Не знам да ли знате за причу како су Турци секли Србима воћњаке да спрече буну? Кажу, ако је родна година не ваља јер ће бити много ракије па Срби хоће да дижу буну.
Када сам чуо први пут ову причу била ми је јако смешна јер нас представља ко племе Астерикса и Обеликса које има свој чаробни напитак па када га попију налупају Римљане… хехе. Ипак, колико сам успео да сазнам ова прича је тачна и то се заиста дешавало у неким крајевима.
Сетих се неких ситуација када сам био у СУП-у и приметио више пута да су многи инспектори мало под гасом и то ми је јако сметало тада. Међутим временом сам престао да осуђујем и скапирао да је алкохол један начин одбране од стреса, од свега што виде, од грозних типова људи са којима имају посла… Боље бити под гасом, него под стресом или мртав.
Једном мом другару је лекар преписао Бенседин када дође кући да би могао да се опусти јер је имао лупања срца и проблем да заспи. Он је директор велике фирме са преко 300 запослених и имао је проблем да успори и избаци из главе размишљање о послу када се врати кући. Међутим, после пар месеци узимања послушао је савет ћалета који му је препоручио да уместо да гута пилуле проба да узме једну ракијицу предвече. И успело му је, каже да му та једна ракијица помогне да се опусти и да више не узима пилуле.
Мало алкохола има умирујуће и опуштајуће дејство, проблем је када се претера или пређе у навику. Рецимо сви га користе на журци да се мало опусте јер лакше се игра и мањи је блам прићи некоме… Мислим да сви клинци знају како једна мала чаша вина може да послужи девојци као алиби за све што ће се десити те вечери… :) Ех да је среће да нам је младеж остала на алкохолу, него се сада све чешће користе и други стимуланси у пилулама.
”То је тај проблем са пићем, јер мислио сам ако себи сипам пиће: ако се нешто лоше деси – пијеш да заборавиш, ако се нешто добро деси – пијеш да прославиш, ако се ништа не деси – пијеш да се нешто деси. ” Чарлс Буковски
Другар ми је причао како су војници из његовог краја у једном од ових скорашњих ратова кренули да иду кући. Напустили су положај и кренули под оружјем да се повлаче. Пресрео их је начелник генералштаба код једног места и пита их јел су нормални и где су кренули са оружјем? Они му одговорише да нема више ракије и да неће да ратују док се не обезбеди достава. И обезбедили су им да има пића и они се вратише на положаје. Наравно, нису се они напијали већ је то био начин да смање стрес.
Ако се узме мало има лековито дејство, ако се узме пуно постаје отров!
Историја каже да су немачки војници у II светском рату користили дрогу, да то чине и амерички војници данас. Ето, код нас је више заступљен тај органски приступ – ракија. Сад ће неко рећи да лупетам и да алкохол није здрав али знате ни рат није здрав и често одсеца руке, ноге или убија људе.
Византијски историографи помињу наше крајеве као главне добављаче медовине и медоваче за царство. Медовина је вино слађено медом, а медовача је врста ракије слађена медом. За разлику од данас када медовачу добијају дестиловањем ферментираног меда, што лично сматрам глупошћу, у то време се мед користио за слађење.
Иначе наши историчари тврде да ракије није било све до доба Аустро-Угарске али и то је глупост. Грчки историчари су нашли белешке да се ракија Тсипура и Узо справљао на Светој Гори још у XIV веку. Тврде да је процес справљања вероватно далеко старији и да су га алхемичари правили вековима раније али да имају непобитне доказе за средњи век. Они би користили испаравање воде (евапоризацију) или би чекали зиму када се вино заледи и онда би уклањали лед и тиме избацивали воду са површине. На овај начин су добијали Тсипуру која је имала и по 45% алкохола.
Ево једног куриозитета. Јел знате да се на Кипру њихова стара лозова ракија зове Живанија? Стварно не знам на ком је то језику, али рећи ћу само да се винова лоза код нас сматра симболом бесмртности јер практично никад не умире и зато је осликана на већини стећака (билега, мраморја) и цркава у средњем веку. Зато се и каже ”породична лоза”… Иначе у старим српским песмама се помиње Жива, као симбол живота и српска интерпретација Шиве. Рецимо у једној песми се помиње Брана брањанин, Жива уништитељ и Вишњи Бог, као у Индији Брама, Шива и Вишну. Не бих сада овде да кренем превише у дубину митологије… али симболи лозе на гробовима, Жива – Шива, Живаниа…
Лозова ракија са Кипра – Живанија
Ето бацих пар мисли о алкохолу и традицији. Ипак, још једном да напоменем да треба бити умерен. Ако се претера или пређе у навику онда није добро и за то имамо анегдоту из наше историје. Пад наше средњевековне државе је почео поразом у Маричкој бици. Турски извори тврде да су напали српски камп у сред ноћи и да је војска браће Мрњавчевић била полу-пијана. Не зна се колико је ова прича тачна, али се сигурно зна да су потпуно десетковани, а и мени помаже да завршим овај текст са поентом.
П.С. Модерна ”граџанска” Србија би могла олако да ме смести у пијане крезубе Србе, па да напоменем да ја не пијем уопште. :)
Браво за текст, а посебно за П.С. део.
Sjajan tekst! I baš te briga za “gradžansku” Srbiju. Naši komentari gotovo uvek više govore o nama nego o onome što komentarišem! :)
Добар текст,поготово цитат Буковског…..колико сам информисан у вези Маричке битке и дешавања у вези ње је следеће : “у то време,Срби су имали најубојитију војску а са њима су били и Бугари као претходница и сви они су били толико самоуверени у своју победу,да нису обраћали пажњу ни на место где су их турци мамили.а ни на логорска места,стражу и.т.д.а турци су знали да у директном судару немају неких изгледа па су комбиновали околности и време напада који се десио после поноћи,кад су Срби спавали и били мортус пијани а Бугари,који су чували леђа, су били Бугари….кажу да је свега 8 ратника преживело….највећа кланица икада у српској историји ратовања и најтрагичнија,најсрамнија битка која по значају превазилази Косовски бој….тада је отворена капија Турцима а Србима је смркло 5 векова…..због Велике срамоте,значај битке на реци Марици се умањује”…..због вина и медовине…ракију су накнадно донели Турци….
Е, хвала Дејане. Па знам ту причу али питање је колико је то све тачно јер су прави историјски документи из тог времена јако штури. Накнадно је настајало детаљно тумачење од стране историчара… али може и да буде да је тако. Елем, ни за ракију нисам сигуран да су донели Турци, тј. они су сигурно донели неку своју варијацију и назив али грчки исторјиски извори показују да су имали жестока пића у време пре Турака. Свакако је данас све један велики микс култура.
Турски извори о битци на Марици су тачни. О томе је написао роман Славомир Настасијевић. Срби су били далеко јачи (и то само Мрњавчевићи!), а Турци далеко слабији, па су ишли на превару. Предали битку без борбе, потписали капитулацију и пристали на све само да се повуку. То је, наравно, морало да се прослави, онако домаћински. А Турци, као и сви Татари, потпис мачку о реп, па удри кад је већ прилика. Јер њихов заповедник Лала Шахин добио је наређење да се не враћа без победе.