Шта је то послушање?

Послушање је када молитва добије опипљивост у стварности. Рецимо када човек себи узме неки задатак или улогу у животу и доживи да је то његова мисија да помогне некоме или да чини нешто за опште добро. За то онда кажемо да је од Бога дато.

Рецимо ја ово моје пискарање доживљавам као врсту послушања која надам се иде и на добро других. Разна су послушања, на пример неко црта иконе, неко помаже неко дете из комшилука, неко води хуманитарну организацију, неко прави јутубе клипове о историји, неко ради репринте старих књига да се не заборави о свом трошку и слично…

То је лична мисија које се човек прихвати а у манастиру кажу да је послушање јаче и од поста и молитве. Постоји и она друга врста послушања у манастиру када се добије задатак од духовника који се обавља али ја овде говорим о послушању које човек осети из свог срца.

Преко Хиландара сам упознао неке дивне људе. Овај текст је инспирисан послушањем које је мој пријатељ Александар из Бања Луке себи узео. Пре неки дан смо причали и рекох му како му се дивим за све ствари које ради. Просто је невероватно која послушања је он себи узео и како то добро ради. Људи се између себе не могу поредити у својим послушањима јер је сваком другачије од Бога дато. Неком више лежи једно, а неком нешто друго.

Ја само знам неколико ствари, и то површно, које је он на себе узео да уради. Рецимо набавка књига за манастире, па израда копчи од бакра за монахе манастира, па се припрема публикација и изложба радова животног дела оца Воје Билбије… и тако даље. Што је најбоље од свега у сва та послушања су укључени кумови и пријатељи.

Шта је то налоњ?

Једном ме упита Александар: ”Како беше име твоје супруге и деце? Хоћу нешто да вам пошаљем?”, ја наравно помислих да шаље неке позивнице или нешто слично. Међутим касније ми је открио о чему се ради.

Налоњ

Када ми рече да припрема ”налоњ” као поклон за оца Доментијана, нисам ни знао шта је то. Налоњ је нека врста средњевековног држача књига које се читају рецимо у цркви. Рече ми да ће на њему бити извезена сва имена његових духовних синова са члановима породице јер их отац помиње свакодневно у молитвама и да ће они то однети у Хиландар.

На први мах помислих како је то маштовито али када сам видео шта су заиста урадили и на који начин је то изведено замолих га да поделим слике на блогу јер је то најбоља илустрација послушања. То је задатак који човек узме на себе ничим изазван јер осећа у свом срцу потребу и смисао да нешто ради без икакве личне користи.

Израда налоња

Израда налоња део уз помоћ столара, а остатак својом руком од срца с љубављу.

Брат Гиле – пирографисање оног што је скицирано.

Брат Зоран урезивање слика

Наравно дрво је након тога бајцовано и лакирано, а затим је мајстор на машини златним концем извезао имена свих. И кренуло се на пут за Свету Гору. Идеја је била да се попну на врх Атоса, да се тамо налоњ освешта у цркви, а затим да оду до Хиландара и да га поклоне оцу Доментијану.

Успон на Атос

Бродом ка Светој Гори.

Екипа на окупу.

Успон на Атос

Заједничка фотографија из скита свете Ане, 300м надморске висине.

Неко пешке, а неко на мазги. Како је ко у способности.

Налоњ путује са бртом Гораном молитвено ка врху Атоса.

Александар мој духовни брат из Бања Луке

Отац Силуан светогорац, манастир Григоријат.

Одмор на Панагији 1500м изнад мора.

Када се стигне на врх обичај је да се зазвони.

Поглед на Свету Гору са њеног врха.

Зора на врху Атосу.

Једно од звона у цркви Панагији 1500м надморске висине.

Брат Зоран на врху Атоса.

Када су стигли на врх налоњ је молитвно освештан помињањем имена, читањем псалтира и читањем јеванђеља у цркви Преображења Господњег на врху Свете Горе.

Освештавање на врху Атоса

Читање светог јеванђеља – два свештеника су кренула из Бања Луке да би служили Свету Литургију – отац Синиша и отац Слободан. Ту је био и монах Силуан из манастира Григоријат.

Налоњ и престона икона на њему Светог Силуана Атонског

Након тога је следио спуст са планине (6 сати) и одлазак у Хиландар.

Долазак у Хиландар

У Хиландару

Налоњ се затеже јер је прошао велики пут од Бања Луке, врха Атоса и на крају Хиландара, код оца Доментијана у књиговезници на многаја лета ако Бог да.

Имена свих духовних синова са својим породицама, част ми је да сам део ове екипе.

Заједничка слика са духовним оцем.

Обично послушања остају лична и нико за њих никада не сазна сем уског броја људи, ипак ово послушање сам желео да поделим са вама и истовремено да одам почаст овим људима.

Овај предмет је сачињен од дрвета, платна и мало конца али када се у њега угради ручни рад, имена пријатеља, ходочашће на Атос, освештање на врху Атоса у олтару највеће цркве на свету јер предање каже да је Света Гора највећа православна црква на свету, а врх Атоса је њен олтар. Морам рећи да ми се сада чини да је цео налоњ састављен од чисте љубави.

Свако добро од Бога свима до следећег читања.

П.С. За бољи преглед овог подухвата ево једног доброг видео снимка од браће Грка…