Pleme moje snom mrtvijem spava

Datum 29. 05. 1903. god. je najtragični u novijoj srbskoj istoriji. Tada se desio neviđeni zločin od koga se zgrozio svet a posebno Evropa. Najoštrija reakcija je došla iz najsatanističkije zemlje sveta iz Engleske, koja je zbog toga prekinula diplomatske odnose sa Srbijom.

Toga dana Srbija je teško ranjena a upokojila se samo posle 15 godina agonije i prestala da postoji 01.12.1918. Ubijen je Božiji pomazanik, kakav god da je bio, on je bio Božiji pomazanik.

Reakcija naroda nikakva, za razliku od sveta u Srbiji nema ni osude zločina a o pokajanju ni govora.  Crkva ćuti. Nakaradna stranačka politika je donela neslućeno zlo koje će tek doći.

Na krvavi presto dolazi Petar, koji je u Švajcarskoj pre dolaska u Srbiju potpiso dokumenat kojim on postaje marioneta u rukama zločinačke organizacije Crna Ruka. Njima je bilo važno sa kime se kralj ženi, nije važno što će u narednih 40-ak godina poginuti preko 3.000.000 Srba i to najbolji genetski materijal. Američki pisac Makenzi u svojoj knjizi „Apis čovek koji je izazvao prvi svetski rat“ sve objašnjava i kaže.

Karađorđevićima je bilo najvažnije da se dočepaju vlasti, a šta će sa Srbijom biti neka brine neko drugi. I taj drugi, Gospod,  je zbog ljubavi prema Srbima popustio užasno stradanje.

Sa Petrom u Srbiju dolaze dva sina iz Petrograda, sa školovanja, koji nisu znali ni gde je Srbija ni ko su Srbi. Srbi se hvale da im stranci nisu bili vladari, pa zar ovi nisu stranci. Đorđe je još inekako pokazivao da pripada srbskom rodu a Aleksandar je sve bio samo ne Srbin. Karakteri njih obadvojice su bili vrlo čudni – njihovo ponašanje, delovanje, odnos prema drugima, vrlo neuravnotežen.

Na njima se nažalost nije osećala ni najmanja količina Blagodati. Zašto? Jer su bili su neverujući ljudi. A Presto traži suprotno, kad oni koji su na Prestolu nisu sa Bogom, nije ni Bog sa njima ali i nažalost ni sa narodom koji oni vode. Sve što je najbolje u ljudskom životu, čovek dobija od Boga, ako toga nema, onda se prolazi kao bos po trnju.

Kad je 1909. Aleksandar došao na presto kao regent, počinje sunovrat Srbije koji traje do današnjeg dana i ne zna se dokle će trajati. Najtragičnija ličnost u srbskoj istoriji od postanja, tragičnija čak i od ustaše Broza, najvećeg srbomrzca u istoriji srbskog roda. I sam je bio ustaša sa Cetinja, jer su mu Hrvati bili bliži od Srba.

Kako objaniti da je po završetku Prvog svetskog rata u srbsku vojsku primao ustaše iz austrijske vojske, davao im čin više a za to vreme pojedini srbski oficiri izvršavali samoubistva! Kako objasniti da polupismen čovek, on je Petrogradu učio nešto malo vojne škole, za ostao nije stigao, on donosi odluku da pored Srbskog Pisma, se uvodi i strano pismo latinica, pa govori li i ovo kakva je bio ličnost. Po meni poremećen. Nije hteo da se kruniše da se Hrvati ne bi naljutili!?! Paranoja.

Stradanje srbskog naroda u Prvom svetskom ratu je nezabeleženo u istoriji ljudskog roda. Na svakoj drugoj kući crni barjak, 53.6% muškog stanovništva stradalo, posle toga srbski narod je bio kao zlato sedam puta u vatri pretopljeno. Na tu užasnu ranu trebalo je previti melem, avaj, došao je otrov u obliku satanističko-papističkog duha koji su u nesrećnu kraljevinu SHS uneli Hrvati i Slovenci. Crkva ćuti.

Navešću 13-og Apostola, Dostojevskog. Veliki Inkvizitor razgovara sa Isusom i kaže: “…Vidiš, moja se radnja zbiva u šesnaestom stoleću u španskom gradu Sevilja u vreme najstrašnije inkvizicije… I zar ću ja sakriti od tebe tajnu našu? Možda ti baš hoćeš da je čuješ iz mojih usta, onda čuj: mi nismo s tobom nego s njim*, to je naša tajna!Mi već odavno nismo s tobom, nego s njim* (Satana), već osam vekova. Ravno pre osam vekova uzeli smo mi od njega ono što si ti s negodovanjem odbacio, onaj poslednji dar koji ti je on* nudio pokazavšiti sva carstva zemaljska: mi smo uzeli od njega* Rim i mač ćesarev i proglasli sami sebe za careve zemaljske, za careve jedine, premda nam sve dosad, još nije pošlo za rukim da dovedemo svoje delo do potpunog završetka. Ali ko je kriv? O, delo je to i sada još u početku ali je početo.

Dugo će se još čekati na završetak njegov i zemlja će još mnogo prepatiti ali mi ćemo svoj cilj postići i onda ćemo misliti o sveopštoj sreći ljudskoj. A ti si mogao već tada uzeti mač ćesarev. Zašto si odbacio taj poslednji dar? Da si primio taj treći savet moćnoga duha*, ti bi ispunio sve što čovek na zemlji traži, to jest: kome da se potčini, kome da preda svoju savest i na koji način da se najzad svi ljudi ujedine u neosporan opšti i jednodušni mravinjak, jer potreba za sveopštim ujedinjenjem je treća i poslednja muka ljudi“.

Kaže Gospod u Jevanđelju ko ima oči da vidi, neka vidi, ko ima uši da čuje neka čuje. Pravoslavni narod srbski su njegove “vođe“ predale u ruke nepomjanika. Od tada počinje i do današnjeg dana traje kvarenje srbskog naroda. Kraj se ne vidi, verovatno će biti strašan. Kaže Gospod u Jevanđelju: ako slepac slepca vodi – oba će u jamu pasti.

Danas je isto stanje, čak i mnogo gore jer je ovo satanizacija čovečanstva kakva nije bila od postanja sveta. Crkva ćuti. Aleksandra su zvali i danas ga zovu kralj ali on nikad nije bio kralj nego uzurpator vlasti. Samo je kralj onaj koji se kruniše i samo kraljevi i carevi imaju drugo Miropomazanje. Prvo pomazanje se dobija pri krštenju, a drugo pri krunisanju. I tad Gospod preko miropomazanika spušta blagodat na sav narod.

Poslednji pravoslavno krunisani kralj u Srbiji je bio Petar. Stradanje srbskog naroda u Prvom svetskom ratu je užasno a razlog, ubili su Božijeg pomazanika. Još strašnije stradanje je imao ruski narod jer je ubio Božijeg pomazanika i to platio desetinama miliona ljudskih života.

Monarhija najbolje društveno uređenje. Za vreme Obrenovića Srbi su plaćali porez, Miloš nije praštao da iko bude oslobođen od plaćanja poreza. Za vreme Karađorđevića Srbi su plaćali ali glavama. Nikad kralj otac neće kralju sinu ostaviti haos u zemlji i nikad nijedan normalan narod neće dozvoliti da mu kralj bude NATO pukovnik. Aleksandar nije bio pravoslavan, za vreme Časnog posta je jeo prasetinu koju mu je vladika Nikolaj bacio u jezero. 1917. je u Solunu ubio Apisa jer mu je od njega pretila opasnost, a nikom u Srbiji pa ni njemu nije palo napamet da se sudi zločincima za 29.maj 1903.

Samo oni koji ništa ne znaju mogu da misle da Austrougarska nije znala ko je organizovao i izveo Sarajevski atentat. Da su zločinci bili kažnjeni za 1903-u do Prvog svetsko rata nebi ni došlo. A narod lepo kaže ko sa đavolom tikve sadi o glavu mu se lupaju.

Po završetku Prvog svetskog rata, oni koji nisu imali ruku ili nogu ili oko a na grudima su imali Karađorđevu zvezdu dolazili su kod najvećeg lopova srbskog, Pašića da traže pomoć i dobijali su: papir da imaju pravo na ulici da prose! Zemlja koja ima takav odnos prema svojim herojima mora da propadne da joj je sir kao kajmak.

U Versaju 1919. na kraju mirovne konferencije predsednik francuske vlade Klemanso se obraća u završnoj reči i kaže: Žao mi što sa svetske scene odlazi jedna tako divna zemlja koja se zove Srbija. U istoriji ljudskog roda nije zabeleženo da zemlja članica pobedničkog tima posle završetka, prestene da postoji.

Godine 1903., turski popis u Severnoj Grčkoj preko 900.000 Srba, 1925 godine genocid nad Srbima u Severnoj Grčkoj, SHS ćuti, Crkva ćuti.  500.000 Srba dolazi na granicu SHS ali ne prmaju ih i oni odlaze u Bugarsku. Primaju ih Bugari.  Crkva ćuti.

Godine 1937. Crkva se oglašava, sprečava Konkordat ali tad je već kasno. Hrvati su u SHS uradili ono što je sinagoga satanina i Vatikan već isplanirao. U Drugom svetskom ratu će se najbolje videti šta je to.

Mnogi osuđuju drugu Jugoslaviju, što je svakako za osudu ali da nije bilo prve Jugoslavije, ne bi bilo ni Jasenovca, ni 1.700.000 stradalih Srba. Neki kažu da nije sav Hrvatski narod kao što su ustaše. Ovo je validan podatak u NDH je na 1.100 mesta vršen zločin nad Srbima. Popis pred rat u Hrvatskoj 1.900.000 Srba po završetku 1.000.000. Znate li loliko ih danas ima?

Oko 200.000 Srba u Istočnoj Bosni stradalo od ustaša 1941-1942.god. Pročitajte “Teče krvava Drina“od Momira Krsmanovića. O Prebilovcima i desetinama drugih stratišta, napisane su mnoge knjige, samo nažalost nema ko da čita. Ne bi mogle ustaše iz druge zemlje da dođu i kolju u drugoj zemlji. Oni su klali svoje dojučerašnje komšije iz svog ili susednog sela. A ko ih je stavio da žive zajedno? Može li so i oko zajedno? Šta ima svetlost sa tamom?Šta ima Hristos sa velijarom?

Godine 1945. ustaša Broz prima 80.000 ustaša u partizane, dovodi ih u Srbiju da „oslobađaju“, kakve su zločine radili samo Bog zna, opljačkali su sve što su mogli i nisu se vratili u Hrvatsku, ostali su da žive u Srbiji i danas, odnosno od 1945-e vladaju Srbijom.

Antonije Đurić kaže da je u Srbiji 1945-46. od strane komunističkog režima bez suđenja, noću, ubijeno 250.000 ljudi.

Posebno treba napomenuti 50.000 srbskih mladića u cvetu mladosti, zbog osvete ustaše Broza, stradalo na Sremskom frontu.

O „savezničkim“ bombardovanjima od oktobra 1943. do septembra 1944., knjige se mogu napisati i opisati na desetine hiljada stradalog nevinog stanovništva. Glavni navigator „savezničkih, zlikovačkih bombardera“ bio je Koča Popović, po partiskom zadatku.

Zato Srbi i dan danas drže “25 maj“, kao dokaz svoje gluposti i odvojenosti od Boga, odnosno činjenice da Srbi ne vladaju Srbijom, odavno. Dokaz, bedna skupština Srbije pre par godina ne sme da izglasa rezoluciju o Jasenovcu.

Drugosrbijanci se naravno neće složiti sa ovim, jer oni i dan danas žive u Jugoslaviji koja ne postoji i time dokazuju svoj „kosmopolitizam“ svi ostali su seljaci posebno oni koji vole Srbiju. Mnogi se pitaju, pa zato oni koji nevole Srbiju i pljuju po njoj, ne odu napolje, jer oni to napolju dižu u zvezde? Pa prosto, oni bi napolju bili građani trećeg ili četvrtog reda, a ovde su glavni i rade šta hoće bez posledica.

Van pameti je da postoje nevladine organizacije, koje rade zdušno, protiv naroda u zemlji u kojoj žive. Sve Juda do Jude, uglavnom ćerke bivših visokih činova JNA, kojima je ova zemlja najviše dala.

U osnovi svega je borba ne protiv Srba kao naroda nego borba protiv Pravoslavlja. Satanistima Pravoslavlje najviše smeta. Neznaju bednici da niko ko je ratovao protiv Boga nije dobio rat niti će ga dobiti! Srbiji odavno fali domaćin i ako bi dao Bog da ga dobijemo od Boga. Samo Gospod može da pomogne Srbima i niko drugi u vaseljeni.

Kaže Ava Justin Ćeliski ….“ Glup je evropski čovek, katastrofalno glup, kada može, ne verujući u Boga i besmrtnost duše, verovati u progres, u smisao života i raditi na tome. Ta našta mi progres, kad me iza njega čeka smrt? Ništa mi svi svetovi, sva sazvežđa, sve kulture, kad me iza njih vreba smrt i najzad uvreba?

Gde smrti ima, tu stvarnog progresa nema. A ako ga ima, on je samo prokleti progres u vodenici smrti. Zato ga treba uništiti potpuno i bez traga.“

Knjiga objavljena 1995., Hilendarsko izdanje, Pravoslavna Crkva i ekumenizam.

Ili sa Hristom ili s Evropom

„Papizam se služi politikom jer tako se dolazi do vlasti. Luteranizam se služi filosofijom i naukom, jer tako misli doći do pameti. Tako je pohot digla rat protiv pameti i pamet protiv pohoti. To je nova vavilonska kula, to je Evropa. Ali je u naše vreme ustalo novo pokolenje evropsko, koje je venčalo pohot i pamet u ateizmu a odbacilo papu i Lutera.

Ljudska pohot i ljudska pamet venčani su u naše dane i stvoren je jedan brak koji nije ni katolički, ni luteranski, nego očigledno i javno satanski.  Današnja Evropa nije više ni papska ni luteranska, ona je izvan toga i van toga. Ona je skroz zemaljska i bez želje da se popne na nebo ni sa pasošem nepogrešnog pape, niti pak uz lestvicu pameti protestanske.

Uopšteno, odriče se putovanja iz ovoga sveta. Želi da ostane tu. Želi da joj grob bude gde i kolevka. Ne zna za drugi svet. Ne oseća ozon nebesni. Ne vidi u snu angele i svetitelje. Za Bogorodicu nemože da čuje. Razvrat je utvrđuje u mržnji protiv devičanstva. Sav je trg u mraku. Sve su sijalice pogašene. Aj, kakav užasni mrak!

Brat bratu zariva mač u grudi misleći da je neprijatelj. Odriče se otac sina i sin oca. Vuk je vuku verniji prijatelj nego čovek čoveku.

Aj, braćo moja, zar vi svi to ne vidite? Zar vi svi niste osetili mrak i zločin antihrićanske Evrope na svojim leđima? Hoćete li u Evropu ili uz Hrista? Uz smrt ili uz život? Pitate se. Odlučite se. Smrt ili život!

To dvoje stavio je nekad Mojsije pred narod. I mi stavljamo pred vas. Znajte, Evropa je smrt, Hristos je život. Izaberite život da živi budete vavek“.

Sv.Vladika Nikolaj Velimirović.

Nažalost žuti ne čitaju Avu Justina, ni vladiku Nikolaja, oni su se snadbeli satanističkom literaturom i 05.10.2000-e izdali Srbiju i poveli je u ambis koji ne samo da traje sve ove godine nego se i povećava, jer oni koji su došli iza njih su ili isti ili još i gori.

Crna Srbijo šta si dočekala. Vele izdaja na svim nivoima! Ako im se ne bude sudilo na zemlji osudiće im Nebo. To je Srbijo sve zbog tvojih grehova.

Današnja „vlast“ promoviše pedere i lezbejke, ono što je nenormalno proglašavaju za normalno, omladina se valja u bludu, nemoralu, razvratu, Beograd je gori od Sodoma i Gomora.

Kaže Gospod u Jevanđelju: ko pohuli na Sina Čovečijeg, oprosiće mu se, a ko pohuli na Duha Svetoga, neće mu se oprostiti ni u ovom ni u budućem veku. Kad neko ne zna dali je muško ili žensko to je hula na Duha Svetoga, ko menja pol on prepravlja Božiju tvorevinu.

Bog me ubio, ako razumem, dokle će Srbi ići za ludačkom Evropom i usklađivati svoja akta prema tim ludačkim evropskim satanističkim htenjima. Pa ima li iko normalan da može očekivati da ne bude propast?

Još jedan crni biser bezbožne i nepravoslavne anti srbske vlasti: zakon o rodnoj ravnopravnosti. Pa ima li ko normalan u zemlji Srbiji da postavi pitanje, zašto? Kako se usuđuju da kroz taj ludački zakon kvare Svetinju koja se zove JEZIK? Može narod da izgubi zemlju pa da ostane narod ali ako izgubi jezik on više nije taj narod. Nažalost bezbožnicima ništa nije sveto.

Moglo bi se do sutra nabrajati šta sve ne valja i o čemu treba reći: o koruciji, razbojnoštvu, otimačini, nezakonitom prisvajanju i drugim gadostima da ne govorim. O tajnom ugovoru sa NATO gde je zemlja izdana. O duhovnom trovanju naroda preko rialiti programa i sličnih gluposti mogla bi se knjiga napisati. Crkva ćuti. Gospod je rekao: ako oni zaćute kamenje će progovoriti.

Vladika Nikolaj kaže:

POD CRNOM MAGIJOM EVROPSKOM

„Bili smo se ugledali na Evropejce koji su odavno objavili rat Hristu. Za njima smo kaskali kao senka od kamile za kamilom. Najpoznatije reči Gospodnje bili smo izbacili iz nedara i sa usana. Mislili smo da pogasimo Njegove neugasive sveće, pa smo svoje pogasili.

I tek kad smo u mraku i buri stali pred novim milionima svežih grobova srbskih, setili smo se i zastideli. Setili se mnogih reči Njegovih, koje smo odbacili jer smo stajali POD CRNOM MAGIJOM EVROPSKOM. I zato što su bili omađijani, mnogi Srbi pogazili su nogama biser Hristov bačen pred njih i ruknuli su na sluge Hristove u vreme Jugoslavije da ih rastrgnu“.

Ima li nade?

IMA, primer je Ninevija, nema greha koji Gospod neće oprostiti ako usledi istinito duboko i sveopšte pokajanje. Srbski narod treba da se iskreno, duboko i stvarno pokaje, da pazi kako živi, da posti, da čini dobra dela, da jača ljubav, da pomaže sirotinji, da se moli Bogu i Presvetoj Bogomajci i Svetiteljima Srbskim, da se ispoveda, da se Pričešćuje kao su ostavili Ava Justin i Vladika Nikolaj.

Nije njih Gospod dao Srbima za džabe, već zato što nas voli. On nas nikad nije izdao, nikad ostavio, nažalost ostavili smo mi Njega. On nam je jedini prijatelj, sva druga uzdanja su zabluda. Kad bi dao Gospod da Srbi ovo shvate i prihvate.

Naš je veliki problem što svaki Srbin misli da je najpametni na svetu. Čak i da je tako, čemu pamet kad očigledno propadamo, znači sa tom pameću nešto nije u redu!

Kad bi mene neko pitao, prvo bi prekinuo diplomatske odnose sa svim zemljama koje su nas bombardovale 1999. Drugi korak je podnošenje tužbe za zločine izvršene 1999. Znaju oni da će ih sud osuditi, zato su potkupili bedne Srbe, koji su prodali veru za večeru i do dana dašnjeg po tom pitanju nije ništa urađeno.

Dobro je pitao ambasador Rusije “Ima li ovde Srba?“. Neki će reći, šta se ti time baviš, što ne gledaš svoja posla i u pravu su. Oprostite što sam vas uznemirio, ako jesam, u vašim poimanjima svega u čemu svi živimo.

Mi kaluđeri kažemo – ja rekoh i dušu spasih.

Crkva ćuti.

M.

2 Comments

  1. Odlicna oservacija!Ima i te kako smisla mislim na deo od ubistva Obrenovica pa sve do Apisa…zaista je bio bik..pa evo i skoro smo imali i opet ponavljanje istorije sa pokusajem kopiranje Apisa-legija..mi smo ozbiljni ponavljaci

  2. Jelena Jovanović

    Господине Милоше,
    Хвала Вам на свакој речи овог текста. Сложила сам се са сваком од њих, скоро свака ме је заболела.
    Уз Божју помоћ, схватићемо где и уз кога нам је спасење. То је једино чему се надам и трудим се да у своју децу уткам ту љубав према Господу и нашем Србском роду.
    Свако добро и Бог Вас благословио.

Leave a Reply