun. Cvet bagremca je indigo i sasvim drugačiji nego kod belog bagrema, mada listovi i biljka izgleda slično i većina ljudi ne pravi razliku. Na engleskom ga čak zovu „False indigo bush“. Evo o bagremcu – https://pfaf.org/user/Plant.aspx?LatinName=Amorpha+fruticosa . Ali poreklo mu je severna Amerika, teško da je donešem i raširio se već u srednjem veku u Evropi. Mada ništa nije isključeno.. biljke su čudo..