Шта је промењено у тумачењу Символа вере?

Настављамо са проучавањем Законоправила и тражимо шта је то црква променила у односу на оригинално учење православља из доба Светог Саве.

За Символ вере би се слободно могло рећи да представља један од пар носећих стубова на којима почива православље. Донесен је на првом Васељенском Сабору у Никеји 325. године. То је дефиниција која се понавља често, а обавезна је при крштењу у којој се објашњава, па буквално у зарез, у шта православни верују. Та дефиниција и њеног тумачење је написана тако да поништава веровања и тумачења јеретика.

Вероватно мислите, као што сам и ја помислио, да ту ништа није мењано. Међутим, јесте промењено тумачење. Из текста је избачено помињање јевреја. Ево како гласи оригинално тумачење Символа вере у Законоправилу у делу где се помиње Понтије Пилат:

И који је васкрсао трећи дан по писму,
јер не само да је примио тело и очовечио се,
то јест постао човек, него је и распет био за нас од Јудеја,
при Понтијском Пилату који беше од Понта.
А мучен је био као зликовац, јер Жидови имаху обичај да разбојнике распињу на крст.
И погребен, јер би погребен, али у трећи дан васкрсе као што рече Писмо.

У Јеванђељу се говори: „Могу разорити ову цркву и за три дана сазидаћу је.“
А црквом називаше тело своје које разорише Јудеји, али по вољи Његовој,
јер да Господ није хтео не би га Јудеји ни распели.
И поред тога што Јудеји разорише Цркву, то јест тело Господа нашега,
сам га је васкрсао у трећи дан.
Због тога и верујемо у Њега да је Бог,
који је пострадао ради нас и васкрсао трећи дан.

Проучавајући хиландарски спис Јосифа Флавија ”Историја ратова против јевреја” и читајући енглеске историчаре о том делу, сазнајемо да је специфичност овог превода на српски језик то што се тамо каже да су ”јевреји убили Христа”, док се свуда у модерним преводима говори да су то учинили Римљани. Нажалост наши домаћи историчари ништа од овога ни не помињу.

Дакле исту ствар тј. конкретно објашњење да су Христа разапели јевреји, а не римљани видимо у тумачењу Символа вере у Законоправилу. Међутим данас, из тумачења Символа вере избачени су делови који помињу јевреје и само се каже ”који је распет у доба Понтија Пилата” сваљујући кривицу индиректно на Римљане. Најпопуларније тумачење Символа вере које се данас цитира је написао Владика Николај али је и код њега помињање јевреја избачено што можете проверити овде.

Када је ово избачено?

Када је Вук Караџић превео Нови Завет тада је његову књигу црква забранила. Он и Ђура Даничић су преводили протестантску Библију. Споран је био превод те књиге. Једном приликом сам потрошио неколико дана покушавајући да ухватим у чему се огледа разлика између Новог Завета који је био у књигама у доба Немањића и Вуковог протестанског превода.

Прво сам мислио да се ради о забрањеним старозаветним књигама. Међутим, када сам упоредио са оним што каже Законоправило схватио сам да то није у питању. Онда сам прешао на текст и пронашао две врло суптилне промене.

1. У средњем веку Нови Завет је почињао Јеванђељем по Јовану који је био најоштрији према јеврејима. Редослед јеванђеља је промењен и Матеј је постављен за прво, а Јован стављен на последње место.
2. У тексту је на многим местима (али не свуда) тамо где би писало јевреји и жидови било замењено са ”владари”, ”цариници”, ”фарисеји”.

Ове промене су била суптилне и не тако лаке за приметити. Морам да кажем да промена има сигурно много више и то би требао да буде предмет истраживања јер је мој захват истраживања прилично мали.

Библија Вука Караџића је штамана у јерменском манастиру Метихариста који су били унијати, дакле одани папи. Цео подухват финансирало је Библијско друштво из Лондона које је књигу пласирало по Србији. У то време књиге су биле скупе али је ова Вукова књига продавана јефтино, а притом је била велика тако да се усви хрлили да купе и имају један примерак. Тако је погрешно учење ушло међу народ и поред противљења цркве.

Просто нисам могао да верујем да је циљ Библијског друштва из Лондона био да пласира тако мале промене у тексту. Међутим, данас постоји у 140 Библијских друштава која се баве промоцијом протестантске Библије у 200 земаља. Чак је и наша црква са њима повезана и одобрила је превод Вуков уз мале допуне. Те допуне нису исправиле суштину.

Када сам се питао зашто нико не преведе Мирослављево јеванђеље реч по реч, добио сам одговор ”па то је све исто”. Очигледно да није све исто и да се намерно то прећуткује оригинални текст.

Нажалост наша црква допушта да се раде преводи из Лондонда, а наше књиге из доба Немањића нема ко да преведе.

На крају остаје и питање се зашто се у терминологији уопште користи израз ”символ” када је то грчка реч, а у Законоправилу лепо каже ”Образац наше вере”. Када знате за образац, онда сте образован човек тј. неко вам је објаснио основе обрасца наше вере. Међутим, касније је реч бити образован добило потпуно другачији смисао. Направио бих шалу па бих рекао да је наша вера данас некако симболична. :)

Ја сам се позабавио најочигледнијим делом али за исправно разумевање треба прочитати цело тумачење из Законоправила. Прилог цело тумачење Светаго изображенија вере из Законоправила: