Празник Успења Пресвете Богородице је слава Хиландара, међутим никако нисам успевао да пронађем историјску подлогу за тај празник, све док нисам пре неки дан налетео на једну књижицу у антикварници. То је малена књижица од свега неколико пожутелих страница из 1886. године, а платио сам је 20 евра.
У књижици се помиње како Богородица пред смрт прича како се плаши да ће јој јевреји спалити тело после смрти.
Књига се зове ”Апокрифске приче о Богородичиној смрти”, књига је објављена 1886. у Загребу и то од Стојана Новаковића. У књизи се преноси превод неких старих средњевековних српских црквених књига у којима су пронађене те апокрифне приче.
Текст је првобитно објавио Стојан Новаковић у књизи ”Примери књижевности и језика старога и српско-словенскога у Београду 1877, на страни 430. Каже се да је причу написао епископ Григорије који је све својим очима гледао на језику јеврејском и да је то исто испричао епископу Федими у Амасији граду, а овај је то написао на језику арапском. Прича каже да је управо Богородица крстила и поставила тог Григорија за епископа у Јерусалиму.
Оригинално тај текст је преписан из списа из 1572 и да га је нашао неки Јаков у књигама Петра цара бугарскога коме престоница беше Велики Преслав. Овде се вероватно мисли на Петра I који је владао од 927. до 969. године. Текст се води под насловом: ”Месеца Августа слово Јована Богослова на успење пресветле владичице наше Богородице и приснодјеве Марие. Благослови оче!”
У том тексту се каже како је Богородица пред смрт свако вече одлазила на гроб Христа Сина свога и како су се јудеји због тога узнемирили и поставили страже око гробља. Међутим, она је успевала да их прође и да наставља да долази на гроб свога сина.
Такође, наводи да се Богородица плашила да ће јој Јудеји после смрти спалити тело, а Јован Богослов ју је уверавао да се то неће десити. Након Богородицине смрти народ је долазио у њену кућу у којој је живела и додиривао зидове куће и многи су се тако излечили. Јудејски свештеници су послали војску да растера народ али како спис каже виша сила је спречила војску у томе.
Након тога је послата римска војска, вероватно да спречи нереде и поновно оживљавање вере у Христа. Међутим, њено тело је већ било пренесено у Јерусалим где се сигурно налазио епископ Григорије кога је она поставила тамо, као и Јован Богослов.
Текст даље каже да су јудејски свештеници су хтели да запале кућу Богородичину али нису успели опет због више силе и због тога јом много људи поверова у Христа. Када су Богородичино свето тело носили неки јак јеврејин Јофонија залете се да је апостолима истргне из руку и обори ковчег на земљу али када је додирнуо ковчег поверова у Христа.
Ова прича је потврђена на још једном месту у српским рукописима – рукопис 184. Народне библиотеке у Београду под насловом ”Слово апостола Томи како вјаздвиже Панагију”. Не ради се о препису, прича је слична али постоје разлике.
Да се не ради о неком измишљању српских свештеника већ да се ради о веома старој причи која је очигледно временом потиснута и данас заборављена имамо доказ и у другим изворима са запада. У француској књизи Dictionnaire des apocryphes II, 503. налази се текст ”Livre de passage de la bienheureuse vierge Marie, ecrit par saint Jean” и у њему се каже да је један немачки научник (Максимилијан Енгер) пронашао овај текст на латинском и арапском језику. У првим вековима хришћанства је била позната књига Transitus sanctae Mariae. Помиње се у декрету папе Гелаксија којим је 494. године забрањен тај апокриф и још неки списи.
“Јудеји су се клели да ће када умрем са спале тело моје”
У тој књизи цела прича је истоветна, сва лица и редослед су исти и на латинском и на арапском језику што утврђује аутентичност текста о коме говоримо.
Дакле да резимирамо. Богородица се пред смрт бојала да ће јевреји њено тело спалити после смрти. Јевреји су слали војску да спале њену кућу, покушали су да преврну њен ковчег и да одузму тело. Војску су послали у Витлејем да зауставе погреб. Међутим, пред њену смрт сазвани су апостоли да помогну, па је након смрти њено свето тело тајно пресељено из Витлајема ка Јерусалиму где је био епископ Григорије.
Богородица је по предању сахрањена близу Јерусалима у Гетсиманији али њено тело није пронађено већ само један бели свилени вео у гробу. Поставља се питање где је њено тело сакривено? Да ли је можда премештено на Свету Гору која је Богородичин врт? Можемо само да нагађамо, а црква би рекла да богохулим и да се кроз вазнесење придружила своме сину Христу.
Да су јевреји успели да спале тело Богородице то би умањило утицај хришћанске цркве, међутим залагањем свих апостола и епископа Григорија овај сценарио је спречен.
У сваком случају, рекао бих да можемо да кажемо да је празник Успења пресвете Богородице уствари победа хришћана над јеврејима и римским властима који су хтели да спале њено тело.
У случају да имате неке сумње у моје речи, дајем вам овде целу ту књижицу Стојана Новаковића у скенираном облику, па проверите…
Апокрифне приче о Богородичиној смрти – пдф
Сцена успења Богородице
Најновији коментари