Бог у српском језику и изразима

Седим пијем кафу и размишљам колико је Бог присутан у српском језику. Данас после 50 година комунистичке владавине која се из петних жила трудила да искорени Бога из српског језика имамо само обрисе те присутности у нашем језику. Ипак ти обриси су значајни.

Призивање Бога у помоћ

помаже бог

бог стобом – збогом

од бога ти здравље

бог снама

бог свама

дај боже

ако бог да

даће бог

боже сачувај

боже помилуј – господе помилуј

боже помози

бог ти упомоћ – бог ти помогао

воља божија

уз божију помоћ

бог ти платио (ти дај мени, теби ће бог)

воља божја (деус екс махина)

богом дано

бог те мазо

иди с милим богом

куцни три пута и бог помаже

Обележен богом

убог богаљ

богат

богојажљив

богоугодно

побожан

божији човек

не плаши се бога

не зна за бога

жали боже

и богу си тежак

Захвалност и покајање

хвала богу

хвалим те боже

за име бога

бог те видо – бог да те види

хваљен си боже

молим те ко бога

молим ти се боже

бог да ти прости

боже опрости

бога ти пољубим

Непознанице

богу иза леђа

богу иза ногу

заборавио га бог

буди бог са нама

бог те пита – бог ће да те пита

бог зна

богами или бога ти?

забога?

побогу

буди бог снама

благи боже

Претње

убио те бог или бог те не убио

богу си тежак

убио бога у њему

ни бог ти неће помоћи

бог ће ти судити

бог није мачка да огребе одмах

и бог је од нас диго руке

нема бога

бог и батина

отишло све у божију материну

показаћу ти Бога оца

сила бога не моли

Реч гарантована богом

бога ти?

богами

закуни се у бога

ако лажем казнио ме бог

Као што видимо начин употребе речи Бог у српском језику баш добро описује појам Бога. Њега призивамо у помоћ, њему се захваљујемо и увиђамо грех, пред богом не лажемо, он је велика мистерија и плашимо се божије казне јер он заувек обележава и убоге и богате.

Бог и псовке

Једино што је то безбожничко време могло донети је псовка на бога која се раширила у народу у форми ” ‘бем ти бога” или у блажој форми ”бога ти твога”, а што сам сигуран да ником пре тог времена није падало на памет икада да помисли.

Интересантно најстарија записана псовка јесте управо ”…ти пас матер” у 14. или 15 веку ако се добро сећам. И управо то помињање пса или називање некога псом јесте корен речи псовка или псовање.

Трудим се да код себе у изразе уведем што више Бога, а да смањим количину псовки што је доста тешко собзиром да сам рођен у Београду. :)

Мали бог и зао бог

Интересантни термини нашег језика јесте Божић (мали бог) и израз до зла бога. Зашто Срби имају израз за Бога али и израз Божић тј. мали Бог? Јасно је да је Божић, Бог Син тј. Исус. Дакле имамо језички доказ да наш народ од старине разликује Бога Оца и Бога Сина. Тако нешто не постоји у енглеском језику рецимо.

Поставља се питање шта значи израз ”до зла бога”? Рекао бих да је разрешење овог израза повезано са Божићем тј. малим богом. Мали бог или син божији је бог љубави. Он опрашта, он доноси мудрост, правду и помирење људима. Ко тебе каменом ти њега хлебом је његова порука. То је новозаветни Бог, док је старозаветни Бог Отац био суров бог познат по законима ”око за око и зуб за зуб”.

Тај стари Бог кога су поштовали Јевреји, био је суров и зато је у нашем народу мало претерано прозван злим богом. Јеврејском богу су жртвоване животиње, па чак и деца. Добри бог – Божић или Исус је срушио цркву јеврејску која је поштовала старог бога. Тако су Божић и зли бог повезани језички. Зато израз ”до зла бога” означава некакву велику старину и време пре доброг Бога.

Бок и Хрвати

Некада је народ Хрватске називао бога ”помаже Бог”, међутим временом како се стварао нови национални идентитет тако је и тај израз постао незгодан. Било је потребно направити разлику између српског и новог народа. Прво је скраћен израз на ”Бог”, а затим у време комуниста ни то није било згодно па је трансформисано на стидљиво ”бок”.

Богумили

Богумили као термин су искоришћени од стране југословенских историчара да слуде преостале српске вернике. Отуда лажно тумачење о некаквој цркви словенској коју грци угушише. За њих је боље рећи да су папомили јер се радило о бугарском црквеном покрету који је признао папу у замену за обећану царску круну. Овај јеретички грех је довео до тога да је Бугарска изгубила преимућство на Балкану и довео до контра реакције која је произвела стварање Српске православне цркве, верског рата и укидања Охридске архиепископије.

Позивам и вас да ако се сетите неког израза са Богом који није поменут да допунимо овај текст.