Bog u srpskom jeziku i izrazima

Sedim pijem kafu i razmišljam koliko je Bog prisutan u srpskom jeziku. Danas posle 50 godina komunističke vladavine koja se iz petnih žila trudila da iskoreni Boga iz srpskog jezika imamo samo obrise te prisutnosti u našem jeziku. Ipak ti obrisi su značajni.

Prizivanje Boga u pomoć

pomaže bog

bog stobom – zbogom

od boga ti zdravlje

bog snama

bog svama

daj bože

ako bog da

daće bog

bože sačuvaj

bože pomiluj – gospode pomiluj

bože pomozi

bog ti upomoć – bog ti pomogao

volja božija

uz božiju pomoć

bog ti platio (ti daj meni, tebi će bog)

volja božja (deus eks mahina)

bogom dano

bog te mazo

idi s milim bogom

kucni tri puta i bog pomaže

Obeležen bogom

ubog bogalj

bogat

bogojažljiv

bogougodno

pobožan

božiji čovek

ne plaši se boga

ne zna za boga

i bogu si težak

Zahvalnost i pokajanje

hvala bogu

hvalim te bože

za ime boga

bog te vido – bog da te vidi

hvaljen si bože

molim te ko boga

molim ti se bože

bog da ti prosti

bože oprosti

boga ti poljubim

Nepoznanice

bogu iza leđa

bogu iza nogu

zaboravio ga bog

budi bog sa nama

bog te pita – bog će da te pita

bog zna

bogami ili boga ti?

zaboga?

pobogu

budi bog snama

blagi bože

Pretnje

ubio te bog ili bog te ne ubio

bogu si težak

ubio boga u njemu

ni bog ti neće pomoći

bog će ti suditi

bog nije mačka da ogrebe odmah

i bog je od nas digo ruke

nema boga

bog i batina

otišlo sve u božiju materinu

pokazaću ti Boga oca

sila boga ne moli

Reč garantovana bogom

boga ti?

bogami

zakuni se u boga

ako lažem kaznio me bog

Kao što vidimo način upotrebe reči Bog u srpskom jeziku baš dobro opisuje pojam Boga. Njega prizivamo u pomoć, njemu se zahvaljujemo i uviđamo greh, pred bogom ne lažemo, on je velika misterija i plašimo se božije kazne jer on zauvek obeležava i uboge i bogate.

Bog i psovke

Jedino što je to bezbožničko vreme moglo doneti je psovka na boga koja se raširila u narodu u formi ” ‘bem ti boga” ili u blažoj formi ”boga ti tvoga”, a što sam siguran da nikom pre tog vremena nije padalo na pamet ikada da pomisli.

Interesantno najstarija zapisana psovka jeste upravo ”…ti pas mater” u 14. ili 15 veku ako se dobro sećam. I upravo to pominjanje psa ili nazivanje nekoga psom jeste koren reči psovka ili psovanje.

Trudim se da kod sebe u izraze uvedem što više Boga, a da smanjim količinu psovki što je dosta teško sobzirom da sam rođen u Beogradu. :)

Mali bog i zao bog

Interesantni termini našeg jezika jeste Božić (mali bog) i izraz do zla boga. Zašto Srbi imaju izraz za Boga ali i izraz Božić tj. mali Bog? Jasno je da je Božić, Bog Sin tj. Isus. Dakle imamo jezički dokaz da naš narod od starine razlikuje Boga Oca i Boga Sina. Tako nešto ne postoji u engleskom jeziku recimo.

Postavlja se pitanje šta znači izraz ”do zla boga”? Rekao bih da je razrešenje ovog izraza povezano sa Božićem tj. malim bogom. Mali bog ili sin božiji je bog ljubavi. On oprašta, on donosi mudrost, pravdu i pomirenje ljudima. Ko tebe kamenom ti njega hlebom je njegova poruka. To je novozavetni Bog, dok je starozavetni Bog Otac bio surov bog poznat po zakonima ”oko za oko i zub za zub”.

Taj stari Bog koga su poštovali Jevreji, bio je surov i zato je u našem narodu malo preterano prozvan zlim bogom. Jevrejskom bogu su žrtvovane životinje, pa čak i deca. Dobri bog – Božić ili Isus je srušio crkvu jevrejsku koja je poštovala starog boga. Tako su Božić i zli bog povezani jezički. Zato izraz ”do zla boga” označava nekakvu veliku starinu i vreme pre dobrog Boga.

Bok i Hrvati

Nekada je narod Hrvatske nazivao boga ”pomaže Bog”, međutim vremenom kako se stvarao novi nacionalni identitet tako je i taj izraz postao nezgodan. Bilo je potrebno napraviti razliku između srpskog i novog naroda. Prvo je skraćen izraz na ”Bog”, a zatim u vreme komunista ni to nije bilo zgodno pa je transformisano na stidljivo ”bok”.

Bogumili

Bogumili kao termin su iskorišćeni od strane jugoslovenskih istoričara da slude preostale srpske vernike. Otuda lažno tumačenje o nekakvoj crkvi slovenskoj koju grci ugušiše. Za njih je bolje reći da su papomili jer se radilo o bugarskom crkvenom pokretu koji je priznao papu u zamenu za obećanu carsku krunu. Ovaj jeretički greh je doveo do toga da je Bugarska izgubila preimućstvo na Balkanu i doveo do kontra reakcije koja je proizvela stvaranje Srpske pravoslavne crkve, verskog rata i ukidanja Ohridske arhiepiskopije.

Pozivam i vas da ako se setite nekog izraza sa Bogom koji nije pomenut da dopunimo ovaj tekst.