Племе моје сном мртвијем спава

Датум 29. 05. 1903. год. је најтрагични у новијој србској историји. Тада се десио невиђени злочин од кога се згрозио свет а посебно Европа. Најоштрија реакција је дошла из најсатанистичкије земље света из Енглеске, која је због тога прекинула дипломатске односе са Србијом.

Тога дана Србија је тешко рањена а упокојила се само после 15 година агоније и престала да постоји 01.12.1918. Убијен је Божији помазаник, какав год да је био, он је био Божији помазаник.

Реакција народа никаква, за разлику од света у Србији нема ни осуде злочина а о покајању ни говора.  Црква ћути. Накарадна страначка политика је донела неслућено зло које ће тек доћи.

На крвави престо долази Петар, који је у Швајцарској пре доласка у Србију потписо докуменат којим он постаје марионета у рукама злочиначке организације Црна Рука. Њима је било важно са киме се краљ жени, није важно што ће у наредних 40-ак година погинути преко 3.000.000 Срба и то најбољи генетски материјал. Амерички писац Макензи у својој књизи „Апис човек који је изазвао први светски рат“ све објашњава и каже.

Карађорђевићима је било најважније да се дочепају власти, а шта ће са Србијом бити нека брине неко други. И тај други, Господ,  је због љубави према Србима попустио ужасно страдање.

Са Петром у Србију долазе два сина из Петрограда, са школовања, који нису знали ни где је Србија ни ко су Срби. Срби се хвале да им странци нису били владари, па зар ови нису странци. Ђорђе је још инекако показивао да припада србском роду а Александар је све био само не Србин. Карактери њих обадвојице су били врло чудни – њихово понашање, деловање, однос према другима, врло неуравнотежен.

На њима се нажалост није осећала ни најмања количина Благодати. Зашто? Јер су били су неверујући људи. А Престо тражи супротно, кад они који су на Престолу нису са Богом, није ни Бог са њима али и нажалост ни са народом који они воде. Све што је најбоље у људском животу, човек добија од Бога, ако тога нема, онда се пролази као бос по трњу.

Кад је 1909. Александар дошао на престо као регент, почиње суноврат Србије који траје до данашњег дана и не зна се докле ће трајати. Најтрагичнија личност у србској историји од постања, трагичнија чак и од усташе Броза, највећег србомрзца у историји србског рода. И сам је био усташа са Цетиња, јер су му Хрвати били ближи од Срба.

Како објанити да је по завршетку Првог светског рата у србску војску примао усташе из аустријске војске, давао им чин више а за то време поједини србски официри извршавали самоубиства! Како објаснити да полуписмен човек, он је Петрограду учио нешто мало војне школе, за остао није стигао, он доноси одлуку да поред Србског Писма, се уводи и страно писмо латиница, па говори ли и ово каква је био личност. По мени поремећен. Није хтео да се крунише да се Хрвати не би наљутили!?! Параноја.

Страдање србског народа у Првом светском рату је незабележено у историји људског рода. На свакој другој кући црни барјак, 53.6% мушког становништва страдало, после тога србски народ је био као злато седам пута у ватри претопљено. На ту ужасну рану требало је превити мелем, авај, дошао је отров у облику сатанистичко-папистичког духа који су у несрећну краљевину СХС унели Хрвати и Словенци. Црква ћути.

Навешћу 13-ог Апостола, Достојевског. Велики Инквизитор разговара са Исусом и каже: “…Видиш, моја се радња збива у шеснаестом столећу у шпанском граду Севиља у време најстрашније инквизиције… И зар ћу ја сакрити од тебе тајну нашу? Можда ти баш хоћеш да је чујеш из мојих уста, онда чуј: ми нисмо с тобом него с њим*, то је наша тајна!Ми већ одавно нисмо с тобом, него с њим* (Сатана), већ осам векова. Равно пре осам векова узели смо ми од њега оно што си ти с негодовањем одбацио, онај последњи дар који ти је он* нудио показавшити сва царства земаљска: ми смо узели од њега* Рим и мач ћесарев и прогласли сами себе за цареве земаљске, за цареве једине, премда нам све досад, још није пошло за руким да доведемо своје дело до потпуног завршетка. Али ко је крив? О, дело је то и сада још у почетку али је почето.

Дуго ће се још чекати на завршетак његов и земља ће још много препатити али ми ћемо свој циљ постићи и онда ћемо мислити о свеопштој срећи људској. А ти си могао већ тада узети мач ћесарев. Зашто си одбацио тај последњи дар? Да си примио тај трећи савет моћнога духа*, ти би испунио све што човек на земљи тражи, то јест: коме да се потчини, коме да преда своју савест и на који начин да се најзад сви људи уједине у неоспоран општи и једнодушни мравињак, јер потреба за свеопштим уједињењем је трећа и последња мука људи“.

Каже Господ у Јеванђељу ко има очи да види, нека види, ко има уши да чује нека чује. Православни народ србски су његове “вође“ предале у руке непомјаника. Од тада почиње и до данашњег дана траје кварење србског народа. Крај се не види, вероватно ће бити страшан. Каже Господ у Јеванђељу: ако слепац слепца води – оба ће у јаму пасти.

Данас је исто стање, чак и много горе јер је ово сатанизација човечанства каква није била од постања света. Црква ћути. Александра су звали и данас га зову краљ али он никад није био краљ него узурпатор власти. Само је краљ онај који се крунише и само краљеви и цареви имају друго Миропомазање. Прво помазање се добија при крштењу, а друго при крунисању. И тад Господ преко миропомазаника спушта благодат на сав народ.

Последњи православно крунисани краљ у Србији је био Петар. Страдање србског народа у Првом светском рату је ужасно а разлог, убили су Божијег помазаника. Још страшније страдање је имао руски народ јер је убио Божијег помазаника и то платио десетинама милиона људских живота.

Монархија најбоље друштвено уређење. За време Обреновића Срби су плаћали порез, Милош није праштао да ико буде ослобођен од плаћања пореза. За време Карађорђевића Срби су плаћали али главама. Никад краљ отац неће краљу сину оставити хаос у земљи и никад ниједан нормалан народ неће дозволити да му краљ буде НАТО пуковник. Александар није био православан, за време Часног поста је јео прасетину коју му је владика Николај бацио у језеро. 1917. је у Солуну убио Аписа јер му је од њега претила опасност, а ником у Србији па ни њему није пало напамет да се суди злочинцима за 29.мај 1903.

Само они који ништа не знају могу да мисле да Аустроугарска није знала ко је организовао и извео Сарајевски атентат. Да су злочинци били кажњени за 1903-у до Првог светско рата неби ни дошло. А народ лепо каже ко са ђаволом тикве сади о главу му се лупају.

По завршетку Првог светског рата, они који нису имали руку или ногу или око а на грудима су имали Карађорђеву звезду долазили су код највећег лопова србског, Пашића да траже помоћ и добијали су: папир да имају право на улици да просе! Земља која има такав однос према својим херојима мора да пропадне да јој је сир као кајмак.

У Версају 1919. на крају мировне конференције председник француске владе Клемансо се обраћа у завршној речи и каже: Жао ми што са светске сцене одлази једна тако дивна земља која се зове Србија. У историји људског рода није забележено да земља чланица победничког тима после завршетка, престане да постоји.

Године 1903., турски попис у Северној Грчкој преко 900.000 Срба, 1925 године геноцид над Србима у Северној Грчкој, СХС ћути, Црква ћути.  500.000 Срба долази на границу СХС али не прмају их и они одлазе у Бугарску. Примају их Бугари.  Црква ћути.

Године 1937. Црква се оглашава, спречава Конкордат али тад је већ касно. Хрвати су у СХС урадили оно што је синагога сатанина и Ватикан већ испланирао. У Другом светском рату ће се најбоље видети шта је то.

Многи осуђују другу Југославију, што је свакако за осуду али да није било прве Југославије, не би било ни Јасеновца, ни 1.700.000 страдалих Срба. Неки кажу да није сав Хрватски народ као што су усташе. Ово је валидан податак у НДХ је на 1.100 места вршен злочин над Србима. Попис пред рат у Хрватској 1.900.000 Срба по завршетку 1.000.000. Знате ли лолико их данас има?

Око 200.000 Срба у Источној Босни страдало од усташа 1941-1942.год. Прочитајте “Тече крвава Дрина“од Момира Крсмановића. О Пребиловцима и десетинама других стратишта, написане су многе књиге, само нажалост нема ко да чита. Не би могле усташе из друге земље да дођу и кољу у другој земљи. Они су клали своје дојучерашње комшије из свог или суседног села. А ко их је ставио да живе заједно? Може ли со и око заједно? Шта има светлост са тамом?Шта има Христос са велијаром?

Године 1945. усташа Броз прима 80.000 усташа у партизане, доводи их у Србију да „ослобађају“, какве су злочине радили само Бог зна, опљачкали су све што су могли и нису се вратили у Хрватску, остали су да живе у Србији и данас, односно од 1945-е владају Србијом.

Антоније Ђурић каже да је у Србији 1945-46. од стране комунистичког режима без суђења, ноћу, убијено 250.000 људи.

Посебно треба напоменути 50.000 србских младића у цвету младости, због освете усташе Броза, страдало на Сремском фронту.

О „савезничким“ бомбардовањима од октобра 1943. до септембра 1944., књиге се могу написати и описати на десетине хиљада страдалог невиног становништва. Главни навигатор „савезничких, зликовачких бомбардера“ био је Коча Поповић, по партиском задатку.

Зато Срби и дан данас држе “25 мај“, као доказ своје глупости и одвојености од Бога, односно чињенице да Срби не владају Србијом, одавно. Доказ, бедна скупштина Србије пре пар година не сме да изгласа резолуцију о Јасеновцу.

Другосрбијанци се наравно неће сложити са овим, јер они и дан данас живе у Југославији која не постоји и тиме доказују свој „космополитизам“ сви остали су сељаци посебно они који воле Србију. Многи се питају, па зато они који неволе Србију и пљују по њој, не оду напоље, јер они то напољу дижу у звезде? Па просто, они би напољу били грађани трећег или четвртог реда, а овде су главни и раде шта хоће без последица.

Ван памети је да постоје невладине организације, које раде здушно, против народа у земљи у којој живе. Све Јуда до Јуде, углавном ћерке бивших високих чинова ЈНА, којима је ова земља највише дала.

У основи свега је борба не против Срба као народа него борба против Православља. Сатанистима Православље највише смета. Не знају бедници да нико ко је ратовао против Бога није добио рат нити ће га добити! Србији одавно фали домаћин и ако би дао Бог да га добијемо од Бога. Само Господ може да помогне Србима и нико други у васељени.

Каже Ава Јустин Ћелиски ….“ Глуп је европски човек, катастрофално глуп, када може, не верујући у Бога и бесмртност душе, веровати у прогрес, у смисао живота и радити на томе. Та нашта ми прогрес, кад ме иза њега чека смрт? Ништа ми сви светови, сва сазвежђа, све културе, кад ме иза њих вреба смрт и најзад увреба?

Где смрти има, ту стварног прогреса нема. А ако га има, он је само проклети прогрес у воденици смрти. Зато га треба уништити потпуно и без трага.“

Књига објављена 1995., Хилендарско издање, Православна Црква и екуменизам.

Или са Христом или с Европом

„Папизам се служи политиком јер тако се долази до власти. Лутеранизам се служи философијом и науком, јер тако мисли доћи до памети. Тако је похот дигла рат против памети и памет против похоти. То је нова вавилонска кула, то је Европа. Али је у наше време устало ново поколење европско, које је венчало похот и памет у атеизму а одбацило папу и Лутера.

Људска похот и људска памет венчани су у наше дане и створен је један брак који није ни католички, ни лутерански, него очигледно и јавно сатански.  Данашња Европа није више ни папска ни лутеранска, она је изван тога и ван тога. Она је скроз земаљска и без жеље да се попне на небо ни са пасошем непогрешног папе, нити пак уз лествицу памети протестанске.

Уопштено, одриче се путовања из овога света. Жели да остане ту. Жели да јој гроб буде где и колевка. Не зна за други свет. Не осећа озон небесни. Не види у сну ангеле и светитеље. За Богородицу неможе да чује. Разврат је утврђује у мржњи против девичанства. Сав је трг у мраку. Све су сијалице погашене. Ај, какав ужасни мрак!

Брат брату зарива мач у груди мислећи да је непријатељ.Одриче се отац сина и син оца. Вук је вуку вернији пријатељ него човек човеку.

Ај, браћо моја, зар ви сви то не видите? Зар ви сви нисте осетили мрак и злочин антихрићанске Европе на својим леђима? Хоћете ли у Европу или уз Христа? Уз смрт или уз живот? Питате се. Одлучите се. Смрт или живот!

То двоје ставио је некад Мојсије пред народ. И ми стављамо пред вас. Знајте, Европа је смрт, Христос је живот. Изаберите живот да живи будете вавек“.

Св.Владика Николај Велимировић.

Нажалост жути не читају Аву Јустина, ни владику Николаја, они су се снадбели сатанистичком литературом и 05.10.2000-е издали Србију и повели је у амбис који не само да траје све ове године него се и повећава, јер они који су дошли иза њих су или исти или још и гори.

Црна Србијо шта си дочекала. Веле издаја на свим нивоима! Ако им се не буде судило на земљи осудиће им Небо. То је Србијо све због твојих грехова.

Данашња „власт“ промовише педере и лезбејке, оно што је ненормално проглашавају за нормално, омладина се ваља у блуду, неморалу, разврату, Београд је гори од Содома и Гомора.

Каже Господ у Јеванђељу: ко похули на Сина Човечијег, опросиће му се, а ко похули на Духа Светога, неће му се опростити ни у овом ни у будућем веку. Кад неко не зна дали је мушко или женско то је хула на Духа Светога, ко мења пол он преправља Божију творевину.

Бог ме убио, ако разумем, докле ће Срби ићи за лудачком Европом и усклађивати своја акта према тим лудачким европским сатанистичким хтењима. Па има ли ико нормалан да може очекивати да не буде пропаст?

Још један црни бисер безбожне и неправославне анти србске власти: закон о родној равноправности. Па има ли ко нормалан у земљи Србији да постави питање, зашто? Како се усуђују да кроз тај лудачки закон кваре Светињу која се зове ЈЕЗИК? Може народ да изгуби земљу па да остане народ али ако изгуби језик он више није тај народ. Нажалост безбожницима ништа није свето.

Могло би се до сутра набрајати шта све не ваља и о чему треба рећи: о коруцији, разбојноштву, отимачини, незаконитом присвајању и другим гадостима да не говорим. О тајном уговору са НАТО где је земља издана. О духовном тровању народа преко риалити програма и сличних глупости могла би се књига написати. Црква ћути. Господ је рекао: ако они заћуте камење ће проговорити.

Владика Николај каже:

ПОД ЦРНОМ МАГИЈОМ ЕВРОПСКОМ

„Били смо се угледали на Европејце који су одавно објавили рат Христу. За њима смо каскали као сенка од камиле за камилом. Најпознатије речи Господње били смо избацили из недара и са усана. Мислили смо да погасимо Његове неугасиве свеће, па смо своје погасили.

И тек кад смо у мраку и бури стали пред новим милионима свежих гробова србских, сетили смо се и застидели. Сетили се многих речи Његових, које смо одбацили јер смо стајали ПОД ЦРНОМ МАГИЈОМ ЕВРОПСКОМ. И зато што су били омађијани, многи Срби погазили су ногама бисер Христов бачен пред њих и рукнули су на слуге Христове у време Југославије да их растргну“.

Има ли наде?

ИМА, пример је Ниневија, нема греха који Господ неће опростити ако уследи истинито дубоко и свеопште покајање. Србски народ треба да се искрено, дубоко и стварно покаје, да пази како живи, да пости, да чини добра дела, да јача љубав, да помаже сиротињи, да се моли Богу и Пресветој Богомајци и Светитељима Србским, да се исповеда, да се Причешћује као су оставили Ава Јустин и Владика Николај.

Није њих Господ дао Србима за џабе, већ зато што нас воли. Он нас никад није издао, никад оставио, нажалост оставили смо ми Њега. Он нам је једини пријатељ, сва друга уздања су заблуда. Кад би дао Господ да Срби ово схвате и прихвате.

Наш је велики проблем што сваки Србин мисли да је најпаметни на свету. Чак и да је тако, чему памет кад очигледно пропадамо, значи са том памећу нешто није у реду!

Кад би мене неко питао, прво би прекинуо дипломатске односе са свим земљама које су нас бомбардовале 1999. Други корак је подношење тужбе за злочине извршене 1999. Знају они да ће их суд осудити, зато су поткупили бедне Србе, који су продали веру за вечеру и до дана дашњег по том питању није ништа урађено.

Добро је питао амбасадор Русије“Има ли овде Срба?“. Неки ће рећи, шта се ти тиме бавиш, што не гледаш своја посла и у праву су. Опростите што сам вас узнемирио, ако јесам, у вашим поимањима свега у чему сви живимо.

Ми калуђери кажемо – ја рекох и душу спасих.

Црква ћути.

М.