Шта то спречава Paypal у Србији – codename ФТ1П

Већ годинама траје ова игранка око Paypal-а, између утицајних људи са Твитера / ИТ света и Народне Банке. Ја сам престао да се интересујем за Paypal пре пар година јер је потпуно јасно да ако вам треба наплата кредитним картицама на вашем сајту 2Checkout је бољи и мање ригорозан.

Оно што не може преко 2Checkout, а Paypal има као опцију је слање пара другом лицу или фирми који има Паyпал налог. Е ту је квака! То не верујем да ће Народна Банка икада допустити. Ево једног занимљивог твита од мог другара Жарка:

Жарко Птичек Паyпал муке

Интересантан податак са твитера

Зашто би Paypal оборио монетарни систем?

Народна банка се плаши да би грађани Србије на тај начин могли да пружају услуге другим лицима или фирмама и на тај начин заобишли плаћање неколико пореза и доприноса на плате. У том случају пријава запослених више не би била потребна, па чак ни отварање фирме.

Дакле, највећи проблем је у томе што не би могао да се наплати порез јер пореска управа нема добру евиденцију, нити механизме да наплати тај порез на начин како се то чини у другим земљама које имају Paypal.

Хајде мало да образложим.

Огроман проценат агенција у Србији се користи за подизање новца и нашој држави је то сасвим јасно. Али и држава то дозвољава јер ипак има корист од тога кроз наплату паушалног пореза. Истовремено политичари имају могућност да се похвале како статистички број фирми није много опао иако не постоји права привредна активност.

Ако допусте Paypal у Србији и могућност пребацивања новца физичком лицу, ја бих могао да ангажујем некога да ми одради неки дизајн и да му по завршеном послу пошаљем паре на тај начин. Шта ће ми онда регистровање фирме и пријава запосленог?

  • Дакле, у овом случају држава би изгубила паушални порез и смањио би се број фирми у земљи.
  • Затим, држава би изгубила доприносе на плате (социјално, пензионо, здравствено…), јер ја не бих морао никога да пријавим, па ми чак у већини случаја не би било потребно ни отварање фирме.
  • Поред тога треба напоменути да би провизије за све ове трансакције биле изгубљене за наше банке

На западу је све ово другачије решено јер тамо сваки појединац плаћа порез на добит. Дакле тамо свако мора да попуни годишњу пореску пријаву о свим својим приходима током године и на то плати порез. Често се дешава да људи нешто “забораве” да упишу у пријави па их пореско подсети да су имали неки приход јер имају јако увезане базе података банака у целој ЕУ, банкомате, Paypal и слично… е рецимо тако увезане информације наш порески систем нема.

То је главни разлог због ког фирме у иностранству могу без проблема да ангажују некога преко Elance и Odesk, док је то код нас немогуће. Рецимо амерички IRS (пореска управа) прихвата све трошкове фирме за ангажовање фриленсера и фирма није дужна да било кога пријављује, већ је сваки фриленсер појединачно дужан да плати свој годишњи порез пред пореском управом своје земље.

У Србији, не могу да натерају “богаташе” да попуне своје пореске пријаве за доходак, а камоли обичан народ или фриленсере. Поред тога, НБС и пореска управа немају механизме провере тих података које би били у пријавама. Због тога је држава давно прибегла решењу да није појединац одговоран да плаћа своје порезе на доходак, него је то дужна да уради фирма која га плаћа.

Сигурно ту има још финансијских проблема које ја сада не видим, као рецимо заобилажење плаћања пдв-а и ко зна шта још, али не бих сада да улазим толико у дубину. Поента приче је да држави никако није у интересу да дозволи Palpal јер ако га дозволе онда ће доћи до пада прихода, морали би да донесу нова законска акта и промене систем. А у овој земљи се систем тешко мења.

НБС је без проблема допустила коришћење Paypal-а као начина плаћања преко интернета, али то сте могли и иначе да урадите кредитном картицом сваке банке, тако да то није било ништа ново за њих. Такође, верујем да немају превише замерки на примања уплате из иностранства јер то представља прилив девиза у земљу (иако банке губе провизију на овоме). Међутим, када је у питању могућност да физичко лице прими уплате из наше земље то је за њих велики проблем и то никако неће дозволити.

Моје мишљење је да уколико буде јак притисак јавности, можда се и деси да пусте Paypal, али сам сигуран да ће направити друге механизме да искомпликују целу ствар. Рецимо да се новац чека X дана пре него што легне на рачун, да папрено наплате ту трансакцију, да банке имају обавезу да пријаве власника рачуна НБС-у и слично…

Паyпал не ради у Србији

Ето објашњења зашто НБС годинама игра са нама ту ФТ1П** игру. Ево саопштења НБС-а поводом ове ситуације, мој коментар је да је демагогија одличан метод избегавања суштине.

**ФТ1П је скраћеница од “фали ти један папир” из једног скеча са yоутубе-а.

4 Comments

  1. Nek dopuste makar pravnim licima. Pa ko je freelancer neka otvori agenciju i neka plaća porez za agenciju. Kao što svi mi koji bilo šta radimo već radimo i plaćamo.

  2. BataN

    Nisam najbolje razumeo autora teksta. Vlasnici radnji, posebno pausalci mogli su i do sada da izbegavaju poreze, sto su i radili placajuci usluge u kesu, radnicima minimalac…
    Takodje, pitam se sto do sada nisu koristili ove mogucnosti putem Skrilla?
    Nije mi jasno sta u domacem prometu dodatno komplikuje PP…

Trackbacks for this post

  1. Prva godina bloga | Milos.io

Leave a Reply