Отац Доментијан је постао схи монах

Схи монах је највиши степен монаштва, нешто као црни појас 10. дан у каратеу. Ових дана имао сам част да присуствујем додељивању велике схиме оцу Доментијану у манастиру Хиландар.

Овом догађају присуствовало је 15так најближих људи оцу Доментијану. Провели смо два дана у манастиру и желео сам да са вама поделим пар утисака.

Све се дешава 28-29. августа 2022, када је и манастирска слава Успење пресвете Богородице. Почело је са службом бдења која трајала сатима од 22 до 02 сата колико сам ја испратио.

Бдење, од речи бдити тј. бити будан, стражарити, пазити. Уствари ми будни у цркви дочекујемо празник. Наравно, покушавали смо да што дуже будемо у цркви али ипак путовање и стајање на броду нису нам пружали шансу да изгурамо целу службу. Поготову што се церемонија додељивања велике схиме одиграва тек сутрадан ујутру на служби која почиње у 7 ујутру.

Овај видео осликава како одприлике изгледа једно бдење у Хиландару.

Бдење за славу манастира је стварно посебно мистичан догађај када су попаљене све свеће у цркви. Кулминација службе је када се заљуљају велики полијелеји (лустери) у цркви.

Присуствовали смо бдењу колико је ко имао снаге, кратко одспавали и у 7 ујутру је почела литургија. Служба је трајала 3 сата, а додела велике схиме се врши у склопу литургије.

За мене као сведока целог догађаја и ко то гледа другачијим очима од монаха, утисак остављају церемоније. Сви смо добили по једну свећу коју смо држали у рукама у току схиме. Доживљај службе у помрачини цркве где сви присутни држе свеће је незабораван.

Током схиме слично као и код монашења, прамен косе се сече три пута. Интересантно игуман пита монаха три пута да ли је сигуран, а затим када исече прамен косе, он баци маказе и каже му ”донеси” и то тако три пута. На тај начин и речима и делима монах сам даје сагласност три пута и бива постављен у чин великосхимника.

Нажалост снимање није дозвољено па сем ове једне фотографије са почетка немам шта да вам покажем. Све остаје у сећању и у речима.

Велика схима

Отац Доментијан рече да је велика схима уствари давање завета самом Богу. У Србији се ово звање даје монасима пред крај живота, док у Хиландару то није случај, већ се схима даје онима који су посебно духовно и аскетски посвећени.

Каруљски схи монах отац Симон кога сам имао прилике да упознам.

Примера ради да испричам један детаљ. Отац Доментијан једе једном дневно, док већина монаха има два оброка дневно. Када погледате хиландарски типик Светог Саве, тамо пише да се једе једном дневно али је то доста тешко за људе данашњег времена. Отац Доментијан је толико испостио своје тело да је пар недеља пред овај догађај када је једном приликом при коричењу књиге налегао телом на полугу да притисне једну књигу – напукла му је грудна кост. Ето о таквој посвећености и аскези се ради.

Схи монаси у одорама.

За мене је тако нешто потпуно непојмљиво и остајем задивљен пред посвећености и снагом монаха да истрају у својим обавезама. Наравно буним се и покушавам да наговорим оца да једе више јер друкчије не могу али не знам колико то што говорим до њега допире.

Схи монаси имају посебне мантије где су обично црвеним концем исписане молитве, велики крст и обично мртвачка глава. Та мртвачка глава има посебно значење и у размишљању како да је објасним одмах ми падају на памет два натписа.

Први је натпис на једним вратима у манастиру где пише: ”Ако умреш за живота пре смрти, онда када умреш нећеш умрети”. У преводу ако се човек одрекне свега, славе, имања, амбиција, страсти као монах док је жив, онда када буде умирао смрт му неће бити неки проблем. Он ће се веома приближити Богу да тај прелаз из живота у смрт неће ни осетити.

Други натпис који ми пада на памет је натпис на манастиру Есфигмен: ”Православље или смрт” који показује решеност монаха да се држе свог монашког подвига по цену живота.

Мене то подсећа на самураје који су се помирили са смрћу и због тога бивају неустрашиви ратници. Ипак то СХи долази од ”Ес-Ха-тон”. Есхатон значи на грчком ”судњи дан” и објашњено је као:

”Вечни живот (вечно блаженство) свакако претпоставља надбиолошке услове живота, јер “што око не виде, и ухо не чу, и у срце људско не дође, оно уготови Бог онима који га љубе” (1 Кор 2,9), чиме есхатологија подразумева заједништво са Богом, слободу од свега, господарење над свим, па и над историјом.”

Кандило

Отац Доментијан има десет својих духовних синова. Неким чудом ја сам један од њих. Ми смо сви били позвани да заједнички присуствујемо великој схими. Да бисмо на неки начин обележили овај догађај желели смо нешто да поклонимо оцу.

Одлука је пала да се удружимо заједно са протом Војиславом Билбијом и да се за оца направи једно лепо кандило.

За оне који не знају, прота Воја је направио кивот светог Симеона у Хиландару, као и кивот свете Анастазије и још многа друга рукотворства.

Елем, изнад кивота Светог Симеона у Хиландару налазе се два царска кандила која је направио прота Воја па је прота предложио да направимо једно такво кандило за оца Доментијана. Ми смо се удружили и поделили трошак за материјал, а прота Воја је сачинио кандило.

Кандило је великог формата, зато се каже ”царско кандило”, изливено од 850 грама сребра, са дуплим ланцима који су такође од сребра, са позлатама и коралним каменом као украсима.

Имали смо прилику да се мало дружимо са оцем и да му дамо поклон. И ево слика са тог дружења.

Лепо је путовање било, велики догађај, многи људи су се срели.

На крају шта рећи него: ”Оче на многаја лета!”.