Screenshot 2022 01 20 at 22.09.15

Погледај на нас Саво

Лево је слика са прве странице Мирослављевог јеванђеља, а кула десно са слике је пирг Светог Саве у манастиру Хиландар. Подударност је интригантна.

Та кула је била ту у време када је Сава градио Хиландар и сигуран сам да се у њој много пута помолио. Доментијан писац житија Светог Симеона каже да је Свети Сава посетио овај параклис (црквицу у кули) на дан очеве смрти 13. фебруара 1200. године.

Колико се сећам кула је обновљена негде у 16.- 17. веку али сигурно су остали стари обриси. Ко зна можда је раније изгледала баш као у Мирослављевом јеванђељу.

Није ни важно да ли је то та кула, много битније је ко су и колико има људи који гледају на ту кулу.

Елем, гледао сам у ту кулу док сам био у Хиландару и све је са њом почело када је прича о оштећеним фресакама привукла пажњу медија. Гледао сам у ту кулу док сам седео код једног монаха који ми даде послушање и поуку о Законоправилу. Ко би рекао да ћемо до овде доћи.

pogled sa Domentijanovog prozora u Hilandaru

Док смо причали, Доментијан би седео на овом прозору. Мислим да никада нећу заборавити тај призор и шта ми је рекао све тада.

Нада из доба безнађа

Као што сте већ чули пуче брука око Мирослављевог јеванђеља јер су наши ”стручњаци” помешали стране при коричењу и то нико није приметио пар деценија.

Писао сам о томе, стигао је и одговор бивше министарке.

О људи моји какав је то одговор. Срамота. Докторка Нада каже да ће да тужи Топаловића што је направио факсимил. Министарство ништа није урадило скоро читав век али хоће да тужи оне који су нешто добро учинили.

Она прича о пиратерији, о правима, о заради. За њу је Мирослављево јеванђеље бизнис рекао бих и на њега има право само министарство.

Не каже докторка Нада шта је било са парама, то је смешно за њу и казаће само пред судом. И најважније од свега не помиње она како су помешали редослед страна и зашто ”стручњаци” министарства нису то приметили. Њено саопштење је потпуно демагошко као да га је писало седам секратара СКОЈ-а.

Зашто је књига чувана у сефу Народне банке? Зашто 25 година није направљен репринт књиге? Зашто јавности није доступно јеванђеље у квалитетном електронском облику?

Много је питања и човеку припадне мука када размишља шта се све дешава са нашим јеванђељем. Присетимо се само приче о повратку украдене стране и колико је то аљкаво урађено.

Један руски епископ (Порфирије Успенски) украде један лист Мирослављевог јеванђеља и однесе га. Прошло је више од века и наша власт је покренула питање повратка тог листа и тада су направили лошу трговину. Дадоше 7 Рерихових слика у замену за тај један лист.

Није у реду браћо, лист је украден, а слике беху законски наше јер добили смо их на поклон. Али добро, нека то буде тако. Не можемо у детаље гледати. Богу хвала да је лист враћен.

painting id1576 NKR Sv Sergiy 55 2 1024x701 1

Једна од слика Николаја Рериха коју више немамо. Манастир Свети Сергије 1922.

Хоће ли књигу поправити наши стручњаци или ће то радити странци? Хоће ли посао бити поверен некоме са искуством? Хоће ли тај човек бити православан или ће хладне атеистичке руке прошивати нашу књигу? Све зависи од министарке.

И сада би министарство да ми њима верујемо? Нису ништа урадили за 25 година, књига је оштећена, стране помешане, паре потрошене. Ма хајте молим вас вратите ту књигу цркви, тамо где јој је место.

Тој књизи фали љубави и да је право Ћеклић би ту књигу поправљао, а књиговезац са Хиландара би молитвом посао благословио. Само тако књига може да се излечи и да нас ослободи проклетства. А ко зна, можда би то био почетак обнове.  А можда ја превише маштам.

Погледај нас Саво

У молитви често се обраћам Светом Сави и од њега тражим благослов. Шта би му данас рекао?

Оче наш, видиш ли нешто за понос или нас се стидиш сада? Шта је од нас остало? Јесу ли ови Срби твоји?

spomenik stefanu nemanji resenje

Оригинални изглед споменика који је касније промењен и крст замењен мачем.

Твој отац доби споменик али уместо крста му мач у руку ставише.

Ти данашњи мали Срби нажалост крст не разумеју и замисли, тако слабашни, они мачу се надају. А има и оних других што се стиде што су Срби и сматрају да крст смета другим религијама и атеистима у граду па је зато мач бољи. Замисли Саво смета атеистима…

Није ни чудо, добри мој, јер Срби књиге не читају па не знају ко је твој отац био. Дао си нам писмо али већина чак ни ћирилицом не пише. Власт је најавила закон о ћирилици али само у вестима. За јеванђеље већ знаш…

Чувају ли Срби породицу? Не Саво, овде владају грехови и гордост маскирани у лажне слободе. Деца родитеље не поштују, девојке нису смерне, момци се не жене. Они за Богородицу не знају. Срамота ме да ти пишем шта се ради.

А како нам је држава и црква? Дао си нам законе али ни за то народ данас не зна. Црквеним властима је твоје Законоправило на последњем месту. Не желе они да народ сазна за твој Устав и за шта си се борио. Екуменисти би да се помиримо и да истина под руку узме лаж и да тако загрљени плешу заједно у сумрак.

О земљама српским, боље и да ти не причам. Оно што је остало Срба не сме да се окупи под једном црквом и заједнички погледа у једном смеру. Плашљиво је то, нема јединства, а много је издаје.

Нема твог двоглавог орла. Једна глава беше држава, друга глава беше црква. Нема више тога, а није ни једноглави орао. Не. То је више јато гладних врабаца. Свако се за своју мрву хвата.

И да знаш звона у Београду и даље срамежљиво звоне. Мало је боље него у време Тита, зазвоне ту и тамо, али никако гласно јер, знаш, плаше се да не увреде неког титовог пензионера или да не  пробуде неког успаваног Србина.

Ето тако оче. Сутра је твој дан. Празник ће бити.

26 јан. 2022.

1 Comment

  1. Милко Грмнилко

    Случајно сам рођен на Савиндан. ово сам написао пре 26 година
    САВИНДАН

    Свога најмлађег сина за круну мајка спремиће,
    али пастирска дужност његову душу плени,
    тако је некад било; Србија посеје племиће
    а ничу јој и зрију духовни оци њени.

    А шта ли сеје данас, какво јој семе ниче,
    и у шта дозрева?– То ни Бог не зна сами,
    тек, све што се испили, туђему царству кличе
    и све страно и туђе као магнет га мами.

    Стране речи и књиге, слике, песме и игре,
    слике и шарене џиџе, пића и лебац пресни,
    к’о глуве кучке базамо, иштемо нови педигре,
    корене чупамо своје, к’о здраве зубе из десни.

    Некад нам ђаци певали Светоме Сави химне,
    а сад љубичици, ружи ил’ другој цвећки
    зато нам сада села завесе гутају димне
    а браћа браћи каме завлаче између плећки.

    Као глупа ћурад, гневом и мржњом кљукана
    о братска леђа меримо дужину шипки и кочева
    и нема других брата, сем Стефана и Вукана
    а грдни чак не знамо ни где су кости очева.

    Над чиме да нас мириш, има ли икакве светиње
    у памет да нас призове и главе расхлади вруће?
    кад лелек мајке не може, ни вреле сузе детиње
    ни куће, знојем зидане, што пламте као пруће?

    Не може боље ни проћи ко прошлост своју пљуне
    какве смо ложили ватре, нисмо се много опекли.
    зарад нашег спасења, ти се одрек’о круне
    а ми се тебе, Бога и самих себе одрекли..

    Али да пођем од себе, то тражи Књига Света,
    да роду свом не судим за грехе и размеђа крвна,
    и пре но приметим трун што братском оку смета
    треба прво да вадим из очију својих брвна.

    И ја сам као пионир црвене везaо мараме
    и заћорио за звездом што ме жестоко слага,
    сад у ту мараму мећем тек кол’ко стане на раме
    па са тим завежљајем бежим са кућног прага.

    У чијем оку је греда, а где је само трунић
    има ко ће да суди небеским аршином својим,
    ал’ ја кад мислим на сутра, сав дрхтим као кунић
    јер ово није још ништа, ја се и горег бојим.

    Шта ли нас јоште чека, шта нови дан обећава
    куд смо пристали овакви, с душама грубим и кртим?
    Нисам рођен да народ изведем из тих мећава
    помози Свети Саво, бар своју стазу да пртим..

Leave a Reply