Проучавање Законоправила Светог Саве нам омогућава да заронимо у прошлост и видимо како је наша вера изгледала пре осам векова. Како је рецимо изгледала Исусова молитва у то време?Пре него што сам се удубио у текст моја претпоставка је била да је та најосновнија молитва потпуно иста све време, међутим – није тако.
Исусова молитва је најкраћа молитва која данас гласи:
Господе Исусе Христе Сине Божији, помилуј мене грешног.
Међутим, у Законоправилу Светог Саве (превод професора Миодрага Петворића), дакле у доба Немањића, она гласи:
Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас.
Дакле постоје две битне разлике. Прво, не каже се ”Син божији” већ ”Боже наш” и друго не каже се ”помилуј мене грешног” већ ”помилуј нас”. Е сада, некоме ко не практикује молитву ово може да изгледа као небитна разлика коју не вреди ни помињати али за оне који су у вери ово су врло битне разлике.
Законоправило 1. – Миодраг Петровић, страна 29.
Боже наш
Када неком монаху кажете ”Син божији”, он је због свог образовања свестан да је помињање Сина, Оца и Духа исто што и Исус Христ јер он има три лица (ипостаса). Међутим, за почетнике и обичан народ ова верска дефиниција је прилично апстрактна и људи себи логично постављају питање – ако је Христос Син, ко је онда Отац?
До одговора ће доћи на разне начине али пошто су у медијима и на интернету свеприсутни разни документарци који често говоре о ”Старозаветном Богу” и ”јеврејским почецима”, многи људи долазе до погрешног закључка да је Бог Отац уствари старозаветни јеврејски Јахве или нешто слично. Нажалост ти документарци су често баш намерно направљени да збуне људе и ”научно” објашњавају шта је било у историји како би промовисали тезу о јудео-хришћанству, што је обична лаж.
Православље нашега Светог Саве није јудео-хришћанско и не може бити јер Законоправило садржи гомилу одредби против јевреја које су уграђене у нашу веру одлукама светих отаца још на Васељенским саборима. Ништа не може бити даље од истине од јудео-хришћанске шарене лаже и о томе сам већ писао, то је јасно свакоме ко је прочитао Законоправило.
Чуо сам једно свештено лице када каже ”Наш Бог је Света Тројица”, а и то је проблематично објашњење за почетнике јер онда креће упоређивање са старословенским идолима, Триглавом, Световидом и слично. Бог има три лица, то је тачно али наш Бог је Исус Христ.
Зато је дефиниција из Законоправила ”Исусе Христе Боже наш” кристално јасна и не смућује вернике. Нема места тумачењима. Христ је наш Бог и он није син никаквих јудејских старозаветних лажних идола, нити поједностављено старословенско божанство.
Још једна ствар доводи до смутње, а то је што сви знају молитву ”Оче наш”, а у Исусовој молитви се помиње ”Син божији” данас. Ко није посветио време да пронађе објашњење у књигама може лако гледајући документарце и друге изворе да изађе на погрешан закључак. Дакле, наш Бог је Исус Христ и исто је у молитви ”Оче наш” наш Бог је Исус Христ иако му се ту обраћамо са ”Оче наш”. Наравно напомињем да нема збуњивања код људи који су утврђени у вери, међутим 97% оних који уђу у цркву можемо назвати радозналим почетницима у хришћанству који лако могу да залутају.
Постоји још један разлог зашто сматрам да је стара верзија молитве боља, а то је ”филиокве питање”. Дакле, раскол између истока и запада је највише настао због питања од кога исходи Свети Дух. Ми православни кажемо ”од Оца на Сина” иде Свети Дух, а католици су променили тако да ”од Оца и од Сина” иде Свети Дух. Е то, ”и од Сина” је оно што ме брине у молитви ”Исусе Христе, Сине Божији”. Од кога онда иштемо Светог Духа?
Вековима су језуити утицали на промену наше вере и имам своје сумње када је и како дошло до овако значајне промене али то ће бити тема неког посебног текста. Промене које су они увели су суптилне и често исправне али тумачење је временом промењено да више одговара унији са папом.
Наравно, све зависи од тумачења, за једног искусног монаха нема сумње али сви остали се овако формулисаном молитвом отварају за разна тумачења и могућу забуну. Уместо да се мути вода, боље је ићи ка извору и рећи како нам је Свети Сава оставио ”Исусе Христе Боже наш”.
Помилуј нас
Из Законоправила
Ја лично сам годинама у молитви користио Исусову молитву како ми је објашњено у Хилендару. Међутим, временом сам кроз праксу полако престао да помињем ”помилуј мене грешног” и почео да мислим ”помилуј нас”. Тако ми је било логично.
Пар година касније схватам да у Законоправилу баш тако пише ”помилуј нас” у множини. Шта ће мени молитва само за мене? ”Помилуј мене” је некако мало егоцентрично. Јасно памтим речи мога духовног оца: ”Сине ми хришћани се спасавамо кроз љубав према својим ближњим”. Ово је изузетно јака порука. Ништа није твоје, ништа не можеш понети у гроб са собом. Твоје је само оно што даш другима.
Сваки родитељ ће се молити за своју децу, поменути свог супружника и родитеље без обзира да ли су живи или само у сећању. То је природно јер то је љубав. Дакле, ”помилуј мене грешног” је слабо и не одјекује у вечности као ”помилуј нас”. То ”нас” се односи и на породицу, и на град, и на народ и на нас као људе.
Из Законоправила
У Законоправилу пише да је Исус јеврејски назив, да Грци кажу Сотир, а ми кажемо Спас. Отуда су стари називи цркви по Србији које су посвећене Христу гласе ”црква Христа Спаса”.
Можемо отићи још мало даље у тумачење и рећи да реч ”Христос” означава крст тј. онога што је на крсту био разапет. Исус Христ би био ”онај што се спасе са крста”, тј. јасна референца на Васкрсење. Ако би узели обе речи и истумачили их на српском језику молитва би могла да гласи и ”Господе ти што се са Крста Спасе, Боже наш, помилуј нас”.
Дакле Исусова молитва је јасно дифинисање ко је наш Бог. Када си збуњен и није ти јасно, притисну те екуменисти, Холивуд, свакојаке књиге – Исусова молитва је ту да се центрираш.
На почетку сам написао да је Исусова молитва најкраћи облик православне молитве и поставља се питање да ли је то тако? Није ли ”господе помилуј” краћи облик? Није, ево зашто. То ”господе помилуј” ми можемо рећи као део неке веће молитве али само по себи не може да стоји јер се не зна на ког господа се мисли? И католици, и муслимани и јевреји имају свог господа, па није исправно тако рећи јер се онда не разликујемо од других. Зато се каже Исус Христос тј. прецизно онај што се са крста спасе и Васкрсну. Отуда ”Господе Исусе Христе Боже наш, помилуј нас” је уствари најкраћа појединачна молитвена формулација.
Морам да приметим и одсуство придева ”грешне”. Дакле не каже ”помилуј нас грешне”, већ само каже ”помилуј нас”. Како овог дела нема у Законоправилу, нема ни тумачења, па ја ту само могу рећи оно што ја лично мислим.
Ми људи смо свакако грешни па нема смисла то потенцирати у обраћању Богу, пре свега зато што он познаје сваког од нас боље него ми сами. Када кажемо ”нас” молимо се за разне људе, породицу и слично, има ту и беба које су свакако потпуно без греха па је ”грешне” сувише. Ми смо људи, а какви смо – то Бог зна.
Најновији коментари