Теорија порекла имена Срби од црвене боје

Читам ових дана један зборник Српске Краљевске академије из 1938. године под насловом ”Константинова Србица на Бистрици у Грчкој” и тамо наилазим на интересантну теорију порекла назива Србин од лингвисте Петра Скока.

Наиме римски цар Константин Порфирогенит који је написао историју царства (De administrando imperio), у том делу помиње како се Срби зову по обући ципелицама Србуљама. Ради се о јефтиној обући, врсти сандалица направљеним од кожних тракица. У то време није постојала реч трака већ се користила реч ”црвуље” јер кожне тракице су дугуљастог облика и подсећају на црве, црвиће.

Јасно је да се ради о једној врсти опанака а слични се и данас праве код нас и зову се ”црвуљак”.

Српски опанак – црвуљак

Господин Скок у књизи наводи да се ради о ”цревуљама”, међутим ја се не слажем са овим јер није природно да се ствари називају по унутрашњим органима и са друге стране црв је ближе основи срб него цре код речи ”црево”.

Због особености ромејског језика (грчког) јасан је прелаз са српског ”црвуље” на грчки ”србуље”, где слово ц прелази у с и слово в у б. Отуда добијамо Сербљи или Србљи или Срби. Цар Душан у свом законику користи реч сербљи за обичан народ – земљораднике, опанчаре.

Ово није чудно јер је рецимо познато да је римски цар Калигула добио назив по војним чизмама. Наиме калигула (чизмица) је деминутив од калига (чизма). Интересантно римска војна чизма калига је јако слична српској речи каљуга (блато).

Елем, када сам раније трагао за пореклом речи Срби одмах сам наишао на два правца, један који говори о сечиву српу о коме сам писао и други који иде ка речи црв о коме ћу сада написати.

Цинабарит руда

Наиме, од доба Винчанске културе на овим просторима се користи руда цинабарит за добијање црвене боје. Том бојом винчанци су бојили тканину, суђе, своје образе и религијске фигурице. Рудници ове руде у свету су јако ретки а најквалитетнији је рудник поред Авале где се још из доба неолита вади цинабарит.

Познато је рецимо да се рудник цинабарита налази код чувеног религијског средишта у Турској – Гобекли-тепе али тамо руда није доброг квалитета као код Авале.

Увек ми је било чудно зашто црви и црвена боја имају исти корен речи. Међутим цинабарит разрешава ову дилему јер се од старине та руда у српском језику назива црвац.  Црвац даје црвену боју јер је људи добијају када као црви одлазе испод земље бушећи рупе. Такође крв је блиска речни црв која је такође црвене боје.

Црвена боја из Винче у употреби за бојење тканине, тела и у религијској употреби.

Црвена боја има велики значај у нашој култури. Треба поменути да је основна боја наше заставе, да се овде пије црвено вино, да су црвену боју Турци забрањивали у Србији. Обична раја није смела да носи црвену боју већ тканине само скромних боја – смеђа, бела, црна. Турци су носили црвену боју око паса и на капи као знак примата. Међутим, након ослобођења од турака наша народна ношња поново пуца од црвене боје.

Рашани – Срби и црвена боја ношње

И далеко пре доласка Турака, за време Римског царства зна се да је црвена боја била боја племства и да су племићи носили црвене плаштеве.

Црвена као боја племства, ратника и власти.

Сигуран сам да можемо направити везу од Винче, преко Рима, до данашњих дана преко црвца, црвене и црвуља.

Такође, реч Рашка како се звала српска држава у време Светог Саве значи ”црвена”. Знамо песму ”Русе косе дјево имаш” односи се на риђу – црвену боју. Када гвожђе рђа оно добија риђу боју. Отуда и име Руси, место Рас, Рашани све то има исти корен црвену боју која се вероватно односи на ношњу, боју тена коже или заставу.

Ето прочитах рад који је Скоко написао па ме инспирисало да мало продубим причу и направим кратку белешку о опанку црвуљи, црвеној боји и Србима.

Рад Петра Скока