Забранише Ђоковићу да учествује у Аустралијан опену и сви осетисмо неправду. Зашто смо осетили неправду? Зато што је један од највећих спортиста свих времена, зато што је дао новац Аустралији када су били пожари, зато што је добар човек, зато што је бранио људско право на избор и зато што је потпуно здрав али га ипак кажњавају.
Због неког административног зареза, неће моћи да наступа на турниру и платиће 500.000 долара казне. Спалише га ко некад вештице на ломачи.
Зашто је аустралијски суд тако пресудио? Да ли је то због греха својих предака? Аустралија је настала као кажњеничка колонија Велике Британије која је тамо слала убице, силоватеље и лопове који би одслужили казну и никад се нису могли вратити. Касније ти бели аустралијанци су извршили геноцид над домаћим абориџинским становништвом.
Да ли нам се свете зато што је о томе први писао Србин Сретен Божић? Сретен је писао под псеудонимом Вонгар, тек касније се сазнало да је Србин и да му име значи ”Merry Christmass”. Можда има и нешто од тога.
Ипак рекао бих да Ђоковић није страдао зато што је Србин, већ зато што има православни менталитет. Дошло је до судара источног и западног менталитета. Он је бранио право на избор, противио се инквизицији и борио се за истину, а они су морали да направе пример свима и одбране свој ауторитет.
То ме подсети да је Свети Сава је у Законоправилу написао ”да се суди по правди и милости”. У средњем веку у доба православне ”Византије” судило се по ”законима и милости Божијој” и тада правда није била слепа као данас у свету. Дакле идеја праведног суда је била да се сагледавању казне поред прекршаја одмере сви фактори – укључујући о коме се ради, да ли се искрено каје и да ли слово закона у том случају има смисла за заједницу.
На пример, човек који је украо кокошку јер су му деца била гладна и није у том тренутку знао како да им помогне би добио само да плати кокошку и не би му се судило за крађу јер није вођена материјалним добитком.
У то време варварски запад је имао гесло да је ”правда слепа” и ”правда је сурова”, она симболично има повез преко очију, мач у једној руци и кантар у другој. Они су за то имали и повод јер им је требало да буду правно покривени за све ломаче и лов на ваштице. Нажалост и наша земља је временом усвојила ту врсту слепе наци-правде и слабо се за милост зна.
Модерна богиња правде има повез на очима, теразије да одмери и мач да казни. Она је ”слепа” за разлику од божанске правде која мора да пажљиво гледа цео случај. Стари приказ правде – архангел Михајло који нема повез преко очију али има крила као симбол анђеоског и божанског порекла.
Правда по милости Божијој остала је резервисана за наше најближе. Рецимо ми када се наљутимо на пријатеља често опростимо јер помислимо у себи ”добро, рекао је то али знамо се од детињства толико пута ми је помогао и знам да је добар човек… био је у афекту и то му није иначе обичај.”
Сећам се када смо били у посети код пријатеља у Немачкој. Мој син је тада имао 4 године, а њихова ћерка 11. У некој игри они се споречкају око неке лоптице. Мали поче да плаче за лоптицама, а девојчица узе своју лоптицу. Тада моја жена замоли ”А што му не би дала мало ту лоптицу, видиш да плаче. Он је мали, кратко ће је држати и заборавити.” Међутим, њен отац рече ”Али зашто да му да када је то њена лоптица? Он треба да научи да није све његово.”. И тако мали оста да плаче, имовински правно је било исправно али праведно није било.
Тај мали сада има 14. година, а моја ћерка има 6 и опет водимо исти разговор. Сада се она повремено расплаче и потпуно није у праву али ја кажем сину ”Види она није у праву али ти си старији, то је ситница и требаш да попустиш јер је она мала и не разуме. Временом ће она порасти и схватити, тако си и ти некада био мали. ” Е сад, наравно он се љути јер је право на његовој страни. Међутим, ја сам упоран јер га учим милости, а не само правди.
Рекао бих да нам треба више милости у правосуђу и да правда не треба да буде слепа већ треба да сагледа објективно ситуацију а не да гледа само по слову закона.
П.С.
Из давнина се чује у позадини жамор:
”Пресветли судија молим вас, молим због моје деце. Остаће без икога. Кунем вам се да нисам ништа крива!”
”Ја те разумем жено и мени је лично жао твоје деце али слово закона тако каже. Правда је слепа. Суд је пресудио.”
Док су је водили, шаптом се говорило како је мислила да је боља од нас и ето јој сада. Пламен је сукуо, једна невина душа је страдала а маса је викала френетично ”Гори вештице! Гори!”.
Најновији коментари