Овај текст се бави питањима да ли је Христ био Јеврејин? Шта је то јудео-хришћанство? Шта пише у Законоправилу св. Саве о јеврејима? Како је настало хришћанство?
Знам да ће многи бити шокирани оним што ће овде прочитати али не кривите себе. Ми смо окупирана нација више од једног века и истина се од нас скрива и у школи и у цркви.
Једном приликом сам у књижари антикварници наишао на једну стару књигу која ми је привукла пажњу – ”Српске народне верске песме”. Кроз главу ми пролете питање, како верске песме? Зар се не дели све на лирске и епске, тј. мушке и женске како каже Вук. Које су то сада верске народне песме? Сигурно није црквени тропар.
Једва дочеках да дођем кући и да је мало прелистам. Одлична књижица која крије неколико песама које обично не налазимо у збиркама јер у њима србски народ помиње римске цареве – Диоклецијана, Константина, Манојла одмах до Саве, Симеона, Јована Крститеља и Огњене Марије.
Ова збирка песама се не уклапа у оно што учимо у школама јер како би могао народ који је дошао у 7. веку да се сећа Диоклецијана и Константина у својим песмама? Зато то нико није ни помињао у школском програму али ето поменућу ја – мада то не значи много. Можда ће неко чути.
Књига је одштампана 1925. године, приредио ју је чувени професор Милош Ђурић. Постоји његова биста на Калимегдану јер је сахрањен у Алеји великана.
Часни крсти
Елем, у тој књизи се налази песма Часни крсти која је јако интересантна. Песма говори како је хришћански цар ударио на јеврејског цара тражећи благо – часни крст. Каже се да је то било у време цара Константина (Костадина у српкој верзији) у Цариграду. Елем, погледајте ове стихове.
Запитах се ко је цар јеврејски, зашто су му мучили жену и држали дете на ватри да ”пропишти”? Шта се овде дешава?
Ево целе песме верујем да ће вас интересовати. Кликните на слику за увећање.
Као што видите ова књига се не уклапа у оно што нам се данас спочитава у цркви о јудео-хришћанству. Овде су хришћани и јевреји највећи непријатељи.
Приметићете да реч ”јевреји” у овом тексту не пишем великим словом. То је зато што не говорим о данашњем Јеврејима – народу, већ о ономе што су целу историју били – тј. јеврејска вероисповест. Народ је касније настао, о томе ћемо касније.
Јудео-хришћанска пропаганда
Данас нам говоре о некаквом јудео-хришћанству али срећом права истина је сачувана у овој песми као и у многим старим књигама. Нажалост, већина људи данас историју учи из бајковитих филмова и серија, ”научних” емисија на History каналу и wikipedije без схватања колико ту пропаганде има. Јудео-хришћанство је једна од тих бајки.
Најгоре од свега је што наша црква данас отворено проповеда јудео-хришћанску бајку. Једном приликом ушао сам у реторички сукоб на Фејсбуку са људима из ”Библијског друштва Србије”. Наиме они су најавили нови превод Старог Завета и кажу како је чувени професор београдске богословије Драган Милин је превео Стари завет са старојеврејског оригинала?!
Иако је свима који се баве историјом познато да у Србији у доба Немањића није постојала Библија какву ми данас читамо. Постојала су јеванђеља и читав Нови завет и постојао је избор старозаветних прича. Свакако ако су те књиге превођене оне су превођене са грчког тј. ромејског, а не са некаквог ”старојеврејског оригинала”.
Промоција књиге је испраћена медијски свуда и нико једну реч није рекао против овога јер се све дашава уз благослов СПЦ.
Видео клип – Гостовање професора Милина на тв 1прва и разговор о новом преводу Старог завета.
За Стари завет је познато да су најстарије старозаветне књиге пронађене на ромејском и хебрејском језику. Међутим ни један од та два језика није оригинал већ су то старе прича са разних страна из прехришћанске цивилизације. Те приче су сачували феничани и касније су преписиване на хебрејски и грчки (ромејски). Дакле не може се говорити о некаквом старојеврејском оригиналу.
Иначе др. Драган Милин је професор у пензији који је предавао управо Стари завет на београдској Богословији. Он је ангажован од ”Библијског друштва Србије” и радио је превод 11 година. Библијско друштво је иначе екуменско и у контакту са нашом Патријаршиом. Сам професор сведочи у снимку горе како су се састајали сваког месеца и ту су били и католици, протестанти из Војводине и један епископ.
Интересантно, Библијско друштво није први пут у Србији и већ су познати по пропагандном деловању које је врло утицало на дешавања у Србији. Када је Вук Караџић објавио свој превод протестантске Библије у Србији је био одбијен јер се сматрало да је то ватиканска пропаганда. Е тада на сцену ступа Библијско друштво из Лондона које потписује са Вуком уговор и избацује његов предговор и штампа његов превод другим фонтом. Мало другачије су упаковали текст и онда су преплавили Србију са јефтиним издањем те књиге.
Вук Караџић са Библијским друштвом из Лондона је препаковао своју књигу која је била забрањена у Србији.
Библијско друштво Србије се отворено хвали да је једно од 75 библијских друштава у свету и да баштини традицију првог друштва из 1804. године из Лондона. Овај масонски пројекат је после 200 година нарастао и сада има организације у 75 земаља света. У доба Вука Караџића бавили су се пропагандом да ослабе утицај СПЦ и ојачају тенденције уједињења са католицима и дозволе приступ јеврејима у органе власти.
Овог пута Библијско друштво се бави пропагандом и доказује како наводно хришћанство израста из ”јеврејског оригинала”. Међутим на срећу постоји Законоправило Светог Саве и многи други номоканони Ромејског царства, закони цара Јустинијана па ћемо лако доћи до оригиналног смисла православља и видећемо да су јевреји увек били највећи непријатељи православља.
Да ли је Исус био Јеврејин?
Иако већина људи данас ово узима здраво за готово, права истина је да Исус није био Јеврејин. Исус је говорио арамејски, а не хебрејски. Исус је кренуо против јеврејских храмова у време када је јеврејство било само вера, а не држава, нити народ.
Интересантан видео клип када израелски премијер Нетањаху разговара са папом и тврди како је Исус говорио хебрејски, а овај га исправља и каже да је Исус говорио арамејски.
Видео клип – Разговор папе и Нетањахуа о Исусу
У своје време Исус је живео у Јудеји, а то је била само област Римског царства. У Јудеји су живели многи народи Арамеји, Грци, Скити, Римљани, Арапи, Египћани… Обратите пажњу, у то време хришћанство још није постојало. Многи јудејски становници су посећивали јеврејске храмове тога доба, али многи су били многобошци и поштовали Митру, Јупитера и слично.
Дакле прво треба да објаснимо термине израел, јевреји, јудеји, жидови.
У Законоправилу Светог Саве још у 12. веку се помињу и користе термини јевреји, јудеји и жиди. Сва три термина су изједначена.
Назива јудеји је још из доба Рима по јудејској провинцији. У тој провинцији је дошло до побуне па је царство водило ратове против јевреја. Јосип Флавије који је иначе био јевреј је ова дешавања детаљно описао у књизи ”Јеврејски ратови” 66. године.
Назви јевреји је модификација речи хебреји (/he.brâi̯.os/ → /eˈβrɛ.os/ → </eˈvre.os/), иначе та реч се налази у Старом завету и долази од арамејске речи ”иври” што значи ”противници” или ”они са друге стране”.
Међутим, интересантно проучавањем Законоправила можемо закључити шта корен речи ”жид” јер се на старосрпском за реч ”чекати” каже ”ожиданије”. Према томе жиди су они који нешто ”чекају”, а из предања знамо да они чекају месију. Према томе реч ”жид” није страна реч, већ српска.
Иако данас многи мисле да се ради о синонимима то није тачно и управо то је искориштено за неправилно тумачење старих записа и јудео-хришћанску пропаганду. То је оно што модерни медији и екуменска пропаганда жели да мислите.
Као што смо поменули горе јудеји су становници јудеске провинције, а ту је било разних народа, а држава је била Римско царство. Тада су постојали јевреји (”они са друге стране”) и пишу се са малим словом јер се мисли на вероисповест тј. оне који поштују Талмуд. И сами Јевреји данас говоре да је народ настао у прошлости од ”12 различитих племена”.
Када је Бог Мојсију предао 10 заповести помињао је ”израел”. Међутим, та реч значи ”божији народ”. Дакле овде се не мисли на етнички народ, не мисли се на крвну везу већ на духовну везу тј. на оне који држе до божијих закона.
Област Палестине је била православна све до муслиманских освајања. Каснијим досељавањем Арапа локално становништво је асимиловано и обраћено у Алахову веру. Ипак и дан данас постоје потомци палестинских хришћана у тој области у малом броју.
Када је Свети Сава путовао он је путовао у Палестину, не у Израел. Дакле Јудеја, област Римског царства је у време Светог Саве позната као Палестина. О овоме пише у житију св. Саве (Теодосије и Доментијан). Држава Израел је настала тек 1946. године.
Јевреји као народ настају тек после 1946. године када је на месту Палестине створена држава Израел. Тада су припадници разних народа Европе углавном пребацивани на ту територију како би постали грађани нове државе. Сведоци смо данас шта се тамо дешава и не желим да улазим у политику. Такође, желим да истакнем да нисам ни антисемита, нити да мрзим Јевреје (пишу се са великим првим словом). Сматрам да је јеврејски народ данас жртва – параван за много већу игру која се дешава иза кулиса.
Шта каже Законоправило о јеврејима?
Игром случаја, ја сам о православљу знао мало и о њему сам научио највише из Законоправила Светог Саве и од монаха. Рекао бих да сам тада добио прилику да пијем воде са извора, док још није загађена јер је Законоправило правни кодекс из 12 века из кога можемо детаљно видети како је православље изгледало у доба Светог Саве без манипулација и тумачења из каснијих векова.
Додао бих да је данашње православље у Србији које наше црква проповеда мутна вода у односу на оно што је Свети Сава говорио и то најбоље можемо видети кроз пример јевреја.
Законоправило сведочи да се хришћанство вековима одржало у борби против утицаја јевреја, муслимана и латина. Наша тема данас су јевреји па кренимо од почетка.
У Законоправилу се забрањује свако саслуживање са јеврејима, забрањује се свако њихово учење:
- забрањено је примати јевреје на разговор, молитву или цркву.
- хришћанин не сме јести њихове опреснике (хлеб вез квасца), позива њихове врачеве за лечење, ко се купа у бањи са њима тај да се избаци из цркве.
- ко било шта дода у Символ вере од јелина, жидова и других јеретика да се избаци из цркве.
- ко поштује било какав жидовски обичај да се избаци из цркве
- хришћанин који дође на састанак са жидовима или оде у њихов храм на празник или тамо само упали свећу или кандило да се избаци из цркве.
- никако не уносити у олтар млеко, мед, ловину, медовину, животињу или сочиво јер су то све јелински и жидовски обичаји.
- ко предање о Васкрсу (Пасхи) уклапа са јудејском Пасхом да се избаци из цркве
Остављам вам овде исечке из Законоправила како би сами могли да погледате детаље. Са леве стране је текст на старосрпском, а са десне превод на наш модерни језик од стране професора Миодрага Петровића.
Када се погледају ове одредбе Светог Саве о јудејима стварно није јасно како се неко усуђује данас да говори о ”јудео-хришћанству”? Ово је могуће само из разлога што народу није доступан текст Законоправила Светог Саве. Та књига се крије од народа још од Берлинског конгреса када ја први пут дозвољено јеврејима и католицима да равноправно живе у Србији и проповедају своју веру.
Огроман је значај превода Законоправила који је урадио професор Миодраг Петровић. Само проучавање овог текста може спасити православље од екуменске јереси.
Много можемо научити о историји хришћанства и Римског царства проучавањем Законоправила. Добићемо увид у законе Римског царства које погрешно зову Византија. Међутим, становници те државе себе никада тако нису називали већ су сматрали да су они римљани, а да је њихова држава нови хришћански Рим.
Законоправило на српском или номоканон на грчком је компилација грађанских хришћанских закона који вуку своје корене још од цара Константина, Теодосија, Јустинијана па све до доба Светог Саве. Ту су потврђени сви канони Васељенских сабора. Тако да читањем Законоправила можемо да схватимо праву суштину хришћанства на практичан начин. Читање јеванђеља и Библије није тако јасно јер се често ради о фигуративном тексту које је подложан разним ”тумачењима”.
Закони против јевреја су у уведени у још апостолским канонима, затим на Другом васељенском сабору и потврђивани кроз векове и допуњивани све до доба Алексија Аристина у 12. веку.
Поменућу да се у Законоправилу се помиње сведочанство Светог Никифора патријарха цариградског (758–828) да су главни иконоборци били Жидови и да су они са Сараценима (прото муслиманима) инспирисали ту буну и спаљивање икона. Интересантно, јевреји се данас уопште не спомињу у текстовима када се прича о иконоборству.
Затим ћу поменути да се у најстаријим српским житијима Ћирила и Методија помиње њихова борба против јевреја на Криму и у Риму у 9 веку.
Треба поменути хиландарски превод дела ”Јеврејски ратови” које је написао Јосиф Флавије у коме се помиње не да су Римљани погубили Исуса, већ се тврди да су то урадили јевреји. Треба напоменути да је овај превод старији од првог енглеског превода текста.
Такође треба приметити да сва српска четворојеванђеља у средњем веку почињу са Јовановим јеванђељем али је то јаванђеље у модерна времена померено на 4 место због тога што оштро критикује јевреје, највише од свих јеванђељиста. Ово је учињено залагањем Библијских друштава у свету која су штампала ”модерне” Библије.
У Законоправилу св. Сава каже да је Исус јеврејско име, да грци кажу Сотир, а ми да га зовемо Спас. Данас се све ређе чује овај српски назив Спас, сем када је у питању име неке цркве (Христа Спаса). Међутим, Срби би требали чешће да користе свој језик и тако чувају своју историју.
Два миленијума траје борба у којој се лагано бришу границе и разлике, модификују тумачења како би се данас лаконски рекло ”ма све је то исто”. Није исто и никада није било.
Због чега су хришћански цареви били против Јевреја?
Сада када смо утврдили да је хришћанство оригинално изричито против јевреја и да се ради о 2000 година борбе против њиховиг учења, поставља се питање зашто су хришћански владари уградили у законе све ове забране? Која је била мотивација за тако нешто?
Често се говори да је страх од јевреја мотивисан тиме што су убили Христа, међутим то није озбиљан аргумент. Главни мотив борбе против јеврејског учења јесте њихова религија и оно што пише у Талмуду. Ево овде малог извода из Талмуда па погледајте сами.
Као што видите Талмуд је завера против човечанства. Сви осим јевреја се сматрају гојама – животињама и њихова права су само симболична. Њих можете лагати, преварити, силовати, убити ако може да се извуче некажњено са тим. Они се у храмовима састају да праве пословне планове, Бог им саветује да дају паре на камату и да третирају све не-јевреје као животиње.
Ову врсту бескрупулозности ради доласка на власт и зараде новца никада у исторји нисте видели. Први следећи на листи оваквог поимања света јесте Николо Макијавели у свом делу ”Владар”. Међутим, Николо је радио за Медичије, а ови су били врло блиски ја јеврејима и ето још једног трага.
Талмуд је једна изузетно обимна тема за коју просто нема места у овом тексту. Талмуд је настао у 5. веку пре Христа, а Тора је настала 1000 година касније у 5. веку после Христа. Тора је друштвено прихватљивија, међутим хришћани средњег века нису тако мислили и сви поштоваоци Талмуда и Торе су сматрани највећим противницима.
Треба разумети да је талмудско учење главни разлог зашто хришћани треба да се клоне јевреја. Због тога је још цар Јустинијан забранио јеврејима да врше било какву јавну функцију или да буду учитељи. Сви они који поштују Талмуд и Тору сматрају се јеврејима, јудејима или жидима како их називају у Законоправилу.
И да не буде некакве сумње још код некога треба рећи да јевреји Христа не поштују и говоре да није васкрсао већ да је у паклу и да се купа у кључалом котлу са фекалијама.
Видео клип – Рабин тврди да је Исус у паклу
Жалосно је што у данашњем Израелу настављају да проповедају горе поменуте ствари иако је то корен многи лоших ствари које су се десиле у историји света.
За главни проблем човечанства данашњице ја видим то што већина хришћана више није свесна опасности која се надвила над модерним светом. Неколико деценија цензуре, исправљања уџбеника и наметања пропаганде која разбија хришћанске вредности довеле су до тога да тек по неки хришћанин назире по нешто на ову тему. Нажалост они који не знају историју осуђени су на њено понављање.
Хришћанство је настало као контра-јеврејство
Какве су ти мисли, такав ти је живот. Због поштовања горе поменутих талмудских правила у време Римског царства јевреји су били изузетно утицајни. Много пута су постављали цареве, бавили се ковањем новца, позајмицама новца са каматом, трговином житом и намештањем цена намирница, били су познати као трговци робљем.
Римско царство је било врло корумпирано и више пута покушавало да се отргне из руку јеврејског утицаја. Познате су епизоде из историје када римска војска руши јеврејске храмове.
После неколико векова борбе, Римско царство успева да се отргне од јеврејског утицаја и тада настаје Источно Римско царство, погрешно познато као Византија. У том царству хришћанство је било закон, а сво племство и владари морали су бити хришћани.
Да би хришћани успели у својој намери да се ослободе малигног утицаја јеврејске цркве морали су чак да преместе седиште царства из Рима и да изграде нови главни град. Рим је тада био превише корумпиран и искварен и зато су хришћани кренули да све поново да зидају из темеља. Касније је чак и језик промењен из латинског у грчки како би се направио јасан разлаз са старим текстовима и учењима који су сматрани погрешним и исквареним.
Јеврејима је законом забрањена свака државна служба, проповедање и подучавање како би се спречио њихов било какав утицај. Дозвољена им је била трговина али строго регулисана.
Хришћански списи за јевреје кажу да никад државу нису имали, већ су се селили из државе у државу тамо где су имали интереса. На почетку они нису били нација, већ интересна група која је себи узимала најуносније послове. Ови послови су били легални или потпуно нелегални, њихово главно оружије биле су лажи, завера и корупција.
Најопаснији јеврејски подухват је било стварање цркве јер је то био покушај једне мале ултра богате елите да успостави светску доминацију и наметне своје вредности. Њихов главни метод био је ”завади па владај”, окретали су разне групе једне против других и из тога излазили као победници који су трговали оружјем, позајмљивали новац, дизали цене хране и на крају одлазили са робовима, остављајући иза себе владаре који су њима одговарали.
Тврдим да је Хришћанска црква управо настала као контра јеврејској цркви. Ево пар аргумената за ту тезу:
А – У јеврејску цркву су могли да уђу само ожењени мушкарци са брадом. У цркву су доношени дарови и новац, размењивани за ”црквени” новац. Убогима и женама улаз је био забрањен.
Хришћанска црква је била отворена за све – сироте, убоге, жене, робове. Пред Богом сви су једнаки. Потпуна контра од јеврејских правила.
Б – јевреји су жртвовали животиње и проливали њихову крв, чак се у списима помиње и људска жртва тј. жртвовање деце која нису јеврејска. Месо тих животиња се јело на гозбама после службе уз велико славље.
Хришћанство забрањује проливање крви у име Бога, уместо тога у служби се користи вино и хлеб што симболише жртву, само што је на жртвенику сам Исус који се жртвовао за нови свет.
В – у јеврејским храмовима највећи утицај су имали они који су највише даривали храм и имали највише новца. То су обично били велики трговци, а у храмовима су договарани послови међу јеврејима. Новац је био обавезан део посете храму и храмови су били велике мењачнице, а познато је из јеванђеља да је Исус рушио те мењачке тезге у јеврејском храму.
Хришћанство је базирано на добровољном прилогу, братству и помоћи другима. Разговарати о послу у цркви се сматра грехом. У средњем веку бити трговац је сматрано грешном професијом.
Г – јевреји су све не-јевреје називали ”гојим” што у преводу значи стока. Гојиме је било дозвољено варати, лагати, поробити и њима трговати или убити. Њихове жене и децу завести, силовати, њима трговати или убити и за то се није одговарало.
Хришћанство налаже поштовање сваког живог бића без обзира на веру. Закони су стриктни око поштовања права, живота, имовине. Забрањено је лагање, превара се кажњава. Силовање и убиство се кажњава избацивањем из цркве и протеривањем.
Д – Јевреји празнују два дана у току недеље. Сабат је субота и недеља. Тада се иде у јеврејски храм да се друже мушкарци и тада се не ради.
Хришћани не раде само један дан у недељи. Намерно је субота названа по сабату-субота да би људи знали да хришћани тај дан раде. Недеља је дан када се не дела. Нажалост сведоци смо да данас сви славе ”викенд” тј. два дана што је уствари јеврејски празник.
Ђ – Јевреји презиру физички рад и Талмуд каже да не треба обрађивати земљу јер од тога нико не може да се обогати. Они говоре да је трговина једини начин да се добро заради.
Хришћани презиру трговину и многе књиге говоре о гресима трговаца који манипулишу ценама и стварају лажне несташице робе и хране. Хришћани сматрају да треба живети од свог рада и зато сви имају башту, домаће животиње и баве се обрадом земље. Данас је то мање видљиво али до само пре 50 година 98% становника Србије и целог Медитерана је живело на овај начин.
Е – јеврејски Бог каже ”око за око, зуб за зуб”, Христ каже ”ко тебе каменом, ти њега хлебом” проповедајући међусобно помагање, мир и суживот.
Ж – у време јеврејске доминације Римским царством владао је блуд, трговало се робовима, коцка је била дозвољена, освајачки ратови су вођени, подофилија и трансџендери су били нормалност, абортус је био бизнис, зеленаштво је био уносан посао, као и штампање новца. Хваљење новцем, музика, заводљиви плес, претеривање у храни су били свакодневна појава.
У средњем веку хришћани су све горе наведено забрањивали и искоренили. Најважнија вредност је била посвећеност породици и домаћинству. Уздржаност, скромност и пост су биле одлике хришћана.
Као што видите све упућује на то да је хришћанство настало управо као контра учење јеврејским вредностима. Хришћански архи-непријатељ је јеврејство или јудејство јер је Јуда због новца издао Христа, исто као што Талмуд због новца ради против човека. Зато и постоји израз ”синагога Сатанина”.
Нажалост данас смо сведоци повратка свих ових порока и рушења хришћанских вредности, обновљених сукоба на Блиском истоку. Све више се прича о подизању новог јеврејског храма и то баш тамо где је по предању срушен.
Ако неко мисли да су ово приче из прошлости које више немају смисла – вара се. Ево видео клипа из наших дана који лепо показује однос јевреја према хришћанима.
Видео клип – Мимоилази се група хришћана са јеврејима у Јерусалиму и ови пљују на под када их виде.
Јеврејски фалсификат Старог Завета
За крај овог текста желим да вам поменем и професор Зеев Херцога који је један од најпознатијих израелских археолога. Он је у својим истраживањима доказао да библијске приче о јеврејском народу нису аутентичне. Тешко је наћи његово писање на интернету јер је цензура јака, ипак ја сам то пронашао, превео и дајем вам на читање.
Професор Херцог не оспорава Стари завет, већ оспорава да су јевреји народ о коме се прича у Старом завету.
Ево закључка професора Херцога о старозаветној историји јевреја:
”Ево шта су археолози сазнали из својих ископавања у земљи Израел: Израелци никада нису били у Египту, нису лутали пустињом, нису освојили земљу у војној кампањи и нису је пренели на 12 племена Израела. Можда је још теже прихватити чињеницу да је уједињено краљевство Давида и Соломона, које је описано у Библији као регионална сила, у најбољем случају то је било мало племенско краљевство. Такође ће многе непријатно изненадити сазнање да је Бог Израела – Јехова, имао женску пратњу и да је рана израелска религија усвојила монотеизам тек у завршном периоду монархије, а не на планини Синај.
Већина оних који се баве научним радом у међусобно повезаним областима Библије, археологије и историје јеврејског народа – и који су некада улазили на терен тражећи доказе који би потврдили библијску причу – сада се слажу да су историјски догађаји који се односе на фазе настанка јеврејског народа радикално другачији од онога што та прича каже.”
Херцог је био директор Института за археологију на универзитету у Тел Авиву и један од истакнутих професора на Харварду. Дакле, ради се о врло поузданом извору. Овде можете прочитати превод целог текста: ”Разарање зидова Јерихона”.
Просто говорећи професор Херцог потврђује да списи Старог завета који се тичу Јевреја као изабраног народа нису тачни и да немају утемељење у доказима. Реч ”Израел” значи ”божији народ” и односи се на оне који поштују божије законе, а не на конкретан народ као што Јевреји тврде.
Ово се потпуно уклапа у многа друга истраживања која кажу да нису Јевреји ти који су записали старозаветне приче, већ Феничани. Јевреји су од Феничана преузели слова за свој језик и пренели су старозаветне приче али уз модификације према својој потреби. О овоме говори Еузебије из Цезареје, који је био биограф Константина Великог и зато је изузетно важан за историју хришћанства.
Између осталог Еузебије цитира Филона из Библоса (2. век нове ере) који је преписивао феничанске таблице и текстове који су стари 1200 година пре Христа (Рас-шамр). У њима се наводе све генерације од потопа до доба феничана са свим именима на феничанском језику. Ми то налазимо потпуно исто у Старом завету у књизи Постања али са другим именима и мало скраћено јер су јевреји другачије читали та имена.
Шамаш – бог светлости и правде. На стели се налазе симболи месеца, звезде и сунца скоро исто као што те исте симболе можемо наћи на гробовима и стећцима широм Балкана.
Наука је дуго доводила у питање тумачење Старог завета као строго историјског документа. Клинописна библиотека асирског краља Ашурбанипала постала је светска сензација, што је у суштини доказало историчарима да је прави Стари завет компилација из Вавилона. „Још већа светска сензација било је откриће каменог стуба на коме су били уписани закони древног вавилонског краља из 17. века пре нове ере, Хамурабија, који се поклапају са заветима које је пророк Мојсије наводно дао (скоро 2000 година касније) Јеврејима. Само их је Хамураби примио од другог бога, по имену Шамаш.“
Дакле потврђује се оно што хришћански оци говоре више од 2000 година, а то је да је Нови Завет главно извориште хришћана, а да се из Старог завета читају само неке књиге и то пажљиво уз добро тумачење.
Данас нажалост под вођством разних секти, јеретика, екумениста Стари завет увелико преузима хришћански наратив и уз финансијску помоћ јеврејских организација они ту проналазе извориште свега говорећи да смо ми некакви јудео-хришћани. Старе вавилонске приче, бивају замењене јеврејским модификацијама у којма су они ”изабрани народ”.
Старозаветна мудрост није дошла из правца данашњег Израела, већ из правца Ирака и Ирана, древног Вавилона и Месопотамије. Јевреји нису били нација већ су у доба Исуса били свештеници храмова у области Јудеје који су имали огроман утицај на Римско царство. Тада су преписивали и изменили старе књиге како су се они уствари ”божији народ” који се селио из Вавилона у Египат и на крају у Палестину.
Широм Балкана могу се наћи остаци и симболи који нас повезују са старозаветном Месопотамијом. Мислим на ознаке ”звезде и полумесеца” и ”двоглавог грифона” које можемо наћи на стећцима и старим споменицима који су често уграђени у зидове цркви.
Прве три слике слева – старозаветни симболи са стећака (мраморја) звезда и полумесец, четврта слика – симбол бога Шамаш, пета слика Давидова звезда што је уствари преузета симболика старог божанства звезде са слике 4.
Закључак
Волтер је рекао: ”Ако не знате ко влада над вама, само погледајте против кога је законом забрањено говорити.” И заиста у већини земаља света постоје ”антисемиститски закони” који забрањују било какву критику на рачун Јевреја.
Хришћанство је одавно пало и избачено са свих државних фукнција. Друге силе су на власти и оне пишу историју и уџбенике.
Узмите у обзир оно што пише у јеванђељу и оно што нам је Сава оставио у Законоправилу, погледајте законе ромејских царева и одлуке васељенских сабора… или учите историју и веру из тв програма. На вама је да изаберете, ја рекох и своју душу спасих.
Старо предање које нам је оставила велика хришћанска господа је фалсификовано и из интереса се гура у одређену страну која нема везе са изворном хришћанском идејом. Вековима на западу Европе они пишу да је Исус јеврејин, да су га убили римљани, да је Мојсије јеврејин, да је хришћанство потекло од јевреја…
Истина се данас не сме рећи и лепо је мени говорио монах када сам му рекао да треба људима испричати истину ”а да ли си спреман сине за то, јер онај који буде говорио истину биће прогоњен као и Христ”. А шта је то Христ говорио? Није ли он напао јеврејске храмове и њихово учење?
Најновији коментари